Ovo je onaj trenutak u radu Skupštine kada smo došli, i razumemo vaše motive. Imamo u Odboru lekara ginekologa, svakako je stručniji od mene da odgovori, a i pored sedi još jedan ginekolog.
Ovo je pretpostavljam jednim velikim delom stručno pitanje koliko je to stresogen događaj, a vi ste otvorili drugo pitanje, znači nije samo psihijatrijsko-psihološka pomoć može da bude i neka zdravstvena.
Obično se smatra taj rad tuge traje pod normalnim okolnostima oko šest nedelja. To je neko psihijatrijsko stanovište, znači oko mesec i po dana, ali postoje istraživanja postoje te lestvice stresogeni događaji. Stresogeni događaji mogu da budu naglašeni, ako se dobro sećam toga, to je Svetska zdravstvena organizacija, mislim da je gubitak deteta visokostresan događaj.
Na Odboru sam poslušao moje kolege lekare, moram da kažem, ali ovo je, čini mi se, više stručno pitanje. Razumem vaše motive, da dodatno štitite žene kojima se to dogodilo, pretpostavljam ima većina poslanika, stvarno ovde ne mogu da se izjasnim zato što ste išli logikom koja važi za decu koja su rođena, živo rođena deca, novorođenčad, a ovo je izjednačeno. Oni sada insistiraju na tome da je ovo suviše stresogeno i zdravstvene neke konsekvence plus mogu da budu, pa treba produžiti to na šest meseci. To je, ako sam dobro razumeo rasprava koja se meritum. Meni se čini da je velikim delom stručna. Tako da molim moje kolege ginekologe, oni imaju iskustva sa time u životu, u svojoj lekarskoj praksi, da odgovore na pitanje koliko njima razumno izgleda taj predlog i da bi trebalo to šest meseci, mada to dodatno opterećuje fond.