Poštovani gospodine Trnavčeviću, daleko od toga da se Srbija odrekla bilo kakve svoje obaveze kada govorimo o zaštiti životne sredine, ne zato što je to obaveza, nego zato što o tome moramo da vodimo računa.
Dakle, prema našem nacionalnom planu vezanom za obnovljive izvore energije, akcize će svakako da budu sklonjene 2015. godine. Tako je određeno i to je u skladu sa svim direktivama. U međuvremenu se pravi pravilnik o namešavanju. Vi verovatno sve o tome znate. Prema tome, to je period koji je potreban našoj privredi da može uopšte da koristi. Ali, nije u pitanju samo Srbija, odmah da vam kažem, to su uglavnom i sve ostale zemlje jugoistočne Evrope.
Još jedna stvar. Kada već govorite o tome da se odričemo bilo kakvih naših obaveza, da znate da su neke stvari proces i da sve što radimo, pogotovo u ovoj oblasti, koja je jedna teška oblast i oblast u kojoj, na kraju krajeva, moramo da se pripremimo i za otvaranje pregovora sledeće godine, poglavlja 27. Treba da znate i da je Srbija na Energetskoj zajednici prošle nedelje usvojila tzv. LCP direktivu, u kojoj će takođe fosilni izvori, kada govorimo pre svega o termoelektranama, do 2027. godine polako ili morati da postanu potpuno čisti proizvođači električne energije ili će, ukoliko su previše časova rada bili na mreži, morati da budu sklonjene.
U prvom trenutku, recimo, ta direktiva je bila određena za 2018. godinu, pa se shvatilo da to nije moguće, jer bi ceo region, recimo, ostao bez termoelektrana. Hoću da kažem da se odnosi i na ovo. Razumem vaše pitanje za jednu kompaniju, shvatam zašto to pitate, ali, sa druge strane, postoji plan i strategija potpuno u skladu i sa našim mogućnostima, ali isto tako i sa onim što se zovu naše obaveze.