Gospođo Tripić, želite repliku, ali nemate pravo na repliku. Sada ću vam objasniti. Predlagač zakona se direktno obratio meni dva puta, obrazlažući razloge donošenja ovakvog zakona i moguću situaciju u kojoj se majka može naći ili dete.
Prema tome iz tog razloga nemate pravo na repliku i neću vam dati repliku.
Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Irena Vujović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu trudnica, porodilja i dece.
Novim zakonom prekida se dilema da li dete do 18 godina, trudnica ili porodilja imaju zdravstvenu knjižicu, omogućava se besplatna zdravstvena zaštita za ove kategorije. Imajući u vidu činjenicu da veliki broj firmi zbog teške ekonomske situacije nije u mogućnosti da uplati doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje neretko se dešava da zaposleni ostanu bez neophodne zdravstvene zaštite. Da to pravo ne bi izgubili, oni kojima je najpotrebnije, a to su trudnice, porodilje i deca predlaže se i usvajanje pomenutog zakona.
Da li treba da dozvolimo da dete sa visokom temperaturom ne može da bude primljeno kod lekara zato što poslodavac njegovoj majci ili ocu nije uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje? Zar trudnica ne može da se porodi zato što nema overenu zdravstvenu knjižicu? Zar treba da dozvolimo da ih u takvom stanju vrate kući? Da li u takvim slučajevima treba da poštujemo proceduru i da se pridržavamo formalnosti?
Da ne bi kršili takav nepravedan dosadašnji zakon, predlaže se donošenje novog humanijeg zakona, onog koji se donosi zbog majki i njihove dece kojima se sada garantuje zdravstvena zaštita, odnosno očuvanje i unapređenje zdravlja. Ima li šta značajnije od toga?
Prethodna Uredba o Nacionalnom programu zdravstvene zaštite dece, žena i omladine u celosti nije bila sprovedena kako treba. Ovaj novi zakon menja na bolje čitav zdravstveni sistem i celokupnu situaciju u zdravstvenoj zaštiti. Zahvaljujući SNS i predsedniku parlamenta koji je predložio ovaj zakon to sve ide u boljem pravcu i menja se čitav zdravstveni sistem na bolje.
Danas u parlamentu smo čuli i da pojedinci se ponovo zalažu za medijsku cenzuru, pa čak i kada su u pitanju internet komentari. Prosto mi je teško da poverujem u to da nekome pohvale na račun predsednika Skupštine za njegov rad i
zalaganje toliko teško padaju. Nemamo previše vremena da se bavimo internet komentarima, stoga bih se vratila na zakon i još dodala da su ovim zakonom navedene, a ujedno i najosetljivije kategorije stanovništva najugroženije i da one sada imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, čak i kada isprave o zdravstvenom osiguranju nisu overene zbog neuplaćenih doprinosa.
Porodilje ovo pravo ostvaruju godinu dana posle porođaja, a uslov za njegovo sticanje je isprava o zdravstvenom osiguranju koju izdaje Republički fond za zdravstveno osiguranje i potvrda lekara specijaliste ginekologije o postojanju trudnoće, odnosno dostavljanje otpusne liste iz zdravstvene ustanove gde je obavljen porođaj.
Za one koji se ogreše o ovaj zakon veoma se jasno propisuje novčane kazne, tako da ukoliko odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi uskrati ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom biće kažnjeno u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara, dok će novčana kazna za Republički fond i zdravstvene ustanove biti od 300.000 dinara do milion dinara i verujem da će se malo ko usuditi da napravi ovakvu vrstu prekršaja.
Za one koji razmišljaju o finansijama, odnosno koliko će usvajanje i primena ovog zakona opteretiti budžet Republike Srbije, vest je da su se sredstva već obezbedila u okviru finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Mi želimo da sva deca u Srbiji budu zdrava, da imaju nadu i veru u bolje sutra, da država Srbija stoji iza njih i da ćemo im to garantovati.
Zato, drage kolege poslanici, nije previše obrazlagati opravdanost usvajanja ovog zakona. Duboko verujem da ćemo ga jednoglasno usvojiti i da ćemo na taj način samo potvrditi da smo ljudi koji nismo izgubili osećaj za pravdu, pravičnost i humanost. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Jovicki.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, stub budućnosti svake nacije jesu deca, trudnice i majke. To su istovremeno socijalno najosetljivije kategorije u svakom društvu. Zato država mora, bez ostatka, ovim kategorijama stanovništva posvetiti posebnu pažnju, kako kroz zakonski okvir, tako i kroz konkretne mere. Deca, trudnice i majke predstavljaju osnov svake populacione politike, tako da se merama koje se odnose na ovu populaciju mora prilaziti sa posebnom pažnjom.
Za Srbiju je populaciono pitanje pitanje opstanka. Demografska slika Srbije danas deluje prilično sumorno. Prosečna stopa rađanja pala je ispod evropske. Skoro 75% devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni blizu 44% onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8% između 30 i 34 godine. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Oko 90% žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90% ih je udato, a gotovo 80% već ima jedno ili dvoje dece. Skoro četvrtina ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više namernih abortusa, što se može odraziti na kasniju sposobnost rađanja.
Mnoge od ovih žena se ne opredeljuju za formiranje porodice i rađanje zbog loše socijalno-ekonomske situacije i straha da neće moći da odneguju svoju decu, jer postoji velika nezaposlenost, s jedne strane, ali i diskriminacija od poslodavaca, s druge strane. Teško je objašnjivo da država ne može da spreči svojim kontrolnim mehanizmima svakodnevne diskriminatorske postupke brojnih poslodavaca.
Zakon koji je pred nama predstavlja samo jedan od oblika zaštite dece, trudnica i porodilja, ali je činjenica da su neophodne sveobuhvatne mere koje bi predstavljale ne samo zaštitu već i sistemsko podsticanje žena na rađanje.
Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi 50-togodišnji pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta.
Jasan nam je humani karakter ovog zakona i želja da se jasnije i preciznije regulišu prava za ove osetljive grupe i preciziraju kaznene odredbe za prekršioce, zbog čega će poslanička grupa SPS podržati ovaj zakon.
Međutim, skrećem pažnju na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 11, kojim je uređeno pitanje prava na zdravstveno osiguranje osetljivih kategorija građana, kao što su već navedene – deca, trudnice i porodilje, ali i lica starija od 65 godina života, osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica, lica koja boluju od HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti, malignih bolesti, šećerne bolesti, multipleks skleroze, bolesti zavisnosti, lica obolela od retkih bolesti, materijalno neobezbeđena lica, korisnici stalnih novčanih pomoći, lica romske nacionalnosti, žrtve nasilja, žrtve trgovine ljudima, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi, samohrani roditelji. Navodim ovaj član zato što se donošenjem ovog zakona kao leks specijalisa ne zanemaruju niti stavljaju u drugi plan i ostale osetljive kategorije, jer bi se time narušio jedinstven sistem zdravstvene zaštite, kao i načela pravičnosti i sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite svih građana.
Skrenula bih pažnju i na neke negativne pojave prema trudnicama i porodiljama: diskriminaciju kod zapošljavanja, diskriminaciju u visini plate, nerazumevanje poslodavaca za probleme odgajanja dece, nedostatak mesta u predškolskim ustanovama, smeštaj dece jaslenog uzrasta, iako zakon omogućava boravak od šestog meseca deteta u ustanovi.
Svi ovi problemi dovode do smanjenja motivacije mladih da formiraju porodicu i rađaju decu. Na značaj populacione politike za Srbiju, zemljom sa sve starijim stanovništvom, ukazuje i premijer Ivica Dačić u svom ekspozeu prilikom stupanja na dužnost, ali je i 2014. godinu proglasio za Godinu porodice, u kojoj bi svi koji se bave populacionom politikom, stručna javnost i oni koji odlučuju o merama populacione politike, morali da daju svoj puni doprinos ostvarenju ciljeva populacione politike utvrđenim Strategijom za podsticanje rađanja.
Jedino svi zajedno možemo učiniti nešto. Neophodne su brojne populacione mere koje bi osim sveobuhvatne zdravstvene zaštite ovih kategorija, ma kakav osnov za osiguranje bio, mogle da doprinesu motivisanju mladih, pre svega da sklapaju brakove a onda i da rađaju, edukacija mladih o značaju funkcionalne porodice kao osnovne ćelije društva, koja je i preduslov zdravog društva.
U oblasti socijalne zaštite, povesti računa o socijalnoj sigurnosti nezaposlenih roditelja; uvesti dečiji dodatak za više kategorija stanovništva, što bi podrazumevalo smanjenje cenzusa za sticanjem prava na dečiji dodatak, adekvatnija zaštita samohranih roditelja, pri čemu ističem problem plaćanja alimentacije na koji, kada jedan od roditelja nju ne isplaćuje, organi starateljstva i sudovi ne reaguju blagovremeno; prednost pri zapošljavanju mladih majki, jer je sve češća praksa da poslodavci zapošljavaju žene sa starijom decom, zbog čestih odlazaka mladih majki na bolovanje radi negovanja dece; adekvatnija kontrola poslodavaca od strane inspekcijskih ograna zbog neuplaćivanja doprinosa; neprijavljivanje radnika pa se povećava rad na crno; vođenje kampanje za podizanje svesti o pravima iz rada, a samim tim i prijavljivanje svih oblika diskriminacije i mobinga jer mnoge mlade žene ćute i trpe diskriminaciju, rade za male plate, rade na crno i ne uplaćuje im se doprinos zbog čega nisu ni zdravstveno osigurane.
Ima pojava da nakon prijema minimalne zarade imaju obavezu da poslodavcu vrate jedan deo plate u gotovini i iz straha da ne ostanu bez posla sve ove pojave ne prijavljuju nadležnim inspekcijama koje nažalost kontrolu uglavnom vrše samo po prijavama.
Suština adekvatne zaštite ovih kategorija kreće se u dva pravca. Jedan je obuhvatniji sistem mera, a drugi pojačana kontrola države kojom bi se sigurno ispravio veliki broj nepravilnosti i nepravdi prema ovim i ostalim kategorijama stanovništva.
Važno je da shvatimo značaj ovog problema jer ili ćemo se osvestiti ili ćemo nestati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Stefanoviću u svojstvu predlagača, svoje izlaganje večeras ću početi jednom pričom iz stvarnog života koja bi trebalo da ilustruje način na koji vi tumačite postojeći zakon, odnosno počevši od Ustava do dva sistemska zakona, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, da ih tumačite na jedan netačan način.
Moja koleginica Tripić je majka dvoje dece i ona je pre godinu dana odvela svoje dete na sistematski pregled i vakcinaciju sa neoverenom svojom knjižicom i neoverenom knjižicom svog supruga u jedan dom zdravlja u Beogradu. Uspela je da obavi obe stvari tako što joj je medicinska sestra rekla – hajte molim vas, to nikada nije bio problem jer su deca ustavna kategorija. Kao što smo čuli nebrojeno puta u sali danas, Ustav u svom članu 68. lepo kaže da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način u skladu za zakonom.
Isto tako, drugi stav ovog člana kaže da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom. Ta dva sistemska zakona su Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Neću ponovo čitati članove 11. i 12. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zato što mislim da smo ih dovoljno puta danas čuli. Neću čitati ni načelo obaveznosti u članu 10. Zakona o zdravstvenom osiguranju, niti član 17. koji definiše šta su, odnosno ko su osiguranici u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Neću čitati ni član 22. koji kaže da se osiguranicima smatraju i lica do navršenih 18 godina života, školska deca i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 kategorija, žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja i još nekih 14 kategorija koje ste vi, ako ste već hteli da predlažete zakon koji već postoji, mogli slobodno da navedete u svom zakonskom predlogu.
Dakle, ono što je ovde suštinsko pitanje jeste zalaganje za prava koja su već garantovana i prava koja već postoje, ali se iz nekog razloga i u nekim slučajevima ne primenjuju. Procedura za primenu nekog zakona ili neke zakonske odredbe ne podrazumeva donošenje novog zakonskog akta i ne podrazumeva donošenje novog a istog zakona. Zamolila bih vas da za takve slučajeve razgovarate sa resornim ministarstvom, koje se kao izvršna vlast stara da se neki zakon primenjuje na adekvatan način, naravno u skladu sa zakonom, jer se to ministarstvo kao izvršna vlast u stvari bavi kontrolom primene zakona.
Dakle, mi pričamo o primeni postojećeg zakona i ne možete nas ponovo vraćati na priču i tumačiti na vaš način zakon koji stručna javnost i svi dobronamerni pravnici tumače na jedan način, a vi tumačite na drugi način. Moram da vam kažem da su vas doveli u zabludu oni koji su vas savetovali da na ovaj način pristupite rešavanju problema koji, slažem se, nastaju u praksi. Rešavanje ovog problema u praksi podrazumeva samo da se postarate da se postojeći zakon primeni i ništa više. Za to je potrebno da sednete za isti sto sa svojim koalicionim partnerima, da se dogovorite da se isčitaju članovi zakona koji postoje, da pošaljete inspekcijski nadzor u zdravstvene ustanove za koje imati informaciju da se ne ponašaju u skladu sa zakonom, da uputite uputstvo na sve adrese, instrukciju na sve adrese svih zdravstvenih ustanova da se ne oglušavaju o zakon i time bi vaš problem bio rešen. Ovako nas dovodite u situaciju da verujemo da je posredi neki drugi motiv. Neću navoditi koji, a vi dobro znate koji motiv. To nije iskreno zalaganje za boljitak kvalitete zdravstvenog osiguranja, trudnica, dece i porodilja.
Ako niste bili u stanju da sednete sa svojim koalicionim partnerom i da se dogovorite zašto se postojeći zakon ne primenjuje, onda samo mogu da pretpostavim da tu stvari baš i ne funkcionišu najbolje. Zato ste u stvari morali da predložite nov zakon koji reguliše materiju koja je već zakonom regulisana. Međutim, to što stvari ne funkcionišu između vašeg koalicionog partnera i vas nije opravdanje za to što ste vi uradili.
Ono što nas takođe brine jeste što predlaganjem zakona koji već postoji vi unosite pravu zabunu u ovaj pravni prostor. Vi sužavate kategorije koje su navedene u dva sistemska zakona o kojima sam pričala. Na neki način vi ćete samo otežati primenu ovog zakona. Ako ste već mogli da se dogovorite sa direktorom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da se obezbede nova sredstva za ovo, iako u obrazloženju u zakonu navodite da nisu potrebna nova sredstva za sprovođenje zakona, onda ste vrlo lako mogli da sednete za isti sto sa njim i da se dogovorite da se promeni osnov osiguranja. To je jedan običan klik u kompjuterskom programu i svi problemi na terenu i u praksi bi bili rešeni.
Zaključiću sa jednom tezom i ponavljanjem onoga što su moje kolege rekle, a to je da Demokratskoj stranci i nama koji sedimo u ovoj sali nije problem ni da dva puta, ni pet puta, ni pedeset puta, ni sto puta, ni hiljadu puta glasamo za isto ono za šta smo glasali u prethodnim godinama, jer mi ne patimo od sindroma naknadne pameti. Hvala vam.

Reč ima predlagač zakona, narodi poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, vi u jednom periodu niste bili u sali. U strahu da ste možda propustili nešto od onoga što je rečeno, hoću da vam još jednom ukažem na neke važne odredbe ovog zakona, samo zato što ste iz opravdanih razloga bili u tom trenutku odsutni i ja zato moram da se obratim vama.
Naime, ovde sada imam dve zdravstvene knjižice. Obe zdravstvene knjižice su iste zdravstvene kategorije, na različitim opštinama, za različito radno mesto. Piše - osnov osiguranja 1010 zaposlena lica. Šta podrazumeva i šta ovo govori nama o tim zdravstvenim kategorijama? To govori da zaposleno lice, bilo koje od ova dva lica, zaposleno u bilo kojoj od ovih ustanova, mora da ostvari još jedan važan preduslov da bi moglo da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje, u skladu sa članom 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to je da ima na poslednjoj strani overenu zdravstvenu knjižicu, odnosno da mu je Republički fond za zdravstveno osiguranje overio zdravstveni knjižicu i pružio garanciju da na osnovu toga ima pravo na zdravstveno osiguranje, jer tako u članu 17. kaže Zakon o zdravstvenom osiguranju.
E sada jedan primer iz života. Šta se dešava recimo ako sleti golub Guta na prozor zdravstvene ustanove i vidi kako žena koja dođe u zdravstvenu ustanovu nema overenu zdravstvenu knjižici, neoverena u svojstvu 1010, i lekar koji je fina osoba kaže – molim vas, dajte da vam ja to pomognem, nećemo valjda da pravimo problem što vam knjižica nije overena? Šta bi golub Guta mogao da zaključi? Da je lekar fin čovek, pristojan i normalan, ali da pravi prekšraj zakona. Šta će to imati kao posledicu? Da neće moći da fakturiše svoju zdravstvenu uslugu Fondu za zdravstveno osiguranje, čime će biti oštećena firma.
Neko će reći – da li je važnije što firma, šta nas briga, to je državna ustanova, važno da žena i dete budu zaštićeni. Međutim, u igri velikih brojeva, time što ste onemogućili naplatu ne fakturišući tu slugu, a niste mogli da fakturišete jer je nemoguće fakturisati, jer, ponavljamo, zakon predviđa da to može da se učini samo ako vam je knjižica overena, vi ste time faktički doprineli urušavanju zdravstvenog sistema.
Iz najboljih namera, iz humanih, toplih, ljudskih namera, ja bih verovatno učino isto. Ali, jedan deo novca koji bi time bio uplaćen za plate tog lekara, medicinskih sestara, osoblja, više skenera, lekova, lečenja, uslove u porodilištima, vi faktički time to uskraćujete i Fond nema obavezu da to plati.
Izvinjavam se što sam možda u šali preterao, ali sam morao ako treba i hiljadu puta da ponovim da je nemoguće drugačije rešiti u ovom trenutku ovaj problem, a da kategoriju lica koja su zaposlena i koja svoje pravo crpe iz člana 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te majke koje dođu sa neoverenom knjižicom sutra će neki birokrata, neki administrator da vrati i reći će im – nemate pravo. Naravno, neće se to desiti jer ćemo mi usvojiti ovaj zakon.
Meni je važno da kažem da smo mi kao Narodna skupština usvajanjem ovog zakona, kada se to dogodi, omogućili da ove kategorije stanovništva, žene, trudnice, porodilje, deca, nemaju dilemu da li imaju zdravstveno osiguranje ili ne. Učinili smo, naravno, i dodatne napore da različite druge kategorije lica kada dođu u zdravstvenu ustanovu imaju pravo na lečenje i to je osnovno ljudsko pravo.
Ne vidim šta je sporno. Ali, u svakom slučaju, naravno ako vi, nadam se ako ponovo izađete ili ne budete tu, ja ću vam opet ako ste nešto propustili u međuvremenu moram vama da objasnim, jer vi ipak vodite sednicu. Veoma mi je stalo da ste u toku šta se dešava i koje su suštinske problemi u ostvarivanju dosadašnjih prava. Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Gospođo Mehandžić vi verovatno želite repliku, ali nemate pravo. Dozvolite mi da vam objasnim. Predlagač zakona se ponovo vratio meni kao predsedavajućem objašnjavajući mogući slučaj kada može doći do toga da neko ne ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu. Vas uopšte nije spomenuo, nije komentarisao vašu diskusiju, ni vas, ni stranku, prema tome nemate pravo.
Gospođo Mehandžić, molim vas, daću vam reč. Bojim se da ćete zloupotrebiti taj Poslovnik. Izvolite.

Poštovani predsedavajuća, zaista nikada ne bih zloupotrebila pravo da reklamiram Poslovnik. Dakle, reklamiram član 104. i to ovaj prvi stav, jer smatram da ste bili dužni da mi obezbedite vreme za repliku i priliku da repliciram predlagaču iako se on obraćao vama, ali je nedvosmisleno reagovao na moje izlaganje.
U tom smislu mislim da ste povredili Poslovnik član 104. prvi stav, jer ovde kaže - odnosno pogrešno protumači poslanikovo izlaganje narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Moje izlaganje je predlagač pogrešno protumačio. Ja s tim u vezi, vas još jednom vrlo kulturno molim da mi date vreme da repliciram poslaniku, odnosno predlagaču i odbranim svoje stavove što je moje legitimno pravo kao zastupnika građana u ovom domu. Hvala vam.