Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želim da na kraju dana rezimiramo raspravu i da kažemo da se zakon o robnim rezervama donosi da bi se sprovodio, ali s obzirom na predviđenu stavku u budžetu za Direkciju za robne rezerve, jasno je da će u narednom periodu zakon o robnim rezervama biti teško sprovodiv.
Želim još jednom da ponovim da je Predlogom budžeta za 2013. godinu Direkcija za robne rezerve imala preko pet milijardi dinara budžeta, da je rebalansom taj iznos smanjen na 3,6 milijardi, a da je Predlogom budžeta za narednu godinu taj iznos jedva tri milijarde dinara. Pri tome, od toga je svega 1,8 milijardi za nabavku roba.
Ovim zakonom se ne omogućava Direkciji za robne rezerve da ima sopstvene prihode. Dakle, sve što će Direkcija za robne rezerve u narednoj godini kupiti, a tu je, po ovom zakonom, podrazumevana i oprema za vojsku, železnice, telekomunikacije, poštu, energetiku, će iznositi jedva 15 miliona evra. To je apsolutno nedovoljno za korekciju stanja srpske poljoprivrede, a kamoli za razvoj srpske poljoprivrede.
Naglašavam da je prošle godine potrošeno pet milijardi dinara za otkup merkantilne pšenice i merkantilnog kukuruza i da je kao rezultat tog otkupa Srbija imala ove godine rekordnu proizvodnju merkantilne pšenice u količini od skoro tri miliona tona.
Naglasio sam da će ovakav odnos, kakav je bio ove godine prema srpskim poljoprivrednicima, rezultirati da će Srbija sledeće godine zbog rekordno niskih površina pod pšenicom možda morati i da uvozi pšenicu, jer je prognoza da će sledeće godine Srbija imati nešto tek preko milion tona pšenice, a neophodna količina je 1.400.000 tona.
Dakle, u zakonu nema načela podsticaja i obezbeđenja kontinuirane proizvodnje i to je velika manjkavost ovog zakona.
Izvršio sam jednu dobru analizu zakona i jasno je da se on sastoji iz dva dela, iz onog dela koji se odnosi na sve robe, izuzev nafte i derivata nafte i na onaj deo koji se odnosi na naftu i derivate nafte.
Sada, s obzirom da imamo dva ministra, što nije baš uobičajeno, koji brane jedan zakon, pitam se kako je moguće da u prvom delu zakona nema obaveza donošenja dugoročnog i srednjeročnog plana i programa, a kada je u pitanju nafta i derivati nafte ima donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana.
Članom 8. kada su u pitanju druge robe, godišnji program se donosi za period jedne kalendarske godine po stupanju na snagu zakona kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije, bez ikakvog roka u odnosu na datum stupanja na snagu zakona, a kada je u pitanju nafta i derivati nafte članom 18. godišnji program obaveznih rezervi donosi se najkasnije u roku od pet dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje godišnji budžet Republike Srbije. Prosto je neverovatno da dva ministarstva nisu usaglasila delove zakona koje su pisali.
Ono što me izuzetno zanima je kako to da SNS ima 12 amandmana samo na deo zakona koji se odnosi na naftu i naftne derivate? Da li to znači da prvi deo zakona nisu ni čitali ili da je ovaj drugi deo zakona toliko loš da su sami morali da popravljaju ovaj zakon?
Sve u svemu, rasprava u pojedinostima će nam dati odgovore i na neka od ovih pitanja, ali, ponavljam, bez povećanja sredstava Republičkoj direkciji za robne rezerve nema mogućnosti za sprovođenje ovog zakona i srpska poljoprivreda će imati još veće probleme u narednoj godini, jer nije adekvatno opredeljena ni kroz subvencije, a ni kroz Republičku direkciju za robne rezerve za adekvatnu pomoć. Mislim da će srpska poljoprivreda i dalje ostati samo u predizbornim obećanjima najveća razvojna šansa Srbije, a da će u stvari biti najveća propast Srbije, nažalost. Hvala.
