Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo nekoliko sporazuma kojima se uređuju međunarodni odnosi između Republike Srbije i zemalja u okruženju, po pitanjima bezbednosti i imamo dva veoma važna zakona iz sektora privatne bezbednosti.
Dakle, stavljanjem na dnevni red Sporazuma o međunarodnom centru za razvoj migracione politike, zakona o usvajanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, Crne Gore i Vijeća ministara BiH, o policijskoj saradnji i readmisiji, MUP Republike Srbije pokazuje, po ko zna koji put, rešenost da Srbija, kao deo Evrope, bude značajan i pouzdan partner na međunarodnom planu u oblasti opšte sigurnosti i bezbednosti.
Donošenjem zakona o privatnom obezbeđenju i zakona o detektivskoj delatnosti pravno se uređuje ova oblast. Takođe, donošenje ovih zakona predstavlja novo poglavlje u ostvarivanju koncepta javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Gospodine predsedniče Vlade, citiraću vaše reči iz juna meseca ove godine, kada ste rekli – ova oblast bila je neregulisana i vreme je da Srbija dobije zakon koji će celovito da je uredi. Želimo privatni sektor obezbeđenja koji će sarađivati sa državnim, kao što je to praksa u svetu. To podrazumeva licenciranje ljudi koji će raditi ovaj posao. Sigurno nije bilo lako doći do ovakvih zakonskih predloga, imajući u vidu činjenicu da ove delatnosti već postoje u Srbiji duži niz godina i da se obavljaju po osnovu nekih drugih zakona, da postoji veliki broj pravnih i fizičkih lica koja su uključena u ove poslove.
Zato želim u ime SPS da izrazim svoje veliko zadovoljstvo činjenicom da ste vi, gospodine predsedniče Vlade, i vaš tim uspeli da kroz široku javnu raspravu obezbedite podršku svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana i time posle skoro decenije rada na ovom zakonodavnom predlogu pred Narodnu skupštinu stavite konačan tekst ovih zakona.
Kada je reč o značaju ovih zakona, potrebno je i važno je pitanje sagledati sa aspekata ovlašćenja koja će imati pripadnici obezbeđenja i detektivi, a sa druge strane, sa aspekta mogućnosti da svi ovi subjekti treba da se stave u određenom trenutku u jedan drugi kontekst i da se na njih prenesu određeni poslovi koji su od značaja za državu. Time se zapravo dolazi do onoga što je javno-privatno partnerstvo u ovoj oblasti, a što je veoma značajno za novo vreme.
Cilj je da imamo jedan jedinstveni bezbednosni sistem i čini se da kod nas nije sazrela svest o sve većoj potrebi učešća tzv. privatnog sektora bezbednosti u jedinstvenom bezbednosnom sistemu. Još uvek se misli da je pitanje bezbednosti, pre svega, stvar državnog sektora i to na onakav način kako je to bilo uređivano za vreme Tita, u ranijem sistemu. Potpuno je jasno da se obaveza i dužnost države da obezbedi visok stepen sigurnosti ne može ničim zameniti, odnosno da je ona u tom delu veoma, veoma značajna. Međutim, s druge strane, ne sumnjiv je interes i države i društva da postoji stabilno društveno i poslovno okruženje.
Potrebno je ukomponovati i složiti što bolji mozaik bezbednosnih struktura, koje će zaštiti i obezbediti državu, njen sistem, sve delove društva, ljude, materijalna dobra, privatnu svojinu, pojedince. To se jedino može kroz javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti.
Zbog svega navedenog, jasno je da je neophodan zakon koji će definisati oblast privatnog sektora bezbednosti, jer to što on još uvek ne postoji, dovodi do mnogih i u nekim situacijama bezbroj zloupotreba.
Sve ovo o čemu govorimo nije novina koju želimo na pravno uređen način da primenimo ovde u Srbiji. Takva praksa postoji u ovoj oblasti u celom okruženju, u svim evropskim zemljama. Konačno, recimo i to da jedino u Srbiji ova oblast nije do sada uređena na valjan način.
Kada država poverava određena ovlašćenja privatnim, fizičkim i pravnim licima, neophodno je da se precizno odrede procedure i obezbedi adekvatna kontrola. Zato je predlagač zakona predvideo veoma precizne procedure za obavljanje ovih delatnosti, a primarnu zaštitu u svemu tome, znači, primarnu zaštitu od zloupotreba, u svemu tome je svakako izdavanje licenci.
Postupkom izdavanja licenci onemogućava se licima sa sumnjivom prošlošću da poseduju firme za privatno obezbeđenje, ali i da obavljaju poslove u ovoj oblasti.
Svi koji budu želeli da se bave privatnim obezbeđenjem ili detektivskom delatnošću moraće da prođu određene provere, kontrole, kao i obaveznu obuku za obavljanje ove delatnosti.
Zbog izuzetne osetljivosti ove oblasti predviđene su sveobuhvatne provere obuke i edukacije, počev od provere psihofizičke sposobnosti preko obuke za rukovanje oružjem, obuke za protivpožarnu zaštitu, prve pomoći do edukacije o ljudskim pravima. Na ovaj način svi rizici se svode na minimum.
Međutim, donošenjem ovog zakona treba još jedan deo nadomestiti, a to je donošenje podzakonskih akata, jer nije moguće sve kroz tekst jednog zakona urediti na najbolji mogući način. Očekujemo da će kroz niz podzakonskih akata, kao što su uputstva, određeni pravilnici, normativi itd, to biti precizirano na najbolji mogući način.
Pored toga, posebno ističemo da direktan nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne neka posebna agencija kao što je bila ideja u toku pripreme ovog zakona. Time se svakako smanjuje prostor za neke nove zloupotrebe, a sigurno da se i troškovi svode na minimum. Konačno, ljudi, građani imaju najviše poverenja u ono što je državni organ, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Verujem da će navedeni predlozi, uz jedan broj amandmana koji je ovde podnet, pa id od strane SPS, dati konačan tekst zakona kojim će se dovesti regulativa do jednog boljeg, da tako kažem, sadržaja, koji će ovu oblast obezbediti na najbolji mogući način, tako da ova osetljiva delatnost po prvi put bude pravno uređena u našoj zemlji.
Ne treba imati iluziju da će donošenjem ovog zakona biti sve uređeno na najbolji mogući način. Praksa će pokazati mnoge manjkavosti koje možda u ovom trenutku ne možemo da predvidimo.
Konačno, svest o tome da javni privatni sektor treba da bude u jednakoj meri partner sa državnim, rekao sam, nije u potpunosti sazrela, ali ta svest, naravno, nije prisutna ni kod onih ljudi koji možda već rade te poslove danas ili koji će raditi.
Potrebno je dugo, dugo vremena da dođemo do sveopšte jednog stanja svesti u kome ćemo na pravi način razumeti i shvatiti jedan takav odnos i jednu takvu ulogu bezbednosnih struktura i privatnog sektora i državnog, kako bi u konačnom to zapravo bila bezbednost koju država uređuje, ali naravno sa svojim nezaobilaznim partnerima.
Na kraju da istaknem još jedanput veliko zadovoljstvo da je uložen veliki trud od vas, gospodine predsedniče, svakako i od vaših bliskih saradnika i da konačno ulazimo u pravnu regulativu ove veoma osetljive oblasti, a od nečega treba početi. Ovaj prvi korak je veoma značajan i ja pretpostavljam da će dati puno, puno dobrih rezultata.
Socijalistička partija Srbije će glasati za sve sporazume koji su ovde podneti, svakako i za zakon o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti. Zahvaljujem.