Meni je uvek zanimljivo da slušam te detaljne analize gospodina Bajtovića, samo što, naravno, on je stručnjak za velike sisteme, ali verujte mi, gospodine Iliću, postojale su i neke druge škole u ovoj zemlji, pa ljudi ipak mogu da uoče gde su elementarne rupe u takvim objašnjenjima.
Ne radi se o tome ko je vlasnik, nego se radi o tome kako smo došli do toga, da baš od tog davaoca kredita uzmemo novac. To je moje pitanje. Da li smo probali da na nekom drugom mestu nađemo finansijera pod povoljnijim uslovima? To je moje pitanje. Ne znam zašto na kraju iste rečenice dodajete – ali znate, dobijamo i tri gasne elektrane. I vi i ja znamo da ne dobijamo ništa, da neko pravi investicije iz kojih će zaraditi, to je sjajno i to je sasvim legitimno, samo da prestanemo da govorimo na tom nivou da nešto dobijamo od nekoga. Ništa ne dobijamo. To su poslovni odnosi. Slažem se sa vama da treba da nastavimo tamo gde su Bugari počeli ili stali, pa ja zato i pitam – zašto svi elementi tog posla nisu onakvi kakvi su bugarski? Ali nije u redu da o tome pokušavam da raspravljam sa vama, niste se vi time bavili.
Razumeo sam da ste mi rekli u parlamentu da su bili ispunjeni apsolutno svi uslovi koji su bili potrebni da se izdaju ove dozvole o kojima govorite. Drago mi je da je ministarstvo i da su svi zaduženi radili tako brzo. Očekujem da će tako raditi i u odnosu na sve druge kojima ta vrsta dozvola treba, pogotovo u velikim projektima, gospodine Iliću. Moje pitanje je – kako smo došli do toga da kredit uzmemo od tog finansijera? Danas ovde govorimo o kreditu koji je 2,5%, a ovaj će biti uz gotovo dvostruko veću kamatu. To je ključno pitanje. Tačno je da ćemo zarađivati od takse. Zašto se onda ne zadužimo na drugom mestu…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… pa od ovog novca koji zaradimo od takse da to vraćamo, ili od nekog drugog novca, nego smo ovako vezani.
Znate zašto pitam, gospodine Iliću? Takav smo posao napravili s rudnom rentom. Nećemo nikada izaći iz obaveza da rudna renta bude tri, a ne sedam posto, jer o tome odlučuje preduzeće u kome smo manjinski vlasnik. O tome se radi.

Hvala.
Narodni poslanik Milutin Mrkonjić.

Hvala.
Uvaženo predsedništvo i predsedavajuća, uvaženi ministre i kolega, SPS podržaće oba ova dokumenta, upravo zbog toga što oni predstavljaju kontinuitet jednog ozbiljnog projekta koji se radi već peta, šesta godina. Dobro je da jedna Vlada nastavi barem deo posla koji je radila prethodna Vlada i dobro je da se ovakvi projekti, kao što se veliki infrastruktuni projekti, rade u kontinuitetu.
Dakle, oba ova projekta su ozbiljni projekti i vi ste to dobro obrazložili, o tome ne bih govorio. Ali, da vas podržim i u jednoj drugoj stvari koja je vrlo važna, mislim da je nekoliko kolega govorilo o tome, sada je kolega Đurić izašao. Nema kredita država i Vlada bez privilegovanih kredita. To je ovo što je gospodin Ilić govorio. Tu su kamate najniže, ali uslov je da rade i preduzeća zemalja koje te kredite daju i to nije ništa novo. Mi smo jedan takav ugovor imali 1992. godine za magistralnu prugu sa Francuzima, pa su došle sankcije i da ne pričam dalje o tome, tako je bilo.
Krediti dve evropske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke su drugo pitanje. To su krediti koji se daju i tu su propozicije jasne i na bazi tih propozicija mi možemo, na bazi tendera svih zemalja koje žele da učestvuju, da biramo, odnosno da se biraju izvođači. Kada se radi o državnim ugovorima, to je ovo što se odnosi sada na kineski ugovor ili ono što je bilo sa Azerbejdžanom, onda moramo prihvatiti da i oni ljudi rade. Naravno, stvar procene je zemlje i Vlade Republike Srbije u koju projekat treba ući. Potpuno se slažem sa gospodinom Ilićem i Vladom, moramo ići na ovakve infrastrukturne projekte i na ovakve aranžmane, da bismo mogli da zaposlimo i našu operativu.
Podsećam, Koridor 10 smo počeli i obezbedili sredstva pre nego što smo imali rešene neke druge stvari o kojima je Velja takođe govorio, ali smo svesno ušli u to, da bi danas došli da svaki mesec otvorimo po jednu deonicu. Sada imao kontinuitet i znamo šta radimo. Gde su tu naši izvođači? To je druga stvar koju sam takođe hteo da pokušam da objasnim.
Kada smo ušli u Koridor 10, 2008. godine, ja sam verovao da naša preduzeća, zbog njih smo sve to radili, znaju i mogu da rade. Nažalost, to nije bila istina. Danas smo već osposobili ta naša preduzeća da mogu da konkurišu. Dobra je odluka bila Vlada da se umesto „Alpine“, koja je dobila na međunarodnom tenderu most Bešku, uključi naša „Mostogradnja“ koja taj posao zna da radi.
Takođe bih predložio Vladi da i ove druge dve deonice ili dva projekta na kojima je radila „Alpina“, jedan je deo oko Dimitrovgrada, a drugi je most Mijatovac dole na železničkoj magistrali Koridora 10, da se i ta dva projekta, takođe po hitnim odlukama Vlade, udele našim izvođačima. Sada je to prilika da i naša preduzeća rade. Zbog toga je dobro, naravno, ukoliko je granica o kojoj je govorio gospodin Ilić, ili možda o kojoj treba više da govori predsednik Vlade i gospodin Krstić, tog našeg zaduženja tamo, gde nismo prezaduženi, gde nisu te crvene linije, ja, nažalost, nisam stručnjak za to.
Prema tome, podršku ovakvim projektima SPS će uvek davati i predlažemo da se ova dva zakona usvoje. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Narodni poslanik Borislav Stefanović, izvolite.

I to pre roka.
Moram da kažem, uvaženi poslanici, gospođo predsedavajuća, ministre Iliću, ovo je dobar posao za Srbiju. Kina je strateški partner Republike Srbije i prijateljska zemlja ako hoćete. Naša saradnja u ekonomskoj i političkoj sferi je sve značajnija i ona se razvija već godinama. Ona nije proizvod rada samo jedne, pa makar i ove Vlade. Moram da kažem, citirajući iz materijala koji smo dobili, zbog javnosti Srbije šta ovde piše - 20. avgusta 2009. godine je Vlada Narodne Republike Kine i Vlada Republike Srbije potpisala Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture. 26. aprila, pre izbora 2012. godine, je Vlada Kine objavila uspostavljanje kreditne linije od 10 milijardi dolara radi podrške zajedničkim projektima itd. Vlada Srbije 13. maja 2013. godine, dakle ova Vlada Srbije, je zaključila komercijalni ugovor za izgradnju autoputa E763 sektor Obrenovac-Ljig, u daljem tekstu ovaj komercijalni ugovor.
To je zbog javnosti i zbog građana Srbije, da znaju o čemu pričamo i ko je od kog momenta preuzeo koji deo posla, ne dovodeći u pitanje ni jednog momenta važnost i korisnost ovog posla za Republiku Srbiju. Moram da kažem da u tom smislu DS potpuno podržava realizaciju ovog projekta.
Međutim, ima jedno ali koje devojci sreću kvari, a to je kod DS što mi nekako moramo zbog javnosti i zbog budućnosti ove zemlje da ukažemo i na neke negativne stvari oko samog aranžmana, ne suštine aranžmana, ne puta koji podržavamo, za čiju izgradnju se zalažemo, već oko toga kako i na koji način smo došli do ovoga što sada stoji pred Narodnom skupštinom.
Naime, poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije, u lokalnim samoupravama ako odgovorno lice sklopi ugovor o investicijama, a pri tome nema budžetski opredeljena sredstva, ti ljudi odlaze u zatvor. To se desilo u Leskovcu kod gospodina Kocića iz DS. To se desilo i kod gospodina Krišana u Kovačici pre neki dan. Znači, oni idu u zatvor. Kod nas ministri u Vladi ne idu u zatvor, nego kažu – ovo je posao stoleća.
Zašto to kažem? U momentu kada vi dolazite u ovu Skupštinu znate da nam donosite papir, a u momentu kada ste krenuli u ceo posao niste imali budžetski obezbeđena sredstva, čime ste između ostalog prekršili i Zakon o budžetu. Kažete ovde da je kamata 2%. Slažem se sa vama da je niska kamata i to je dobro. Međutim, istine radi, neke kolege su već pričale, kamata je 2,5%, plus 0,25% za menadžment, plus 0,25% za eventualno nepovlačenje sredstava. To je radi istine. Dakle, nije baš onako kako ste rekli u punom smislu.
Da li ćete vi, ministre Iliću, za 30 dana od momenta zaključenja povući ova sredstva ili ne? Pitam vas zbog kamate. Dakle, to je prva stvar koju treba da čujemo od vas jasno i nedvosmisleno, da će to biti izvodljivo i da će sve biti uredu.
Vi ste u maju 2013. godine najavili početak izgradnje za jun 2013. godine, a u junu ste pomerili taj početak radova na avgust, potom na septembar. Pre dve nedelje ste rekli da radovi ne mogu da počnu u ovoj godini zato što, citiram vas – u budžetu Srbije nisu planirana sredstva za avans kineskom izvođaču u vrednosti od 10% od 334 miliona dolara, kolika je vrednost ugovora.
Meni se čini da ste u neku ruku u budžetskom smislu zaboravili na ovaj projekat. Mislim da ste time potvrdili da ste prekršili Zakon o budžetu, kao i neke druge zakone. Po ovom ugovoru o ukupnoj vrednosti radova za celu deonicu po postojećem glavnom projektu je 231.370.000 evra, tj. trista i nešto miliona dolara. Ugovor sa kineskim izvođačem radova je potpisan 13. maja 2013. godine, na vrednost 333.747.000 dolara. Dana 25. avgusta, dakle, ovo je bilo u maju, a u avgustu Vlada Republike Srbije je ovlastila ministra Ilića da potpiše ugovor o zajmu.
Kroz ceo materijal dostavljen poslanicima, poštovane kolege, predlagač ovog zakona se poziva na komercijalni ugovor između Ministarstva građevine i urbanizma, vašeg ministarstva, „Koridora Srbije“ i kineske kompanije „China Shandong International Economic“ itd. U obrazloženju se predlagač poziva na uspešnu saradnju na projektu između izgradnje mosta Zemun-Borča.
Dakle, pitanja su sledeća. Zašto je ugovorena vrednost radova veća od vrednosti radova po glavnom projektu za 33.545.000 dolara? Na osnovu kog dokumenta ste vi, ministre Iliću, potpisali 13. maja komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom? Po kojoj proceduri je izabran izvođač radova? To je, čini mi se, normalno, logično i legitimno pitanje. Kako je potpisan ugovor o izgradnji bez prethodno potpisanog ugovora o finansiranju?
Pošto se predlagač poziva na komercijalni ugovor sa izvođačem, kako poslanici mogu da glasaju za ovaj zakon kada ne znaju uslove komercijalnog ugovora? Kolika je zastupljenost domaćih izvođača radova, domaćih materijala i usluga? Mislim da je tu i kolega malo pre odagnao sve sumnje.
Predlagač zakona, kao što stoji u materijalu, je Ministarstvo finansija i privrede, koje ne postoji, pošto su to sada odvojena ministarstva. I to ste pustili onako. Radni tim za izgradnju mosta Zemun-Borča je u nekoliko navrata obavestio nadležnog ministra o problemima na tom projektu, kao i o vrlo lošoj komunikaciji sa kineskim izvođačem. Vi znate o čemu se radi.
Takođe, ministar Krstić je zvanično obavešten od strane kineske Eksport-Import banke da nije spremna na anekse ugovora o finansiranju projekta mosta Zemun-Borča, bez saglasnosti kineskog izvođača, iako su to dva potpuno odvojena ugovora.
Dakle, nismo protiv izgradnje ovog puta. Smatramo da je koristan za Republiku Srbiju. Mi smo počeli ovaj projekat za vreme prethodne Vlade. Nama se čini da vi ovo ne znate baš da sprovedete u punom smislu i ne znate to da sprovedete po zakonu. Gde ste videli arbitražu u jednom ugovoru između dve strane koje određuju da je sedište arbitraže u Pekingu?
Samo nam recite, nemamo ništa protiv kineske strane, ali zar nije bilo logičnije da se arbitraža sprovede, recimo, na bilo kojoj državi koja je treća strana u ovom sporazumu? Zamislite, u ovom dokumentu arbitraža se sprovodi u Pekingu. Što ne u Beogradu? To mi stvarno nije jasno i verujte da ovo nigde nisam video do sada. Možda sam laik, priznajem u jednom delu, ali ovo zaista nisam nigde video.
Dakle, ovo su legitimna pitanja. Vi ste ušli u jedan posao bez ovlašćenja u tom momentu. Vi ste ušli u celu ovu priču, a niste jasnu konstrukciju napravili. Postavio sam vam vrlo konkretna pitanja i za ove milione koji su viška. Odmah ste rekli kamatu manju nego što jeste, što jeste problem.
Mislim da, ministre, u ovom zaista pozitivnom poslu za Republiku Srbiju nepotrebno, ne znam iz kojih razloga, da li iz razloga nestručnosti, nepripremljenosti ili nečeg drugog, mi imamo zaista ovakvu situaciju koja je teško objašnjiva, a koja se tiče važnih elemenata sprovođenja ovog posla.
Zaista vas molim da bar jednom pokažete da osim nehata nekada znate da kažete i istinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Gospodine, možda sam napravio lapsus, to 2,5%, to stvarno jeste lapsus, ali ja se izvinjavam, imali ste u materijalu i stvarno ne znam kako je do toga došlo, ali nije bitno. Nije to velika greška, imali ste u materijalu. Posle sam ispravio i sve je uredu. Šta je tu problematično što je ugovor potpisan komercijalni itd?
Tačno je da mi održavamo kontinuitet Vlade u kojoj ste vi učestvovali, vaša partija. Tačno je, gospodine Borko Stefanoviću, da smo istom tehnologijom ovo uradili kao što ste vi uradili za Azerbejdžan, pa je ugovor propao, to gospodin Mrkonjić zna, pa smo ga mi aktivirali sa mnogo napora. I vi ste sklopili ugovor bez ratifikacije. To je potpuno ista tehnologija, ali je banka tako tražila. Razumete, ne možete vi da ne potpišete komercijalni ugovor. Naravno, on može jednostavno da se ne prihvati i da bude poništen itd, ako ne odgovara i ako ne prođe određene procedure do kraja. Ali, shvatite, vi ste pravili ugovor, vaša partija, koji sam ja posle prihvatio i bacio ga u život po istoj tehnologiji.
Ako sam ja prekršio zakon, i vi ste prekršili. Razumete? Takva je tehnologija Vlade i vladine administracije. Ja nisam pravnik, ja to ne radim. Ugovor prave drugi i dogovaraju se kako. Naravno, mi imamo određene institucije koje to prate. Ista tehnologija je bila i za azerbejdžanski kredit. Ako sam ja prekršio zakon, i vi ste prekršili zakon tada. Potpuno je ista tehnologija u celom sistemu, koja je otpočela u jednom lancu i vi ne možete sada da dođete … Naravno, na kraju je uvek na svakom ugovoru koji je do sada rađen išla ratifikacija u parlament. Znači, parlament je taj koji kaže da li može ili ne može. Ako parlament kaže – ne može, onda – stop, ne može, zaustavljamo i nema dalje. To je ono finale. Posle toga počinju radovi.
Prema tome, ista tehnologija je ispoštovana i nemojte samo kritikovati i govoriti razne neistine. Kad bi mi sad počeli o tome šta ste vi sve potpisali, ja sam juče na Vladi slušao to, ljudi su se krstili šta ste vi sve potpisali u vezi Kosova. Ja sad neću da ulazim u neke detalje. Ali, kad bih vas pitao da li ste prekršili Ustav i zakon i sve moguće što postoji, otvorila bi se polemika. Ja ne želim da polemišem. Ovde je jedan ozbiljan zakon pred poslanicima. Nemojte odmah na nož, odmah napad i kritika.
Mi smo u toj priči da podržimo sve vaše projekcije koje je prethodna Vlada radila. Ovo što se tiče NIS-a i svega ostalog, to je sve zajedno, ja sam bio u toj Vladi kada smo tu odluku doneli. Vaš predsednik stranke, tadašnji predsednik Srbije, je sa mnom zajedno bio u Moskvi kod predsednika i premijera Rusije. Ja sam po-tpisao taj sporazum za NIS, u prisustvu predsednika Tadića. Znači, nemojte sad sve na nož.
Neki kontinuitet vlasti mora da se održi. Ovo što kaže gospodin Mrkonjić, to je prava priča. Ne može auto-put da napravi jedna vlada, trebaju možda dve, tri Vlade. Ali, gospodine Stefanoviću, azerbejdžanski kredit koji je sklopljen, gospodin Mrkonjić zna sve o tome, da ne pričam dalje, ali, šta se dogodilo u finišu? Sve ide dobro. Radovi idu 150% iznad dinamike koja je bila postignuta u tom ugovoru.
Što se tiče razlike u ceni, projekat je rađen 1996. ili 1997. godine. Cena čelika je na svetskom tržištu skočila 35% u poslednje dve godine, to znam po NIS-u, kada smo radili ponudu. To je moralo da se ugradi. Sada, na cevima koje se ugrađuju na Južnom toku, to je ona razlika koja je uračunata za razliku cene čelika na svetskom tržištu. Naravno, to je moralo biti ugrađeno. Ne možete reći da je cena čelika skočila, a da će nam ovi raditi džabe jer u projektu nismo predvideli, itd.
Ne bih ja želeo da mi sada polemišemo o tim sitnicama, ali želim samo jedno da kažem. Mi nastavljamo kontinuitet i meni je drago da ste vi počeli taj projekat i da ste bili za taj projekat. Ja sam prihvatio vašu ideju leve obale Save, da se ne bih vratio tri godine unazad pa da prepravljam sve dokumente i da idemo na desnu obalu Save. Ja sam prihvatio i grad Beograd, koji je preinačio odluku, mada sam ja kada sam bio ministar bio za drugu varijantu i mi smo doneli sve papire za drugu varijantu, ali onda smo prihvatili vaše rešenje jer su stručnjaci rekli da je opravdano, da će da ukoči tri godine, itd. Tri godine mnogo znači za Srbiju i ja smatram da je to u redu. Nije nikakav problem. Nešto uradite vi, nešto mi, nekad ste na vlasti vi, nekad mi, svi moramo raditi za Srbiju.
Tehnologija je ista i mi potpisujemo ugovore na jedan način, kako smo godinama radili i biće mi drago da se ovo završi na vreme. Evo, ja vas pozivam da dođete i da mi to zajednički otvorimo. Jer, to je interes Srbije. Biće mi drago da 24. dođete i da svi zajedno pustimo taj Južni tok i početak radova. Nema sada – vi ili mi. I vi ste bili za to, i ja sam bio, i svi smo bili. Vaš predsednik je bio sa mnom u Moskvi i stajao iza mojih leđa dok sam potpisivao. To je dobro. Zašto sada kritikujete i kažete da ne valja? Ne može da ne valja. Dobro je da i sledeći predsednik to prihvati. Možda će neki treći da otvori, nije bitno.

Ima reč Borislav Stefanović, replika.

Hvala ministre na odgovoru. Mada, moram da priznam, niste odgovorili baš na suštinska pitanja. Moram da primetim da ste pričali o nečemu što uopšte nije tema.
Ne vređa me to što spominjete sporazume pošto, ako uspete vašom arheologijom da pronađete jedan dokument koji sam ja potpisao, slobodno ga uramite. A i ovaj što nisam, uramite slobodno. U poređenju sa ovim vašim su čisto zlato. Inače, niko vas ne kritikuje niti, kako kažete, na nož napada. Mi smo odmah rekli, ako ste pažljivo slušali, da je ovaj sporazum važan za Srbiju, da jeste deo kontinuiteta, apsolutno je nesporno da je koristan za Republiku Srbiju i da sa Kinom imamo dobre odnose, iako vaša Vlada 11 meseci nije postavila ambasadora. Sad postavlja neke mlade estradne savetnice, ali ambasadora u Kini nemamo 11 meseci. Vi znate koliko bi vam to olakšalo posao, između ostalog, i u ovom poslu.
Moram da kažem da ste vi, i zahvalan sam vam na tome što priznajete da je ovaj dogovor sa azerbejdžanom dobar i da ga vi podržavate i da je potvrđen od strane stručnjaka, kako ste rekli, i da tu nema šta da se doda. Ali, ja vama pričam o ugovoru sa izvođačem, ministre. To je druga stvar. Nije to isto. Pitam vas zbog sledećeg.
Kada kažete da je porasla cena čelika za 33%, eto vam razlike u ceni. A kada kažete da je isti taj čelik poskupeo za Most na Adi onda je to lopovluk. Kako to kod sebe objašnjavate? Da li to možete sebi da objasnite, ne meni? Dakle, kako je moguće kad na isti čelik za Most na Adi poskupi to je lopovluk i žuti su lopovi, a kad vam poskupi za ovo, onda je to ljudi posao decenije. Nemojte molim vas, poznajemo se mi dugo ministre.
Inače, mislim da osim lapsusa za koji ste priznali, mislim da ste vi zaista kroz vaše izlaganje i potvrdu da postoji razlika u kreditu za izvođačem i sa državom Azerbejdžan potvrdili sve ovo što mi govorimo. Izašli ste iz zakonskih okvira i ovlašćenja Vlade. Ne možete to da radite mimo ratifikacije. Ne možete da pravite poslovni aranžman, a da nikog živog ne pitate i da vas Vlada unapred za to ovlašćuje. Po kom tenderu? Po kom dogovoru? Po kojim delovima?

Dva minuta i trideset sekundi iskorišćeno gospodine Stefanoviću.
Reč ima Milutin Mrkonjić. Izvolite.