Gospodine Đeliću, izričem vam opomenu.
Molim vas, Poslovnikom je zabranjeno dobacivanje. Reagovali ste na petoj sekundi čoveku, a svima vama sam dozvolio da prekoračite repliku bar 20 sekundi. Vi ako tako nastavite, onda ćemo se stvarno posvađati. Pokušavam da budem tolerantan. Nemojte tako.

Gospodine predsedavajući, član 107. Zašto? Opustio se gospodin, prethodni govornik i upotrebio je jednu reč krajnje uvredljivo. Upotrebio je reč za DS da je počinila genocid.
Dakle, zbog toga se ja vama izvinjavam što smo mi burnije reagovali, jer složićete se kada neko za jednu političku grupaciju kaže da je počinila genocid, to baš nije svakodnevna pojava, niti je nešto na šta treba ostati nem.
Smatram da morate u ovakvim situacijama reagovati. Vi niste. Gospodin Babić zaslužuje opomenu za ovakav rečnik. Možda će sada ustati da se izvini, ali ga molim da ako ustane da se izvini da ne kaže – ako sam, pošto je ne sumnjivo utvrđeno da jeste. Ne možete stavljati DS u kontekst genocida, arijevaca kako je to radio Ivica Dačić, a da mislite da ćemo mi svi kao bele lale ovde da sedimo i budemo mirni. Zamislite šta bi mi mogli za njih da kažemo.
Problem je što su posledice njihove vlasti ostavile rake po Srbiji i regionu. To je razlika i zato nije uredu da neko kaže da smo mi počinili genocid, jer to je uvreda za one narode, među kojima je i srpski koji su preživeli genocid. To je sramota, to je bruka i to je lice njihovog parlamenta koji tako energično brane, baveći se istraživanjem javnog mnjenja, a ne onim šta se zaista ovde radi i što nam je predsednik Skupštine umoran od sinoć, jer znamo šta mu se desilo, pa ne može da dođe na sednicu.

Gospodine Stefanoviću, moram priznati da ste u smislu upotrebe reči u bilo kom kontekstu, genocid nije ni malo lepa reč. Ona je teška i opasna. Neću ništa o tome da kažem.
Molim vas da kada raspravljate o bilo kom zakonu da birate reči i da održimo jedno dostojanstvo u ovoj Skupštini.
Može reč da bude u prenosnom značenju, drugi je drugačije shvati, možda je neko tako hteo. Neću u to da ulazim, ali se slažem da pojam reči genocid ovde ne treba da upotrebljavamo, jer mislim da niko nije u ovoj državi ovde uradio genocid. Srpski narod nije sklon genocidu i zbog toga vas u tom smislu podržavam.
Možete tražiti da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika. Prihvatiću. Povlačim opomenu Đelića. Shvatio sam da je reakcija vaša bila u smislu prekoračenja vremena i zbog toga sam odreagovao. Ako je zbog ovoga bila reakcija, razumem vas i u tom smislu povlačim opomenu.
Ima više prijavljenih za reč. Prvi prijavljeni je Borislav Stefanović, Janko Veselinović, Srđan Milivojević i Božidar Đelić. Obrisaću listu, a vi se dogovorite ko će prvi.
Izvolite gospodine Đeliću.

Ne znam ko je skakutao, ali građani koji sve pamte znaju ko je bio tada protiv ulaska u Evropsku uniju. To dobro znamo. Sećaju se dobro građani šta ste pričali tada, kako ste pretili, kakav ste doček spremali predsedniku Tadiću i meni po povratku iz Luksemburga. Sećamo se. Ali, nije bitno čega se mi sećamo. Sećamo se čega se sećaju i građani Republike Srbije.
Zbog toga mi danas kažemo – za vreme prve polovine vašeg mandata, vi ste već skoro na pola vašeg mandata, investicije su pale, cene rastu, podigli ste, tj. za koji dan ćete podići PDV na zejtin, na hleb, na šećer, na komunalije, na lekove. Jutros smo videli da nećete da uslišite ni ono što štampani mediji traže, a to je da se ne poveća PDV - i to ćete uraditi.
Suštinski, ove promene koje predlaže SNS su zapravo prava priprema i, gospodine predsedavajući, ja sam sve vreme pričao o amandmanu, ako treba da vas podsetim, ovde se govori o amandmanu koji treba da briše član 5. gde SNS kaže da treba da postane krivično delo zaustavljanje prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Ja sam sve vreme pričao o tome. I svako u Srbiji veoma dobro zna da je ovaj zakon po najvećem hitnom postupku došao u Skupštinu posle onoga što se desilo u Priboju. To svi znaju. Ovo je FAP zakon. Ovo je protiv svih onih ljudi koji ne znaju šta će sa sobom i sa svojim porodicama.
Zato je naš amandman veoma jasan – brišemo ovu odredbu. Ne možemo rešiti muku ljudi tako što ćemo ih sve, i njihove porodice, proglasiti za kriminalce. Moramo da nađemo pravo rešenje. Zbog toga ćemo mi, i tu ću zaustaviti ovu moju repliku, u nedeljama koje dolaze izraditi plan za izlazak iz krize i za one najteže slučajeve, poput Priboja, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Vranja, pa i Kikinde, Sombora, Novog Pazara. To je ono što od nas očekuju naši građani i tamo gde SNS obezbeđuje 600 miliona evra u budžetu za sledeću godinu samo da bi otpustili ljude, a ovim zakonom hoće da im kaže da ako se bune onda su svi kriminalci, DS kaže – mi to ne želimo, mi ovo odbijamo i mi želimo da nađemo rešenje i programe da vas zaposlimo i da nađemo pravo rešenje za vašu budućnost i za budućnost vaših porodica. To je pravo rešenje i to će biti naša politika.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Šta reći posle ovoga? Novo odelo, nova frizura, puštena brada i sve je drugo, sve se zaboravlja.
(Narodni poslanici dobacuju s mesta.)

Molim vas, gospodo, vi sebe ne čujete. Nemojte da reagujete tako, ja ne vidim da je to toliko uvredljivo.

Ja vas molim da mi ne računate ovo vreme.
Hteo sam da kažem da ja nisam za duple standarde, da u onom trenutku kada kolega, prethodni govornik podseća na neke stvari, onda je to legitimno, onda je to u redu, onda je to ispravno. Kada se to uradi sa ove strane, za sve nepravilnosti i za sve ono što je bahato napravljeno u Srbiji, onda je to loše, onda to ne sme, onda tu treba da se zatvore usta pred takvim stvarima.
Sada se kuka nad zlohudom sudbinom nešto više od 24% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ko ih je ostavio bez posla? Za vreme koje vlade su oni ostali bez posla? A priča se, kao što nažalost stranka kojoj prethodni govornik pripada, ne može da izađe nikako iz predizborne kampanje, iz kampanje straha, iz kampanje pretnji, iz kampanje gde su najavljivane inflacije, nestašice, neće biti goriva, neće biti ulja, neće biti hleba, neće biti života u Srbiji, samo je život sa njima, sa ovakvim nastavkom i nezaposlenošću i svim ostalim. Da li se to desilo? Ne, nije.
Sada se ponovo gleda u staklenu kuglu, sada se ponovo za jedan zakon koji je nastao znatno pre svih problema koje naše društvo i ti ljudi u Priboju imaju, spočitava da je to u stvari rešenje za neke buduće stvari koje će se desiti. Sve ubuduće, to što su ostavili ljude bez posla u Srbiji, nema veze. Zaboravljeno. Platili su političku cenu, dovoljno je. Nije dovoljno.
Sa druge strane, govore da će sada ova Vlada da napravi katastrofu. I tako dve godine. I tako u kampanji, i tako prilikom formiranja Vlade, i tako svakoga dana. Ja priznajem jednu stvar – jeste vam teže. Nema bahaćenja, nema otimačine, nema automobila, nema kabineta, nema svega toga, ali je važno da je građanima Srbije bolje.

Povreda Poslovnika, Bojan Đurić.

Član 27. moram to da kažem gospodine Arsenoviću. Javio sam se u trenutku kada je počeo da govori gospodin Babić. Mogao sam da se javim minut pre toga. Ista je situacija. Vi ste ovo ispustili iz nekog reda.
Slažem se, danas pokušavate na neki način da opominjete, ali post festum, govornike. Ako je počela rasprava o budžetu, onda i mi drugi u ovoj sali hoćemo da govorimo o budžetu, gospodine Arsenoviću. Zaista nije smešno. Mislim da je vreme važan resurs. Ako nije počela rasprava o budžetu onda nemojte da dozvoljavate nikome da govori o budžetu, nekome da odgovara na to, pa onda novi krug i tako nema kraja. Neće se problem rešiti ako date pauzu u dva. Nastaviće se ovo isto u tri zato što je to dubinski problem. Molim vas prekinite ovo. Molim vas da ne bi ulazili svi ovde u rasprave.
Kako je 2013. godine odlično da neko bude na pruzi, a 2001. godine nije i skoro se linčuju ministri u fabrici u Kragujevcu? Mislim da je pogrešno i 2013. i 2001. godine, da niko ne sme da bude na pruzi. Nemojte da ulazimo u to na raspravi o ovome. Onda dođe reč – genocid, koja je strašna. To je stvarno nedopustivo. Onda vi objašnjavate kako niko u ovoj zemlji nije počinio genocid i sada vas podsećam na presude međunarodnih sudova o tome. Samo tonemo dublje. Zato postoje Poslovnik i pravila da ne bismo ulazili u takve rasprave.