Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 132 narodna poslanika, te da postoji prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa članom Poslovnika.
Da li se neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, danas želim da postavim pitanje ministru prosvete.
Molim vas, predsedavajući, da li možemo malo reda? Da li možete da mi vratite vreme i da uspostavimo red?
(Predsednik: Molim vas za pažnju.)
Postavljam pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje glasi – šta će ministarstvo uraditi za stabilno i održivo finansiranje istraživačke stanice Petnica?
Istine radi, želim da kažem da je odlazeći ministar finansija, Mlađan Dinkić, u julu mesecu ove godine doneo odluku o obezbeđivanju finansijskih sredstava za Petnicu. Činjenica je da su ta sredstva zalutala negde na putu do Petnice i da do nji nisu stigla.
Isto tako, dok su ova ministarstva vodili ministri iz URS, i Ministarstva regionalnog razvoja i Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo informacionog društva, finansijski su pomagali Petnicu.
Međutim, ja ipak mislim da pravo pitanje nije – da li ministar finansija odvaja novac za Petnicu, jer mi smo, bar u URS, bili svedoci koliko olako neki ministri odgovornost iz svojih resora prebacuju ministru finansija.
Molim vas, predsedavajući, malo reda, ako je moguće.
(Predsednik: Molim narodne poslanike za red u sali. Ja narodnu poslanicu gotovo da ne čujem.)
Molim vas da imate u vidu ovo vreme, kada se borim zaista za glas.
Dakle, ministar finansija mora da vodi računa o održivosti i stabilnosti čitavog sistema, a pojedini ministri u svojim resorima moraju odrediti prioritete.
Moje pitanje je – da li je Petnica prioritet za Ministarstvo prosvete.
U prošlogodišnjem Godišnjaku Petnice, tadašnji alumnista Petnice, ne sanjajući da će biti ministar finansija, napisao je članak pod nazivom „Siromašan, ali seksi“, aludirajući na to kakva je Petnica.
Ona jeste vrcava, pametna, inovativna, kreativna i samim tim dovoljno privlačna, da ne bi morala da bude bogata. Ali, ovde se ne govori o bogatstvu, govori se o opstanku, jer ove godine Petnica neće moći da upiše nove polaznike. U ovom kontekstu, za mene koja poznajem bar dvadesetak briljantne dece iz Leskovca, koji su sadašnji ili bivši polaznici, saradnici Petnice, za mene, za njih i za njihove roditelje, ne samo da je neprihvatljiva, nego je uvredljiva ponuda Megatrenda da uđe u partnerstvo sa Petnicom. Ovde se radi o dva različita sistema vrednosti. Država mora da kaže da Petnica nije na prodaju. Petnica i Megatrend su dve različite stvari, bar zbog jedne činjenice. U Petnicu ne dolaze starlete i folk zvezde da bi dobile diplomu, bar iz razloga što Petnica diplome…
Kolege, verujem da vas ova tema uopšte ne interesuje, ali molim vas da mi omogućite da pričam.
Dakle, bar iz razloga što Petnica ne daje ni diplome, ni sertifikate, Petnica ne daje čak ni znanje, ona daje sposobnost da se znanje stekne i da se odgovori nađu. Petnica je za 31 godinu rada održala 2.500 seminara i kurseva, kroz nju je prošlo 40.000 polaznika i 6.000 predavača. Samo u prošloj godini u Petnici je održano 94 seminara, prošlo je 1.877 polaznika iz 209 škola u Srbiji, kao i 47 nastavnika i 500 gostujućih saradnika. U Petnici je CERN održao letnju školu fizike čestica. UNESCO je podržao Petnicu. Izraelski nastavnici vodeće škole za talente obučavali su se u Petnici. Održan je i letnji međunarodni kamp u kome su deca iz čitavog sveta učila u Petnici. Održana je obuka hrvatskih nastavnika i mnoge druge međunarodne aktivnosti.
Šta ja najviše volim u petničkim sveskama? To su njihove žute strane kojima pokazuju na koji način brinu o svim svojim polaznicima i u svakom trenutku znaju gde se oni nalaze. Tamo je objavljeno da je u prošloj godini Petnica dobila sedam novih članova SANU, tri vanredna profesora, 70 novih diplomaca i masteranata, kako oni kažu, kao i 14 doktoranata. Dva najbolja studenta Beogradskog univerziteta su „Petničari“. Devet ih je prošle godine zaposleno u Microsoft. Takođe, još 60 mastera, doktorata širom sveta odbranili su „Petničari“. Dobijali su posao, profesuru na najprestižnijim univerzitetima širom sveta, od Kine, preko Velike Britanije, do Holandije, Finske, Amerike.
Zbog toga je moje pitanje ministru – šta će on uraditi za stabilno finansiranje? U jednom odgovoru koji je Ministarstvo prosvete dalo Petnici stoji da Ministarstvo prosvete ne zna tačno šta je Petnica i da je zbog toga ne može finansirati. Ako ne znate tačno šta je Petnica, pitajte gospodina Serđa Bertolučija, direktora Istraživačkog programa CERN, koji je prošle godine posetio Petnicu da bi uspostavio saradnju sa njom.
Nije pitanje, ministre, kako ćete u Petnicu uvesti loš obrazovni sistem Srbije, već obrnuto – kako ćete Petnicu uvesti u obrazovni sistem Srbije da bi on bio bolji? Hvala vam.

Možda bi bilo dobro da sačekamo dvadesetak sekundi dok se poslanici raziđu, ali dobro, nadam se da ćete me čuti.
Dakle, ja postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije i ono je vrlo kratko.
Gospodine Stefanoviću, molim vas.
Ja gospodine Đuriću predlažem samo da napravimo, vratiću vam vreme pošto nema smisla da vam oduzimam ovo vreme.
Molim narodne poslanike da omogućimo narodnom poslaniku da se obrati.
Molim vas da se prijavite još jednom.

Još jednom uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsedniku Vlade, i molim vas, to ću onako usput reći, postoji vrlo čudna praksa u parlamentu kada postavljamo poslanička pitanja, ja na mnoga poslanička pitanja koja sam postavio, odnosno tražio obaveštenja, dobijem odgovor nekih organa ili državnih institucija kojima pitanje nisam uputio. Nadam se da će ovo pitanje biti dostavljeno predsedniku Vlade, i da će on na njega odgovoriti.
Pitanje je vrlo jednostavno – da li u ovom trenutku u Republici Srbiji važi Ustav Republike Srbije, i elementarno ustavno načelo podele vlasti? Zbog čega to pitam?
Predsednik Republike Tomislav Nikolić je kao što svi znate, juče boravio u zvaničnoj poseti Rusiji. Tokom sastanka sa predsednikom Putinom, Tomislav Nikolić, predsednik Republike, druga glava bicefalne egzekutive, izjavio je neverovatnu stvar, da će biti ukinuti neki zaključci Vlade za koje on smatra, ili on i ruska strana smatraju, da nisu u skladu sa sporazumima potpisanim sa Ruskom Federacijom.
Pitam predsednika Vlade, u kom tačno članu Ustava predsednik Republike iz kog tačno člana Ustava predsednik Republike crpi ustavno ovlašćenje da odlučuje o tome, da li će biti menjani akti Vlade kao drugog dela izvršne vlasti? Ovo nije tek usputna opaska, ovo je pitanje kršenja Ustava. Ustavom Srbije je jasno određeno koji državni organi ima kakve nadležnosti, pa između ostalog i nadležnosti za donošenje zakonskih, podzakonskih i drugih akata. Otkud predsedniku republike ovlašćenje da komentariše, a pogotovu da govori da će biti ukinut neki akt, odnosno neko mišljenje Vlade?
Drugo pitanje za predsednika Vlade je, da li će se na neki način suprotstaviti toj praksi koju je uspostavio, između ostalog juče gospodin Nikolić u Moskvi, da javno pred zvaničnicima druge države kritikuje ministre u Vladi Srbije? Gospodin Nikolić je juče kritikovao ponašanje nekih ministara u Vladi tvrdeći da oni ne rade u skladu sa sporazumima koje smo potpisali sa Ruskom Federacijom. Niko u ovoj zemlji nije naivan. Svi znamo o čemu se radi.
Radi se o tome da gospodin Bačević ne može sam da donosi odluke u korist ruske strane, pošto uglavnom nastupa kao agent ruske strane, a ne ministar u Vladi Srbije. Kada se u Vladi Srbije pojavi otpor tome u nekim drugim ministarstvima, onda se umeša predsednik republike mimo svih ustavnih ovlašćenja i pokušava da donosi odluke umesto onih organa koji su nadležni. To je ozbiljno pitanje i za ovaj parlament i za Vladu Srbije.
Predsednik Republike ima vrlo jasna ovlašćenja, nema ovlašćenja da menja mišljenja Vlade Srbije, niti ima pravo da vrši čak ni tu vrstu političkog pritiska na Vladu.
Ta scena je juče bila vrlo neprijatna. Na kraju je predsednik Putin rekao da ćemo odnose rešiti prijateljski, a predsednik naše države, predsednik Nikolić je govorio o tome da se neki ministri ne snalaze, da se donose odluke koje suprotne sporazumu, itd.
Drugo pitanje je za gospodina Bačevića, kad se vrati u zemlju – da li je juče u Moskvi pitao kada će biti smanjena, odnosno ukinuta provizija, odnosno posredništvo u uvozu gasa, i da li se borio za povećanje rudne rente? To pitaju građani cele Srbije, a pre svega pitaju građani vojvođanskih gradova i opština Zrenjanina, Kikinde, svih onih mesta gde se nafta i gas vade kao da sutra ne postoji, a plaća se renta od 3% umesto zakonske rente od 7%?
To su moja pitanja, nadam se da ću u ovom delu sednice posle 16 časova i od nekih od ministara ili predsednika Vlade moći da čujem odgovor na neke od tih pitanja. Zašto su ovo važna pitanja? Zbog toga što dok predsednik Republike i neki ministri na taj način vode spoljnu ili ekonomsku politiku, u Srbiji je 30. i 31. oktobra 2013. tema šuga među studentima, a prema nekim informacijama i u školama, masovno trovanje, i činjenica da naši fakulteti duguju, odnosno univerzitet u Beogradu i neki fakulteti duguju 50 miliona dinara za grejanje.
To je pitanje i za predsednika Republike i za predsednika Vlade i za ministra prosvete, kako ćete da uvedete finski model dok vam fakulteti duguju za grejanje, tema je šuga i ne znamo tačno kakvi su uslovi, kako se reaguje u situacijama trovanja? Pošto je ministar juče pitao da li je ovo dno, ja mu kažem da nije ovo dno. Dno je to što postoji hiljadu škola bez toaleta, pa će ovakva masovna trovanja biti sve češća pojava i o tome treba da brine predsednik Republike, a ne o tome da li će nas napasti neki saveznici iz Prvog svetskog rada. Niko nas neće napasti.

Xvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća, ovih dana smo svedoci kako prolaze građani Srbije koji su očajni zbog svog posla kojeg imaju ili nemaju sa očajnom ili neredovnom platom, gledamo šta rade radnici FAP, kako blokiraju železnički saobraćaj, vidimo protest i blokade u Kragujevcu, Smederevu, most preko Dunava na Smederevu, u Zrenjaninu se štrajkuje glađu. Pre tri-četiri godine to je započeto odsecanjem prsta jednog radnika u unutrašnjosti Srbije.
Dakle, sve ovo vreme Srbija ide dole i ljudi sve gore i gore žive. Ovi protesti sa kojima se Srbija suočava nisu protesti ljudi koji su politički instruirani i to vi u Vladi vrlo dobro znate, nego su protesti očajnih ljudi i mere koje oni preduzimaju na ulici, na mostu, na železničkoj pruzi su mere očajnika.
Ono što je interesantno, kada se čuje šta oni žele, koga oni zovu, zovu prvog potpredsednika Vlade da sa njim razgovaraju zato što je prvi potpredsednik Vlade i njegova politička stranka svojom zaista fascinantnom kampanjom, to moram reći, jer je to nešto što Srbija nije dugo videla kada je reč o kampanji, kada je reč o propagandi, o načinu na koji se pravi predstava o značaju njihovih funkcija i posla koji su preduzeli. Dakle, oni zovu njega kao nekog ko je prvi potpredsednik, prvi samoprozvan kao najveći genije koji može da izvuče Srbiju iz nevolje i nedaće.
Kako on njima odgovara? Čuo sam da je danas ta blokada železnice zaustavljena, čuo sam, videli smo na kajronima na televiziji da je prvi potpredsednik Vlade otišao da se nađe sa radnicima FAP ali ta komunikacija, način na koji se on odvija, način na koji se ta predstava u Srbiji odvija, ne upućuje ništa dobro.
Mi nismo za to, niti iko normalan može biti za to da savetuje radnicima da svoja prava štite tako što će blokirati saobraćajnice, tako što će blokirati železničke puteve, ali mi moramo kao ljudi koji su od strane istih tih građana izabrani da sede u ovom domu, moramo biti spremni da razumemo njihov vapaj. Šta stoji iza toga? Program za oporavak privrede? Da li iza toga stoji kompleks mera koje će se preduzeti, na osnovu kojih će ti ljudi koji su zaista u velikoj nevolji, ugledati neko svetlo iza svega toga?
Veliki broj ljudi vidi da iza predstava, iza onoga što se krije iza tih moćnih šou-programa u raznim arenama, velikim mitinzima, mnogi ljudi veruju da to svetlo vide, a oni u stvari vide samo jako dobro režiranu predstavu, jako slatko obećanje koje ljudi vole. Ljudi vole da im se nešto slatko i lepo obeća, ali oni koji se nalaze u realnoj nevolji, a njih ima progresivno u geometrijskom pogledu sve više i više u Srbiji i neće više ni to voleti. Neće više ni to gledati i slušati.
Zašto su zvali prvog potpredsednika Vlade? Zašto njega pre svega i pre svih ostalih? Zato što je to čovek koji je ostavio utisak na svim tim paradama da je neko ko je tu spreman i sposoban da problem reši. Ali, dragi ljudi, to neće da se reši na taj način, nego se to može rešiti samo i isključivo ako imamo kompleks mera za oporavak privrede i on mora biti jasno stavljen na znanje ljudima. Ni u jednoj komunikaciji toga nema, čak i mere koje su u finansijskom sektoru bile preduzete, te mere nisu potpune mere i za njih ništa osim prinudne štednje ne stoji, a i ta štednja sama po sebi je za privrednu motivaciju izuzetno štetna jer zahvata jedan veliki sektor ljudi van privrede, koja je, nažalost, glavni poslodavac.
To je ono što nije dobro, ali je to činjenica, to je činjenica života u Srbiji i mi na osnovu toga nećemo moći ni da pokrenemo proizvodnju. Šta reći tim ljudima? Šta reći onima što blokiraju mostove? Šta reći onima što blokiraju železnicu? Da dolazi veliki kauboj da ih spase.
Ja bih rado postavio pitanje Vladi - kada misli da izađe sa konkretnim setom privrednih mera, ali ja više ne znam ni kome konkretno tamo to pitanje uputiti? Da li uputiti Ministarstvu privrede, Ministarstvu finansija ili prvom potpredsedniku Vlade, koji očigledno menja sve i postoji kartica za sve. Deca u osnovnoj školi u prvom razredu ili u predškolskom uzrastu počeće pogrešno da misle da je najveća funkcija u državi biti prvi potpredsednik Vlade.
Stvarno se divim i veštini onih koji umeju da naprave dobru predstavu i da dobro sebe prodaju, ali iza toga mora da stoji rad i privredna reforma da bi ovi ljudi imali od čega da žive, koji će biti za godinu, dve u još većoj nesreći nego što su danas.

Hvala.
Gospodine Zelenoviću, daću vam reč, samo mi dostavite prijavu za postavljanje poslaničkih pitanja naknadno.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih još jedno u nizu pitanja ministarki zdravlja gospođi Slavici Đukić Dejanović. To su sledeća pitanja. Da li Ministarstvo zdravlja planira da za sledeću godinu donese novi plan, odnosno novi akt o planu mreže ustanova zdravstvene zaštite? Zatim, da li će biti ispoštovan zakon i da li ćemo do kraja godine zaista dočekati da zdravstveni centri po Srbiji budu rasformirani, odnosno pretvore se u domove zdravlja, bolnice, zdravstvene ustanove tercijalne zaštite, kako stoji u zakonu?
Zatim, koliko je vremena potrebno Komisiji za kadrove pri Ministarstvu zdravlja da donese nekakvu odluku i o tome obavesti ustanove koje o tome traže određene informacije? Četvrto pitanje je – čemu tolika centralizacija?
Ovo su pitanja koja naizgled deluju kao četiri različita pitanja, a upućena su zapravo na jedno ministarstvo i vrlo su bitno povezana.
Mi u ovom trenutku u Srbiji imamo potpuno nejednake uslove, nedostupnost zdravstvene zaštite za građane u zavisnosti od toga da li žive u malim sredinama ili u velikim gradovima. Imamo situaciju da u najvećem broju slučajeva naši građani koji žive u malim sredinama ne mogu da se leče i zdravstvena zaštita im nije dostupna na jednak način kao ostalima.
Naravno, i demografska struktura stanovništva se promenila, ali se naš zastareli plan mreže zdravstvenih ustanova nije menjao decenijama. Smatram da je neophodna promena, da je neophodno odgovoriti na izazove koje pruža današnje vreme i omogućiti svima da se leče pod jednakim uslovima.
Između ostalog, bitna stvar za to je i mana koja trenutno postoji, a to je nemogućnost da se veliki zdravstveni centri po Srbiji, kakvi se npr. nalaze u Kraljevu, Užicu, Valjevu i drugim gradovima još uvek nisu podelili i ti teški, veliki, glomazni sistemi loše posluju. Iz svega toga nam se zato dešava da imamo problem da u Prijepolju sada nema reagenasa, pa ne možete da izvršite osnovne laboratorijske analize. Imamo situaciju da u Sjenici čekamo mesecima na odluku o tome da li će neki lekari da se zaposle, a ta odluka iz Komisije za kadrove nikako da stigne. Imamo situaciju da u manjim gradovima, kao što je Bajina Bašta nemate nijednog ugovorenog stomatologa.
Postavljam pitanje – zašto je to tako? Kako je moguće da se napravi takav kadrovski plan da u gradovima ili malim gradovima, kao što je npr. Bajina Bašta nemate nijednog ugovorenog stomatologa? Kako se može desiti i kako će se pružiti stomatološka zdravstvena zaštita u takvim gradovima i opštinama?
Veliki broj zdravstvenih ustanova sa primarnog nivoa je uputio zahteve Ministarstvu zdravlja i Komisiji za kadrove da im omogući da uposle zdravstveni kadar, ništa preko norme, sve u skladu sa normativima i kadrovskim planom, ali mesecima unazad ti domovi zdravlja nisu dobili odgovore. Ko će onda da leči naše građane?
U junu mesecu je donet kadrovski plan za ovu godinu. Zaista očekujem da će se jednom kadrovski plan za neku godinu doneti u godini koja prethodi toj godini na koju se kadrovski plan odnosi. Zamislite situaciju u kojoj mi planiramo nešto u 2013. godini tako što o tome odlučimo u junu mesecu, odnosno na polovini godine. Onda masa zdravstvenih ustanova podnese zahteve za izmenu plana i za mogućnost da se zaposli neki zdravstveni kadar i medicinsko osoblje, pošto je činjenica da u malim mestima postoji nedovoljan broj lekara i onda ljudi čekaju mesecima da dobiju tačan odgovor, a odgovor nikako da stigne.
Za sve to vreme niko ne leči narod. Građanima je zdravstvena zaštita potpuno nedostupna i sve što im ostaje je da putuju u veće centre, da troše sopstveni novac, sopstveno vreme, pa čak i oni kojih je sada mnogo manje, koji imaju overene zdravstvene knjižice se zapravo pitaju čemu im služe i kakvu zdravstvenu zaštitu dobijaju na ime takve overene zdravstvene knjižice.
Uzmemo li u obzir sve to, imamo situaciju koja nas dovodi do jednog apsurda, a to je da danas u Srbiji, imali ili nemali zdravstvenu knjižicu, vi morate da platite svoje lečenje.
Kada smo pričali o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, tada sam rekao da će biti problem to što je nadležnost ministarstva pored izrade kadrovskog plana izuzetno centralizovana i sama ideja o razdvajanju centara pruža mogućnosti da manje sredine imaju više nadležnosti i da ćemo približiti potrebe građana finansiranju. To je ono što očekujem od ministarke zdravlja u budućem periodu, da se uvaži mišljenje malih opština, malih domova zdravlja, gradskih bolnica i da se to ispoštuje. Hvala.

Reč ima dr Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u zemlji gde u najvećem broju oblasti gotovo ništa ne funkcioniše, veliki je problem odabrati temu koju izdvojiti kao poslaničko pitanje i ministra kome to pitanje uputiti.
Imao sam veliku dilemu da li da danas pitanje postavim ministru privrede, gospodinu koji je tek skoro stupio na dužnost, koji je najavio da će 100.000 ljudi ostati bez posla, od početka godine je 27 firmi u restrukturiranju otišlo u stečaj. Ljudi su u štrajku. Najavljuju se zakoni kojima će se štrajkovi praktično ograničiti i mogućnost ljudi da protestvuju. Razmišljao sam da li da postavim pitanje koje su pominjale neke moje kolege iz oblasti zdravstva. Činjenica je da nema lekova, da ne rade aparati, mamografi, CT i drugi aparati koji su bitni za zdravlje i za život građana, naročito aparati za zračenje, da imamo vrlo spornu odluku o nabavci zalisaka koji nisu prošli potrebne kontrole i koji se nigde u Evropi ne koriste, pitanja koja bi možda bila upućena predsedniku Vlade ili prvom potpredsedniku – ko plaća šou koji se ovih dana organizuje u Srbiji, tipa letova aviona pratnjom avijacije, letova u Emirate itd, punjenje hala novcima građana Srbije?
Međutim, ipak sam se odlučio da pitanje postavim predsedniku Republike, predsedniku Vlade, ali i prvom potpredsedniku Vlade, a tiče se činjenice da je predsednik Republike juče u privatnoj poseti Moskvi, na sastanku koji je kasnio sat i po i verovatno ni jedna ni druga nisu slučajne, ni što je poseta privatna, ni što je sastanak kasnio sat i po vremena, rekao jednu stvar sa kojom, mogao bih reći, duboko se slažem, da ministri u Vladi donose pogrešne odluke, citiram, zbog nesnalaženja, a nekada zato što članovi Vlade u Beogradu nisu dovoljno pažljivi kada donose odluke.
Čini mi se da sve ove stvari koje sam pre toga nabrojao i pomenuo kao moguća pitanja proizilaze iz činjenice da su ministri u Vladi nedovoljno pažljivi, nekoncentrisani i da se ne snalaze u svom poslu.
Zbog toga pitam predsednika Republike na koje je tačno ministre u Vladi mislio, da li na ministarku Mihajlović, čiji je posao energetika, da li na predsednika Vlade Dačića, koji je po svojoj funkciji nadležan za sve oblasti i da li na prvog potpredsednika gospodina Vučića, koji je po faktičkom stanju stvari nadležan za sve oblasti? Da li su ovi ministri nepažljivi, ne snalaze se i donose odluke koje su loše i koje prouzrokuju loše posledice po građane Srbije?
Molim predsednika države, navedene ministre, potpredsednika i predsednika Vlade da nam jasno kažu zbog čega se oni to ne snalaze godinu i po dana i kada će se snaći i kada će rešiti sva ova pitanja koja postoje u državi, a koja nisu do sada uspeli da reše?
Naprotiv, svi problemi se iz dana u dan produbljuju. Nisu to samo problemi odnosa sa Ruskom Federacijom, nego su to odnosi prema građanima Srbije, kojima se, bogami, već i preti, jer se kaže da Srbija neće pristajati na ucene. Od koga? Od građana Srbije? Pa, kako građani Srbije mogu da ucenjuju Srbiju? Da li se to neki prepoznaju u onoj izreci: „Država, to sam ja“ i da li je opet na sceni činjenica da smo se pre neki dan probudili sat kasnije u odnosu na vreme, a da smo se u stvari probudili 20 godina kasnije, odnosno da se nalazimo u vremenu pre 20 godina, kada više ni sloboda reči nije dozvoljena? Hvala.