Neću da oduzimam puno vremena, ali pošto me je ministar Ilić pomenuo bar tri puta moram da kažem, bez želje da budem neki pomiritelj ovde, i azerbejdžanske kredite i ovaj kineski su izvanredni krediti i treba da koristimo to. I prethodna Vlada je učinila veliki napor na otvaranju Koridora 11, baš preko azerbejdžanskog kredita.
Ne vidim, a ne bih da govorim o detaljima koje tako dobro znam kao i dvojica mojih prethodnika koji su govorili i koji polemišu, da uopšte ima mesta bilo kakvoj diskusiji na tu temu šta je ovo ili ono. To nema nikakve veze. Posao dobro ide. Kredit je dobar. Naša preduzeća se uključuju i to je važno. Sada iz tog iskustva možemo i sa Kinezima, da ubrzamo realizaciju projekata i to je mnogo važno, a iskustvo imamo. Prema tome, oba kredita su sjajna i podrška ljudima koji su te kredite doneli. Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, građani Srbije danas sa pažnjom prate ovu raspravu očekujući da Narodna skupština Republike Srbije u Danu za glasanje ratifikuje ovaj sporazum i ovaj kineski kredit odobri, kako ne bi bilo zastoja u radu, kako bi se autoput kroz Šumadiju izgradio u predviđenom roku za 36 meseci kako ste vi gospodine Iliću u decembru prošle godine i obećali.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo što ste gospodine ministre sa timom svojih stručnjaka iz Ministarstva za veoma kratko vreme uspeli da uradite sve što je potrebno za dobijanje ovog izuzetno povoljnog kredita od kineske Eksport – Import banke.
Takođe želim da izrazim svoj stav i mišljenje da je veoma važan infrastrukturni projekat kao što je bila koncesija za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, biti i privi poslednji projekat koji je u ovom parlamentu ratifikovan, a koji nije realizovan. Neprocenjiva je šteta koja je naneta građanima Srbije zbog toga. Takođe mi je drago što ste u relativno kratkom roku uspeli da uradite sve što je potrebno, naravno uvažavajući sve ono što je prethodno uradio i ministar Mrkonjić, da izgradnja ovog autoputa teče ovim tempom, kako sada teče, izražavajući uverenje da će tako biti i u narednom periodu.
Potpuno je razumljivo interesovanje kineske države, kineskih kompanija, kineske banke, za izgradnju ovog autoputa. Naime, Kinezi kroz izgradnju ovog autoputa vide povezivanje severa i juga i zbog Luke Bar, a takođe veoma je važno i što će se veliki broj dunavskih luka, odnosno doći do povezivanja dunavskih luka sa Jadranskim morem i što će se na taj način povezivati i zemlje u okruženju.
Veoma je važno što će država Srbija kroz izgradnju ovog auto puta, i kako ste i sami rekli aerodroma Lađevaca, kargo centra, i gasovoda biti isprepletana sa svim infrastrukturnim projektima i na taj način kroz izgradnju tih infrastrukturnih projekata postati veoma atraktivno mesto za buduća ulaganja.
Takođe, želim da kažem da građanima 14 gradova Srbije, na ravno i svim građanima Srbije, ali pre svega 14 gradova kroz koje prolazi ovaj autoput, izgradnja na vreme ovog Koridora 11 je važna ne samo za privredni oporavak zemlje, nego je ona veoma važna i za opstanak svih građana na ovom području.
Koliko je ovaj projekat ozbiljan i koliko izaziva pažnju građana može se videti po tome što smo imali prilike da u ovom periodu od nekoliko meseci ranije, malo češće preko televizije i preko pisanih glasila vidimo kakvim tempom ide izgradnja ovog koridora, odnosno da građani Srbije podržavaju upravo napore koje vi činite, uopšte i cela Vlada, da nema zastoja u izgradnji ovog autoputa.
Verujem da nepristupačan teren je činjenica da će se kroz ovu deonicu izgraditi i mnogo mostova, i da će biti mnogo izmešteno regionalnih puteva, ni na koji način neće usporiti ovu izgradnju. Naprotiv, da će kroz ovaj kredit, kako ste i sami rekli, biti uposleno još preko dve hiljade ljudi i da će na ovaj način negde početkom sledeće godine Srbija biti jedno veliko gradilište.
Što se tiče potvrđivanja Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak, vrlo je važan ovaj ugovor pre svega zbog privredne saradnje obe zemlje, i zbog toga što odredba člana 25. ovog ugovora propisuje jednak tretman državljanima obe ugovorne strane.
Mislim da će ovaj ugovor doprineti još boljoj privrednoj, odnosno ekonomskoj saradnji obe zemlje, i kao što je moj kolega Miroslav Markićević, u danu za glasanje poslanička grupa NS će podržati oba ova ugovora. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala vam, gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo istakla bih da je potrebno da skinemo tu neku famu o posebno privilegovanom položaju zajmoprimca kod bilo kog ugovora o kreditu koji zaključuje država Srbija.
Kada pogledamo i ovaj konkretan ugovor, jasno nam je da je pre svega zaštićena ona strana koja daje zajam, dakle zajmodavac, a Srbija je ta koja uzima zajam. Celokupna sadržina ovog ugovora u stvari usmerena je na to da obezbedi obaveze države Srbije i to u smislu plaćanja kamata, troškova, provizija, penala, dakle kazni. Dakle sve ono u stvari i čini obavezu zajmoprimca, a pri tom teško da možemo naći i neku jasniju obavezu i neki jasniji slučaj koji se previđa ovim ugovorom za eventualno neispunjavanje ugovora od strane zajmodavca.
Dakle, i kada govorimo o položaju povlašćenog kupca i konkretno na ovom ugovoru bilo bi dobro da kažemo da mi uzimamo zajam. Da se ova država dodatno zadužuje i opterećuje i da ova država ima zaista prenapregnut limit što se procenta javnog duga tiče. Zato ne trebamo da pričamo bajke o svetu finansija i o tome koliko nas naši prijatelji vole, uvažavaju i eto, daju nam određene privilegovane zajmove.
Ti zajmovi su uvek komercijalne prirode i uvek su u stvari zaključeni da bi se pre svega zaštitili interesi zajmodavaca. To je generalno takav slučaj.
Kod svih tih kredita koje vi sada nazivate kao profitabilne investicije, jer bez obzira da li će te investicije na kraju da rezultiraju sa profitom ili ne, Srbija se zadužuje.
Kada zaključujete ovakvu vrstu ugovora, bilo bi dobro da vodite računa i o tome kakav je odnos zajmodavca kada se govori o suverenitetu jedne države kao što je Srbija, o suverenitetu primene njenih zakona, o arbitraži čije je sedište utvrđeno u Kini, o zakonima koji se primenjuju na ovaj ugovor i na slične ugovore, a primenjuju se zakoni koji su zakoni zajmodavca.
Radi se o tome da je Srbija uzela jedan zajam, a vi kažete po nekoj povlašćenoj kamatnoj stopi i to oglašavate kao ogroman dokaz jednog dobročinstva, jednog prijateljskog odnosa zajmodavca, a pri tom i vaše snalažljivosti oko zaključivanja ugovor.
Samo je visina kamate u stvari kada pogledate nešto niža od one uobičajene komercijalne kamate, a svi ostali elementi ugovora i te kako predstavljaju ozbiljan komercijalni interes zajmodavca.
Ako krenemo od te kamatne stope, kolega Đurić je o tome govorio, zašto u tom slučaju niste uzeli u obzir mogućnost da i za tu veliku investiciju izgradnju Južnog toka tako što ćete uzeti kredit od ovakve vrste zajmodavca kao što je u ovom slučaju kineski partner.
U tom slučaju biste možda kamatu imali znatno manju i sigurno biste imali drugi položaj što se energetske zavisnosti tiče, jer je definitivno jasno da je naftno-gasni sporazumom Srbija prihvatila tu energetsku zavisnost od jedne države, od jedne državne kompanije.
To ne može da promeni nikakva priča o tome koliko nama znači taj „Južni tok“, koliko ćemo mi od toga imati benefita, a radi se o tome da sledećih godina, s obzirom i zahvaljujući vašoj umešnosti da ugovarate, pregovarate i utanačujete uslove zaključivanje jednog ugovora, odnosno sprovođenje tog ugovora, Srbija neće videti ni dinara od te takse na koju se toliko pozivate kao, eto, to je ta naša privilegija što ćemo imati „Južni tok“. Pri tom, ne govorite ništa ni o tome da ste predvideli početak radova 24. novembra, a tender za izvođača radova predviđate tek za decembar mesec ove godine. Zaboravljate, i to šta ste predvideli naftno-gasni sporazumom, da je početak radova trebao da počne još davne 2012. godine. Dakle, prolongiraju se rokovi početka radova, zaboravljate da Srbija nema sopstvena sredstva, da i ta sredstva koja bi uložila u tu izgradnju mora da pozajmi i onda pozajmljujete po ovako visokim kamatnim stopama.
Interesantno je kod svih ovih, što vi kažete, profitabilnih investicija, da kada zaključujete ugovore ujedno predviđate i to da se i tehnologija, usluge i sve ostalo što podrazumeva realizaciju određenog projekta uzima od tog zajmodavca. Dakle, zajmodavac je taj koji će na kraju angažovati nekog podizvođača u Srbiji, verovatno, po mnogo nižoj ceni od one koja bi bila nešto naročito profitabilna za naše kompanije koje se bave tim poslovima, da li izvođenja radova, prodaje neke tehnologije, usluga i slično. Teško da ćete moći naći neki naročiti profit, što se realizacije tog ugovora tiče.
Dozvoljavam da postoji određeni benefit od toga što se krenulo sa izgradnjom autoputeva. Međutim, s obzirom na koji način se grade autoputevi, uopšte putevi u Srbiji, da je potrebno 20 godina da bi se nekoliko kilometara puta izgradilo, ovde se u stvari postavlja pitanje – da li će zaista da se postigne taj cilj koji ste postavili sebi kada ste uzeli ovaj kredit od jedne strane banke?
U suštini, mi se uvek vraćamo na onaj osnovni sistemski problem u Srbiji, da se uzimaju krediti, da se ne pita cena za te kredite, da se ulazi u neke velike projekte, dozvolila bih sebi da kažem, često i megalomanske projekte, a da se u nekom momentu zaboravi na taj projekat, a pri tom kredit ostane na teret poreskih obveznika ove države.
Kada budemo uspostavili jasan princip odgovornosti onog koji ugovara ovakve poslove, onog koji predviđa ciljeve i razloge zaključivanje ovakvih kredita u ugovoru, kada budemo uključili sve naše relevantne institucije u realizaciju i kontrolu ovakvih investicija, u tom slučaju ćemo moći da očekujemo da zaključeni ugovori o kreditima ne budu samo teret, nego ujedno da budu jedan normalan poslovni odnos koji je toliko uobičajen u svetu.
Pogledajte samo u sadržini ovog ugovora koliko imate predviđenih penala, troškova i kazni za slučaj da ne uradite ovo, ono, da ne povučete kredite, da ne ispunite uslove za povlačenje kredita i sve ostalo što se tiče tog projekta i potrebne dokumentacije i predradnji. Kakvo poverenje taj ugovorni partner ima kada je Srbija u pitanju? Očigledno da im je jasno da se ovde mnoge stvari započnu, a ne završe, da se mnoge investicije rade radi nečije političke promocije, a da se u suštini retko kad realizuje neki dobar posao.
Volela bih da se i ovaj posao u vezi izgradnje dela autoputa završi hepi endom, ali uzimajući u obzir kako se ovde radilo, kako se i dalje radi, i ne videći apsolutno nikakav jasan pomak u odnosu ove vlade prema ovakvoj vrsti investicija, teško da možemo da očekujemo taj hepi end.
Prema tome, gospodine ministre, vi ste mnogo šta pričali ovde, pokušavajući da budete pozitivni, da budete prepuni optimizma, ali bilo bi dobro da stvari nekako svedemo na jednu racionalnu meru, da budemo realni i racionalni i da kažemo da ovo jeste jedna nova finansijska obaveza i da je pitanje kako ćemo uspeti, ukoliko nastavimo na ovaj način i ovim tempom da se zadužujemo, da završimo te tako lepe projekte.

Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osnovna obaveza države kao investitora jeste da obezbedi kvalitetne projekte, da reši imovinsko-pravne odnose i da obezbedi novac, odnosno sredstva za izgradnju.
Oni koji su pre ove vlade vodili državu sa međunarodnim bankama ugovarali su kredite, a da nisu uradili kvalitetne projekte i obezbedili novac za eksproprijaciju. O tome je malopre ministar govorio. Narodski rečeno, to je kao kada podignete kredit za izgradnju kuće, dogovorite se sa majstorima, a pri tome nemate obezbeđen plac, niti dobar projekat.
Vezano za projekte, važno je da građani znaju da je čak bilo deonica koje su ugovarane bez projekata ili sa projektima koji su rađeni iz kancelarije. Prirodno je da nakon ovakvog pristupa kao rezultat imamo problem sa rokovima, probleme sa više milionskim odštetnim zahtevima, slučajeve poput „Alpine“ i nepoverenje domaće javnosti i kreditora.
Obzirom da smo u prethodim izlaganjima puno čuli o samom ugovoru o kreditu, ne bih se posebno zadržava, a ako mi ministar ne zameri, osvrnuo bih se na korisnika kredita, odnosno na preduzeće „Koridori Srbija“.
Šta je novo rukovodstvo, na čelu sa gospodinom Đurovićem, zateklo u oktobru prošle godine kada su preuzeli rukovođenje ovom institucijom? Pre svega, probijene rokove na gotovo svim deonicama Koridora 10 i situaciju da najveći deo izvođača poslove u Srbiji ne doživljava kao svoj prioritet, problem sa eksproprijacijom na svim deonicama, loše projekte koji kao rezultat imaju zaustavljanje i kašnjenje radova, 194 odštetna zahteva kojim se niko do sada nije bavio, nepovoljne ugovore, nedovoljno dobru i kvalitetnu komunikaciju sa Svetskom bankom, EBRD i nadzorima, problem sa „Alpinom“, nizak nivo povučenih sredstava iz kredita u iznosu od oko 170,5 miliona evra i slaba saradnja sa resornim ministarstvom.
O svima najbolje govore dela i rezultati i u tom kontekstu ukazaću na sledeće činjenice. U 2013. godini završeno je i pušteno u saobraćaj do sada 44,1 kilometar puta, od toga 33,2 kilometra autoputa i 10,9 kilometra regionalnog puta. Juče je otvorena deonica Donji Neradovac–Srpska kuća dužine osam kilometara. Maksimalnim angažovanjem do kraja godine se očekuje asfaltiranje još 14,5 kilometara puta, od kojih je osam kilometra autoputa.
U ovom trenutku radi se na 223 gradilišta na Koridoru 10 i 11, što je neuporedivo više u odnosu na 67, koliko je bilo u istom periodu prošle godine. Otpočela je izgradnja sedam novih deonica na Koridoru 10 u dužini od 49,7 kilometara ukupne vrednosti 290,5 miliona evra. Do sada su „Koridori“ povukli 181,7 miliona evra kredita i do kraja godine će ta cifra biti i veća u odnosu na 2009. godinu, pa do oktobra 2012. gde je podignuto, odnosno povučeno samo 70,5 miliona evra. Dakle, za godinu dana povučeno je 111,2 miliona evra više kredita nego u prethodne tri godine.
Poseban akcenat u 2013. odnosno do kraja ove godine i u 2014. godini se stavlja na rad na objektima, odnosno tunelima i mostovima koji su na deonicama. Svi tuneli na Koridoru 10 koji su započeti su u radu, a do kraja novembra leva tunelska cev tunela Progon, dužine 1007 metara, će biti probijena. U decembru počinje i početak radova u tunelu Manajle kroz Grdeličku klisuru. Na Koridoru 11, takođe je ministar pomenuo malopre, radovi idu negde 7% ispred rokova.
Rekonstrukcija tunela Lipak i Železnik, koji su izgrađeni pre četiri godine, a opljačkani i uništeni pre dve godine, biće završena do kraja novembra. U „Koridorima Srbije“ se odštetnim zahtevima, kao što sam malopre rekao, do sada nije bavila ni jedna osoba. Danas je angažovano više eksperata i konsultanata sa Građevinskog fakulteta i otpočet je proces analize i sa stručnog aspekta obaranja 194 odštetna zahteva koji su nasleđeni od prethodnog rukovodstva, sa ciljem da se zaštiti država. Odštetni zahtevi se rešavaju sukcesivno i po prioritetu. Nivo komunikacije sa stručnim nadzorima je podignut na viši nivo i nadzor konačno obavlja funkciju onako kako treba. Prethodno rukovodstvo „Koridora“ potpuno je zapostavilo rad i komunikaciju sa nadzorima, što ministar može i da posvedoči.
Raskinuti su ugovori sa „Alpinom“, naplaćene bankarske garancije. Podnet je odštetni zahtev prema „Alpini“ i pred nadležnim sudom u Beču. Za dve od četiri deonice koje se finansiraju iz sredstava IBRD do ponedeljka će biti raspisan tender. Nakon dobijanja saglasnosti Svetske banke, uskoro će biti raspisan tender i za preostale dve deonice.
Iako to nije ugovorna obaveza, u periodu od Nove godine do raskida ugovora, „Koridori Srbije“ su maksimalnim angažovanjem uspeli da smanje dugovanja „Alpine“ prema domaćim proizvođačima sa 700 na 420 miliona dinara.
U okviru „Koridora Srbije“ izvršena je reforma interne organizacije i sistematizacije radnih mesta u skladu sa realnim potrebama. Kadrovski je ojačan i zamenjen deo sektora izgradnje. Formirana je radna grupa za naknadnu proveru i kontrolu projektne dokumentacije. Izvršena je analizia eksproprijacije na svim deonicama. Uvedeni su hodogrami plaćanja, što za rezultat ima činjenicu da „Koridori Srbije“ ne kasne u plaćanju ni prema jednom izvođaču. Uvedena je funkcija upravljanja ljudskim resursima i ocenjivanje zaposlenih, što je novina.
Vezano za kadrovsku politiku, u „Koridorima Srbije“, kada je na čelo došao Dmitar Đurović, radilo je 76 zaposlenih, a na današnji dan je zaposleno 106 ljudi i to samo iz činjenice, kao što sam malopre pomenuo, bilo je 67 gradilišta, sada ima preko 220 gradilišta.
Ovo sam sve rekao i zbog građana Srbije, da znaju kako danas „Koridori“, naravno, uz prisustvo Ministarstva građevinarstva i urbanizma i Ministarstva saobraćaja, rade.
Sedam novih ugovora na Koridoru 10 u vrednosti od 290 miliona evra kao neophodno podrazumevaju i veći broj ljudi. Pored toga, u maju 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji deonica Obrenovac–Ub, koji je predmet današnjeg usvajanja, odnosno Lajkovac-Ljig, ukupne deonice su 50 kilometara, čija je vrednost 337 miliona dolara, čisto kao rekapitulacija.
Osnovni cilj „Koridora Srbije“ do kraja godine, vezano za planiranu kilometražu, je ispunjen. Strateški cilj podrazumeva uspostavljanje organizacije sistema koji će omogućiti svake godine sve veći broj izgrađenih kilometara i realizaciju evropskog proseka izgradnje autoputeva od 52 kilometara godišnje. Nakon godinu dana od dolaska novog rukovodstva, završena je reforma interne organizacije, kao što sam pomenuo. Rešavanje najvećih problema koji otežavaju izgradnju autoputeva kroz Srbiju i nasleđenu katastrofalnu situaciju po pitanju nerešene eksproprijacije, loših projekata i ugovora i ispostavljenih odštetnih zahteva prema kompleksnosti zahtevaju maksimalno angažovanje svih nadležnih ministarstava.
Obzirom na do sada urađeno, u toku građevinske sezone 2013. godine, reformu interne organizacije „Koridora“ i stečeno iskustvo, opravdano se može očekivati da 2014. godina bude i godina maksimalne afirmacije izgradnje autoputeva u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, možemo da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Iliću, mi danas govorimo o izuzetno važnom pitanju, jer izgradnja autoputa je tema koja je, rekao bih, od životnog značaja za građane i za privredne subjekte koji žive i posluju u ovom delu Srbije, a naravno da mislim i na sve građane Srbije.
Autoput od Beograda do Preljine je, po meni, najvažniji razvojni projekat za ovaj deo naše zemlje. I sami znate kako smo sa nevericom ispraćali investitore koji su dolazili u Čačak i opredelili se za neke druge sredine, kao što je Inđija, ili Pazova, ili Sremska Mitrovica, upravo iz razloga što nismo povezani sa prestonicom, autoputem. Nažalost, i pored svih uslova koje je naša lokalna samouprava obezbedila za uspešno funkcionisanje privrednih subjekata, neki su upravo iz ovog razloga i otišli iz našeg grada i svoje poslovanje prebacili u neke druge centre u Srbiji.
Najžalosnije od svega jeste to što, da je sproveden koncept koji je započet kada smo zajedno bili u Vladi, kada je gospodin Koštunica bio premijer, a vi ministar infrastrukture, sa koncesijama ja sam siguran da bi bar ovaj deo autoputa do sada bio gotov i mislim da politika prethodne Vlade, koja je odlučila da raskine tu koncesiju, je na neki način zločin prema građanima Republike Srbije koji žive u ovom delu.
Meni je žao što gospodin Krstić, ministar finansija, danas nije ovde, jer svakako imamo neka pitanja i za njega, koji bi nam razjasnio određene nedoumice, ali na osnovu njegovog stava koji je izneo, da se razvoj Srbije neće finansirati iz budžeta u narednih nekoliko godina, to znači da ćemo se i dalje besomučno zaduživati.
Takav slučaj je bio u prethodnim godinama, mada se često novac građana nije koristio na planirane razvojne projekte i vi dobro znate i dok ste bili poslanik u ovom parlamentu, a i kao član Vlade, da se vrlo često budžet Republike Srbije rebalansom pred kraj godine tako prekroji da i ona sredstva koja su namenjena za investicije, nisu iskorišćena, odu pre svega u potrošnju, još i ako su najavljeni izbori, kao što je to bilo poslednji put pred parlamentarne izbore, onda se zaista to troši na neke sasvim nepotrebne stvari.
Gospodine ministre, u Predlogu budžeta za 2014. godinu, a moramo se njega dotaći i u ovoj raspravi, nisu predviđeni razvojni projekti, nisu predviđene nove investicije. Koncept gospodina Krstića se sveo na povećanje poreza, na smanjenje subvencija i troškova, na neminovno otpuštanje radnika i na novo zaduživanje države. Da je originalno, nije. Da je već viđeno, jeste, a da će dati rezultate, u to dozvolićete mi da sumnjam.
Srbija je od kineske „Eksim banke“ tražila kredite. Sad, različiti su podaci, ali negde, recimo, u iznosu od oko 850 miliona evra. Kada uzmemo u obzir i ovu deonicu autoputa od Obrenovca do Ljiga, ali i neke druge projekte, pre svega tu mislim na Moravski koridor, i vi ste malopre izneli podatak šta se dešava sa tim sredstvima, i zadovoljan sam ako će oni putem koncesija, ako će se graditi, jer taj trougao između Pojata, Batočine i Preljine je suštinski bitan sve građane koji tu žive. Pola miliona stanovnika Pomoravlja je životno vezano upravo za taj Moravski koridor. Znamo da je došlo do promene uslova iz ugovora, da su Kinezi povećali cenu za 150 miliona dolara. O tome smo polemisali sa gospođom Kalanović, ali iskreno se nadam da ćete omogućiti da se putem koncesije i Čačak i zapadna Srbija na taj način spoje sa ovim delom od Kruševca i kod Kragujevca.
Kinezi kreditiraju deo Koridora 11. od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u iznosu od 301 milion dolara. To je ovaj ugovor o kome danas ovde raspravljamo, uz naravno ono učešće države Srbije od 10%. Kinezi kreditiraju, Kinezi rade, ili bi trebalo da rade, na tri autoputa, na mostu preko Dunava i na modernizaciji TE „Kostolac“. To je dobro. To su investicije od preko dve milijarde evra, ali šta nije dobro po nas? To što Kinezi na ova gradilišta dovode svoje firme, svoje inženjere, svoje projektante i svoje radnike. Siguran sam da znate podatak da kineski radnici koji rade na mostu preko Dunava, imaju svoj restoran. Čak ni hranu ovde ne kupuju.
Siguran sam da nije dobro da kada strana država da kredit, uslovljava i nas da ne možemo koristiti u punom obimu svoju domaću operativu, a svi znamo koliko je građevinska operativa važna za razvoj ove zemlje i u kom procentu je pad građevinske industrije u Srbiji u poslednje vreme.
Deonica autoputa od Obrenovca do Ljiga, odnosno jedan deo od Ljiga do Preljine se izuzetno dobro gradi. Ona je predviđena u dužini od 103 kilometara i finansira se delom iz budžeta, delom iz kineskog kredita i delom iz azerbejdžanskog kredita.
Postoji još uvek kod mene određena nedoumica vezana za koncesije koje će biti date za održavanje i ubiranje putarine. Ako ja dobro računam, za tih 48,6 kilometara, u vrednosti od 450 miliona evra, na osnovu koncesija će biti prikupljeno godišnje, prema sadašnjim cenama putarine, oko 35 miliona evra. Znači, za 13 godina će se otprilike pokriti taj iznos vrednosti ove investicije, ali mi nije jasno da neko ulaže u trećinu puta, a da naplaćuje svih 103 kilometara na osnovu te koncesije. Problem je zato što će država morati da servisira kredit. Koncesionar će uzeti svoja sredstva. Da li će uložiti u nove autoputeve ili u neke druge projekte, to ostaje tek da se vidi, ali zbog toga mislim da je i ovaj kredit, iako je povoljan… Za sve smo slušali u prethodne četiri, pet godine kredite koje je ova skupština ratifikovala da su najbolji na svetu, da su opravdani i da će doneti razvoj. Očigledno se to nije pokazalo u praksi.
Ko će da se slika na otvaranju ovog autoputa 2016. godine, ako Bog da i ako vremenski uslovi i izvođači budu aktivni na njemu? Mislim da ni vama, ni nama u ovom trenutku apsolutno nije bitno. Mnogi su se slikali na obilaznici oko Beograda, koja je otvarana više puta pred izbore i u različitim izbornim kampanjama, a nažalost taj deo puta još uvek nije završen.
Ono što je bitno je kako ćemo i ovaj, a i mnoge druge kredite vraćati. Ovaj ćemo vraćati do 2033. godine. Da je jedini, pa da razumemo.
Ministar Antić je ovde pre nekoliko dana rekao da će se Srbija u 2014. godini približiti evropskim standardima i graditi do 55 kilometara autoputeva godišnje. Ja sam čovek koji realno posmatra neke stvari i opravdano sumnjam da će se to tako i dogoditi u praksi, obzirom da smo od 2001. do 2012. godine završili nekih četrdesetak kilometara autoputa u punom profilu, 260 kilometara u poluprofilu autoputa. Zato je potrošeno milijardu i trista miliona evra. Ako napravimo komparaciju, recimo, sa Hrvatskom, u kojoj je preko 580 kilometara autoputa izgrađeno za tri milijarde dolara, onda ta matematika nešto nije jasna.
Na ovaj način vas pozivam da se ta situacija zaista kontroliše, zaista prati i da taj novac ode za one namene zbog kojih su krediti i podignuti.
Imam još jednu nedoumicu, a vi verujem da znate to. Vaš kolega, doživotni ministar ni za šta, gospodin Sulejman Ugljanin je obećao da će u 2013. godini Turska uložiti 300 miliona dolara u razvoj i rekonstrukciju puteva u Raškoj oblasti. Govorili smo malo pre moja koleginica Bojana Božanić i ja vezano za to kuda će ići trasa autoputa. Opravdano se plašimo da je to politički projekat. Opravdano sumnjam i ne bih voleo da budem u pravu da zemlja koja daje kredit, određuje kuda će se graditi putevi u Republici Srbiji.
Apsolutno podržavamo stav i onaj deo projekta i studije koja je urađena da autoput od Preljine i Čačka ide preko Užica i u tom pravcu ka Crnoj Gori.
Ovo pitam zato što želim da znam, da li ima novca ili nema novca, da li će se nešto raditi ili se neće raditi u budućnosti? Vi znate kako to kod nas obično biva u ovoj Skupštini se donose određeni zakon, odobre se određena sredstva. Najbolji primer za to jeste javno preduzeće „Putevi Srbije“, znate i sami šta se dešavalo, ponovo im je vraćeno održavanje regionalnih puteva u dužini od šest hiljada kilometara, ali u ovom budžetu su duplo smanjena sredstva za taj posao u odnosu na procenjena sredstva koja su bila potrebna za ovu godinu. Ti putevi su u međuvremenu nažalost i oštećeni i propali, jer pojedine lokalne samouprave nisu prosto imale mogućnosti da se ovim poslom bave i da ga rade na kvalitetan način i ono što je zastrašujuće jeste da je država u prvih devet meseci u ovoj godini izgubila, potrošila na neki način bacila 17,3 milijarde dinara, jer je morala da otplaćuje kredite javnih preduzeća koje ona nisu mogla da servisiraju, uključujući tu i „Puteve Srbije“ i „Železnice“ i JAT i „Galeniku“ i „Srbijagas“.
Govorili ste da će autoput, izgradnja autoputa pokrenuti srpsku privredu, srpsku građevinu, naravno da hoće, da će pokrenuti turizam, hotelske usluge, ali opet ministar Krstić, tu imam utisak da neće moći to da nam odgovori na raspravi o budžetu, kako će se razvijati srpski turizam ukoliko se poveća PDV za 12% i ukoliko j rast koji je turizam ostvario u prethodnoj godini od 12% evidentno će biti pad od 5% do 10% u 2014. godini upravo zbog ovoga, naravno, uz opasnost da 4.000 ljudi zbog toga ostane bez posla. Siguran sam da vi zastupate koncept koji ste zastupali, kažem, i u onom periodu od 2004. do 2008. godine vezano za izgradnju ovih puteva i način na koji će se oni graditi, ali bojim se da ministar finansija misli da je ministar u Americi, i da budžetski deficit, odnosno taj lanac koji treba zatrpati novcem ne može da se sprovede kao što to rade Amerikanci štampanjem dolara bez pokrića, mi to ne smemo da radimo zato što nas to vodi u siguran bankrot.
Na kraju ja ću posle ove današnje rasprave sesti u svoja kola kao i moje kolege koje vidim u ovoj sali Ibarskom magistralom preći 137 kilometara do Čačka za dva i po sata, ali zaista sa velikom željom i nadom da će taj put, to vreme biti dvostruko kraće 2016. godine, da ćemo konačno i mi moći bezbednije, sigurnije i brže da se povežemo i sa Beogradom, ali svakako i sa Jadranom i sa drugim krajevima Srbije sa Republikom srpskom i sa Rasinskim i Pomoravskim okrugom. Hvala vam najlepše.