Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, drage kolege, smatram da novim zakonskim rešenjima u okviru Zakona o robnim rezervama pozitivno ćemo uticati na sigurnost i stabilnost u snabdevanju naših građana.
Ono što je dobro u okviru ovog zakona uspostavlja se više nivoa kontrole. Ako se samo osvrnemo na član 3. stav 2. koji nam govori o tome kada možemo da koristimo robne rezerve. Mi u stvari vidimo u suštini da smo praktično u jednom desetogodišnjem, a možda i već dve decenije praktično u nekom posebno, odnosno vanrednom stanju kada su turbulencije na tržištu veoma visoke, tako da su nam robne rezerve neophodne i domaćinsko poslovanje sa njima takođe.
Ono što se događalo u prethodnom periodu ukazivalo nam je da je bilo velikih zloupotreba kada su robne rezerve u pitanju, bilo da se radi u oblasti energenata, bilo da se radi u oblasti prehrambenih proizvoda ili u oblasti medicinske opreme i lekova. Razno razni lobiji koristili su nepostojanje adekvatnih propisa za lako bogaćenje, a sve na uštrb naših građana.
Tako da smo samo u oblasti medicinskih sredstava i lekova imali razno razne farmaceutske afere koje su se ogledale ili u delu kada smo imali previše vakcina, zbog neadekvatnih nabavki, loši procena, a to su naši građani debelo platili. Ili, u periodu 2012. godine kada smo imali nestašicu vakcina za redovno vakcinisanje dece, opet iz raznih političkih, lobističkih razloga i kada su sredstva za ovo preusmeravana za neke druge svrhe.
Pored toga, ovim zakonom kao što sam rekla, uspostavljaju se viši nivoi kontrole, tako da obezbeđuje jedno domaćinsko poslovanje i ne samo kada se radi o količini robnih rezervi već i o robnim rezervama, o njihovom isteku roka, ili važnosti. Tako da, imamo situacije da zbog jednog ne domaćinskog poslovanja robne rezerve budu otpisane upravo zbog isteka roka i zbog neadekvatnosti za korišćenje.
Kada govorimo o medicinskim sredstvima i lekovima u članu 32. izričito je naglašeno da skladištenje lekova i medicinske opreme mogu da vrše samo ovlašćena preduzeća za ove namene, a ne neke druge trgovinske, da kažem, organizacije.
U članu 36. stav 1 i 2. omogućava se kontrola i od starane nadležnih ministarstava. Tako da imaćemo kontrolu robnih rezervi i kada je u pitanju kvalitet, ali i kvantitet. U ranijem periodu to nije bilo moguće tako da smo imali velike deficite i velike gubitke.
Članom 10. planirano je i praćenje, odnosno planiranje finansijskih sredstava za robne rezerve tako da smatramo da u narednom periodu neće dolaziti do velikih turbulencija i nestašica kako poljoprivrednih, odnosno prehrambenih proizvoda tako i lekova.
Robne rezerve i domaćinsko poslovanje predstavljaju instrument obezbeđenja sigurnosti, snabdevanja u jednoj državi, a time obezbeđujemo ne samo ekonomsku stabilnost nego i egzistencijalnu stabilnost jedne države i zato će u danu za glasanje SNS podržati ovaj zakon. Molim i ostale poslaničke grupe da nam se pridruže kako bismo efikasnije izveli državu iz krize.

Po Poslovniku, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Povreda člana 106. i 107.
Gospodine predsedavajući, malo pre je ministarka koja inače čini mi se, do tog momenta je bila potpuno u skladu sa jednim umerenim, argumentovanim, civilizovanim nastupom, u jednom momentu kaže nama poslanicima DS – nemojte vi da pričate o energetskoj bezbednosti.
Sad ja vas pitam kao predsedavajućeg i kao našeg kolegu, uz svo uvažavanje kako možete da dozvolite predstavniku izvršne vlasti da nas pita ko ste vi i nemojte slučajno da pričate o energetskoj bezbednosti.
Gospodine generale, vi znate kada vam ovo kažem, ja znam da vi to u sebi osećate kao istinu. Ovo je bilo prelaženje preko linije. Tu ste morali kao arbitar da reagujete. Niste reagovali. Time ste prekršili Poslovnik. Samim tim što i vi i ja i ministarka znate dobro dve stvari, da je DS aktivno, punom snagom omogućila projekat Južnog toka u Srbiji, a da se ministarka zalagala za „Nabuko“, projekat koji je nestao. Samim tim ste i samu istinu ovde izvrgli ruglu. Molim vas ubuduće da reagujete u ovim situacijama radi dobrobiti parlamentarnog života u Srbiji.

Slažem se u tom smislu da ne treba sputavati i sprečavati mišljenje. Ali ja nisam tako shvatio ministarku. Sada vi možete da reagujete. Ona je bila na neki način prozvana i zbog toga je tako i rekla. Nisam shvatio zlonamerno uopšte, jer tok njezine dalje rasprave išao je u jednoj dobronamernom odgovoru. Zbog toga smatram da nije došlo do povrede Poslovnika, ali se slažem i molim sve da se ne prozivamo. Ne možemo zabranjivati. Slažem se. Ima pravo svako da govori, ali u duhu sa Poslovniku i u duhu sa dnevnim redom.
Po Poslovniku Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. jer mislim da jedna politička opcija, jedna politička grupa pokušava u prethodnih nekoliko minuta, nekoliko sati da se postavi, po staroj dobroj tradiciji kada je bila na vlasti, da se postavi iznad zakona.
Prvo, kada je gospođa ministar govorila o energetskoj efikasnosti i o energetskoj stabilnosti, mislim da se odnosilo na sve poslaničke grupe, zato što je sada Predlog zakona o robnim rezervama. To što neko želi da govori o čemu hoće, to je više problem predsedavajućeg.

Gospodine Babiću, samo me saslušajte. Molim vas da me saslušate. Vi ste reklamirali povredu Poslovnika. Molim vas da obrazložite u čemu  sam ja povredio Poslovnik.

Zato što ste trebali da sprečite takve stvari gospodine predsedavajući. Zato što ste trebali da opomenete. Zato što je malo pre na vaš oči i na vaše uši predsedavajući, pokazano da u Srbiji postoji cenzura. Da na drugom programu RTS postoji cenzura, zato što je govornik DS rekao – mi bi to rekli, mi bi sve izneli koliko je ljudi zaposleno u EPS, ali nam tamo neko ne dozvoljava. Jel ne dozvoljava neko ovde u Narodnoj skupštini? I zašto nije rečeno?
Onda kada je gospođa Mihajlović rekla koliko je ljudi zaposleno za vreme prethodne Vlade, onda su ti argumenti zaboravljeni. Ako mislite da je cenzura i pozivanje na neku diktaturu, i podsećanje na prošlost, do prošle godine do 2012. godine, da nisu dovoljni razlozi da vi nekoga ne opomenete ovde u ovoj Narodnoj skupštini, onda zaista ne delimo iste vrednosti. Mislim da ste trebali te stvari da na vreme sankcionišete i da ovu raspravu uvedete u normalan tok, i da se govori o tačkama dnevnog reda.

Vreme gospodine Babiću.
Gospodine Babiću, mislim da ste na nekorektan način reagovali na povredu Poslovnika.
Videli ste njihovu reakciju kada sam ih upozorio da govore o dnevnom redu, i to sam uradio. Isto tako sam na adekvatan način odgovorio i kad je reč bilo oko ministra, gospođe Mihajlović. Znači, nije imalo razloga, stvarno nije imalo razloga da na taj način reklamirate povredu Poslovnika. Dobro, to je vaše pravo. Ali ste i zloupotrebili, u tom smislu da ste sada govorili o cenzuri, a sad stvarno ne mogu to tako da prihvatim da je to moja krivica, da li televizija neka vrši cenzuru ili ne. Molim vas, kada reklamirate povredu Poslovnika onda se držite toga.
Pitam, da li ste za to da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Gospođa ministar da odgovori, ali u redu, ako sam ja na dnevnom redu.
Moram da počnem sa svojim stvarno velikim čuđenjem. Meni prosto nije jasno kako je nekome palo na pamet da u ujedinjenoj raspravi spoji hemijsko oružje i robne rezerve, i doda im još nekoliko ugovora. Prosto nisam uspela da pronađem ni jednu jedinu vezu, iako sam se vrlo ozbiljno spremala i radila na ovim zakonima. Ali, pošto je u obrazloženju kada smo glasali za dnevni red, prećutani argumenti kako se spajala ova tačka, volela bih da ih čujem, da proširim svoje znanje. Sigurna sam da će argumenti biti vrlo kreativni.
Moram da počnem od Zakona o robnim rezervama, jer mislim da je to jedan od najvažnijih zakona za svaku zemlju, pa i za Srbiju. Njegov zadatak je da obezbedi sigurnost snabdevanja tržišta, odnosno građana, u krajnjoj liniji, osnovnim životnim namirnicama, zatim lekovima i medicinskim sredstvima za humanu upotrebu, mada ja vidim da se ovde na ovom polju jako razmišlja, uopšte šta je strateški antibiotik, recimo za Srbiju, pa kako to obezbeđujemo. Zatim veterinarskih lekova i sredstava, zatim industrijskih proizvoda, pošte, železnice i ono što je novost u ovakvom zakonu, a novost je u svakom slučaju od 1992. godine, to je sigurnost snabdevanja energentima, što je naravno jako važno i što je tema u mnogim zemljama, ali i što je nas iniciralo i direktno proizašlo iz toga što smo potpisali Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice i Direktivu 2009/119, koja je direktno u vezi sa uspostavljanjem sistema obezbeđivanja rezervi nafte.
Šta je sada ono što mene ovde zbunjuje? Zbunjuju me sredstva u budžetu predviđena ovo. Stvarno ne vidim koliko smo mi onda ozbiljni u svojoj nameri ako smo obezbedili to sredstava samo za ovu oblast koja je izuzetno skup.
Naravno, ovo nije pitanje samo iz oblasti energetike, ovo zadire u oblast životne sredine, a onda najviše zadire u onu oblast koja se tiče svih građana i njima na leđa prebacujemo cenu energenata koji će poskupeti. Ne mogu da ne kažem da je ovaj zakon došao u trenutku, nešto posle ove velike letnje afere koja je otvorena sa pokradenim robnim rezervama, kada smo otkrili, kada je cela Srbija otkrila da je iz robnih rezervi nestalo 80.612,18 tona žita i od toga 49.909,55 tona merkantilne pšenice, a ostalo, kukuruza.
Šta hoću da kažem kada to pretvorimo u novac, a svi smo ovde vrlo zainteresovani da to pretvorimo u ono što je opipljivo i o čemu možemo da razgovaramo, jer država zaista jeste u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji, to je šteta koja je otprilike vrednosti 20 miliona evra.
Istovremeno, poražavajuće je da Makedonija otvara ovu priču i kaže da je i njeno tržište ugroženo, time što je na to tržište ušla jedna velika količina jeftinog brašna, koja je negde otprilike kada uporedite, upravo koliko iznosi, šteta koja je od pokradenog kukuruza i pšenice i onda se pitam, da li je ovo što se kod nas tretira kao prekršaj, a kao prekršaj je krivično delo, jer to što su pokradene robne rezerve, da li je to na isti način tretirano kao što je tretirano u nekim drugim zemljama tipa Francuske, Švedske, jer oni to tretiraju kao terorizam.
Izvinite, podrivanje bezbednosti države, a to je cilj robnih rezervi, sa jedne strane i ovo sve što se u Srbiji dešava, jeste dovođenje u pitanje međunarodni ugled Srbije.
Sada kada vam se otvori ta priča u Makedoniji, vi nemate odgovor tu.
Gledam gospodina Ljajića koji se kao ministar sa Makedonijom bori za svaku trgovinsku razmenu, za razne probleme koji se pojavljuju u trgovinskim razmenama u oblasti poljoprivrede, u nekim drugim oblastima, a sa ove strane vi nemate odgovor na ovo jednostavno pitanje, ko podriva bezbednost države Srbije i zašto je to tretirano tako kod nas na takav način.
Kada pogledamo naše zaštitne mehanizme, vidim da se oni u ovom zakonu nisu mnogo popravili, nisu ni mnogo efikasniji, ni delotvorniji, oni su slabi i ne mogu da budu primenjeni. Toga se bojim kada govorim o ovom zakonu.
Stvarno mi je žao što nemam vremena da se više bavim tim načelnim stvarima kada je o zakonu reč, govorićemo o amandmanima, ali to su načelne stvari koje su vrlo važne za jednu zemlju poput Srbije.
Hoću da govorim i o ovom drugom zakonu – Predlog zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebi hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Mnogo mojih kolega je reklo danas da je to jako važna oblast, iako ona ne deluje tako na prvi pogled, pitajte naučne institute koji moraju da rade sa ovim materijama, pitajte vojne institute, pitajte velika privredna društva, fabrike, pogone, odeljenja koja se bave i funkcionišu po ovom zakonu i kojima zaista predstavlja problem to što moraju da na određeno vreme izveštavaju nadležno ministarstvo odnosno nekada agenciju za hemikalije.
Druga važna stvar o kojoj moramo da vodimo računa kad govorimo o tome je da je nekadašnja SFRJ bila zaista država, tako je i apostrofirana, koja je imala kapacitet da proizvodi hemijsko oružje, a na samu pomen Sirije, recimo, u ovom slučaju, moramo da kažemo koliko je važno da je Srbija prihvatila Konvenciju 2000. godine i donela zakon kojim je jasno prihvatila pravila igre i ogradila se od hemijskog oružja.
Mi smo se obavezali da uspostavimo verifikacioni režim za pojedine otrovne supstance koje se nalaze u Aneksu konvencije na listama 1, 2. i 3, kako bismo imali uvid u proizvodnju, preradu, korišćenje i skladištenje ovih supstanci, zapravo da bismo imali uvid da se one koriste u svrhe koje su dozvoljene, u miroljubive svrhe i da ne idu u nekom drugom pravcu.
Obavezali smo se da ćemo formirati dva mehanizma i jesmo ih formirali. Prvi mehanizam je izveštavanje. To znači da ćemo kao država redovno izveštavati organizaciju u Hagu u stanju u ovoj oblasti u našoj zemlji. Drugi mehanizam je saradnja sa međunarodnom inspekcijom i to je jako važan mehanizam jer smo se mi obavezali da ćemo na nacionalnom nivou formirati i uspostaviti pravni režim kontrole. I jesmo ga uspostavili time što je Vlada formirala Komisiju. U toj Komisiji se nalaze ministri i predstavnici mnogih oblasti, spoljnih poslova, trgovine, zdravlja, zaštite životne sredine, Uprave carina itd. Znači, jedno vrlo široko telo.
Zbog toga je moje pitanje za gospodina ministra Ljajića – zbog čega u prethodnom zakonu, a sećate se jako dobro amandmana o kome smo govorili, u Zakonu o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, gde se vrlo jasno u mom amandmanu kaže šta su naše obaveze po ovom međunarodnom ugovoru, po ovoj konvenciji. Rekli ste tada – ovo je sve u redu, samo ćemo ga doneti u nekom drugom zakonu. Ja pitam – u kom je to zakonu? Vrlo mi je važno da znam, zato što je to nešto što ćemo mi kao država morati pred međunarodnom zajednicom da obrazložimo. Vrlo je važno reći da Srbija ispunjava sve svoje obaveze i to je najvažnije.
U čemu se onda sastoje ove izmene? Izmene su zapravo nastale zbog toga što je Konferencija država članica donela neka inovirana uputstva i ta inovirana uputstva su zapravo usaglašavanje sa ovim što mi danas radimo. Tu su preciznije određene koncentracioni limiti za pojedina pravna lica koja su obaveza da dostavljaju izveštaj nadležnim ministarstvima iz Liste 2A. Druga izmena se tiče usaglašavanja terminologije, recimo, šta je to diskretna organska supstanca. Kad sam kod usaglašavanja, odmah moram da kažem da je Odbor podneo jedan amandman koji je takođe usaglašavanje, ali u ovom slučaju između jednine i množine koja se pojavljuje u tekstu, što je Vlada prihvatila i hvala joj na tome.
Za sprovođenje ovog zakona bila je nadležna Agencija za hemikalije, koja je u onom nesrećnom potezu kada je uništen Fond i kada su uništene još dve agencije praktično prestala da postoji. Sve se tiču zaštite životne sredine i to je ono što mene najviše boli. Tada je bilo rečeno – mi ćemo silne agencije skloniti, nećemo ih finansirati, nažalost, samo se ispostavilo da su agencije u oblasti zaštite životne sredine i te kako smetale. Zato mislim da je ova agencija nama danas neophodna i sada tek vidimo zbog čega je ona nama bila toliko potrebna. Hvala.

Hvala.
Ministarka Zorana Mihajlović ima reč. Izvolite.