Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 132 narodna poslanika, te da postoji prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa članom Poslovnika.
Da li se neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, danas želim da postavim pitanje ministru prosvete.
Molim vas, predsedavajući, da li možemo malo reda? Da li možete da mi vratite vreme i da uspostavimo red?
(Predsednik: Molim vas za pažnju.)
Postavljam pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pitanje glasi – šta će ministarstvo uraditi za stabilno i održivo finansiranje istraživačke stanice Petnica?
Istine radi, želim da kažem da je odlazeći ministar finansija, Mlađan Dinkić, u julu mesecu ove godine doneo odluku o obezbeđivanju finansijskih sredstava za Petnicu. Činjenica je da su ta sredstva zalutala negde na putu do Petnice i da do nji nisu stigla.
Isto tako, dok su ova ministarstva vodili ministri iz URS, i Ministarstva regionalnog razvoja i Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo informacionog društva, finansijski su pomagali Petnicu.
Međutim, ja ipak mislim da pravo pitanje nije – da li ministar finansija odvaja novac za Petnicu, jer mi smo, bar u URS, bili svedoci koliko olako neki ministri odgovornost iz svojih resora prebacuju ministru finansija.
Molim vas, predsedavajući, malo reda, ako je moguće.
(Predsednik: Molim narodne poslanike za red u sali. Ja narodnu poslanicu gotovo da ne čujem.)
Molim vas da imate u vidu ovo vreme, kada se borim zaista za glas.
Dakle, ministar finansija mora da vodi računa o održivosti i stabilnosti čitavog sistema, a pojedini ministri u svojim resorima moraju odrediti prioritete.
Moje pitanje je – da li je Petnica prioritet za Ministarstvo prosvete.
U prošlogodišnjem Godišnjaku Petnice, tadašnji alumnista Petnice, ne sanjajući da će biti ministar finansija, napisao je članak pod nazivom „Siromašan, ali seksi“, aludirajući na to kakva je Petnica.
Ona jeste vrcava, pametna, inovativna, kreativna i samim tim dovoljno privlačna, da ne bi morala da bude bogata. Ali, ovde se ne govori o bogatstvu, govori se o opstanku, jer ove godine Petnica neće moći da upiše nove polaznike. U ovom kontekstu, za mene koja poznajem bar dvadesetak briljantne dece iz Leskovca, koji su sadašnji ili bivši polaznici, saradnici Petnice, za mene, za njih i za njihove roditelje, ne samo da je neprihvatljiva, nego je uvredljiva ponuda Megatrenda da uđe u partnerstvo sa Petnicom. Ovde se radi o dva različita sistema vrednosti. Država mora da kaže da Petnica nije na prodaju. Petnica i Megatrend su dve različite stvari, bar zbog jedne činjenice. U Petnicu ne dolaze starlete i folk zvezde da bi dobile diplomu, bar iz razloga što Petnica diplome…
Kolege, verujem da vas ova tema uopšte ne interesuje, ali molim vas da mi omogućite da pričam.
Dakle, bar iz razloga što Petnica ne daje ni diplome, ni sertifikate, Petnica ne daje čak ni znanje, ona daje sposobnost da se znanje stekne i da se odgovori nađu. Petnica je za 31 godinu rada održala 2.500 seminara i kurseva, kroz nju je prošlo 40.000 polaznika i 6.000 predavača. Samo u prošloj godini u Petnici je održano 94 seminara, prošlo je 1.877 polaznika iz 209 škola u Srbiji, kao i 47 nastavnika i 500 gostujućih saradnika. U Petnici je CERN održao letnju školu fizike čestica. UNESCO je podržao Petnicu. Izraelski nastavnici vodeće škole za talente obučavali su se u Petnici. Održan je i letnji međunarodni kamp u kome su deca iz čitavog sveta učila u Petnici. Održana je obuka hrvatskih nastavnika i mnoge druge međunarodne aktivnosti.
Šta ja najviše volim u petničkim sveskama? To su njihove žute strane kojima pokazuju na koji način brinu o svim svojim polaznicima i u svakom trenutku znaju gde se oni nalaze. Tamo je objavljeno da je u prošloj godini Petnica dobila sedam novih članova SANU, tri vanredna profesora, 70 novih diplomaca i masteranata, kako oni kažu, kao i 14 doktoranata. Dva najbolja studenta Beogradskog univerziteta su „Petničari“. Devet ih je prošle godine zaposleno u Microsoft. Takođe, još 60 mastera, doktorata širom sveta odbranili su „Petničari“. Dobijali su posao, profesuru na najprestižnijim univerzitetima širom sveta, od Kine, preko Velike Britanije, do Holandije, Finske, Amerike.
Zbog toga je moje pitanje ministru – šta će on uraditi za stabilno finansiranje? U jednom odgovoru koji je Ministarstvo prosvete dalo Petnici stoji da Ministarstvo prosvete ne zna tačno šta je Petnica i da je zbog toga ne može finansirati. Ako ne znate tačno šta je Petnica, pitajte gospodina Serđa Bertolučija, direktora Istraživačkog programa CERN, koji je prošle godine posetio Petnicu da bi uspostavio saradnju sa njom.
Nije pitanje, ministre, kako ćete u Petnicu uvesti loš obrazovni sistem Srbije, već obrnuto – kako ćete Petnicu uvesti u obrazovni sistem Srbije da bi on bio bolji? Hvala vam.

Pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim grupu pedagoga iz Srpske gimnazije u Budimpešti, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.

Pošto su me kolege opomenule da bi morali, izvinjavam se zbog tehničke greške, pre postavljanja pitanja da utvrdimo dnevni red, jer tek od tog trenutka imamo suštinski sednicu, mi ćemo sada preći na utvrđivanje dnevnog reda, pa ćemo se vratiti na postavljanje pitanja.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Borislav Pelević i Zoran Bojanić.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić i Neđo Jovanović, državni sekretari u Ministarstvu pravde i državne uprave, Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.

Dostavljeni su vam zapisnici Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini i Sedme posebne sednice Narodne skupštine u 2013. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje Zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 7, 9. i 10. oktobra 2013. godine.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 18 od ukupno prisutnih 144 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 7, 9. i 10. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 16. oktobra 2013. godine.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 14 od ukupno prisutnih 140 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 16. oktobra 2013. godine.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 18 od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije javnom tužiocu u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, koji je podneo Narodnoj skupštini 10. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat izgradnje auto-puta E763 deonica Obrenovac-Ljig izmelju Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija i privrede kao zajmoprimce i kineske „Eksport-import banke“ kao zajmodavca koju je podnela Narodnoj skupštini 17. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 126, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodnoj skupštini je predložio da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru člana Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 126, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela Narodnoj skupštini 17. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 23 od ukupno prisutnih 153 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, koju je podnela Narodnoj skupštini 18. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 124, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 29 od ukupno prisutnih 153 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koju je podnela Narodnoj skupštini 18. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 123, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 30 od ukupno prisutnih 153 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj tužilaštvu, koje je podnela Narodnoj skupštini 18. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za je glasalo 122 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Predsednik Narodne skupštine predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koju je podneo Narodnoj skupštini 21. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 119, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 35 od ukupno prisutnih 154 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 15 narodnih poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica, predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima, koju je podnela Narodnoj skupštini 21. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 7, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 od ukupno prisutnih 154 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju, koje je podnela Narodnoj skupštini 21. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 123, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 33 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Đorđe Milićević i Zoran Kasalović predložili su da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, koji su podneli Narodnoj skupštini 23. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 34, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 121 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Grupa od 65 narodnih poslanika poslaničke grupe Srpska napredna stranka predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koju je podnela Narodnoj skupštini 23. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 123, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 122, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 34, od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. oktobra 2013. godine.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 123, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 33, od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Zoran Babić na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. člana 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:

Prvi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.

Drugi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlogu zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima, Predlogu zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, i Predlogu zakona o potvrđivanju Četvrtog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji.

Treći zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o detektivskoj delatnosti, Predlogu zakona o privatnom obezbeđenju, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Švajcarske Konfederacije i Republike Austrije o osnivanju i radu Međunarodnog centra za razvoj migracione politike (ICMPD) u Beču iz 1. juna 1993. godine dopunjenog Sporazumom između Švajcarske Konfederacije, Republike Austrije i Republike Mađarske o izmenama i produženju važenja potpisanog Sporazuma o osnivanju i radu ICMPD-a iz 27. marta 1996. godine, Sporazumom između Švajcarske Konfederacije, Republike Austrije i Republike Mađarske o izmenama Sporazuma o osnivanju i radu ICMPD-a iz 26. aprila 1996. godine, kao i Sporazumom o trećoj izmeni Sporazuma o osnivanju i radu ICMPD-a iz 25. juna 2003. između Švajcarske Konfederacije, Republike Austrije, Republike Mađarske, Republike Slovenije, Češke Republike, Kraljevine Švedske, Republike Bugarske, Republike Hrvatske i Republike Poljske, potpisanog 25. juna 2003. godine na Rodosu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o readmisiji (vraćanje i prihvatanje) lica čiji je ulazak ili boravak nezakonit, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o policijskoj saradnji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak i boravak nezakonit.

Četvrti zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o robnim rezervama, Predlogu zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije o strateškoj ekonomskoj saradnji i Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa br. 2. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.

Peti zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Slovačke Republike o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari.

Šesti zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje autoputa E-763 (deonica Obrenovac – Ljig) između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija i privrede, kao Zajmoprimca i kineske Export – Import banke, kao Zajmodavca, i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak; i

Sedmi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o prestanku funkcije javnom tužiocu u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, Predlogu odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta, Predlogu odluke o izboru člana Nacionalnog prosvetnog saveta, Listi kandidata za izbor jednog člana Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda Srpske pravoslavne crkve, Predlogu odluke o izboru dva člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine dr Nebojša Stefanović, Predlogu odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica.

Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih nema, nisu glasala 32, od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pre izjašnjavanja o dnevnom redu u celini, podsećam vas da je Vlada pismom 03 broj 011-2785/13 od 28. oktobra 2013. godine, povukla iz skupštinske procedure: Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o izručenju.

Navedeni predlozi zakona nalaze se u predloženom dnevnom redu ove sednice kao tač. 16, 17. i 20.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih nema, nisu glasala 32, od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova,

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama,

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu,

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,

6. Predlog zakona o detektivskoj delatnosti,

7. Predlog zakona o privatnom obezbeđenju,

8. Predlog zakona o robnim rezervama,

9. Predlog zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju,

10. Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice,

11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima,

12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi,

13. Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja,

14. Predlog zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima,

15. Predlog zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima,

16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Belorusije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima,

17. Predlog zakona o potvrđivanju Četvrtog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji,

18. Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Švajcarske Konfederacije i Republike Austrije o osnivanju i radu Međunarodnog centra za razvoj migracione politike (ICMPD) u Beču iz 1. juna 1993. godine dopunjenog Sporazumom između Švajcarske Konfederacije, Republike Austrije i Republike Mađarske o izmenama i produženju važenja potpisanog Sporazuma o osnivanju i radu ICMPD-a iz 27. marta 1996. godine, Sporazumom između Švajcarske Konfederacije, Republike Austrije i Republike Mađarske o izmenama Sporazuma o osnivanju i radu ICMPD-a iz 26. aprila 1996. godine, kao i Sporazumom o trećoj izmeni Sporazuma o osnivanju i radu ICMPD-a iz 25. juna 2003. godine između Švajcarske Konfederacije, Republike Austrije, Republike Mađarske, Republike Slovenije, Češke Republike, Kraljevine Švedske, Republike Bugarske, Republike Hrvatske i Republike Poljske, potpisanog 25. juna 2003. godine na Rodosu,

19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o readmisiji (vraćanje i prihvatanje) lica čiji je ulazak ili boravak nezakonit,

20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o policijskoj saradnji,

21. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak i boravak nezakonit,

22. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje auto-puta E-763 (deonica Obrenovac-Ljig) između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija i privrede, kao zajmoprimca i kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca,

23. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak,

24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije o strateškoj ekonomskoj saradnji,

25. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa br. 2. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.

26. Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN),

27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaj,

28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja,

29. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije,

30. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Slovačke Republike o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari,

31. Predlog odluke o prestanku funkcije javnom tužiocu u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu,

32. Predlog da Narodna skupština donese odluku kojom konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije zamenika Zaštitnika građana,

33. Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana,

34. Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog prosvetnog saveta,

35. Predlog odluke o izboru člana Nacionalnog prosvetnog saveta,

36. Lista kandidata za izbor jednog člana Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda Srpske pravoslavne crkve,

37. Predlog odluke o izboru dva člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje,

38. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama,

39. Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,

40. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,

41. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi,

42. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.

Vraćamo se na pitanja koja narodni poslanici imaju da postave na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.

Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Možda bi bilo dobro da sačekamo dvadesetak sekundi dok se poslanici raziđu, ali dobro, nadam se da ćete me čuti.
Dakle, ja postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije i ono je vrlo kratko.
Gospodine Stefanoviću, molim vas.
Ja gospodine Đuriću predlažem samo da napravimo, vratiću vam vreme pošto nema smisla da vam oduzimam ovo vreme.
Molim narodne poslanike da omogućimo narodnom poslaniku da se obrati.
Molim vas da se prijavite još jednom.

Još jednom uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsedniku Vlade, i molim vas, to ću onako usput reći, postoji vrlo čudna praksa u parlamentu kada postavljamo poslanička pitanja, ja na mnoga poslanička pitanja koja sam postavio, odnosno tražio obaveštenja, dobijem odgovor nekih organa ili državnih institucija kojima pitanje nisam uputio. Nadam se da će ovo pitanje biti dostavljeno predsedniku Vlade, i da će on na njega odgovoriti.
Pitanje je vrlo jednostavno – da li u ovom trenutku u Republici Srbiji važi Ustav Republike Srbije, i elementarno ustavno načelo podele vlasti? Zbog čega to pitam?
Predsednik Republike Tomislav Nikolić je kao što svi znate, juče boravio u zvaničnoj poseti Rusiji. Tokom sastanka sa predsednikom Putinom, Tomislav Nikolić, predsednik Republike, druga glava bicefalne egzekutive, izjavio je neverovatnu stvar, da će biti ukinuti neki zaključci Vlade za koje on smatra, ili on i ruska strana smatraju, da nisu u skladu sa sporazumima potpisanim sa Ruskom Federacijom.
Pitam predsednika Vlade, u kom tačno članu Ustava predsednik Republike iz kog tačno člana Ustava predsednik Republike crpi ustavno ovlašćenje da odlučuje o tome, da li će biti menjani akti Vlade kao drugog dela izvršne vlasti? Ovo nije tek usputna opaska, ovo je pitanje kršenja Ustava. Ustavom Srbije je jasno određeno koji državni organi ima kakve nadležnosti, pa između ostalog i nadležnosti za donošenje zakonskih, podzakonskih i drugih akata. Otkud predsedniku republike ovlašćenje da komentariše, a pogotovu da govori da će biti ukinut neki akt, odnosno neko mišljenje Vlade?
Drugo pitanje za predsednika Vlade je, da li će se na neki način suprotstaviti toj praksi koju je uspostavio, između ostalog juče gospodin Nikolić u Moskvi, da javno pred zvaničnicima druge države kritikuje ministre u Vladi Srbije? Gospodin Nikolić je juče kritikovao ponašanje nekih ministara u Vladi tvrdeći da oni ne rade u skladu sa sporazumima koje smo potpisali sa Ruskom Federacijom. Niko u ovoj zemlji nije naivan. Svi znamo o čemu se radi.
Radi se o tome da gospodin Bačević ne može sam da donosi odluke u korist ruske strane, pošto uglavnom nastupa kao agent ruske strane, a ne ministar u Vladi Srbije. Kada se u Vladi Srbije pojavi otpor tome u nekim drugim ministarstvima, onda se umeša predsednik republike mimo svih ustavnih ovlašćenja i pokušava da donosi odluke umesto onih organa koji su nadležni. To je ozbiljno pitanje i za ovaj parlament i za Vladu Srbije.
Predsednik Republike ima vrlo jasna ovlašćenja, nema ovlašćenja da menja mišljenja Vlade Srbije, niti ima pravo da vrši čak ni tu vrstu političkog pritiska na Vladu.
Ta scena je juče bila vrlo neprijatna. Na kraju je predsednik Putin rekao da ćemo odnose rešiti prijateljski, a predsednik naše države, predsednik Nikolić je govorio o tome da se neki ministri ne snalaze, da se donose odluke koje suprotne sporazumu, itd.
Drugo pitanje je za gospodina Bačevića, kad se vrati u zemlju – da li je juče u Moskvi pitao kada će biti smanjena, odnosno ukinuta provizija, odnosno posredništvo u uvozu gasa, i da li se borio za povećanje rudne rente? To pitaju građani cele Srbije, a pre svega pitaju građani vojvođanskih gradova i opština Zrenjanina, Kikinde, svih onih mesta gde se nafta i gas vade kao da sutra ne postoji, a plaća se renta od 3% umesto zakonske rente od 7%?
To su moja pitanja, nadam se da ću u ovom delu sednice posle 16 časova i od nekih od ministara ili predsednika Vlade moći da čujem odgovor na neke od tih pitanja. Zašto su ovo važna pitanja? Zbog toga što dok predsednik Republike i neki ministri na taj način vode spoljnu ili ekonomsku politiku, u Srbiji je 30. i 31. oktobra 2013. tema šuga među studentima, a prema nekim informacijama i u školama, masovno trovanje, i činjenica da naši fakulteti duguju, odnosno univerzitet u Beogradu i neki fakulteti duguju 50 miliona dinara za grejanje.
To je pitanje i za predsednika Republike i za predsednika Vlade i za ministra prosvete, kako ćete da uvedete finski model dok vam fakulteti duguju za grejanje, tema je šuga i ne znamo tačno kakvi su uslovi, kako se reaguje u situacijama trovanja? Pošto je ministar juče pitao da li je ovo dno, ja mu kažem da nije ovo dno. Dno je to što postoji hiljadu škola bez toaleta, pa će ovakva masovna trovanja biti sve češća pojava i o tome treba da brine predsednik Republike, a ne o tome da li će nas napasti neki saveznici iz Prvog svetskog rada. Niko nas neće napasti.

Xvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća, ovih dana smo svedoci kako prolaze građani Srbije koji su očajni zbog svog posla kojeg imaju ili nemaju sa očajnom ili neredovnom platom, gledamo šta rade radnici FAP, kako blokiraju železnički saobraćaj, vidimo protest i blokade u Kragujevcu, Smederevu, most preko Dunava na Smederevu, u Zrenjaninu se štrajkuje glađu. Pre tri-četiri godine to je započeto odsecanjem prsta jednog radnika u unutrašnjosti Srbije.
Dakle, sve ovo vreme Srbija ide dole i ljudi sve gore i gore žive. Ovi protesti sa kojima se Srbija suočava nisu protesti ljudi koji su politički instruirani i to vi u Vladi vrlo dobro znate, nego su protesti očajnih ljudi i mere koje oni preduzimaju na ulici, na mostu, na železničkoj pruzi su mere očajnika.
Ono što je interesantno, kada se čuje šta oni žele, koga oni zovu, zovu prvog potpredsednika Vlade da sa njim razgovaraju zato što je prvi potpredsednik Vlade i njegova politička stranka svojom zaista fascinantnom kampanjom, to moram reći, jer je to nešto što Srbija nije dugo videla kada je reč o kampanji, kada je reč o propagandi, o načinu na koji se pravi predstava o značaju njihovih funkcija i posla koji su preduzeli. Dakle, oni zovu njega kao nekog ko je prvi potpredsednik, prvi samoprozvan kao najveći genije koji može da izvuče Srbiju iz nevolje i nedaće.
Kako on njima odgovara? Čuo sam da je danas ta blokada železnice zaustavljena, čuo sam, videli smo na kajronima na televiziji da je prvi potpredsednik Vlade otišao da se nađe sa radnicima FAP ali ta komunikacija, način na koji se on odvija, način na koji se ta predstava u Srbiji odvija, ne upućuje ništa dobro.
Mi nismo za to, niti iko normalan može biti za to da savetuje radnicima da svoja prava štite tako što će blokirati saobraćajnice, tako što će blokirati železničke puteve, ali mi moramo kao ljudi koji su od strane istih tih građana izabrani da sede u ovom domu, moramo biti spremni da razumemo njihov vapaj. Šta stoji iza toga? Program za oporavak privrede? Da li iza toga stoji kompleks mera koje će se preduzeti, na osnovu kojih će ti ljudi koji su zaista u velikoj nevolji, ugledati neko svetlo iza svega toga?
Veliki broj ljudi vidi da iza predstava, iza onoga što se krije iza tih moćnih šou-programa u raznim arenama, velikim mitinzima, mnogi ljudi veruju da to svetlo vide, a oni u stvari vide samo jako dobro režiranu predstavu, jako slatko obećanje koje ljudi vole. Ljudi vole da im se nešto slatko i lepo obeća, ali oni koji se nalaze u realnoj nevolji, a njih ima progresivno u geometrijskom pogledu sve više i više u Srbiji i neće više ni to voleti. Neće više ni to gledati i slušati.
Zašto su zvali prvog potpredsednika Vlade? Zašto njega pre svega i pre svih ostalih? Zato što je to čovek koji je ostavio utisak na svim tim paradama da je neko ko je tu spreman i sposoban da problem reši. Ali, dragi ljudi, to neće da se reši na taj način, nego se to može rešiti samo i isključivo ako imamo kompleks mera za oporavak privrede i on mora biti jasno stavljen na znanje ljudima. Ni u jednoj komunikaciji toga nema, čak i mere koje su u finansijskom sektoru bile preduzete, te mere nisu potpune mere i za njih ništa osim prinudne štednje ne stoji, a i ta štednja sama po sebi je za privrednu motivaciju izuzetno štetna jer zahvata jedan veliki sektor ljudi van privrede, koja je, nažalost, glavni poslodavac.
To je ono što nije dobro, ali je to činjenica, to je činjenica života u Srbiji i mi na osnovu toga nećemo moći ni da pokrenemo proizvodnju. Šta reći tim ljudima? Šta reći onima što blokiraju mostove? Šta reći onima što blokiraju železnicu? Da dolazi veliki kauboj da ih spase.
Ja bih rado postavio pitanje Vladi - kada misli da izađe sa konkretnim setom privrednih mera, ali ja više ne znam ni kome konkretno tamo to pitanje uputiti? Da li uputiti Ministarstvu privrede, Ministarstvu finansija ili prvom potpredsedniku Vlade, koji očigledno menja sve i postoji kartica za sve. Deca u osnovnoj školi u prvom razredu ili u predškolskom uzrastu počeće pogrešno da misle da je najveća funkcija u državi biti prvi potpredsednik Vlade.
Stvarno se divim i veštini onih koji umeju da naprave dobru predstavu i da dobro sebe prodaju, ali iza toga mora da stoji rad i privredna reforma da bi ovi ljudi imali od čega da žive, koji će biti za godinu, dve u još većoj nesreći nego što su danas.

Hvala.
Gospodine Zelenoviću, daću vam reč, samo mi dostavite prijavu za postavljanje poslaničkih pitanja naknadno.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih još jedno u nizu pitanja ministarki zdravlja gospođi Slavici Đukić Dejanović. To su sledeća pitanja. Da li Ministarstvo zdravlja planira da za sledeću godinu donese novi plan, odnosno novi akt o planu mreže ustanova zdravstvene zaštite? Zatim, da li će biti ispoštovan zakon i da li ćemo do kraja godine zaista dočekati da zdravstveni centri po Srbiji budu rasformirani, odnosno pretvore se u domove zdravlja, bolnice, zdravstvene ustanove tercijalne zaštite, kako stoji u zakonu?
Zatim, koliko je vremena potrebno Komisiji za kadrove pri Ministarstvu zdravlja da donese nekakvu odluku i o tome obavesti ustanove koje o tome traže određene informacije? Četvrto pitanje je – čemu tolika centralizacija?
Ovo su pitanja koja naizgled deluju kao četiri različita pitanja, a upućena su zapravo na jedno ministarstvo i vrlo su bitno povezana.
Mi u ovom trenutku u Srbiji imamo potpuno nejednake uslove, nedostupnost zdravstvene zaštite za građane u zavisnosti od toga da li žive u malim sredinama ili u velikim gradovima. Imamo situaciju da u najvećem broju slučajeva naši građani koji žive u malim sredinama ne mogu da se leče i zdravstvena zaštita im nije dostupna na jednak način kao ostalima.
Naravno, i demografska struktura stanovništva se promenila, ali se naš zastareli plan mreže zdravstvenih ustanova nije menjao decenijama. Smatram da je neophodna promena, da je neophodno odgovoriti na izazove koje pruža današnje vreme i omogućiti svima da se leče pod jednakim uslovima.
Između ostalog, bitna stvar za to je i mana koja trenutno postoji, a to je nemogućnost da se veliki zdravstveni centri po Srbiji, kakvi se npr. nalaze u Kraljevu, Užicu, Valjevu i drugim gradovima još uvek nisu podelili i ti teški, veliki, glomazni sistemi loše posluju. Iz svega toga nam se zato dešava da imamo problem da u Prijepolju sada nema reagenasa, pa ne možete da izvršite osnovne laboratorijske analize. Imamo situaciju da u Sjenici čekamo mesecima na odluku o tome da li će neki lekari da se zaposle, a ta odluka iz Komisije za kadrove nikako da stigne. Imamo situaciju da u manjim gradovima, kao što je Bajina Bašta nemate nijednog ugovorenog stomatologa.
Postavljam pitanje – zašto je to tako? Kako je moguće da se napravi takav kadrovski plan da u gradovima ili malim gradovima, kao što je npr. Bajina Bašta nemate nijednog ugovorenog stomatologa? Kako se može desiti i kako će se pružiti stomatološka zdravstvena zaštita u takvim gradovima i opštinama?
Veliki broj zdravstvenih ustanova sa primarnog nivoa je uputio zahteve Ministarstvu zdravlja i Komisiji za kadrove da im omogući da uposle zdravstveni kadar, ništa preko norme, sve u skladu sa normativima i kadrovskim planom, ali mesecima unazad ti domovi zdravlja nisu dobili odgovore. Ko će onda da leči naše građane?
U junu mesecu je donet kadrovski plan za ovu godinu. Zaista očekujem da će se jednom kadrovski plan za neku godinu doneti u godini koja prethodi toj godini na koju se kadrovski plan odnosi. Zamislite situaciju u kojoj mi planiramo nešto u 2013. godini tako što o tome odlučimo u junu mesecu, odnosno na polovini godine. Onda masa zdravstvenih ustanova podnese zahteve za izmenu plana i za mogućnost da se zaposli neki zdravstveni kadar i medicinsko osoblje, pošto je činjenica da u malim mestima postoji nedovoljan broj lekara i onda ljudi čekaju mesecima da dobiju tačan odgovor, a odgovor nikako da stigne.
Za sve to vreme niko ne leči narod. Građanima je zdravstvena zaštita potpuno nedostupna i sve što im ostaje je da putuju u veće centre, da troše sopstveni novac, sopstveno vreme, pa čak i oni kojih je sada mnogo manje, koji imaju overene zdravstvene knjižice se zapravo pitaju čemu im služe i kakvu zdravstvenu zaštitu dobijaju na ime takve overene zdravstvene knjižice.
Uzmemo li u obzir sve to, imamo situaciju koja nas dovodi do jednog apsurda, a to je da danas u Srbiji, imali ili nemali zdravstvenu knjižicu, vi morate da platite svoje lečenje.
Kada smo pričali o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, tada sam rekao da će biti problem to što je nadležnost ministarstva pored izrade kadrovskog plana izuzetno centralizovana i sama ideja o razdvajanju centara pruža mogućnosti da manje sredine imaju više nadležnosti i da ćemo približiti potrebe građana finansiranju. To je ono što očekujem od ministarke zdravlja u budućem periodu, da se uvaži mišljenje malih opština, malih domova zdravlja, gradskih bolnica i da se to ispoštuje. Hvala.

Reč ima dr Janko Veselinović.