Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.11.2013.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

7. dan rada

12.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Ranka Savić

Liberalno demokratska partija
Hvala, predsedavajući.
Gospodo ministri, koleginice i kolege, ja se neću mnogo razlikovati od kolega koji su do sada govorili o zakonu o robnim rezervama, tako da i ja moram da konstatujem da je dobro što se konačno ovaj zakon donosi posle punih 20 godina. Međutim, ovde se postavlja pitanje šta se toliko dugo čekalo sa ovim zakonom, zašto je trebalo da prođe 20 godina da bi se pravno obnovilo pravno uređenje sistema robnih rezervi?
Naime, tokom svih ovih decenija, mnogi stručnjaci iz ove oblasti su ukazivali na neophodnost i potrebu donošenja novog zakona, međutim država, mada je tokom ovih decenija formirala razne timove za donošenje ovih zakona za izradu zakona, uvek u poslednjem trenutku iz nekih neobjašnjivih ili objašnjivih razloga dolazilo je do zaustavljanja ovog procesa.
Ovde se očigledno radilo o velikom interesu i ogromnim mogućnostima zloupotrebe što se u poslednje vreme i pokazalo kao potpuno tačno. Naime, prosto je neverovatno da više od 10 godina nije bilo nikakve kontrole rada direkcije za robne rezerve i ministre, potpuno je za pohvalu što je konačno došlo do te kontrole, koliko ja znam, koju ste inicirali vi i bivši ministar poljoprivrede. To je za pohvalu, ali sigurno nije za pohvalu, odnosno nisu za pohvalu rezultati koji su dobijeni tom kontrolom jer su oni pokazali da se ovde radi o jednom beskrajnom otimanju državne svojine.
Vi ste već dali određene odgovore na pitanja koja su postavljali neki od kolega poslanika, ali bez obzira na to da li je vraćeno 40 hiljada tona žitarica i da nije više 80 hiljada tona, tu se radi o jednoj ogromnoj količini nestalih žitarica i ako je i manja vrednost pokradenih žitarica od 20 miliona evra, to je jedna ogromna cifra i mislim da tu državni i nadležni organi hitno moraju da deluju.
Da nam se ne bi to ponovo dešavalo, da ne bi smo imali ove propuste koje smo imali, ja moram, kao i moje kolege, da podsetim šta se to sve radilo tokom svih ovih proteklih decenija. Pre svega, ogromni propusti su bili u radu komisije o izboru ponuđača za skladištenje.
Zaključeni su ugovori sa firmama koje uopšte nemaju skladišta, odnosno nemaju silose niti imaju one kadrove koje zakon predviđa.
Posebna priča je izbor skladištara, tu apsolutno, barem po ovim informacijama koje ja imam, nije bilo javnog oglašavanja i direktori su bili ti koji su na predlog komisija imali poslednju reč, odnosno odlučivali.
Isto tako kod otkupa robe, niko iz direkcije nije proveravao da li ta roba zaista postoji, da li te robe ima u toj količini ili je roba samo na papiru, što je vrlo čest bio slučaj. Ja sam imala priliku da idem u više preduzeća u kojima su radnici ukazivali upravo na ovu vrstu zloupotrebe.
Iza zloupotrebe je bilo i obnavljanje robe. Znate, direkcija omogući skladištaru da robu proda kada je njena cela najveća, a onda da nadoknadi tu robu kada je cena robe najniža, mislim da je i laiku jasno o kojoj razlici u ceni se radi i kome su te pare išle.
Mislim da je i laiku jasno o kojoj razlici u ceni se radi i kome su te pare išle.
Ono što smatram da je veliki problem, a da on nije rešen ni u ovom novom zakonu, jeste velika odgovornost čelnika Direkcije, dakle direktora. Po prethodnom zakonu, tu je iskorišćen jedan pravni vakum koji je postojao. Naime, njegova odgovornost je u potpunosti izostavljena u postupanju po Zakonu o javnim nabavkama, jer se nabavka robe tretira kao državna i vojna tajna. Mislim da nam je svima jasno koliki je to okvir za zloupotrebe bio.
Novi zakon, doduše, predviđa novčanu kaznu za odgovorno lice, ona je u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara. Mene sad zaista, ministre, interesuje - da li vi smatrate da je ovo dovoljan raspon kazne da bi se stanje u robnim rezervama promenilo i da će ovi iznosi i predviđene prekršajne kazne biti stimulans da više u robnim rezervama nemamo zloupotrebe i mahinacije?
Poslednjih meseci dosta se govorilo o ovim zloupotrebama u robnim rezervama. Međutim, ono što mene interesuje, to je već neko od kolega poslanika i postavio, kod nas je inače to situacija u Srbiji, tri dana bruji sve, o tome se priča, a onda jednostavno prestanu svake priče.
Ako se radi o 20 miliona evra zloupotrebe u robnim rezervama, a pri tome do današnjeg dana bude uhapšen ili procesuiran samo direktor „Žitostiga“, gde se sumnja da je oštetio robne rezerve za četiri miliona dinara. Onda potpuno opravdano postavljam pitanje – šta je sa ostalih četiri miliona dinara. To je trista i nešto hiljada evra, 350.000. Šta je sa onom razlikom do 20.000.000 evra?
Ono što je, čitajući ovaj zakoni i gledajući malo literaturu u vezi sa ovim zakonom, meni veoma interesantno bilo, naime, naišla sam na to da je ranijim zakonskim rešenjima, krađa u robnim rezervama bila je okarakterisana kao ugrožavanje ekonomske moći zemlje i smatrana vrstom terorizma. Mi danas sve ove prekršaje smatramo prekršajem, pa me interesuje - zašto predlagač zakona nije uzeo u obzir i ova ranija rešenja koja su bila u Zakonu o robnim rezervama?
Zbog svega ovog, ministre, mislim da je vama veoma dobro poznato šta je sve bilo u robnim rezervama, da se ne ponavljam, i duplo dno, i prikrivanje raznorazne mahinacije. Mislim da ozbiljno treba da sve predložene amandmane proučite i da njihovim eventualnim usvajanjem poboljšate zakon i to upravo u ovom delu koji vidim sve nas najviše i iritira, a to je u delu koji će omogućiti sprečavanje zloupotreba.
Liberalno-demokratska partija je uložila više amandmana na ovaj zakon, jedan od tih amandmana je na član 7, odnosi se na ovlašćenja direktora Direkcije. To je upravo ovo o čemu sam prethodno pričala. Moje je duboko uverenje da novim zakonom direktoru Direkcije ne treba dati mogućnost da propisuje stepen tajnosti podataka, dokumenata i ugovora, jer smo videli dokle i do čega to može da dovede. Zato smo uloženim amandmanom i predložili da propisivanje stepena tajnosti podataka treba da određuje Vlada Republike Srbije.
U skladu sa ovim, uložen je i amandman na član 2, gde se dodaje još jedno načelo, a to je „načelo javnosti“, da ne kažem transparentnosti, jer osnovni podaci o vrsti, količini, kvalitetu, roku trajanja i korisnicima moraju biti dostupni najširoj javnosti i prosto robne rezerve i rad robnih rezervi mora da bude javan i svi osnovni podaci moraju biti dostupni građanima i privrednim subjektima.
Mislim da je javnost nešto čime se vrši velika kontrola u radu svake institucije i svakog sistema, pa i sistema robnih rezervi. Mislim da bi se usvajanjem ovih amandmana ovaj zakon u ovom delu, koji se odnosi na mogućnost zloupotreba i mahinacija, u velikoj meri popravio.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Rečima ministar Ljajić. Izvolite.

Rasim Ljajić

Sve ovo što ste naveli, šta se dešavalo sa robom iz robnih rezervi, bio je i razlog da donosimo potpuno novi zakon. Manje-više bila je javna tajna da roba, koja je data na čuvanje skladištarima, postoji samo na papiru, i to je bio glavni motiv da krenemo u ovu akciju kontrole kvaliteta i kvantiteta te robe.
Godinama ide ta priča da samo postoji dokumentacija. Kada odu predstavnici Direkcije da kontrolišu, dobiju dokumentaciju gde je navodno sve čisto. Onda smo na terenu imali prilike da vidimo svega i svačega i, na kraju krajeva, ishod je poražavajući. Nažalost, nije vraćeno 40.000 tona do sada. Rekao sam, vraćeno je svega 13.000 pšenice i 2,5 tona kukuruza. To je dakle 15,5 hiljada tona od ukupno 80.000, koliko je nestalo.
Direkcija je, koliko znam, dala svu dokumentaciju policiji o svim zloupotrebama. Apsolutno sve što je bilo potrebno. Vlada je donela predlog mera, između ostalog, i to da MUP odradi sad ovaj drugi deo posla, koji je vezan za te zloupotrebe.
Sledeća stvar oko krivičnih dela, malopre sam objasnio šta je bio razlog. Mi smo hteli da ovo uvrstimo kao posebna krivična dela. Ovaj član koji vi citirate ne odnosi se na robu iz robnih rezervi, već se odnosi samo na član 22, odnosno na skladištenje nafte i naftnih derivata. Svaka vrste zloupotreba vezana za robne rezerve tretira se kao krivično delo po Krivičnom zakoniku. Zato nismo to uvrstili, jer je Ministarstvo privrede dalo tumačenje da ovo ne mogu biti tretirana kao posebna krivična dela, već da je dovoljan osnov Krivični zakonik. Nema prekršaja za ove vrste zloupotreba, već se sve radi o krivičnim delima.
Dakle, mi smo zaista hteli da to uvrstimo, ali takođe tumačenje je bilo da u praksi sa tim posebnim krivičnim delima postoje problemi i da je dovoljan osnov ovaj Krivični zakonik.
Što se tiče ovog člana 7, to je samo praktično prepisana odredba iz Zakona o tajnosti podataka, direktor, odnosno odgovorno lice propisuje stepen tajnosti podataka. Bukvalno je prepisana ta odredba. Nemam ništa protiv ovog rešenja o kojem ste vi govorili, ali radi se o usklađivanju sa drugim zakonskim predlogom.
Prema tome, čini mi se da će ovaj zakon dati osnova da se uradi sve ono što ste vi sada naveli u vašem izlaganju. Mi smo imali zakon koji nije dao nikakav osnov za bilo kaju vrstu nadzora. Nikakva vrsta nadzora nije bila, nego zavisno od toga ko je direktor Direkcije, on je odlučivao da li da se ide u kontrolu ili ne ide u kontrolu, njegova dobra volja.
Mi sada striktno kažemo ko vrši nadzor nad primenom ovog zakona. Tu se praktično radi o četiri ministarstva, koja će vršiti tu vrstu nadzora, odnosno kontrole. Zaista verujem da smo došli do teksta rešenja koji je dovoljno transparentan i koji će u velikoj meri sprečiti ono što se događalo u prošlosti. Ja ću se lako složiti sa vama da je toga bilo u izobilju. Na kraju krajeva, verovatno smo mi otkrili samo jedan deo onoga što se dešavalo u minulom periodu. Možda je ovo samo vrh ledenog brega, a da su vozovi prolazili, prolazili i neko se debelo obogatio od toga što je skladištio robu iz robnih rezervi.
Sada stvarno ne znam da li je i na koji način su sprovođene te javne nabavke oko davanja skladištarima. Ne mogu ništa da kažem, mogu samo da verujem u ovo što vi kažete. Nemam nikakvu drugu informaciju od te.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, gospođa ministarka je trenutno odsutna, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da je važeći zakon usvojen 1992. godine svakako proizvodi potrebu da se pojedina rešenja usklade sa zakonodavstvom i pravnim sistemom Republike Srbije, koji je u mnogom izmenjen od 1992. godine, naravno i određena rešenja koja je potrebno uskladiti sa strategijskim ciljem države Srbije da bude punopravna članica EU, Svetske trgovinske organizacije, a naravno, i potreba da se određena rešenja poboljšaju, kako bi se uočeni nedostaci u primeni postojećeg zakona eliminisali.
Čini mi se da je možda i ovaj poslednji razlog koji sam rekao, ako ne u samoj ravni ovih prethodnih, možda i najvažniji. Zašto? Govorim o jednom sistemskom zakonu, a govorim i o tome što je rečeno u članu 3. stav 2. o snabdevenosti, odnosno obezbeđivanju snabdevenosti stanovništva poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, lekovima i medicinskim sredstvima i proizvodima koji su neophodni za život ljudi, zdravlje životinja itd, što dovoljno govori o značaju ove oblasti koju uređuje ovaj zakon. Zbog toga želim da kažem da se zaista slažem i sa delom diskusije prethodnih govornika, da najozbiljnije treba shvatiti određene zamerke koje se, pre svega, odnose na dosadašnju javnost rada u robnim rezervama, što znači i nepoštovanje neke savremene prakse da u svetu robne rezerve više nisu par ekselans državna tajna i naravno da tome i država Srbija treba da teži.
S druge strane, često su se postavljala pitanja o tome šta sve imaju robne rezerve, da li je ta roba uopšte upotrebljiva i da li su te količine koje i postoje faktički upisane u odgovarajuću dokumentaciju.
Jedno od pitanja je i na koji način se nabavljaju robne rezerve i kako se utvrđuje cena skladištenja? Zbog toga smo imali i najave da su pojedina udruženja privrednika isticala zahtev za potrebom javnosti rada robnih rezervi. Čak se išlo dotle da se zahtevalo u pojedinom periodu da se osnuje anketni odbor Narodne skupštine sa ciljem da se ispita funkcionisanje robnih rezervi i sagledavanja sve problematike.
Naravno, sa tom praksom je neophodno prekinuti. Zaista želim da podržim Vladu Republike Srbije, premijera Dačića sa svojim koalicionim partnerima i resorna ministarstva koji su i propisali precizne mere Vlade Republike Srbije na osnovu Izveštaja Radne grupe o vanrednom utvrđivanja stanja, zaliha i kvaliteta merkatilnog kukuruza i pšenice u vlasništvu Republike Srbije, u kome su precizno predviđena konkretna zaduženja kada je u pitanju MUP, Radna grupa koja je obrazovana zaključkom Vlade od 12. aprila tekuće godine, a samim tim resorno ministarstvo nadležno za poslove trgovine.
Naravno da je u svemu ovome potrebna odlučnost. Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Dačićem, po ko zna koji put u tom smislu je pokazala odlučnost da se ispita i utvrdi kako se do sada poslovalo sa robnim rezervama, da li su tačne te informacije da su postojala dupla dna u silosima, da je bilo jedno stanje u dokumentaciji, a faktično stanje po pitanju robe drugačije. Mislim da treba insistirati na nameri i odlučnosti da se sve utvrdi u skladu sa zakonom.
Zašto to kažem? Već je spominjan član 20. važećeg zakona, koji daje određene indicije i preporuke da se i u skladu sa važećim zakonom mogla vršiti kakva–takva kontrola, moglo se utvrditi da li postoje određene zloupotrebe, jer ovde stoji da preduzeće i drugo pravno lice, kome se na osnovu ugovora u skladu sa ovim zakonom povere na čuvanje robne rezerve, ne može bez pismenog naloga Republičke direkcije tu robu koristiti, otuđiti, zameniti itd. Postavlja se pitanje – kako se to uopšte moglo dešavati bez saglasnosti?
S druge strane, delimično bih se složio i sa vama, ministre, kada kažete – direktor koji je imao široka ovlašćenja i nije želeo da kontroliše. Čini mi se u svom prethodnom periodu, ne ulazeći u vlade koje su bile i ranije i nešto mnogo pre, da kažem, i taj direktor je imao nekog iznad, mogao je dobiti nalog da se izvrše određene kontrole, ako nije želeo, pretpostavljam da su postojali mehanizmi na koji način da se primora bilo koji od direktora, ne govorim o aktuelnom i onom pre, da taj posao izvrši do kraja.
Predlog zakona o robnim rezervama, stav je SPS, je sveobuhvatniji, precizniji, obezbeđuje javnost robnih rezervi i kontrolne mehanizme, pre svega u obrazovanju, finansiranju, razmeštaju i korišćenju i obnavljanju robnih rezervi. To su, pre svega, razlozi zbog kojih će poslanički klub SPS u načelu podržati Predlog zakona o robnim rezervama.
Kada govorimo o sveobuhvatnosti, ministar je u uvodnom izlaganju već rekao, suština stvari je u članu 4. gde su precizno i široko postavljeni i definisani, tačno šta predstavljaju robne rezerve, za razliku od prethodnog zakona. Ono što je suština je da su u tom članu 4. predviđene i obavezne rezerve, odnosno nafta i naftni derivati i oprema i roba za potrebe železnice, ostali proizvodi od značaja za obezbeđivanje snabdevenosti i stabilnosti. Mislimo da ovaj zakon u tom smislu definiše jedan sveobuhvatniji obuhvat toga šta su robne rezerve.
S druge strane, on je precizniji i ono što je po nama bitno, kada su u pitanju robne rezerve, a uvažavajući iskustvo koje smo imali do sada, jeste ta transparentnost i javnost rada u robnim rezervama. Mislimo da su i odredbe koje govore o načelu poslovanja i upravljanja robnim rezervama, koje su ustrojene u članu 2, a pre svega, pored ovog načela snabdevenosti i stabilnosti i načela pažnje dobrog privrednika, ovo drugo načelo tržišnog poslovanja govori o tome da se poslovanje robnim rezervama vrši prema uslovima na tržištu i u skladu sa principima jednakog pravnog položaja svih učesnika na tržištu, govori o pravcima na koji način je razmišljao zakonodavac, odnosno Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo kada su u pitanju robne rezerve u budućem periodu. Mislimo da je to zaista dobro.
Kada govorimo o transparentnosti i javnosti rada mislim da je jako bitno spomenuti i taj član 7, o kome se ovde već govorilo, a on decidno u svom stavu 1. govori da direkcija posluje robnim rezervama na transparentan način, na čemu mi zaista insistiramo i podržavamo i Vladu i resorno ministarstvo, ali bih se u tom smislu složio sa pojedinim govornicima da ovde treba imati određeni oprez, te ste, čini mi se, ministre, i vi u tom smislu naglasili da su određene odredbe prepisane. Mislimo da treba razmisliti u tom smislu ipak, da možda uz određenu saglasnost ministarstva ili, iako ostane ova odredba, ceneći mogućnost da se na ovaj način direktorovim aktom suzi transparentnost, odnosno ono što je propisano u stavu 1, adekvatnom kontrolom utvrdi izuzeće od tog načina transparentnog poslovanja kada su u pitanju robne rezerve, odnosno poslovanje direkcije.
Kada govorimo o nekom preciznijem pristupu, mislim da tu možemo izvršiti određeno poređenje dosadašnjeg člana 8. i člana 11. koji ovde na precizniji način definiše obrazovanje robnih rezervi putem nabavke robe i ugovaranjem proizvodnje određenih proizvoda, što je bio i do sada slučaj predviđen u članu 8. u stavu 1. Međutim, do sada način obrazovanja je i putem robne razmene. To je jedna preciznija odredba.
Kada se govori o nabavci i o obnavljanju, do sada je bio slučaj da se kupovina robe za robne rezerve vrši po tržišnim propisanim ili zaštitnim cenama. Ovde sada imamo u članu 12. i 13. isključivo da se vrši javnim nadmetanjem, odnosno javnim oglasom ili preko berze, što mislimo takođe da je dobro, da će suziti krug moguće korupcije i zloupotreba. Ono što ja želim ispred SPS je da izrazim svoje nadanje da ovo neće dovesti u pitanje operativnost funkcionisanja robnih rezervi, uvažavajući iskustva primene Zakona o javnim nabavkama u nekim pojedinim oblastima. Nadam se da su se svi subjekti koji treba da primenjuju Zakon o javnim nabavkama, odnosno javno nadmetanje i javne oglase pripremili za ovu proceduru blagovremeno.
Naravno da je godišnji program i finansijski plan za sprovođenje, koji usvaja Vlada na predlog Direkcije i podnosi ga Vladi kao izveštaj, dovoljan i potreban uslov da Vlada ima potpun uvid u funkcionisanje i naravno da iz tog izveštaja mogu da postoje određene indicije za poboljšanje rada, pre svega za utvrđivanje da li je taj godišnji plan ostvaren ili mogućih nekih problema u funkcionisanju kada su u pitanju robne rezerve.
Preciznije, neko je to u raspravi smatrao možda i nešto drugačije, jer finansiranja, odnosno sredstva za potrebe robnih rezervi u članu 13. dosadašnjeg zakona su bila predviđena na način da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, prihoda koje Republička direkcija ostvari u obavljanju svojih poslova, kredita banaka i iz drugih izvora, verovatno možda i nepotrebne odredbe koje su bile kada su u pitanju krediti banaka ili nešto drugo kada se već dodaju iz drugih izvora.
Možda bi bilo interesantnije da predlagač iznese u tom smislu kada govorimo o članu 10. gde sada imamo samo odredbu da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa zakonom šta je to u principu i na šta se misli, koji su to drugi izvori u skladu sa zakonom, šta je to što će preovladavati kada su drugi izvori u pitanju i da li možda ima prostora za javno-privatno partnerstvo ili već ne znam šta drugo. Mislim da bi bilo dobro da tu budemo malo precizniji.
Naravno da, shodno preuzetim obavezama za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa EU i obaveze držanja minimalnih rezervi nafte ili derivata nafte u skladu sa potrebama korišćenja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte u uslovima kada je ugroženo sigurno snabdevanje energijom i energentima, je bilo potrebno predvideti ovim zakonom. Postoje u uporednoj praksi možda neka drugačija rešenja u tom smislu da postoji poseban zakon ili na drugačiji način regulisanje obavezne rezerve. Mislim da je kod nas dobro rešenje i primereno našoj praksi.
Ono što želim da kažem kada su u pitanju pre svega obavezne rezerve, za nas je i za mene lično takođe bitno, kada su u pitanju obavezne rezerve, da je obezbeđena transparentnost i javnost u radu, pre svega kada je u pitanju član 26. koji govori da skladištari koji su na javnom tenderu podneli najnižu cenu skladištenja, uz ispunjavanje svih drugih uslova skladišta obavezne rezerve, što je logično i jako bitno, a s druge strane skladištar koji obezbedi skladišta u javnoj svojini i ima ugovor o skladištenju obaveznih rezervi, dužan je da ovlašćenom predstavniku direkcije obezbedi slobodan pristup skladištu i celokupnu dokumentaciju.
Naravno, ova odredba upućuje na mogućnost da se nešto učini i uradi i ponovo vraća stvari na početak u tom smislu da će jako biti bitno da se izrazi namera, doslednost i do kraja želja da se u potpunosti iskoriste zakonske mogućnosti kako bi se u punom smislu kontrolisao način funkcionisanja robnih rezervi, a i obaveznih robnih rezervi.
Pored toga, kada je u pitanju ovaj kontrolni mehanizam, u članu 29. se govori da skladištari koji koriste rezervoare u javnoj svojini su dužni da dostave mesečne izveštaje na propisanom obrascu Direkciji, što obezbeđuje neku vrstu uvida, a u članu 30. je propisano da se na zahtev ovlašćenog inspektora stavlja na uvid isprava i dokumentacija, pristup uskladištenim obaveznim rezervama, stanje uskladištenih rezervi za Direkciju, energetske subjekte i skladištare.
Dakle, postoji način, postoje predviđeni mehanizmi da se izvrši i kontrola kada su u pitanju obavezne rezerve. To je ono što mi smatramo i ono što proističe iz prakse koja se pokazala do danas kao sporna i možda problematična i zbog toga mislimo da i u ovom smislu ovaj zakon nudi određena rešenja. Dakle, stvorene su zakonske pretpostavke i za transparentnost obaveznih rezervi, sprečavanje zloupotreba uz određenu efikasnu kontrolu i tržišnih i poljoprivrednih inspektora i rada resornog ministarstva.
Dakle, kada je u pitanju ovaj zakon, da zaključim, jedna pre svega dosledna primena zakona obezbediće i javnost u radu, kontrolu koja mora da prati odlučnost i same Vlade i svih subjekata koji po zakonu treba da obavljaju tu kontrolu.
Socijalistička partija Srbije i ja lično želimo da što manje bude tih vanrednih situacija u kojima bi se reagovalo iz robnih rezervi, ali cenimo da na ovaj način i u ovaj zakon doslednom primenom se može postići napredak i dobar rezultat u ovoj važnoj oblasti. Zbog toga ćemo mi, odnosno poslanici SPS u načelu podržati ovaj predlog zakona. Svakako smo spremni da učestvujemo u raspravi po amandmanima i u pojedinostima i da podržimo eventualno predloge amandmana koji mogu da pospeše kvalitet ovog zakona.
S obzirom da je predmet ove objedinjene rasprave i predlog dva sporazuma, pre svega između Vlade Republike Srbije i Kanadske komercijalne korporacije o strateškoj ekonomskoj saradnji, a i Zakon o potvrđivanju Aneksa broj 2 Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, želim da kažem da poslanički klub SPS će podržati ova dva sporazuma i uopšte sporazume koji pospešuju bileteralnu saradnju i mogućnost ekonomskog razvoja, ekonomskog napretka i realizacije veoma ključnih infrastrukturnih projekata, projekata u energetici, industriji i poljoprivredi i cenimo da su dobro došli. Svi takvi sporazumi koji idu u tom pravcu kao predlog Vlade Republike Srbije, poslanički klub SPS će podržati.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovo uništavanje, čuli smo, ovo je vrlo aktuelna tema zbog dešavanja u svetu, ratnih žarišta.
U samom obrazloženju zakonodavac je izneo činjenicu da smo mi država i pod posebnom prismotrom jer smo bili u državi koja je imala nekada hemijsko naoružanje i, shodno našim obavezama koje smo preuzeli određenim konvencijama na konferencijama, Vlada predlogom ovog zakona i potpunim usaglašavanjem ove regulative sa modernom svetskom regulativom i obavezama koje je preuzela, pokazuje zaista odgovornost i posvećenost ispunjavanju preuzetih obaveza u ovoj veoma važnoj oblasti i problematici.
Mi ćemo takođe u načelu podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Hvala lepo.
Za reč se javio ministar Rasim Ljajić. Izvolite.

Rasim Ljajić

Što se tiče člana 10. vezano za finansiranje robnih rezervi, pitali ste šta su to drugi izvori finansiranja. To su javno-privatna partnerstva, to su donacije, to su fondovi EU i, ukoliko se ikada vrate sopstveni prihodi Direkciji, moći će takođe ta sredstva da koristi.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Liberalno demokratska partija | Predsedava
Zahvaljujem se ministru Ljajiću.
Za reč se javio narodni poslanik Đorđe Stojšić.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Dali ste mi reč iako su neke veće poslaničke grupe već učestvovale u diskusiji. Mi se obično javimo na početku, ali želimo da damo skroman doprinos ovoj raspravi, s obzirom da su robne rezerve važne za nas koji dolazimo iz Vojvodine, te uvaženi predstavnici Vlade želim da napomenem par stvari.
Znamo šta se do sada dešavalo u tom sektoru. Mnoge kolege poslanici su već istakli da je tu bilo niz zloupotreba, da su se na vrlo čudan način dodeljivali ugovori, roba nestajala itd, ali mislim da ono što bi trebali da ovde shvatimo je da su robne rezerve izuzetno važan mehanizam kako bi država tržišno uticala na stabilnost cena pre svega.
Do sada su robne rezerve uglavnom bile sklone tome da usled pritisaka, nakon kojih slede možda populističke mere, odnosno želje da se utiče na tržištu žitarica određenim otkupnim cenama, robne rezerve su izlazile u susret takvim zahtevima i u nizu slučajeva su ulazile u možda čudnim vremenima u otkup tih žitarica.
U svetu postoje produktne berze koje su daleko razvijenije nego god nas i dobro je da se ide u pravcu toga da se i kod nas ovakve mere preduzimaju na otvorenom tržištu, odnosno na produktnoj berzi koja postoji. Sigurno će to unaprediti rad robnih rezervi i samim tim doprineti da robne rezerve utiču i na cenovnu stabilnost. To je takođe veliko pitanje da li robne rezerve služe samo tome da intervenišu na tržištu, odnosno da otkupljuju i skladište proizvode za slučaj vanrednih situacija, ili takođe služe tome da utiču na tržište u smislu cena. Bilo bi vrlo bitno uspostaviti jasno propisane kriterijume na osnovu kojih robne rezerve prodaju robu, odnosno kupe.
Ovde se pričalo uglavnom o zloupotrebama vezanim za to da robe nema, ali mislim da se u većoj meri dešavalo da mnogi istaknuti učesnici na tržištu žitarica ostvaruju ogroman ekstra profit zahvaljujući potpuno legalnim poslovima sa robnim rezervama. Vi dobijete ogromnu količinu žitarica kada je cena visoka, prodate je, odnosno izvezete je i zamenite te iste količine u žetvi kada je cena niža. Sve je potpuno legalno ali je neko ostvario ogroman ekstra profit. To je aspekt na koji bi trebalo da se gleda u budućnosti. Privredne imperije su nastale na osnovu tog odnosa koji je bio izuzetno nezdrav, odnosno štetan po državu. U tom smislu bih želeo neki komentar od vas – kako na to gledate u budućnosti?
Što se tiče energetske stabilnosti, dobro je da makar malo povratimo energetski suverenitet, s obzirom na to da je apsolutno paradoksalno da danas vama ovde neko drži pridike o energetskoj stabilnosti kada je Naftna industrija Srbije sa sve nalazištima prodata za daleko manje od onoga što je tada vredela, tako da mi nemamo ni „s“ od energetske stabilnosti. Ne znam gde će se vršiti skladištenje tih derivata, s obzirom da su kompletni skladišni kapaciteti u vlasništvu sada strane kompanije, odnosno strane države? Možda može sa vojskom da se napravi nekakav aranžman?
Mislim da smo u proteklom periodu, ne za vreme ove Vlade, propustili priliku da energetsku stabilnost naše zemlje osiguramo, s obzirom da ne kontrolišemo odnosno Naftna industrija Srbije više nije vlasnik nijednog nalazišta i o tome smo imali priliku da slušamo i da gledamo. Ali, takođe bih želeo da znam vezano za buduća nalazišta nafte i gasa, da li tu postoji nekakva strategija kojom bi se osigurala energetska stabilnost?
U svakom slučaju, ovaj zakon je dobar. Postoje neki delovi koji su za nas možda sporni. Tu se spominje nešto što se zove – tržišni viškovi. Mislim da je to terminologija koja je relikt prošlosti. Šta znači – tržišni viškovi u tržišnoj privredi? Cena određuje da li je nešto višak ili nije i tržišni višak kao formulacija je dosta sporna. Jer, kaže se : „Robne rezerve će ući u otkup tržišnih viškova“. Šta su tržišni viškovi kada funkcionišete u kapitalističkoj odnosno tržišnoj privredi? Nekada je to imalo smisla, danas mislim da je ta formulacija zastarela.
U svakom slučaju, LSVM će ovaj zakon podržati. Mislim da sve što ide u pravcu toga da se uvede red u ovom segmentu je dobro, s tim što bismo želeli da nam i gospodin Ljajić i gospođa Mihajlović odgovore na par ovih pitanja. Zahvaljujem.