Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Još jednu ću rečenicu.
Ukoliko je ova amnestija i Zakon o amnestiji, koji je usvojen prošle godine, naš, čiji je Zakon o amnestiji iz februara meseca 2001. godine? Čiji? Čiji je Zakon o amnestiji iz februara meseca 2001. godine? Fljore Brovine koja je puštena, Dreničke grupe, koga? Čiji je Zakon o amnestiji? Ko ga je usvojio? Ko ga je doneo? Ko ga je primenio? Šta je to? Tada nisu izlazili kriminalci, tada su izlazili akademici. Šta je tada bilo? Vi ste ga onda uveli. Vi ste uveli amnestiju na ovaj prostor. Vi ste uveli amnestiju u ovu državu. Prema tome, prestanite jednom, vaša amnestija, vi ste pustili, vi ste to prvi izmislili i napravili 2001. godine.

Reč ima ministar Selaković.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo opet jednog politikantskog i neumesnog poređenja. Kao što je malopre bilo upravo ono gde – e niste glasili za to, znači vi ste bili protiv toga, tako i sada ovde – doneli ste amnestiju a onda je naglo povećan stepen kriminala u Srbiji. To bi bilo isto kao kada bih ja sada rekao – 2001. godine ste doneli amnestiju a onda je 2004. došlo do martovskog pogroma, jer ste tom amnestijom pustili sve one koji su do tada bili u zatvoru, a oni počeli opet da ubijaju i da progone ljude.
Opet kažem, koliko smo puta razgovarali o tome, ni jednom nisam iskoristio priliku da dam tako neumesno i ružno poređenje. Kao što i vi znate da ne postoji veza između ovoga što ste rekli, jer vrlo jasno je u Zakonu o amnestiji rečeno da se na povratnike amnestija ne odnosi, a ko je bio dovoljno strpljiv i pismen da pročita zakon, to je mogao da vidi, tako isto ne može da se napravi zaključak – pustili ste 2001. godine amnestijom ljude, a onda su oni marta 2004. počeli opet da progone i da ubijaju.
Mogu da se donose razno-razni zaključci, ali dajte da budemo korektni. Da li je ovde cilj da jedni druge blatimo ili da donesemo neki zakon koji će omogućiti bolju primenu prava i veći nivo vladavine prava u Srbiji?
Drago mi je što je rasprava tekla u jednom zadovoljavajućem i boljem nivou, boljem u svakom slučaju, nego što je tekla po Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava 2008. godine. Treba svi da budemo ponosni na to. Ja sam ponosan kad, kao građanin Srbije, vidim da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije vode takve rasprave. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Balint Pastor.
Da li neko želi reč?
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Srđan Miković i Đorđe Stojšić.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Neću govoriti o amnestiji, neću govoriti ni o slučaju pomilovanja o čemu bi moglo da se govori, ukoliko bi šetali van teme, nego ću se vratiti na temu člana 3. Predloga zakona.
Naime, u mom amandmanu, praktično, sam predložio da svi oni koji su iz Kovina budu u prilici da se sude u sudskoj jedinici u Kovinu, ali da ta sudska jedinica bude pri Osnovnom sudu u Pančevu, a ne pri osnovnom sudu u Smederevu.
Moram da ukažem da članom 13. stav 2. Predloga zakona je definisano da predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka, i to od strane sudova ili od strane javnih tužilaštava, da preuzimaju mesto nadležni sudovi i javna tužilaštva osnovani ovim zakonom i Zakonom o uređenju sudova.
To je još jedan od razloga zašto treba debelo porazmisliti da li sve ono što je do ovog trenutka suđeno, na primer, pred Višim sudom u Pančevu, a radi se o, na primer, krivičnim delima počinjenim ili ukoliko su izvršioci sa teritorije Kovina, od 1. januara ne može da se završi, ako se ne završi do 1. januara ne može da se završi predmet, predmet se ustupa sudu u Smederevu. Da li to ima smisla? Koliko je takvih predmeta? Ovde ne govorim samo o predmetima iz nadležnosti Osnovnog suda, gde je sudska jedinica da li ovamo ili onamo, ovde govorim i o predmetima Višeg suda.
Smatram da u situaciji kada smo u prilici, ovu knjigu stalno nosim sa sobom, i dan danas učim, kako primenjivati novi Zakonik o krivičnom postupku po pitanju potrebe da tužilačka istraga odgovori zadatku koji je pred nju postavljen.
Imaćemo situaciju da, na primer, ukoliko kolima krenemo od Pančeva do Bele Crkve, preko teritorije Kovina, u zavisnosti gde se eventualno učini krivično delo, ne daj bože neka saobraćajka, biće nadležno tužilaštvo u Pančevu, u Smederevu, pa na primer, bilo Pančevu, bilo Vršcu. Postupanje, znači ukoliko se radi o takvom delu, teškom delu, izuzetno teškom delu, na primer, krivičnom delu, gde je nadležnost, na primer, višeg suda, doći ćemo u situaciju da na lice mesta izlazi policajac iz policijske uprava sa sedištem u Pančevu, koje pokriva Pančevo, maltene od Beograda, do rumunske granice, a izlaziće ukoliko se radi o teritorije kovinske opštine tužilac iz Smedereva.
Druga stvar, imamo situaciju koja je granična, bilo da se radi o prekršaju odgovornosti ili da se radi o krivičnom delu, policajac će krivičnu prijavu davati tužilaštvu u Smederevu, a ukoliko se radi o prekršaju odgovornosti, biće nadležni prekršajni sudovi sa centrom u Pančevu. Znači, sudovanje sa teritorije opštine Kovin u prekršajnim postupcima ići će prema Pančevu, u postupcima privrednih sporova prema Pančevu, osnovni sudovi i viši sudovi prema Smederevu.
Još jednu stvar da vam kažem, mnogo je lakše za kontrolu teritorije od strane policijske uprave i svega toga da na ataru nemamo izvučene granice, jer do sada je policijska uprava bila nadležna za ceo južni Banat. Znači, do polovine mosta kada se od Kovina ide ka Smederevu.
U tom smislu, još jednom pozivam, da razmislimo da ne napravimo, naročito u ovoj situaciji kada postoji potreba adekvatne primene Zakonika o krivičnom postupku, da se ne igramo sa time, ukoliko stvarno bude ocena da bi to trebalo da ide sa Smederevom. Ima vremena, ako treba da se novelira zakon u tom delu, ali smatram da ovog trenutka to ne bi trebalo raditi, naročito imajući u vidu sve predmete koji su trenutno u toku, a gde će doći, praktično, do zastajanja i svako će gledati, hajde da preteramo predmet u Novu godinu, a onda neka radi neko drugi. Nemojte to da radite.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Judita Popović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Hvala, gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vlahović i ja smo podnele vrlo sličan amandman prethodnom i suština tog amandmana se sastoji u sledećem. Sudska jedinica u Kovinu se do sada nalazila u okviru Osnovnog suda u Pančevu. Ovim predlogom zakona predviđa se da ona pripadne Osnovnom sudu u Smederevu. Mi amandmanom predlažemo da se izmeni Predlog zakona tako da sudska jedinica u Kovinu i dalje pripada Osnovnom sudu u Pančevu.
Pored razloga koje je izneo kolega Miković, podsetiću da je Vojvodina višenacionalna sredina, višejezična i višekulturalna. U južnom Banatu, koji obuhvata opštine, između ostalog i opštinu Kovin, Pančevo, Kovačicu, Alibunar, Vršac, žive Mađari, Rumuni, Slovaci, Česi i pripadnici još nekih naroda i narodnosti.
Ministar se pre izvesnog vremena i sam pozivao na Ustav, pa ću i ja da podsetim da Ustav Republike Srbije, pored čitavog niza ljudskih i manjinskih prava i sloboda, garantuje zabranu svih vrsta diskriminacije, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, podsticanje uvažavanja razlika i u okviru prava pripadnika nacionalnih manjina zabranjuje diskriminaciju nacionalnih manjina, garantuje ravnopravnost u vođenju javnih poslova, pravo na očuvanje posebnosti i drugo. U okviru svega ovoga podrazumeva se i pravo pripadnika nacionalnih manjina na vođenje sudskog postupka, na njihovom jeziku.
Upravo bi se ovo omogućilo kada bi se zadržala postojeća organizacija sudova, jer sudovi na teritoriji južnog Banata su tako organizovani da imaju sudije, sudske tumače, prevodioce, pa i veštake koji su osposobljeni da vode postupke na jezicima koji su u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi na tom području.
Kao potvrda ispravnosti navedenog stava i ovakve podele je i to što su po ovom principu organizovani i prekršajni i privredni sudovi na ovoj teritoriji. U prilog tome govori i to da na teritoriji opštine Kovin rade advokati koji su upisani u imenik Advokatske komore Vojvodine, što je Policijska uprava koja radi na tom području, sa sedištem u Pančevu. Sve to ukazuje na potrebu da Kovin ostane u okviru južnog Banata i pod ingerencijom Osnovnog suda u Pančevu.
Ono što je u obrazloženju odbijanja amandmana navedeno, ne može da se prihvati kao opravdano. Ni jednom rečju se ne poziva na obrazloženje koje smo mi dali uz amandman, već govori o tome kako su troškovi održavanja sudskih jedinica veliki, tu je održavanje zagrada, troškovi komunalija, plate zaposlenih i kako bi održanje sudske jedinice Kovin znatno povećalo troškove Osnovnog suda u Pančevu. Ali, ne vidim razlog za ovakvo obrazloženje i ne mislim da je ono opravdano, jer se sudska jedinica u Kovinu ne gasi, pa da bi se stvorila neka ušteda na ovim troškovima koji su pobrojani ovde. Ona ostaje, samo se premešta. Ne pripada više jednom sudu, nego drugom sudu.
Takođe ne stoji ni ovaj deo obrazloženja gde kaže da su iz Osnovnog suda u Smederevu izašli Velika Plana i Smederevska Palanka i ostao je samo Osnovni sud Smederevo, pa da bi se povećao obim njegovog delovanja pripaja se sudska jedinica iz Kovina. Ne možemo zato što se neko izdvojio da kaznimo drugog i da ga spojimo tamo gde po prirodi stvari ne pripada.
Ako se pozivate na to da građanima treba da bude bliže, da koriste potrebe koje zadovoljavaju u sudu, da dođu do prava i pravde, mislim da to što je Smederevo nešto bliže od Pančeva nije dovoljan razlog, jer iz celog južnog Banata, celog Banata i cele Vojvodine mnoga prava ostvarujemo u Novom Sadu i nije problem da odemo do Novog Sada. Nije problem kada treba da dobijemo uput za neki specijalistički pregled. Ne dobijamo za Beograd zato što nam je bliže, nego dobijamo za Novi Sad ako se iste usluge vrše i u Beogradu i u Novom Sadu. Tako da takva obrazloženja zaista ne bi mogli da prihvatimo, pa predlažemo da još jednom razmislite i da prihvatite predloženi amandman. Hvala.

Reč ima ministar Selaković.

Hvala uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da se osvrnem na nešto što je izrečeno, a što ne verujem da iko racionalan u Srbiji može da podrži.
Da li smatrate da je racionalno da se iz Pančeva koje je 17 kilometara od Beograda ide u Klinički centar u Novi Sad? Nije racionalno. To je veoma, veoma loše. Čovek u sanitetu od Pančeva do Novog Sada može deset puta da umre. Zato što je neko smislio da je to uredu.
Govorim o mreži sudova, negde sa racionalizacijom treba da se počne. Iako nije moj resor, ali nešto što je, verujte mi kao ministar pravde dobio sam šest ili sedam pritužbi, veliki broj naših penzionera koji u toku prolećnih, jesenjih i letnjih meseci odlaze iz gradova gde žive tokom zime, ne mogu da podignu lekove zato što nisu overeni u domu zdravlja u kojem su osiguranici.
Tako i ova priča, ostvaruju se prava u Novom Sadu, nekome ko živi u Beloj Crkvi i onda on treba da ide iz Vršca, Bele Crkve ili iz Kovina i Pančeva u Novi Sad, a nikako u Beograd koji mu je mnogo bliži. Koliko sam protivnik beogradizacije, a veliki sam protivnik beogradizacije, toliko sam i protivnik novosadizacije.
Šta to znači? Zato što neko ne može da ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu, neko ko je iz Kovina ne može da je ostvari u Beogradu ili Smederevu, on treba da ide u Nosi Sad. Mislim da je to izuzetno loše rešenje. Izuzetno loše rešenje, ako što mislim da je loše da neko treba da ide po ovom sadašnjem rešenju iz Sokobanje za Beograd, umesto za Niš.
Neke stvari treba da budu okrenute građaninu i životu. Ako postoji loša navika iz prošlosti, onda treba u budućnosti da je menjamo. Kao neko ko je radio na univerzitetu, znam da 99% studenata koji su Pančevci, studiraju u Beogradu, a ne u Novom Sadu. Zato što im je bliže. Zato što im je mnogo lakše da dođu do Beograda. Ponavljam još jednom 17 kilometara. Zar nešto što je u vreme Kraljevine Jugoslavije bilo prepoznato kao racionalno kada su van banovinskog sistema bili Beograd, Zemun i Pančevo, ne možemo mi danas 80-85 godina nakon toga da prepoznamo?
Država treba da bude servis građana, kao servis građana da bude okrenuta njihovim potrebama i tamo gde postoji ekonomska mogućnost za ostvarivanje te uloge servisa građana da to zaista i bude. Zaista mislim da je ovaj zakon upravo u tom smislu jedan korak napred i jedan dobar pomak.
Kovin je od Smedereva udaljen osam kilometara, neka je i 15, zaista nije sporno, ali zato što neko mora da ide, nemam ovlašćenja da to predlažem, ali kao racionalan čovek mislim da i to što neko treba da ide iz Pančeva za Novi Sad u bolnicu, a ne u Beograd, i to treba da se menja. Što da se ne promeni? Zato što građani inače dolaze ovde. Onda će doći u Beograd da plati privatnog lekara, jer mu je daleko da ode u državnu bolnicu u Novi Sad. Jednostavno mislim da to nije argument koji govori protivno ovim predloženim zakonskim rešenjima.