Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite.

Srećom, u ovom zakonu se o tome ne radi, pošto ovo slovo niti je mrtvo slovo na papiru niti će na bilo koji način ponoviti bilo kakve odredbe koje već postoje. Ovaj zakon je dobar zato što obuhvata još jednu kategoriju majki, trudnica i porodilja koje do sada nisu imale adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Drago mi je da će svi narodni poslanici u danu za glasanje, bar većina, glasati za ovo i time pokazati da nam je ovaj zakon bio nešto što je važno za Republiku Srbiju.
Što se tiče sredstava koja se tiču u ovom amandmanu, postoje razlike između tekućih sredstava Fonda koje on ima i onih sredstava koji se prebacuju iz budžeta.
Složićemo se da ta sredstva iz budžeta nisu dovoljna, ali nije da nisu dovoljna ove godine, nisu dovoljna već godinama unazad. Mi već godinama unazad nemamo ni dobru zdravstvenu zaštitu, ni dobru ekonomiju, ni dobru privatizaciju kompanija, itd. Mnoge stvari koje su se dešavale u ovoj zemlji nisu bile dobre, a ti problemi nisu nastali pre šest meseci ili godinu dana, postoje godinama i godinama u našem društvu. Mnogi koji su danas veoma glasni o tome, tada su bili veoma tihi u svojim kritikama, zahtevima i naporima da se ta situacija popravi.
Što se tiče ovoga, Fond će iz tekućih sredstava koja služe za ugovaranje zdravstvene zaštite, obezbediti između 450 i 500 miliona dinara za ovu poziciju ekskluzivno, da bismo ovaj deo posla obavili. Međutim, pošto je Srbija pravno uređena država, Fond ne može pre nego što se zakon usvoji da pristupi obezbeđivanju sredstava jer nema osnov na osnovu čega bi to uradio. Dakle, tek kada mi uradimo usvajanje ovog zakona, Fond će moći da uradi drugačiju raspodelu sredstava u svom finansijskom planu i da prikaže tu stavku od 450 do 500 miliona, što će uraditi iz jednog suficita koji ima iz prethodnog poslovanja, koji će preneti iz prethodnih godina, a ova sredstva koja prenosi Republika, koja su budžetska sredstva, jesu nedovoljna i sa tim se potpuno slažem.
Nažalost, teška ekonomska situacija je takva da su uspeli da urade povećanje u odnosu na prethodnu godinu, koje nije malo u odnosu na to kakva je situacija u zemlji. Voleo bih da su i prethodni direktori fondova bolje vodili računa o tome kako da bolje zaštite stanovništvo, nego što su vodili računa o nekim drugim stvarima, ali, to je već njima na dušu i svima onima koji su ih na ta mesta predlagali i birali.

Reč ima Ljiljana Lučić, replika.

Vrlo ću kratko. Dakle, ako postoji neki suficit u Fondu zdravstvenog osiguranja, sigurno nije rezultat rada ovog direktora. Kaže se da iz prethodnog perioda ima viška sredstava. Međutim, postoji jedan problem. Znači, vi ne možete štititi ove kategorije stanovništva iz viška sredstava koji je nastao uplatom doprinosa zaposlenih, nego samo iz transfera iz budžeta. Jako su male šanse da po usvajanju ovog zakona mi dobijemo svojevrsni rebalans finansijskog plana Republičkog fonda zdravstva. Jer, tačno se zna iz kojih sredstava koje kategorije stanovništva jesu osigurane.
Dakle, iz obaveznih doprinosa su osigurana lica iz člana 17. Iz budžeta Republike Srbije su osigurana lica obuhvaćena članom 22. Ne mogu se za pokrivanje troškova zdravstvene zaštite lica iz člana 22. koristiti sredstva koja se prikupljaju u Fondu iz doprinosa koji plaćaju sva lica iz člana 17. No, tu smo da vidimo kako će izgledati rebalans finansijskog plana Fonda zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Ja sam već govorio na Odboru za zdravstvo i hteo sam da kažem da se mi ovde suočavamo sa dve stvari. Prva je – šta je realni nivo zdravstvene zaštite u Srbiji. Mi od toga ne možemo pobeći, svi zajedno. Mnoge stvari su iznesene na Odboru, gde su članovi pre svega lekari, koji su rekli da će teško vratiti pacijenta sa vrata ordinacije kad dođe, teško da će iko da vrati trudnicu, ali nije baš da toga nema, jer mi dobijamo dopise. To je problem posebno kod zemljoradnika, gde im zdravstveni centri često nisu blizu, dešava se da im stvarno neko traži knjižicu, itd.
Znači, ovaj zakon na neki način pokriva, daje zakonsku osnovu da oni imaju takođe zdravstvenu zaštitu. Ali, koleginica Ljiljana Lučić je potpuno u pravu. Ja sam, sećate se, prošli put pominjao invalide i neke druge kategorije koji bi takođe morali biti obuhvaćeni prema članu 22. Ali, ono što je suština ovde, to je da mi moramo, meni je žao da niste pozvali direktora Fonda i ministarku zdravlja, ali ovo je početak rasprave o našem društvu, suštinske, šta ova zemlja sa ovim sredstvima zapravo može da garantuje od obavezne zdravstvene zaštite.
Još jedna stvar – kome? Očigledno da neke kategorije stanovništva više nemaju pravu zdravstvenu zaštitu u ovoj zemlji. Srbija uvek ima problem da se suočava sa istinom, ili to uradi sa zakašnjenjem. Ovo je jedna istina i mi od nje ne možemo da pobegnemo.
Naravno da će svi glasati za vaš zakon, ko bi mogao da glasa protiv? Ne vidim ko bi bio protiv toga da trudnice i deca nemaju zdravstvenu zaštitu? Ali, ovde se postavlja pitanje – šta je bilo do sada? To je, u stvari, predmet vašeg zakona. Vi kažete – ja moram da ih štitim zakonom, jer do sada to nije izgleda tako dobro funkcionisalo. Samo hoću da kažem da mi ne možemo pobeći od toga i ne znam zašto Ministarstvo zdravlja konačno ne izađe, valjda se ne usuđuje, i da nam kaže šta je realna situacija u Srbiji. A realna situacija u Srbiji nije dobra. Ovakav zakon nas suočava s time da neke kategorije stanovništva nemaju zdravstvenu zaštitu, a to su najčešće zemljoradnici i nezaposleni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da nije prihvaćen ovaj amandman Odbora, nastala bi nesaglediva šteta i posledice po sve porodilje i trudnice jer ne bi bilo budžeta iz koga bi mogli da isplaćujemo ono što je obaveza kada je reč o toj kategoriji stanovništva.
Svaka površnost, svaka neutemeljenost u stvarnom životu kada je reč o nekom zakonu, neću reći u znanju, je veoma opasna. Jer, amandman kaže – prava utvrđena ovim zakonom, deca, trudnice i porodilje ostvaruju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Šta to sad znači kada je reč u praksi o ovom zakonu?
Mi smo ovde svedoci jedne veoma opasne političke prakse tzv. dogovornog zakonodavstva gde se vi i ja, recimo, gospodine predsedavajući, dogovorimo da ćemo na neki drugi način tumačiti Poslovnik. To je neprihvatljivo.
Pozvaću se samo na iskustvo u Srbiji, i nemojte me prekidati, govorim o amandmanu, i to neću da govorim o iskustvu od 90-ih godina pa do 2013. godine. Evo kako su izgledali pokušaji dogovornog zakonodavstva, da se vi i ja nešto dogovorimo, ili da se guverner Narodne banke, ministar finansija ili kraljev sekretar nešto dogovore. Primera radi, kralj Petar Prvi Karađorđević, pošalje svog sekretara da se dogovori sa ministrom finansija Kraljevine Srbije, dr Lazom Pačuom, da kralj uzme zajam od dva miliona dinara. I kaže: „Vi ćete meni lepo dati dva miliona dinara u vidu zajma, u vidu mojih plata za nekoliko godina unapred“. Znate šta kaže Laza Pačum: „Ne može“. Sad kraljev sekretar pita – kako ne može? On mu kaže: „Vidi, vremena su teška, možda kralj abdicira, ko će da vrati? Laza? Možda su vremena još teža. Možda kralja zamene drugom dinastijom. Ko će da vrati? Laza.“
Znači, ovde nema dogovora. Ne možemo mi da se dogovaramo sa institucijama, bile one Republički fond za zdravstveno osiguranje ili neka druga institucija. Sve mora da bude utemeljeno u zakonu. Ko nama garantuje da u februaru neće biti vanrednih parlamentarnih izbora? Ili, da li važi dogovor predsednika Skupštine, Nebojše Stefanovića i direktora Fonda? Ne važi. Ja bih voleo, da se razumemo. Vi ste za mene bolji predsednik Skupštine nego što ćete biti kandidat za gradonačelnika Beograda. Bolje sedite ovde i nemojte da izgubite od Đilasa. Ali, ništa nama ne garantuje da vi možda optrčite neku drugu trku i da ja onda sa žaljenjem kažem da više ne važi dogovor koji je Nebojša Stefanović napravio sa direktorom Fonda za zdravstveno osiguranje.
S druge strane, vi ste lepo rekli da je Srbija pravno uređena država. Ovde sve mora da bude uređeno zakonom, a zakon kaže da sredstva moraju da budu obezbeđena u Fondu zdravstvenog osiguranja. Znači, i do sada su ta sredstva bila obezbeđena, ali nisu na odgovarajući način transferisana.
Mi bi trebalo više da povedemo računa da se kaznene sankcije i kaznene odredbe ovog zakona primenjuju, da nemamo situaciju o kojoj govori uvaženi kolega Korać, da korisnici, ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zemljoradnici, dođu sa trudnom ženom a oni mu kažu – nemate overenu knjižicu. Šta ljudi znaju kad dođu kod lekara da li imaju pravo ili nemaju pravo? Znate koliko malo ljudi zna član zakona, prava koja mu pripadaju iz Ustava. Ljudi nemaju pojma. Njemu je Bog, koga ne može da preskoči, medicinska sestra na šalteru, koja kaže – vi nemate overenu zdravstvenu knjižicu. Jedan od deset će kazati – moje je ustavno pravo da mi se žena koja je trudna pregleda. Oni takvu ženu mogu da vrate nazad, jer ta žena možda ne zna zakon, možda ne zna ustavna prava, i ona slegne ramenima i ode kući. Prepuni smo mi žalbi građana koji se žale na nesprovođenje zakona.
Za kraj, želeo bih da kažem da mi nemamo problem da glasamo za zakon za koji smo glasali, glasaćemo ponovo. Da nije ovaj amandman usvojen, prethodni zakon bi bio obesmišljen. Mislim da nije postojala zla namera predlagača zakona da ova sredstva ne predvidi u zakonu, pre je reč o propustu iz nehata ili nekih drugih razloga. Ali, nemojte nam spočitavati da li mi volimo ili ne volimo ljude glasajući za ovaj zakon. Jer, nije ljubav voleti ljude, ljubav je poznavati ljude, a vrlina je voleti ljude. Kada ih upoznate kakvi su, da ih volite.
Prema tome, nemojte da mislite da mi vas mrzimo. Mi vas dobro poznajemo. Zato vas i volimo.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović. Izvolite.

Nisam zaista nikad spočitavao nekome da li neko voli ili ne voli ljude. Ali, ono što sam hteo da kažem da će u svakom slučaju sredstva biti obezbeđena. Dakle, to je nešto što je stav o kome smo radili i slažem se da dobro budu definisani u zakonu.
Moram da vam kažem, što se tiče Beograda da bi bilo dobro da je bio neki Lazar Pačuj i u beogradskoj upravi u prethodnom periodu da kaže – nemojte da se zadužujete, uzmite malo manje kredita. Bilo bi dobro da je tu bio Lazar Pačuj, pošto će Laza da vrati. Međutim, ovog puta će vraćati Beograđani, šta da radimo.