Gospodine predsedavajući, Zakon o zdravstvenom osiguranju definiše više kategorija lica koja mogu biti po različitim osnovama zdravstveno osigurana.
Na primer, nezaposlena lica. Nezaposlena lica imaju pravo na zdravstveno osiguranje u skladu sa ovim zakonom. Dakle, da li su oni nezaposleni, da li su deca, da li su odrasli ljudi, žene, muškarci, itd, imaju pravo da uz određenu ispravu imaju pravo na zdravstveno osiguranje.
Međutim, dolazimo do problema kada se radi o zaposlenim licima. Zaposlena lica koja imaju za osnov zdravstvenog osiguranja 1010, gde im piše kao osnov osiguranja – zaposlena lica. I vi kao zaposleno lice imate pravo na zdravstveno osiguranje samo ako su vaši doprinosi uplaćeni. Nažalost, takav je zakon i to je dobro za državu jer, znate, ne možete imati pravo na neko osiguranje ako nemate osnov, ako niste plaćali zdravstveno osiguranje. Ja bih voleo kada bi zdravstveno osiguranje moglo da bude u potpunosti besplatno, ali, u ovom trenutku ne može. I vi sad kao zaposleno lice sa osnovom osiguranja 1010 nemate markicu kojom garantujete, odnosno, nisu vam uplaćeni doprinosi, vi ne možete da ostvarite, recimo vi i ja, koji smo zaposlena lica, ako nemamo tu markicu, ne možemo da ostvarimo određena prava.
Posebno je to opasno kada se radi o deci, majkama, trudnicama i porodiljama. Postoje slučajevi da trudnice i porodilje nisu ni sanjale da njihovi poslodavci nisu plaćali doprinose, žene normalno radile, bile uverene da firma funkcioniše, uplaćuju njihove doprinose, odu u zdravstvenu ustanovu da se konsultuju vezano za svoju trudnoću, da krenu u taj proces i neko im na šalteru kaže – dajte nam zdravstvenu knjižicu, pogleda osnov osiguranja 1010, nema markice. Ili, kaže – niste overili knjižicu. Ona kaže – izvinite, nisam videla. Ode u svoju firmu, odnosno ode u nadležnu državnu instituciju za to i oni kažu – vaša firma vam nije godinu dana uplatila doprinose, ja ne mogu da vam overim zdravstvenu knjižicu. Ta žena ima izbor ili da ide kod privatnog lekara, što je košta mnogo više, ili da se ne leči, ili da očekuje milost neke zdravstvene ustanove koja će da je leči suprotno zakonu, što je jasno definisano članom 30. Zakona i članom 17. Zakona koji govori o kategoriji zaposlenih lica.
Međutim, mi ovim zakonom koji je danas pred nama rešavamo ovaj problem. Rešavajući ovaj problem, mi smo predvideli da i zaposlena lica iz kategorije 1010, ukoliko im firme nisu uplaćivale doprinose, da njih to apsolutno ne pogađa i ne tangira i te žene, majke, trudnice, porodilje, njihova deca, imaće pravo na zdravstvenu zaštitu, imaće pravo da se leče, neće više brinuti i gledati je li markica overena ili nije. Možda trudnica nema ni vremena da brine o tome, ima mnogo važnijih problema. Treba da brine o svom detetu koje treba da stigne na svet. Nju i ne treba da brine da li je neka markica nalepljena ili nije, ili da li je poslodavac ispunjavao svoje zakonom propisane obaveze. Nju treba da zanima da štiti svoje zdravlje i da se posveti svom detetu.
Žao mi je što se ovde iznose neke reči koje uopšte nisu u skladu sa istinom, ali ja se time neću naročito baviti. Ja znam da postoji jedan mali krug obožavalaca Gute i Guta je bio veoma popularan u jednom periodu, ali više nije. I sad, mali klub obožavalaca Gute ima nešto protiv ovog zakona.
Međutim, ono što ja mogu da vam kažem, to je da većina građana nije protiv ovog zakona. Većina građana voli kad se jednoj novoj kategoriji ljudi obezbeđuju dodatni uslovi zaštite. E, sad, da li mali klub obožavalaca Gute to može da podnese ili ne može, ja to ne znam.
Za sve one koji smatraju da ovaj zakon na bilo koji način krši bilo kakva prava, ja im savetujem da ne čekaju, da to ne pominju u kondicionalu, već da dan nakon objavljivanja ovog zakona u „Službenom glasniku“, odnosno stupanja na snagu ovog zakona, potraže pred određenim državnim institucijama to pravo i pokušaju da dokažu da su ta neka prava osporena, odnosno da nisu u skladu sa najvišim pravnim standardom ove zemlje. Ako se to tako dogodi, ovaj zakon neće biti na snazi. Ali, ako se to tako ne dogodi, pokazaće se da nisu bili u pravu kada su govorili o tome.
U svakom slučaju, drago mi je da, bez obzira na ton koji se menja na sednicama Skupštine i to je potpuno prirodno i nešto što je u skladu sa parlamentarnom demokratijom, većina ljudi koja ovde govori kaže da će podržati ovaj zakon.
Iskreno, nikada ne bih podržao zakon za koji smatram da je besmislen, nikada ne bih glasao za njega. To bi bilo suprotno inteligenciji. Ako smatrate da je nešto besmisleno, da je suvišno, ne glasate za to, ne podržavate to. Jednostavno, kažete – ja stvarno ne mogu da glasam ili ne dođete tog dana na glasanje. Ali, ako za nešto glasate, vi svojim glasom kažete – ja ovo podržavam. Narodni poslanik ima samo četiri opcije: da ne glasa, da glasa za, da glasa protiv i da bude uzdržan. Nema petu opciju. Ako ne dođe, on nije glasao.
Dakle, meni je žao što veoma jasne odredbe zakona 17. i 22, koje su toliko jasne da je zaista besmisleno da ovo čitam više i da ponavljam sve što tu piše, jasno definišu ko na osnovu kog člana ima pravo na zdravstveno osiguranje. Drago mi je da ćemo, a ja sam uveren većinom glasova svih narodnih poslanika, u Danu za glasanje omogućiti kategoriji stanovništva koja iz člana 17. nije mogla da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu i da će te žene, majke, trudnice, porodilje i njihova deca imati isto pravo na zdravstvenu zaštitu kao i sve druge kategorije našeg stanovništva, to mi je veoma važno, sve kategorije koje su do sada imale pravo.
Ako neka od ovih kategorija, svako dete, trudnica ili porodilja, po Zakonu o zdravstvenom osiguranju nije mogla da ostvari svoje pravo na zdravstveno osiguranje, ovim zakonom to pravo dobija. To pravo niko ne može da ospori i veoma mi je važno da to bude tako, a ja se nadam da će svi ili ubedljiva većina narodnih poslanika to pravo prepoznati kao našu obavezu da gradimo bolje društvo. Hvala.