Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Gospodine ministre, uvek ću  podržati racionalnost, kao što ste rekli, neću nikad podržati da neko u nekom državnom organu ne zaradi svoj posao. To je moj lični stav i stav moje partije.
Međutim, kada su u pitanju državni strateški interesi, država mora da nađe model i da nekada odstupi od te surove racionalnosti. Rekli ste – škola u nekom selu na Zlataru ima tri učenika. Da, sledeće godine neće imati ni jednog, ali ako ovako nastavimo sa Novom Varoši, ili sa nekim mestom na Homolju ili u Borskoj opštini, Borskom okrugu, nećemo imati ni u samoj Novoj Varoši učenika, pa će sutra nekom pasti na pamet da pored ukidanja sudske jedinice, ukine i inspekcijske službe, jer će reći – nema potrebe da inspektori iz Upravnog okruga zlatiborskog sede u Novoj Varoši zato što nemaju dovoljno posla. Dolaziće inspektori iz Užica. Onda će nekom pasti na pamet da ukine i školu, pa će reći to je neracionalno, pa će onda neko reći – ne treba u Novoj Varoši ni sedište EPS. Zašto, kada ima u Užicu. Isto kao što su nama iz Užica premestili sedište u Kraljevo. Opet iz razloga racionalnosti.
Tu dolazimo do one tužne, surove istine, da država u jednom trenutku mora da stane i da kaže šta je to državni strateški interes? Država Srbija je prethodnih decenija, pa i u prethodnom veku činila surove greške u korist svoje štete i danas mi te sve greške plaćamo. Znamo mi da neće samo jedna sudska jedinica u Novoj Varoši zadržati neke ljude, ali ako obrazovani ljudi, intelektualci, koji su radili u sudovima, koji sutra rade u inspekcijskim službama, koji rade u nekim državnim institucijama odu iz Nove Varoši, pa sa pravom kažete - nema ko da vodi tu Novu Varoš, nemaju gde da se vrate mladi ljudi i tako ćemo se provlačiti prema Beogradu.
(Predsednik: Vreme.)
Naše rubne teritorije će ostati prazne. E, tu dolazimo do strateškog interesa države. Možda vi niste, da kažem, ni ovaj zakon, toliko je eklatantan da se bavi tim strateškim interesima, ali pojedinačno, kao kockice, mi dolazimo do surove istine da se mi povlačimo ka Beogradu sa svojih granica. I to je surova istina.

Reč ima ministar Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj zakon konstatuje tu tešku realnost koju on nema šanse da ispravi. Imate nešto što je takođe surova realnost. Nema prava niti potrebe za pravom bez subjekata prava, a subjekti prava jesu fizička i pravna lica, ljudi i organi i organizacije, ustanove, privredna društva. Ako toga nema, nema potrebe za bilo kakvim pravnim regulisanjem bilo čega. Bilo kakvim.
Ova mala mesta su došla u problem onoga trenutka kada su u njima ugašena porodilišta. To je bio prvi alarm za sve ljude koji su živeli u tim mestima. To je bilo prvo zvono na uzbunu države koja je tada bila mnogo organizovanija, mnogo ekonomski sposobnija, mnogo efikasnija. Države nije bilo da reaguje u tom trenutku.
U kojoj smo sada poziciji? Sada smo u poziciji da stanemo pred tu tužnu sliku i da kažemo – tu jeste tužna, u nekom mestu bi mogla da bude uskoro, dajte da sprečimo tamo. Jer, kada pogledate starosnu strukturu stanovništva, opet nažalost shvatite da ljudi od 50-60 godina koji čine pretežan deo tog stanovništva, nažalost više nisu reproduktivno sposobni i ne mogu da rađaju decu.
Ako je izlaz u tome da vraćamo ljude da tu žive, dajte da vidimo kako ekonomski da ih privučemo. Mislim da ćemo se oko toga svi složiti, da je to ključna stvar. Onog trenutka kada ekonomija tu opet ojača do te mere da se preduzetniku, privredniku, zaposlenom ne isplati da ide samo jednom nedeljno na ročište, već je broj ročišta povećan pa je potrebno umesto jednom, tri puta nedeljno da se održavaju, tada možemo da razmišljamo o uspostavljanju sudske jedinice ili suda.
U ovoj situaciji zaista teško, pogotovo tamo gde realno, racionalno gledano nema osnova. Naravno da je mnogo bitno definisati šta je to strateški državni interes. Jedan sam od onih koji se zalažu, a to i neki od donedavnih koalicionih partnera dobro znaju da država Srbija treba da donese jedan akt koji po Ustavu još uvek nije donela, a reč je o strateškom planu razvoja Republike Srbije za period od 10 do 20 godina.
Ono čime se čitav lanac, niz prethodnih vlada Republike Srbije bavio jeste gašenje požara, rešavanje tekućih problema i retko kada ili gotovo nikad pravljenje nečega što je vizionarska investicija u budućnosti. Baveći se svim tim tekućim problemima, svakodnevnim bilo da su oni pravne, ekonomske, političke prirode, potpuno zaboravimo na to od čega treba ljudi da žive u budućnosti i dolazimo u ovu situaciju da konstatujemo da nas je sve manje i manje.
Tu se postavlja pitanje šta nam je u ovom trenutku prioritetan državni interes? Prioritetan državni interes je da biološki opstanemo. Kada biološki opstanemo onda ćemo mnogo drugačije i lakše u budućnosti gledati na plansko i strateško rešavanje nekih problema. U suprotnom i za slučaj da se osnuje sudske jedinice za opštine o kojima smo govorili, bojim se da će narednih nekoliko godina pretežan deo njihovih aktivnosti biti u ostavinskim raspravama, u sačinjavanju zaveštanja i ugovora o doživotnom izdržavanju, a i to će preuzeti javni beležnici.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, predlažem da ipak u smislu člana 27. i 106. na određen način skrenete pažnju svim govornicima, s obzirom da je Odbor krenuo danas u 9,00 časova pre podne. Sada je blizu 22,00 časova, da probamo da se držimo strogo dnevnog reda i strogo amandmana. Ukoliko raspravljamo postoji mogućnost deskripcije i široke priče.
Imajući u vidu da ovde ima dosta ljudi koji očekuju da još govore o svojim amandmanima, ukoliko ne prekidamo raspravu, da se bar skoncentrišemo u pogledu samog amandmana, da ukoliko je moguće samo o tome govorimo, a da potrebu za širim objašnjenjem ostavimo eventualno za sutra ili za neko drugo vreme. Hvala.

Čitate mi misli, gospodine Mikoviću. 
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Samo ću kratko i neću se više javljati.
Misli nam se takođe poklapaju i ja se pridružujem, treba da skratimo.
Slažem se, gospodine ministre, samo bih još jednom ponovio - i pored velike ekonomske krize i pored svega onoga što nas je ophrvalo i svakog dana nas steže, ipak državni interes Srbije mora ipak biti na prvom mestu. To je jedna dugoročna priča. Da smo imali jasno definisan interes u zadnjih 100 godina, ne bi došli i situaciju u kojoj smo danas. Samo apelujem da se o tome vodi računa.
Jedno kratko pitanje i molio bih vas da mi kratko odgovorite. Što se tiče javnih beležnika, da li mislite da će njihove usluge, s obzirom na sva ona iskustva iz okruženja, biti dostupna korisnicima njihovih usluga i da li će to biti skuplje nego da u tom mestu postoji sudska jedinica? Eto, samo kratko, ako to možete da mi odgovorite. Znam da Ministarstvo propisuje tarifnike.
(Nikola Selaković, s mesta: Upravo to. Nema potrebe.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Laslo Varga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Mirna Kosanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Mirna Kosanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege poslanici, amandman je podnet na član 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova, s tim što smo predložili da se tačka 58. menja tako da glasi da Osnovni sud u Staroj Pazovi ostane za teritoriju opštine Stara Pazova, a da se doda tačka 58a koja glasi da Osnovni sud u Inđiji bude za teritoriju opštine Inđija.
Takođe smo predložili da se tačka 63. menja tako da glasi da Osnovni sud u Užicu za teritoriju opštine Čajetina i za grad Užice bude, a da se posle člana, odnosno tačke 63. doda nova tačka 63a koja glasi – Osnovni sud u Bajinoj Bašti za teritoriju opštine Bajina Bašta.
Ovim amandmanom predložila sam osnivanje osnovnih sudova u Inđiji i Bajinoj Bašti. U Predlogu zakona za Inđiju Osnovni sud je u Staroj Pazovi sa sudskom jedinicom u Inđiji, a za Bajinu Baštu Osnovni sud je u Užicu sa sudskom jedinicom u Bajinoj Bašti.
Razlozi za Osnivanje osnovnog suda u Inđiji su sledeći. U 2009. godini, a pre izvršene reforme, Opštinski sud u Inđiji je u krivičnoj materiji imao ukupno 3.060 predmeta, u parničnoj 1.558 predmeta, u vanparnici 924, u izvršnoj 1.147, kao i 7.276 izvršnih predmeta. U periodu od 2010. do 2013. godine priliv predmeta je povećan. Sudska jedinica u Inđiji ima sedam sudija i 30 zaposlenih.
Inače, Opštinski sud u Inđiji je osnovan 1956. godine. Zgrada je sazidana 1965. godine i ima ukupno površinu od 1.250 metara i dva sprata u samom centru Inđije. Opština Inđija ima teritoriju od 384 kilometra, ima 49.000 stanovnika različite nacionalnosti koji su raspoređeni u 11 naselja.
Postoji nekoliko udruženja lica sa invaliditetom i sa posebnim potrebama. Stanovnici 10 naseljenih mesta morali bi do Stare Pazove da koriste dva prevoza, odnosno da presedaju u Inđiji, što je, sigurno ćete se složiti, vrlo neracionalno i za njih je to vrlo otežan pristup pravdi.
Što se tiče osnivanja Osnovnog suda u Bajinoj Bašti, činjenica je da je reč o osnovnim kriterijumima i desetogodišnjem proseku potrebnog broja sudija u Bajinoj Bašti, koji prelazi svakako broj od sedam sudija. Sudećih predmeta u 2008. godini, pre reforme, bilo je oko 2.500, a isti trend predmeta zadržan je i u 2010. do 2013. godine, mada se iz baze automatskog uvođenja podataka u Užicu ne može dobiti tačan podatak, s obzirom da ovu bazu Užice nije vodilo.
Kada je reč o dopunskim kriterijumima, Bajina Bašta zahvata površinu od 673 kilometra, ima 36 naselja, granična je opština sa Bosnom i Hercegovinom, a dužina granice je preko 100 kilometara. Ima 30.000 stanovnika. Poseduje odličnu funkcionalnu zgradu suda. Vrlo je važno da se kaže da su Osnovni sud u Užicu uz drugi Osnovni sud u Beogradu sudovi sa najvećim prosečnim prilivom. Nažalost, takva situacija je uticala na ažurnost u velikom broju predmeta u Osnovnom sudu u Užicu zbog čega Bajina Bašta trpi, odnosno građani Bajine Bašte trpe. Smatra se da bi podatke koje je dostavio opštinski sud u Užicu trebalo proveriti, a oni su vezani za ukupan broj, odnosno priliv predmeta u Bajinoj Bašti.
S obzirom da je u Predlogu zakona predviđeno osnivanje osnovnih sudova u Aleksincu, Brusu, Gradištu, Dimitrovgradu, Knjaževcu, Kuršumliji, Lebanu, Surdulici, Sjenici i Priboju, smatramo da su ovakva rešenja pozitivna. Smatramo da su građani ovih mesta svakako zadovoljni ovim predlogom, ali želela bih da istaknemo da Bajina Bašta ima u odnosu na njih veći priliv predmeta. U materijalnom smislu, ukoliko se osnuje osnovni sud u Bajinoj Bašti, sud u Užicu bi bio rasterećen, odnosno imao bi manje troškove za broj sudija koji bi bili u Bajinoj Bašti.
Stoga, molimo ministra pravde da proveri tačnost podataka, posebno podatke o prilivu predmeta, te da uvaži ove razloge koje smatramo da su osnovani da bi se sud u Inđiji i sud u Bajinoj Bašti osnovali kao osnovni sudovi. Hvala.