Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Nažalost, ovde nema nikakve pravne logike.
Zdravstvena legitimacija nije nešto što neko odštampa kod kuće na štampaču pa ponese. Uređeno zakonom, zakon definiše ko ima pravo da stekne ovo na koji način i šta ovde piše, a ovde vrlo jasno piše, jedna kolona u kojoj piše – osnov osiguranja. Ako neko ovo falsifikuje, ide u zatvor.
Osnov osiguranja može da piše i nešto drugo. Može da piše drugi osnov osiguranja, ali taj koji ima drugi osnov osiguranja on nema taj problem, na njega se ovaj predlog mog zakona uopšte i ne odnosi. Njegova prava su regulisana i članom 22.
Međutim, svako ko u koloni ima 10 – 10 koji kaže – da je osnov osiguranja zaposleno lice, na osnovu toga što je zaposleno lice na njega se primenjuju odredbe iz člana 17. koje kažu – dodatno u članu 30. da ta prava možete da ostvarite samo ako su doprinosi uplaćeni, i to je vrlo, vrlo jasno u zakonu, ne u zdravstvenoj knjižici. To ne piše ni na koricama zdravstvene knjižice, ni sitnim slovima na naslovnoj strani, piše u zakonu, i zakon se tako tumači, ne zato što to kažem ja, nego zato što je to naprosto tako.
Voleo bih da su ljudi koji su donosili taj zakon, možda nisu primetili, možda im je jednostavno to promaklo, ja ne mislim da je neko imao zlu nameru da je ovu kategoriju stanovništva oštetio, ali se desilo da su ljudi oštećeni, jer oni dođu sa ovom zdravstvenom knjižicom u skladu sa zakonom knjižica im se pogleda, kažu osnova osiguranja – zaposlena lica, pogledaju pozadi nemate markicu, izvinite mi možemo da vas primimo na naš obraz, ali prva zdravstvena ustanova onda ne može da fakturiše ovo Fondu ako leči te ljude bez zdravstvenog osiguranja ili neki nesavesni lekar može tog pacijenta da vrati kući, u skladu sa zakonom.
Da bismo to ispravili, mi ćemo nadam se u danu za glasanje doneti zakon. Vašu raspravu smatram korisnom. Vi ste mi pomogli da objasnim ove stvari koje možda nisu jednom delu narodnih poslanika, možda ni javnosti bile do kraja jasne, ali sam samo hteo da vam pokažem iskreno, evo najiskrenije, ljudski ne da nisam imao nameru, nadao sam se da ćemo sad već preći na sledeću tačku dnevnog reda. Iskreno, kao predsednik parlamenta verujte mi da vodim računa o rasporedima kad ministri dolaze, kad ne dolaze, vi znate da ne vodimo raspravu kada ministara nema i da bi njima mogao isto bolje dogovorim te termine, nadao sam se da ćemo mi ovo završiti.
Međutim, imao sam potrebu da pokažem da ovo nije bio uzaludni zakon ili ponavljanje nekih prethodnih zakona. Ovo je jedna šupljina, možda suptilna, fina, mala kojom se kreće po ivici, ali nažalost u skladu sa zakonom ova kategorija našeg stanovništva u ovom trenutku je ostala bez osiguranja na osnovu toga što im poslodavci nisu uplaćivali doprinose i ostala uskraćena za zdravstveno osiguranje.
Mi ovim zakonom to rešavamo, idemo dalje, i spreman sam da i sa vama i sa svima drugima radimo, hajde da poboljšamo još, hajde još i druge kategorije stanovništva, hajde da vidimo šta još ne radi u našem zdravstvenom sistemu. Hajde da imamo javno slušanje u kome ćemo i sve druge stvari da otklonimo, odnosno da pokušamo da otklonimo.
Naravno da pokušamo da nađemo i realne izvore finansiranja. Meni je trebalo nešto vremena, jer sam sa gospodinom Babićem, direktorom Fonda radio na tome da li ćemo imati sredstva za to. Mogao bih da predložim još 50 drugih zakona, možda i boljih i kvalitetniji od ovog. Ali, ako ne mogu da obezbedim finansiranje nije u redu da ja to prebacujem nekom drugom u dvorište i da kažem – e, mi smo naše obavili, digli smo ruku, a vi sad pronađite novac. Jednostavno ne mogu tako neodgovorno da se ponašam prema zdravstvenom sistemu. Hvala i na vašoj raspravi, hvala na podršci na zakon. Znači mi što će vaša poslanička grupa glasati, jer smatram da smo na dobrom putu.

Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić.

Hvala poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predlagaču, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Stefanoviću, hvala gospođi Plavšić što mi je uštedela jedno dva minuta čitajući članove zakona. Ostavila mi je dovoljno vremena se složimo kroz ovu raspravu i o članu 17. i o članu 22. da prosto definišemo kategorije i prava iz tih članova po onoj staroj da je ponavljanje majka znanja. Ako se ne zna, onda može i da se nauči stalnim ponavljanjem gradiva.
Član 17. definiše osiguranike, jel tako? Suština je da osiguranik ima direktno pravo na zdravstveno osiguranje, a osigurano lice ima pravo izvedeno iz njegovog. Dakle, vi gospodine predsedniče Narodne skupštine dok ste studirali, ako niste bili zaposleni, bili ste osigurano lice imali ste izvedeno pravo na zdravstveno osiguranje, jel tako? Dakle, definisali smo šta je osiguranik, a šta je osigurano lice, slažemo se oko toga.
Onda dolazimo do člana 22. i izmene iz oktobra 2012. godine koje su pohvalne, pre svega i za ministarku zdravlja i moramo biti korektni to da kažemo, koje kažu – osiguranicima. Znači, složili smo se šta su osiguranici, jesmo. Dakle, osiguranicima se smatraju i lica ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. ovog zakona, pa kaže – deca do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva. Dakle, ako smo se složili šta su osiguranici i da imaju pravo na direktnu zdravstvenu zaštitu i ako kasnije pet članova nakon toga kažemo ponovo da su osiguranici, a složili smo se šta su oni, i ove kategorije zbog kojih navodno danas predlažete ovaj zakon, onda mi apsolutno dobijamo potvrdu da je tačno ono što određeni poslanici, i moja prethodnica i drugi poslanici ovde govore.
Vi ste često i to sa pravom kao predsednik Narodne skupštine deo državnog vrha. Često se taj državni vrh u poslednjih godinu i po dana sastaje po raznim pitanjima koja su važna za našu zemlju i to je u redu. Godinu i po dana ste na vlasti.
Ovim zakonom, prepisivanjem rešenja koja već postoje, ne radite ništa drugo do priznajete nemoć da rešite stvarne probleme koji postoje u tim oblastima. Nije vaš posao da iznova definišete prava koja već postoje, već ako se ona ne ostvaruju da dovedete do toga da se ona ostvaruju. To je vaš posao. Vaš posao gospodine Stefanoviću, a ne vaša krivica, da se razumemo, svi ljudi u Srbiji i svi mi ovde smo bili na vlasti u nekom trenutku, nije vaša krivica to što nam poput Kikindskog odeljenja akušerstva izgledaju na način na koji izgledaju. Ali vaša je krivica ako godinu i po dana nakon što ste došli na vlast se tamo ništa ne popravi, a predlažete zakonska rešenja koja već imamo godinu dana ovde, a imamo ih. Dakle, složili smo se šta su osiguranici i osigurana lica.
Vidite, malo pre ste doveli javnost u zabludu. Ovaj zakon je vaš Predlog zakona. Bavi se ženama, odnosno trudnicama, decom i porodiljama. Malo pre smo pričali o nezaposlenima. Nemojte da dovedete slučajno u zabludu ljude koji ovo gledaju da i lica koja se neobuhvataju ovim zakonom dobijaju pravo na zdravstvenu zaštitu. Za malo ste to uradili. Možda nesvesno, kao što ne znate da razlikujete osiguranike i osigurana lica i to da su u članu 22. ti osiguranici su dobili prava koja ovde danas predlažete.
Postoji još jedna stvar jako zabrinjavajuća u ovom zakonu, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Narodna skupština Republike Srbije je organ koji donosi predlog Ustava Republike Srbije i to je uradila 2006. godine. Ovaj saziv Narodne skupštine je nadležan i vi kao njegov predsednik da Ustav promenite ako za to postoji politički dogovor. Nadasve, dužni ste kao predsednik Narodne skupštine i mi svi ovde kao narodni poslanici da budemo primer kada je u pitanju poštovanje Ustava.
Član 42. Ustava se bavi zaštitom podataka o ličnosti gospodine predsedniče i kaže da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti u skladu sa zakonom i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. Vi ovim zakonom lekare činite dužnim da dostavljaju podatke o prekidu trudnoće i rođenju mrtvog deteta. To je grubo kršenje člana 42. Ustava Republike Srbije. Zakon o zaštiti podataka u članu 16. definiše naročito osetljive podatke, gospodine predsedniče, i kaže da podaci koji se odnose, između ostalog, na zdravstveno stanje mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica.
U vašem poslaničkom klubu imate ljude koji mogu da objasne koliko je strašan prekid trudnoće nakon šestog meseca, kako se to radi i kakve medicinske zahvate to zahteva. To je strašno. Ovo morate izbaciti.
Vi ste predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Zamislite da se pojave udruženja, a to uopšte nije isključeno, ili zamislite situaciju da 25 narodnih poslanika podnese Ustavnom sudu predlog da se oceni ustavnost člana ovog zakona. Zamislite da to Ustavni sud zaista oceni neustavnim, u šta verujem da bi to učinio.
(Narodni poslanik Nebojša Stefanović, s mesta: Molim vas, učinite to.)
Zamolio bih predsedavajućeg da opomenete predsednika Narodne skupštine.
(Predsedavajući: Molim vas da ne dobacujete sa mesta.)
Nije lepo dobacivati, gospodine Stefanoviću. Tome nas vi učite sve ovo vreme ovde.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, s obzirom na to kako se ponašate sada, smejete i dobacujete, meni nije smešno to što sam rekao da godinu i po dana od izbora vi činite državni vrh i ništa se popravilo nije za ljude, a vi se bavite prepisivanjem. Jasno je ljudima koji sede sa vama u klupama o čemu se radi, kada vi a ne vaša poslanička grupa predlažete ovakav zakon. Vi ste primer javne vlasti kada je u pitanju zaštita trudnica i porodilja, briga o deci i socijalne politike u gradu Beogradu, kojeg ste pre 50 dana smenili. Vi ste možda i hteli, ali vam predsednik partije nije dozvolio da budete gradonačelnik Beograda. Procena je da možda treba da poradite na imidžu, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pa onda ovom temom želite da napravite od sebe …
(Predsedavajući: Gospodine Paniću, molim vas.)
… Sve je dobro dok me ne kidnapujete kolima. Hvala.
Procena je da je ovo nešto protiv čega nećemo glasati, ali je nešto što neće rešiti probleme u oblasti kojom se bavite. Ovo je tek, gospodine Stefanoviću, jeftin način da se ne bavite onim čime biste trebali da se bavite, a to je unapređenje života građana. Bavite se unapređenjem sopstvenog imidža. Hvala vam na brizi koju iskazujete. Molim vas samo da sledeći put malo bolje pročitate zakonska rešenja i da onda zakone koje smo doneli sprovodimo, a ne da donosimo nove da bi imali alibi što ne sprovodite stare. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Vi jeste, gospodine predsedavajući reagovali, ali prekasno i rekao bih retko. Članovi 106, 107. i 108. Nemojte više dozvoliti, molim vas, da se na ovakav način poslanici iz većine dobacivanjem, glasnim smejanjem i komentarima koji su apsolutno neprimereni i temi koju danas obrađujemo i duhu ovog razgovora koji pokušavamo da vodimo, zbog čega dozvoljavate i reagujete tek na kraju, a posle niste reagovali, a opet su dobacivali.
Znam da je njima sve smešno zato što kada je čovek pun helijuma kao njihova stranka onda pre nego što pukne najviše se smeje. Nemojte to da dozvolite. Zašto predsednik Skupštine u funkciji narodnog poslanika sve vreme dobacuje i viče na poslanike DS – učinite to? Sa kojim pravom? Da li je on naš učitelj ovde? Dok ne sedi na vašem mestu ne može biti ni senka učitelja, a vi jeste i zbog toga reagujte i opomenite ga, a ne – gospodine Paniću, nego gospodine Stefanoviću, pa kada počne da viče vratite ga u ležište. Hvala.

Moram da odgovorim. Ovde je praksa dobacivanje. Prihvatam da ste vi u pravu, ali su u pravu i oni kada govore da vi njima dobacujete. Prosto mi je smešno da ljudima izričem opomene zato što dobacuju. Ne znam dokle me terate da gubim strpljenje. Pitam se gde mi je granica. Po Poslovniku bi pola sale izbacio odavde. Izazivate da ovde napravim haos, a ja to neću. Nećete me izazvati u tom smislu da napravim od Skupštine cirkus. To neću dozvoliti ni po koju cenu, da napravim ne znam šta. Imam veliko strpljenje. Hvala bogu, godine su me tome naučile i sve dok smatram da je to podnošljivo, to ću da trpim. Ali da me izazovete da pravim ovde cirkus među vama, to neću uraditi.
Imate pravo da se izjasnite o povredi Poslovnika u danu za glasanje. Želite.
Gospodin Babić, povreda Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1. Verovao sam kada je prethodni govornik krenuo da obrazlaže povredu Poslovnika, pa je reklamirao da je želeo da ukaže na govor člana njegove poslaničke grupe, jer od 10 minuta bar je devet minuta bilo reči o državnom vrhu i o mnogim drugim stvarima, ali ne o tački dnevnog reda.
Mislim da je i ta pretnja – hajdemo pred Ustavni sud pretnja praznim, nikakvim. Mi smo sigurni u zakon o kojem se danas raspravlja. Sigurni smo i u zakonitost i u ustavnost. Sigurni smo u životnost tog zakona. Zbog toga smo spremni da kažemo – dajte ako vas ima 25 koji će tako nešto da opovrgnu, potpišite se i ići ćemo i pred Ustavni sud i izmerićemo se bilo gde i pred Ustavnim sudom i pred građanima Srbije. Svuda ćemo se izmeriti i možda …
(Predsedavajući: Gospodine Babiću molim vas, nemojte izazivati repliku.)
… vam to pričam kao balon napumpan, ali mnogo je bolje biti napumpan balon nego izduvan i negde na đubrištu političke istorije.

Uopšte ne vidim spora da li će neko da pokrene postupak pred Ustavnim sudom ili neće. Ja to ne shvatam kao pretnju, već kao njihovo pravo koje glasno izražavaju. Ne mislim da je to bio vid povrede Poslovnika.
Molim vas, budimo tolerantni koliko god možemo. Molim vas, ako ćete svaku začkoljicu… Pa, čovek je upotrebio Ustavni sud. Dobro, rekli ste - okrenite ako ste u pravu jer će Ustavni sud odlučiti ko je u pravu, a ko nije.
Ne vidim da je to neka povreda Poslovnika.
Reč ima predlagač zakona, Nebojša Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, Zakon o zdravstvenom osiguranju definiše više kategorija lica koja mogu biti po različitim osnovama zdravstveno osigurana.
Na primer, nezaposlena lica. Nezaposlena lica imaju pravo na zdravstveno osiguranje u skladu sa ovim zakonom. Dakle, da li su oni nezaposleni, da li su deca, da li su odrasli ljudi, žene, muškarci, itd, imaju pravo da uz određenu ispravu imaju pravo na zdravstveno osiguranje.
Međutim, dolazimo do problema kada se radi o zaposlenim licima. Zaposlena lica koja imaju za osnov zdravstvenog osiguranja 1010, gde im piše kao osnov osiguranja – zaposlena lica. I vi kao zaposleno lice imate pravo na zdravstveno osiguranje samo ako su vaši doprinosi uplaćeni. Nažalost, takav je zakon i to je dobro za državu jer, znate, ne možete imati pravo na neko osiguranje ako nemate osnov, ako niste plaćali zdravstveno osiguranje. Ja bih voleo kada bi zdravstveno osiguranje moglo da bude u potpunosti besplatno, ali, u ovom trenutku ne može. I vi sad kao zaposleno lice sa osnovom osiguranja 1010 nemate markicu kojom garantujete, odnosno, nisu vam uplaćeni doprinosi, vi ne možete da ostvarite, recimo vi i ja, koji smo zaposlena lica, ako nemamo tu markicu, ne možemo da ostvarimo određena prava.
Posebno je to opasno kada se radi o deci, majkama, trudnicama i porodiljama. Postoje slučajevi da trudnice i porodilje nisu ni sanjale da njihovi poslodavci nisu plaćali doprinose, žene normalno radile, bile uverene da firma funkcioniše, uplaćuju njihove doprinose, odu u zdravstvenu ustanovu da se konsultuju vezano za svoju trudnoću, da krenu u taj proces i neko im na šalteru kaže – dajte nam zdravstvenu knjižicu, pogleda osnov osiguranja 1010, nema markice. Ili, kaže – niste overili knjižicu. Ona kaže – izvinite, nisam videla. Ode u svoju firmu, odnosno ode u nadležnu državnu instituciju za to i oni kažu – vaša firma vam nije godinu dana uplatila doprinose, ja ne mogu da vam overim zdravstvenu knjižicu. Ta žena ima izbor ili da ide kod privatnog lekara, što je košta mnogo više, ili da se ne leči, ili da očekuje milost neke zdravstvene ustanove koja će da je leči suprotno zakonu, što je jasno definisano članom 30. Zakona i članom 17. Zakona koji govori o kategoriji zaposlenih lica.
Međutim, mi ovim zakonom koji je danas pred nama rešavamo ovaj problem. Rešavajući ovaj problem, mi smo predvideli da i zaposlena lica iz kategorije 1010, ukoliko im firme nisu uplaćivale doprinose, da njih to apsolutno ne pogađa i ne tangira i te žene, majke, trudnice, porodilje, njihova deca, imaće pravo na zdravstvenu zaštitu, imaće pravo da se leče, neće više brinuti i gledati je li markica overena ili nije. Možda trudnica nema ni vremena da brine o tome, ima mnogo važnijih problema. Treba da brine o svom detetu koje treba da stigne na svet. Nju i ne treba da brine da li je neka markica nalepljena ili nije, ili da li je poslodavac ispunjavao svoje zakonom propisane obaveze. Nju treba da zanima da štiti svoje zdravlje i da se posveti svom detetu.
Žao mi je što se ovde iznose neke reči koje uopšte nisu u skladu sa istinom, ali ja se time neću naročito baviti. Ja znam da postoji jedan mali krug obožavalaca Gute i Guta je bio veoma popularan u jednom periodu, ali više nije. I sad, mali klub obožavalaca Gute ima nešto protiv ovog zakona.
Međutim, ono što ja mogu da vam kažem, to je da većina građana nije protiv ovog zakona. Većina građana voli kad se jednoj novoj kategoriji ljudi obezbeđuju dodatni uslovi zaštite. E, sad, da li mali klub obožavalaca Gute to može da podnese ili ne može, ja to ne znam.
Za sve one koji smatraju da ovaj zakon na bilo koji način krši bilo kakva prava, ja im savetujem da ne čekaju, da to ne pominju u kondicionalu, već da dan nakon objavljivanja ovog zakona u „Službenom glasniku“, odnosno stupanja na snagu ovog zakona, potraže pred određenim državnim institucijama to pravo i pokušaju da dokažu da su ta neka prava osporena, odnosno da nisu u skladu sa najvišim pravnim standardom ove zemlje. Ako se to tako dogodi, ovaj zakon neće biti na snazi. Ali, ako se to tako ne dogodi, pokazaće se da nisu bili u pravu kada su govorili o tome.
U svakom slučaju, drago mi je da, bez obzira na ton koji se menja na sednicama Skupštine i to je potpuno prirodno i nešto što je u skladu sa parlamentarnom demokratijom, većina ljudi koja ovde govori kaže da će podržati ovaj zakon.
Iskreno, nikada ne bih podržao zakon za koji smatram da je besmislen, nikada ne bih glasao za njega. To bi bilo suprotno inteligenciji. Ako smatrate da je nešto besmisleno, da je suvišno, ne glasate za to, ne podržavate to. Jednostavno, kažete – ja stvarno ne mogu da glasam ili ne dođete tog dana na glasanje. Ali, ako za nešto glasate, vi svojim glasom kažete – ja ovo podržavam. Narodni poslanik ima samo četiri opcije: da ne glasa, da glasa za, da glasa protiv i da bude uzdržan. Nema petu opciju. Ako ne dođe, on nije glasao.
Dakle, meni je žao što veoma jasne odredbe zakona 17. i 22, koje su toliko jasne da je zaista besmisleno da ovo čitam više i da ponavljam sve što tu piše, jasno definišu ko na osnovu kog člana ima pravo na zdravstveno osiguranje. Drago mi je da ćemo, a ja sam uveren većinom glasova svih narodnih poslanika, u Danu za glasanje omogućiti kategoriji stanovništva koja iz člana 17. nije mogla da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu i da će te žene, majke, trudnice, porodilje i njihova deca imati isto pravo na zdravstvenu zaštitu kao i sve druge kategorije našeg stanovništva, to mi je veoma važno, sve kategorije koje su do sada imale pravo.
Ako neka od ovih kategorija, svako dete, trudnica ili porodilja, po Zakonu o zdravstvenom osiguranju nije mogla da ostvari svoje pravo na zdravstveno osiguranje, ovim zakonom to pravo dobija. To pravo niko ne može da ospori i veoma mi je važno da to bude tako, a ja se nadam da će svi ili ubedljiva većina narodnih poslanika to pravo prepoznati kao našu obavezu da gradimo bolje društvo. Hvala.