Reč ima narodni poslanika Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje Vladi je jako kratko, ali je od životne važnosti za naše sugrađane na KiM. Ono glasi da li je Vlada Republike Srbije preduzela preko predstavnika Međunarodne zajednice sve neophodne mere da ponovljeni izbori u Severnoj Mitrovici 17. ovog meseca proteknu bezbedno?
Naime, da li je preko predstavnika KFOR-a, EULEKS-a, UNMIK-a, OEPS-a preduzela neophodne mere da ponovljeni izbori na severu Mitrovice proteknu najbezbednije?
Iskoristio bih ovu priliku da u ime poslaničkog kluba SNS Narodne skupštine Republike Srbije pozovem sve naše sugrađane na severu Kosovske Mitrovice da izađu na ponovljene izbore 17. ovog meseca, jer su ti izbori od životne važnosti za njihov dalji opstanak na KiM.
Samo izlaskom na ponovljene izbore 17. ovog meseca obezbeđuje se da predstavnik većinske zajednice, srpske zajednice bude gradonačelnik Severne Mitrovice. Samo takav ishod izbora obezbeđuje da se u severnoj Mitrovici formiraju svi organi zajednica srpskih opština. U suprotnom bi se sve stavilo pod znakom pitanja.
Iskoristio bih ovu priliku da u ime poslaničkog kluba SNS pozovem sve svoje zemljake na KiM, sve naše sugrađane koji danas žive na KiM da takođe u drugom krugu izbora na KiM 1. decembra izađu u što većem broju, jer je to isključivo u njihovom interesu i da ne nasedaju na provokacije, pretnje i ucene koje su i te kako danas prisutne na KiM. Hvala.

Pošto više nema prijavljenih ovlašćenih predstavnika za pitanja, prelazimo dalje.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stefana Miladinović, Dijana Vukomanović, Olgica Batić i Dubravka Filipovski.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, i prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine pozvao da sednici prisustvuju i Dejan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Dušan Protić i Jelena Marjanović, pomoćnici ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Petar Stanojević i Dejan Trifunović, pomoćnici ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zoran Ibrović, viši savetnik u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Snežana Ristić, načelnik Odeljenja za naftu i gas u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Milorad Rakonjaca, pomoćnik direktora Republičke direkcije za robne rezerve, Mirjana Janjić, viši savetnik u Republičkoj direkciji za robne rezerve i Slavica Višnjić, rukovodilac Grupe i Jagoda Lazarević, samostalni savetnik, u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelnici i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 8, 9, 24. i 25, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za posleničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslova članova poslaničkih grupa, a materijal ste dobili u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o robnim rezervama; Predlogu zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije o strateškoj ekonomskoj saradnji; Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa br 2 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prva tačka o kojoj ćemo danas ovde govoriti tiče se Zakona o robnim rezervama, sistemskog zakona u ovoj oblasti koji praktično započinje i otvara prostor za suštinsku reformu sistema robnih rezervi u Srbiji. Činjenica je da imamo zakon koji je donet još 1992. godine po kojem rade robne rezerve, dovoljan je motiv za izmenu ovog zakonskog rešenja. Imamo zakon koji je preživeo praktično tri ili četiri države, zakon sa puno nedostataka, pa je Direkcija za robne rezerve praktično više radila po zaključcima Vlade nego što je imala uporište u zakonskim rešenjima i odredbama ovog zakona. Takođe, činjenica je da smo ovaj zakon morali da uskladimo sa standardima i smernicama Svetske trgovinske organizacije i EU. Na kraju, morali smo da imamo neka nova rešenja kako bi sistem robnih rezervi učinili efikasnijim, odgovornijim i racionalnijim od onoga kakav je do sada bio i kako je zakon pružao osnova za to.
Prema tome, cenimo da će donošenje ovog zakona u velikoj meri označiti bitnu reformu čitavog ovog sistema, pa samim tim omogućiti da se robnim rezervama upravlja na daleko efikasniji način nego što je to bio slučaj, pa samim tim i državnom imovinom koja se usmerava na upravljanja Direkciji za robne rezerve. Takođe, po prvi put ovim zakonskim predlogom uvodimo sistem obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, o čemu će ministarka Mihajlović nešto više govoriti, i praktično ovaj zakonski predlog ima svoja dva zasebna dela. Jedan se tiče robnih rezervi, a drugi obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Ono što im je zajedničko da će Direkcija operativno upravljati sa oba ova sistema.
Prema tome, dozvolite mi samo kratko da kažem nekoliko novina koje se tiču ovog dela koji je vezan za robne rezerve. Naime, dosadašnjim zakonskim važećim predlogom imali smo dve situacije u na osnovu kojih se intervenisalo robom iz robnih rezervi. To su bila vanredna stanja i ratno stanje, i u situaciji poremećaja na tržištu. Sada uvodimo treću situaciju kada se interveniše robom iz robnih rezervi, a to su tzv. vanredne situacije, odnosno elementarne nepogode, tehničke i tehnološke nesreće koje mogu da budu takođe razlog za ometenost u snabdevanju stanovništva osnovnim životnim namirnicama. To je vrlo precizno naznačeno i u ovom zakonskom predlogu.
Zbog usklađivanja sa smernicama Svetske trgovinske organizacije naveli smo ovog puta vrstu, strukturu roba koje su predmet robnih rezervi. Rekao sam da je novina obavezne rezerve nafte i derivata nafte. Novina u ovoj strukturi roba jesu i neka oprema i robe za potrebe pošte, telekomunikacija i železnice, što nije opet bilo sadržano u važećem, odnosno starom Zakonu o robnim rezervama.
Treća vrlo važna stvar tiče se načina poslovanja i upravljanja robnim rezervama i ovim zakonom precizno su definisane sve faze, odnosno postupci prilikom upravljanja robom iz robnih rezervi. Dakle, od faze nabavke roba, čuvanja, skladištenja, davanja roba na zajam, obnavljanja roba iz robnih rezervi, davanja u zakup nekih nepokretnosti koje robne rezerve ne sadrže. Svaki od tih postupaka je precizno definisan u ovom zakonskom predlogu. Tako su definisane i obaveze koje skladištari imaju, što je važno sa stanovišta nekih negativnih iskustava koje smo imali u prošlosti, nekih krivičnih dela koja su činjena zbog zloupotrebe roba i robnih rezervi. Čini su da su neki skladištili tu robu i dobijali od države značajna finansijska sredstva za zakup tih prostorija, a na kraju se ispostavilo da te robe nema, što je bila obaveza onih koji su tu robu skladištili.
Sada su jasno naznačene obaveze. Naznačen je nadzor, što je takođe novina u odnosu na prethodni zakon. Tako da će Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine preko tržišne i poljoprivredne inspekcije, a onda i Ministarstvo energetike u onom delu koji se tiče obaveznih rezervi nafte, i Ministarstvo finansija imati nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Predviđene su i prekršajne prijave za privredne prestupe koji se čine zbog nepoštovanja odredbi ovog zakona. Uvedena je zaštitna mera zabrane delovanja, odnosno rada u periodu od šest meseci do tri godine. Na jedan transparentan način urađen je čitav sistem robnih rezervi u oba svoja dela. Za punu primenu odredbi ovog zakona biće neophodno donošenje devet podzakonskih akata. Šest podzakonskih akata će biti neophodno doneti u roku od šest meseci. Jedan podzakonski akt mora biti donet do 1. novembra i dva podzakonska akta u onom delu koji se tiču nafte i naftnih derivata biće neophodno doneti u sledećih deset meseci.
Očekujem, s obzirom da se radi o izuzetno važnom zakonu da ćemo kroz raspravu, a onda i amandmane dobiti priliku da ovaj zakonski tekst i popravimo, imajući u vidu značaj teme o kojoj raspravljamo preko ovog zakona.

Reč ima ministarka, prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani poslanici, ovo je sistemski zakon, Zakon o robnim rezervama, u delu koji se tiče obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata i verujem da ćemo kroz raspravu detaljnije govoriti.
Svi znamo da je nafta jedan od najvažnijih energetskih izvora. Ako govorimo o našem regionu, onda ne možemo a da ne kažemo da region jeste deficitaran sa energijom, ali, pre svega, karakteristična je visoka uvozna zavisnost, nemanje interkonekcija, ograničena domaća proizvodnja i nedostatak skladišta, što je najvažniji ograničavajući faktor.
Vezano za sam Zakon o robnim rezervama, kada smo ratifikovali Ugovor o osnivanju energetske zajednice, to je prvi ugovor koji Srbija ima sa EU, obavezali smo se da usaglasimo naše zakonodavstvo i da krenemo u usaglašavanje sa zakonodavstvom EU. Godine 2008. doneta je odluka da se proširi ugovor i na naftnu oblast, a već 2009. godine obaveza zemljama članica da svakako imaju obavezne rezerve nafte i naftnih derivata. U skladu sa tim, 2012. godine usvojena je Odluka na ministarskom savetu da se države članice obavezuju da uspostave obavezne rezerve nafte i naftnih derivata ne kasnije od 1. januara 2023. godine. Da bismo to mogli da uradimo, novi Zakon o robnim rezervama dozvoljava mogućnost i mi smo ga potpuno uskladili, a da bi stigli da imamo takve obavezne rezerve do roka koji sam rekla, 2023. godine.
Najvažniji elementi zakona koje pretpostavljam da ste imali prilike već da vidite propisuju da se obavezne rezerve formiraju za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja Republike Srbije energijom i energentima usled poremećaja u snabdevanju energijom i energentima, način na koji se utvrđuje godišnja obaveza Srbije, a saglasno direktivi, obavezne rezerve formiraju se najkasnije do 31. decembra 2022. u visini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji.
Pored ovoga što se propisuje formiranje centralnog skladišnog tela, ima još jedna vrlo važna stvar, a to je da se propisuje da obavezne rezerve za skladište u skladištima i direkcijama ali i energetskim subjektima moraju imati licence za skladištenje nafte i naftnih derivata.
Ne samo da je ovo sistemski zakon, nego je potpuno nešto drugačije od onoga što smo imali do sada. Podzakonska akta koja ovo ministarstvo treba da pripremi u narednih 10 meseci mi ćemo pokušati da uradimo mnogo ranije, kako bismo dali mogućnost da se ovaj zakon što pre realizuje, odnosno da ispunimo našu obavezu. Na kraju krajeva, najvažnija stvar, nije u pitanju samo ispunjenje obaveze, nego da zaista obezbedimo energetsku stabilnost kada govorimo o nafti i naftnim derivatima.
Drugi zakon o kojem ćemo danas govoriti, izmene i dopune Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Pravni osnov za to jeste svakako Ustav naše države. Mi smo zemlja koja je jedna od retkih zemalja koja je u samom startu napravila zakon i uskladila se sa konvencijom koja postoji o zabrani razvoja proizvodnje. Ono što je vrlo važno, suštinski, nema izmene zakona osim što se vrši ujednačavanje sa kriterijumima za sve ostale zemlje. Dakle, naša preduzeća će raditi isto kao što rade i sva druga preduzeća.
Ono što mislim da jeste značajno za vas, to je da se predloženim zakonom o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ne dira u suštinska rešenja data u zakonu. Izmene se pre svega odnose na preciziranje koncentracionih limita hemijskih supstanci za koje ne postoji obaveza domaćih pravnih lica da nadležnom ministarstvu podnose propisane izveštaje, čime se osigurava jednaka primena konvencije, međunarodne konvencije koju imamo.
Treći zakon o kojem ćemo govoriti jeste strateški Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije, koje su zaključile sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji novembra 2012. godine. Vlada je utvrdila predlog nacrta zakona, poslala u parlament i danas o tome pričamo. Taj sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji predviđa uspostavljanje saradnje sa namerom da se realizuju konkretni projekti iz energetike, infrastrukture, industrije i poljoprivrede. Za sada, u aneksu ovog nacrta zakona ćete videti projekte iz oblasti energetike. Dakle, aneksom sporazuma je predviđen razvoj odabranih projekata u oblasti energetike, ali se svakako obavezujemo da se nakon ovoga tek krene, ne samo u razgovore nego u pripremu i studije izvodljivosti i svega što ide nakon toga. Pominju se posebno tri objekta. Jedan je vrlo značajan – reverzibilna hidroelektrana Bistrica.
Ovde bih stala jer verujem da ćemo mnogo više razgovarati o svemu tome. Nadam se da će biti dosta konkretnih predloga i sve što je moguće da eventualno popravimo, mi stojimo na raspolaganju. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Četvrti zakonski predlog o kojem danas raspravljamo tiče se Predloga zakona o potvrđivanju Aneksa broj 2 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Kao što velika većina vas zna, ovaj sporazum potpisan je još 2009. godine i on se ticao saradnje između dve zemlje u oblasti infrastrukture. Na osnovu ovog sporazuma uspešno se realizuju tri kreditna aranžmana između dve zemlje. Jedan je izgradnja mosta Zemun-Borča, drugi je nabavka opreme odnosno skenera za potrebe uprave carine Republike Srbije i treći je projekat Kostolac B.
Nakon što je ovaj sporazum potpisan, ukazala se potreba za Aneksom 1 ovog sporazuma, koji je potpisan 2012. godine. Praktično je počeo sa primenom odmah, ali formalno je stupio na snagu avgusta ove godine. Ovaj Aneks 1 sadržao je dve izmene u odnosu na sam sporazum. Prva izmena se ticala činjenice da je omogućio da se na promet roba i usluga kao i na uvoz opreme iz Kine za potrebe ovih projekata ne plaća PDV i carina. Druga izmena je tehničkog karaktera, a tiče se nadležnosti ministarstva u sprovođenju ovog sporazuma.
Tokom 2012. godine Kina je inicirala jedan veliki mehanizam saradnje između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, otvorila kreditnu liniju od 10 milijardi evra, uključeno je 16 zemalja centralne i istočne Evrope i vlade tih zemalja su imale obavezu da kandiduju projekte u oblasti infrastrukture, na osnovu kojih bi mogle da se odobre kreditne linije pod povoljnim uslovima iz ovog mehanizma.
Vlada Republike Srbije uputila je predlog za tri prioritetna projekta. Prvi projekat je deonica auto-puta Obrenovac-Ljig, drugi deo je takođe vezan za oblast saobraćajne infrastrukture, auto-put Pojate-Preljina i regionalni put Novi Sad-Ruma i treći projekat se tiče energetike, odnosno druge faze projekta Kostolac B.
Prema tome, posle ovoga se opet ukazala potreba za potpisivanjem Aneksa 2 ovog sporazuma. Ovaj Aneks je potpisan u Pekingu prilikom posete predsednika Nikolića. Izmene koje imamo tiču se istih stvari kao i u prethodnom Aneksu 1, dakle, oslobađanje od plaćanja PDV-a i carine na robe, usluge i uvoz opreme koja se koristi za realizaciju ovih projekata. Da bi se stvorio pravni osnov da ovi projekti uspešnije budu realizovani, neophodno je da u obe skupštine bude ratifikovan Sporazum, odnosno Aneks 2 ovog sporazuma. Očekujemo da ćemo u Danu za glasanje dobiti podršku za ovaj zakonski predlog.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem stav poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o robnim rezervama. Radi se o jednom veoma važnom zakonu kojim će se, kako smo čuli, posle 20 godina obnoviti pravno uređenje sistema robnih rezervi.
Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona kojim će se precizno definisati ciljevi obrazovanja robnih rezervi, odrediti obim i vrsta proizvoda u okviru robnih rezervi i regulisati i druga pitanja od značaja za usklađivanje sistema robnih rezervi sa evropskom regulativom, je i utvrđivanje novih rešenja.
Kako piše u obrazloženju zakona, Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Republika Srbija je preuzela obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktive EU, koje se odnose na energetiku, čime će se omogućiti puno učešće zemalja Jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije EU.
Na sastanku Saveta ministara, koji je održan krajem 2008. godine, doneta je Odluka o proširenju ugovora i na naftnu oblast. Jedno od najznačajnijih pitanja iz ove oblasti je uspostavljanje sistema obaveznih rezervi nafte, u skladu sa direktivom kojom se nameće obaveza zemljama članicama da drže minimalne rezerve nafte ili derivata nafte. Imajući u vidu preuzetu međunarodnu obavezu, Zakonom o robnim rezervama se uređuje i oblast obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
U Predlogu zakona član 22. definiše visinu naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, načina obračuna i način plaćanja ove naknade, kao i raspolaganje sredstvima ove naknade. Propisano je da su obveznici naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte i trgovinom nafte, derivatom nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom i imaju licencu za obavljanje ovih energetskih delatnosti.
Poslanička grupa SVM smatra da će predložena rešenja pozitivno uticati na građane i privredna društva, na sigurno snabdevanje osnovnih životnih namirnica, energenata, industrijskih i medicinskih proizvoda.
Postoji još jedan novitet za koji smatramo da je izuzetno pozitivan. Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode uvedene su značajne novine za privredne subjekte u poljoprivredi. Republička direkcija za robne rezerve je u 2010. godini potpisala Protokol o saradnji sa Kompenzacionim fondom u cilju bržeg razvoja sistema javnih skladišta i u Predlogu zakona je predvidela da se, ako se nabavlja ili prodaje roba robnih rezervi koja se skladišti u javnim skladištima, promet može vršiti i putem robnih zapisa, a u skladu sa propisima kojima se uređuju javna skladišta i javne nabavke.
Ako smo kod poljoprivrednih proizvoda, naravno moramo govoriti i o kontroli i nestanku žitarica. Svi znamo da je u toku tekuće godine otkrivena pljačka ogromnih razmera u robnim rezervama. Bilo je reči o velikim zloupotrebama koje dugo traju. Gospodin Knežević, tačnije ministar poljoprivrede je izjavio - izgleda da su u sve umešani odgovorni iz Republičke direkcije za robne rezerve. Direktor Direkcije za robne rezerve, gospodin Goran Tasić isto je priznao da su nalazi kontrola koje su izvršene pokazali da je bilo velikih propusta. Neki su očigledno grubo zloupotrebili položaj ovlašćenog skladištara i zloupotrebili robu koju su dobili na čuvanje, kako je rekao tada gospodin Tasić.
Po Zakonu o robnim rezervama, neovlašćeno korišćenje robe bez pisanih naloga Direkcije po bilo kom osnovu je krivično delo. Najavljene su krivične prijave protiv onih koji su to uradili. Nakon kontrole, vi, gospodine Ljajiću, kao i tadašnji ministar poljoprivrede, gospodin Goran Knežević, najavili ste predlog mera koje treba preduzeti nakon vanredne kontrole pšenice i kukuruza u robnim rezervama. Zbog toga pitam – kako stoje sada stvari u robnim rezervama? Kakve su mere preduzete? Da li je od tada bilo kontrole? Znači, posle one velike generalne kontrole, da li je bilo kontrole u robnim rezervama? Da li su podnete krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u tim malverzacijama?
Kao što znamo, u junu su kontrolisani i privredni subjekti koji imaju ugovore sa Direkcijom za robne rezerve da čuvaju pšenicu ili kukuruz iz robnih rezervi. Ispostavilo se da je krađom pšenice i kukuruza iz robnih rezervi država oštećena za oko 20 miliona evra. Utvrđeno je da u ukupno naspram 77 kontrolisanih silosa u sedam uopšte nema ili nedostaju velike količine robe, odnosno oko 46.000 tona merkantilne pšenice i oko 32.000 tone merkantilnog kukuruza.
Bilo je svega. Na primer, skladištari su se između sebe dogovarali i određene količine pšenice i kukuruza nosili jedni drugima kako je dolazila kontrola. Neki su pravili duplo dno, skidali merdevine i na svaki način su pokušali da izmene kontrolu. Država je, inače, u kontrolu stanja svojih robnih rezervi krenula je prvi put posle 10 godina.
Pitam vas, pošto je država oštećena, šta je sa nestalim žitaricama? Da li se zna da li je neko u obavezi da vrati robu koja je nestala, a prvenstveno mislim na kompanije? Pošto kompanije koje su čuvale robu imaju ugovor sa Direkcijom, interesuje me da li su raskinuti ugovori sa kompanijama gde je bilo manjka?
Na kraju želim da dodam nešto o ulozi Direkcije. Kakva je bila situacija? Direkcija je pšenicu pozajmljivala pred žetvu po jednoj ceni, a vraćala posle žetve kada je njena cena, razume se, mnogo niža. Kupovalo se bez konkursa. Cena skladištenja se takođe određivala bez konkursa. Mislim da to u budućnosti ne može tako da funkcioniše. Zabrana izvoza, društveno dogovaranje oko cena i tome slično uvek pokreće pitanje mesta i uloge rezervi u ekonomskom sistemu Srbije.
Za razliku od mnogih agencija u svetu gde je rad robnih rezervni javan i jako se insistira na transparentnosti, u našem sistemu rad Direkcije je najveća državna tajna. Mnogima se čini da direktno Direkcija za robne rezerve može da kupuje i prodaje, pozajmljuje i daje kome hoće i koliko hoće, a da čak niko nema ni pravo da je bilo šta pita. Ipak se nadamo da će predložena rešenja pozitivno uticati na građane i privredna društva i da neće biti ovakvih situacija.
Poslanička grupa SVM smatra da robne rezerve treba da predviđaju dešavanja i kretanja na tržištu i da reaguju pre nego što nastupe poremećaji. Hvala.