Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Hvala.
Ja ću samo kratko da odgovorim na ovih par direktnih pitanja koje ste postavili. Prokomentarisaću što se tiče lokalnih samouprava i finansiranja, pošto ste o tome najduže govorili.
Što se tiče povećanja PDV, mi smo projektovali u bruto iznosu 28,4 milijarde povećanja PDV, s tim što smatramo da su neke od ovih osnovnih dobara imputa koji su na nižoj stopi zapravo ulazne komponente za neke od proizvoda koji se onda izvoze na šta imamo povraćaj, tako da je neto efekat koji je uključen u budžet, zapravo 21,4 milijardi ili nešto iznad 0,5% BDP. Smatramo, i to smo isto zaračunali kada smo išli sa svojim procenama oko makroekonomskih pretpostavki, da smo išli pesimistično. Hoću da kažem da smo smatrali da će doći do supstitucije kod kupovine ovih dobara koje su na nižoj stopi, da će se umesto toga kupovati manje onih koje su na višoj stopi i to smo takođe zaračunali.
Ali ono što hoću da kažem jeste da smatram da kod puno ovih dobara postoji prostor i da će i maloprodaja to prepoznati. Čak smo čuli i najave vezane za to, da zapravo neće doći do povećanja cena, a samim tim da će, i ja se nadam ovo što smo uključili kao procenu biti potcenjeno sa prihodne strane budžeta, odnosno da ovo o čemu pričamo što se tiče efekta na potrošače, da će biti manje nego što jeste.
Što se tiče cene opreme za „aj ti“ i uopšte prebacivanja sa niže na višu stopu, to je slučaj u svim zemljama EU. Mi smo imali jedan duži period u kome je ta stopa bila niža, što je opravdano zbog toga što je trebalo da dođe do modernizacije. Međutim, mi sada upoređivanjem cena, i to smo radili, vidimo da su cene hardvera kod nas značajno veće nego u zemljama u regionu. To će samo tržište regulisati, naravno, ali postoji prostor da deo ovog efekta apsorbuju sami prodavci „aj ti“ opreme.
Što se tiče ovog drugog direktnog pitanja oko Zakona o porezu na dobit, povećanje u 2014. godini je bazirano na skromnom povećanju privredne aktivnosti koje smo planirali, a koja je opet mislim pesimistično i prosto od inflacije imamo 10 milijardi dinara, ono koje ste vi naveli kao povećanje. To nije efekat ovog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit. Efekat toga ćemo videti u 2015. i 2016. godini, zbog načina naplate, vi to naravno znate, oko akontacije preuzetih obaveza.
Na posletku, što se tiče ovog zakona o budžetskom sistemu, dve stvari hoću da odvojimo. Jedna je oko ovog ograničavanja zapošljavanja i tela Vlade i drugo oko finansiranja lokalnih samouprava. To nije u ovom zakonu, to je u budžetu. O tome ćemo i više da pričamo.
Što se tiče Zakona o budžetskom sistemu, to naravno znate, mi od 2010. godine imamo na nivou, konkretno Ministarstvo finansija, kontrolu oko zapošljavanja ljudi u lokalnim samoupravama kao takvim, gde je maksimalan broj ljudi po lokalnoj samoupravi određen upravo ovako kao što ste vi pomenuli, četiri zaposlena na 1.000 stanovnika. Ja vam mogu reći sada iz registra i na osnovu izveštaja koje redovno dobijamo, da je ogroman broj opština probio taj limit i da ćemo mi tome morati da se obratimo i već se obraćamo preko upravnih inspekcija, ali da je i danas slučaj, što ne mislim da je dobro rešenje, ali vratiću se na to za sekund, Ministarstvo finansija odobrava svako novo zaposlenje u lokalnoj samoupravi.
Mislim da ćemo uredbom Vlade definisati ako i kada Zakon o budžetskom sistemu bude usvojen način koliko je prirodno da ostavimo prostora za zamenu onih koji odlaze u penziju, kojima prestaje radni odnos po različitim organima. To je različito za državnu upravu, za prosvetu, za zdravstvo i tako ćemo se prema tome u saradnji sa određenim ministarstvima odnositi. Onda ćemo iskoristiti registar koji po prvi put imamo na nivou države da uspostavimo jedan sistem upravljanja ljudskim resursima koji neće večito i ne treba da bude na centralnom nivou u situaciji u kojoj je kriza i u kojoj se državni novci odlivaju bez kontrole, a ima ih ovoliko malo. Moramo tome da se obratimo na ovaj način. To je odgovor na to.
Što se tiče finansiranja lokalnih samouprava nisam za centralizaciju, ali isto tako sam protiv paušalne decentralizacije koja se dogodila pre nekoliko godina kada je bez prenosa značajnih nadležnosti poremećen balans između republičkog budžeta i budžeta lokalnih samouprava. Naša namera je da ne ulazimo u to šta je bilo. Naša namera je da u prvoj polovini sledeće godine, svako pre izrade budžeta za 2015. godinu, razgovaramo u ovom domu o Zakonu o budžetskom sistemu u celini, možda i čitav novi da napišemo, moramo da pređemo i na programsko budžetiranje, da razgovaramo o zakonima o finansiranju lokalnih samouprava, kao i da razgovaramo o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, što do sada nije bio slučaj. To je jedan set stvari o kojima ćemo da pričamo u prvoj polovini sledeće godine.
Drugi set stvari koji nužno ide paralelno sa tim, a što nije bio slučaj ranije, jeste da pričamo o tome kako ćemo da uspostavimo poreski sistem. Neko je ukazao na to da se nismo obratili svim poreskim oblicima ovde, ali ćemo tada odlučiti ko će biti nadležan za sakupljanje kog poreza i u odnosu na šta će se onda određivati transferi. Nadam se da sam odgovorio na pitanje. Hvala.

Replika, narodni poslanik Dušan Petrović.

Hvala na odgovoru. Opet da se vratim na ono što mislim da je suština, a to je da u ovakvim zakonima i Zakonu o budžetu mora da bude vidljiva politika. Politika je pravac za koji Vlada smatra da bi trebalo određeni sistemi da idu. Naravno da znam da ima registar i onda je bila izvanredna prilika da kažete na koga se ovakva odredba odnosi. Zašto biste vi kao Vlada kroz Predlog zakona predlagali parlamentu da bude zabranjeno zapošljavanje svakome? Valjda ko se drži procenata i ko je sam u stanju da održava svoj sistem, mislim na gradove i opštine, zašto biste se vi kao jedan vrhovni sudija u to uopšte upuštali? Moja primedba je u tom pravcu upućena. Zašto ste sve stavili u isti koš, pošto u Srbiji nisu svi gradovi i opštine isti i zbog čega ne nagrađujete dobre a ne stavljate do znanja lošima da moraju da budu drugačiji i ovakvim merama ukoliko su u skladu sa Ustavom? To je moja primedba. To krši princip samouprave i to nije dobra stvar.
Svako od gradonačelnika gradskih veća, gradskih parlamenata, kako god hoćete, ili opštinskih, ko se jako trudio svih ovih godina da ima zaposlenih onoliko koliko je to potrebno, u skladu sa nekakvim normama, to 4:1 prosto nije održivo, mislim da mora da bude smanjeno, to je vrlo komotno postavljeno u nekom trenutku, da pogledamo koliko je zaposlenih u gradskim administracijama u Nemačkoj, u Austriji, u Švedskoj, u Portugalu, u Španiji, pa ćemo da vidimo da to nije 4:1, nego je daleko ispod toga. Ali, zašto one koji su na nivou Austrije i Švajcarske i Švedske, zbog čega njih kažnjavate? To meni nije jasno.

 Vreme gospodine Petroviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, gospodine ministre, ukratko ćemo se osvrnuti na ove predložene mere, iako smo dosta toga već razgovarali u okviru razgovora koje ste vi organizovali sa predstavnicima poslaničkih grupa, što je izuzetno dobra praksa i nadam se da će se i dalje nastaviti, gde smo i mi saznali dosta toga o tome šta su vaše namere za sledeću godinu, ali i to šta bi mogli biti neki od zakonskih predloga i mera za 2014. i 2015. godinu.
Ovaj set zakona koji danas predlažete, naravno, vrlo je teško o tome razgovarati odvojeno od samog Predloga budžeta, ali daćemo neke komentare. Po nama, mislim da ono što smo vam i ranije rekli, naravno, to nije vaša krivica i, na kraju krajeva, budžet koji će biti pred nama sublimira rad prethodnih vlada i prethodnih ministara i vi ste tu manje-više došli na zatečeno stanje, s obzirom na to da ste došli kao ministar u rekonstruisanoj Vladi. Naravno, nećemo vas kriviti za mnoge stvari, ali mislimo da je ovo bila odlična prilika da se možda sveobuhvatnije krene u reforme, naročito u reforme javnog sektora.
Kao što i sami znate, Srbija je visoko centralizovana i birokratizovana država, gde u svakom smislu, od nivoa javne potrošnje do toga da javna preduzeća zapošljavaju ogroman broj ljudi itd, i u velikoj meri takva situacija guši privatni sektor i uvek smo napominjali da nije problem prihodna strana budžeta, nego je to rashodna strana i o tome smo želeli da pričamo. Mere koje ste vi predloži uglavnom tangiraju prihodnu stranu, pogotovo što se tiče izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o duvanu, Zakona o porezu na dobit pravnih lica i zakona koji ograničava plate i broj zaposlenih u javnoj upravi.
Povećanje poreza sa 8% na 10%, naravno, uglavnom će tangirati potrošnju i to potrošnju najbazičniju kod građana. Možemo samo da pretpostavimo, šta će biti za sledeću godinu, ali nisam siguran da će dati efekte kakve vi planirate u budžetu. Može dovesti takođe i do porasta sive ekonomije, pogotovo kada pričamo da se to uglavnom odnosi na hleb, mleko, mlečne proizvode, šećer, mast, ulje i stvari koje su osnovne životne namirnice. Najlakše je oporezovati potrošnju koja je inače niska, u smislu domaće tražnje. Ne vidim da će to dovesti do rezultata koje bi vi želeli. Već smo bili svedoci jednog podizanja PDV. Mislim da to ima svoju granicu i ne može večno da se radi.
Kada je ova vlada birana, ne ova u kojoj vi sada učestvujete, ali kada je uspostavljena vladajuća većina, govorilo se o departizaciji, o reformi javnog sektora, dovođenju stručnih ljudi itd. i nekih reformi po dubini, a mislim da do toga nije došlo. Ponovo se okrećemo tome da oporezujemo potrošnju građana itd, gde se rashodna strana, ni ne razmišlja se o tome da se reformišu „Srbijagas“, „Železnice“, pravimo novu avio-kompaniju koja je pitanje kako će da radi, da li će ikad ostvariti dobit, putevi, elektroprivreda itd.
Naravno, vi ste rekli da su to pitanja koja zahtevaju dugi period, ne samo da se sagledaju, nego da se korporatizuju, način upravljanja itd, ali mislim da vremena mi više nemamo za analize i za plaćanje enormnih cifara konsultantskim kućama, nego da bi trebalo jednom neke stvari da se preseku i ne mislim da je glavni problem u tom slučaju siva ekonomija, nego neke druge boje mislim da su u pitanju, crvena, crna, plava itd. I to su ekonomije koje treba da budu tema kada se priča o smanjenju budžetskog deficita.
Što se tiče konkretnih rešenja u vašim predlozima, naročito bih se osvrnuo na Zakon o duvanu. Mislim da tu stvarno nije bilo potrebe za ovakvim rešenjem, gde se proizvođači duvana stavljaju u nekakav neravnopravan položaj u odnosu na proizvođače drugih biljnih kultura, gde je bukvalno izjednačeno, kao da gajite marihuanu, sigurno u nekim zemljama, da proizvođač ne može više ni seme da kupi ako nema sklopljen ugovor sa nekim od prerađivača. Ne mislim da će to da da neke naročiti rezultat. Razumem da je verovatno pao prihod od akciza i da je pala potrošnja cigareta, što opet nije dobro da se dešava, da smo država u kojoj se ljudi stimulišu da puše, ne bi li se ubirao što veći prihod od akciza. To sigurno nije nigde drugo slučaj. Posle toga smo proglašeni za zemlju koja ima najlošiji zdravstveni sistem u Evropi, upravo zbog toga što nemamo prevenciju. Zakon o duvanu mislim da je deo takve jedne pogrešne politike i nije uopšte trebalo sada preneti teret svega toga na ljude koji se bave proizvodnjom duvana.
Što se tiče zakona koji reguliše plate u javnom sektoru, penzije i ograničenje zaposlenja, neke od mojih kolega su već govorile o tome, ali stvarno ne vidim kako će službenik, odnosno činovnik u Beogradu biti u mogućnosti da određuje koliko i gde ljudi treba da se zaposli, u nekoj lokalnoj samoupravi ili čak u nekom javnom preduzeću. Zato postoje upravni odbori, zato postoje organi koji treba time da se bave, da donose sistematizacije i to se sve na kraju ogleda u nekom bilansu uspeha ili stanja tog javnog preduzeća. Javna potrošnja stvarno mislim da može da se reguliše na druge načine. Ovo će dovesti do dodatne birokratizacije i centralizacije i kada god se poseglo sa takvim rešenjima, ispostavilo se da su veoma loša.
Naravno da će biti slučajeva da će neki dobijati saglasnost, neki neće dobijati saglasnost i to uvek bude politički obojeno.
Što se tiče ostalih predloga zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, mislim da su neka od predloženih rešenja čak i dobra, da se poreski kredit ne može ostvarivati za stvari koje nisu u funkciji tog pravnog lica.
Što se tiče izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o budžetskom sistemu, gde tangirate budući rast penzija i plata, takođe mislim da smo primorani na to, ali opet - šta je sveobuhvatna ekonomska politika koju vi zastupate? Ako pričamo o tome da treba da smanjujemo deficit, naravno, to je dobro. Po meni, to sam spominjao i u razgovorima koje smo imali - da li mi možemo u doba kada se suočavamo sa recesijom, a Srbija je u recesiji već dugi niz godina, kada nemamo privredni rast, da takođe na sve moguće načine smanjimo budžetski deficit ubijajući potrošnju? Nama trenutno privredni rast cele zemlje zavisi samo od dve stvari - jednog modela „Fijatovog“ automobila i poljoprivrede, da li će da pada kiša ili neće da pada kiša. To nije ekonomija koja dugoročno može da opstane.
Ukoliko pričamo o nekakvom privrednom rastu koji bi mi morali imati kao zemlja u razvoju, od 5%, 6%, 7% ili 10% godišnje, to po meni treba da bude cilj. Deficit sam po sebi treba da se gleda, ali takođe treba da se gleda i javni dug u odnosu na BDP. Trenutni rast BDP je 0,1%, 2%. To su sada projekcije za 2014. godinu. Da li će se one ostvariti ili neće, ne znam, ali kompletne javne finansije bi morale biti u funkciji privrednog rasta, a ne u funkciji stranih kreditora. Naravno da će nam uvek strani kreditori reći - smanjite deficit. Oni imaju dva-tri racia koja gledaju i to je sve što njih zanima.
Kada imamo 25% ili 30% nezaposlenost, kada nemamo nikakav privredni rast, takođe ne vidim ni kako će BDP rasti, ako smo samo fokusirani na te dve stvari, s tim što ponovo budžet koji ste predložili, to sad nije tema, nije razvojni, nego je krizni. Da li će se to promeniti u 2015. ili 2016. godini, to ne znam.
Sve u svemu, neka od zakonskih rešenja, kao što sam rekao, nisu loša. Mislim da je ovo stvarno ceđenje suve drenovine, što se tiče onoga odakle može da se zahvata za javnu potrošnju, ali bih voleo stvarno da čujem kada će se pristupiti reformi javnog sektora, kada će prestati da se izdaju garancije javnim preduzećima i kada će prestati da se subvencionišu posrnuli giganti?
Što se tiče restrukturiranja, odnosno preduzeća koja su u restrukturiranju i privatizacije, takođe, od ministra Radulovića nikako da čujemo kada će to konačno da bude gotovo?
Naravno, ukoliko zagovaramo da se smanji javna potrošnja, imamo i niz ideja odakle bi mogli da se nadomeste budžetski prihodi. Recimo, podizanje rudne rente, s obzirom da Srbija verovatno ima najnižu rudnu rentu na svetu, gde čuveni investitor koji je kupio NIS plaća 3%, gde u toj istoj Rusiji plaća daleko više, a više puta smo ukazivali na to, ali nikako da dobijemo odgovor na pitanje - da li neko namerava da se time pozabavi?
Takođe, progresivno oporezivanje na zarade. Mi smo jedina zemlja koja ima regresivnu poresku stopu. Što manje zarađujete veća je stopa, a što više zarađujete stopa je niža. Takođe, oporezivanje of-šor vlasništva nad firmama, povećanje poreza na dobit u finansijskom sektoru itd. To su samo neke od ideja koje ćemo i konkretno izneti pred vas, ali sigurno da postoje načini gde bi mogao da se ostvari dodatni prihod za budžet.
Sve u svemu, za neke od ovih zakona ćemo možda glasati. Dali smo par amandmana, pa videćemo da li će se usvojiti. Ukoliko ste u mogućnosti, makar odgovorite na par ovih pitanja. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Vrlo ću kratko, samo da odgovorim na ovih par pitanja koje ste postavili.
Mislim da je uspeh to što mi, imali smo one konferencije sa Fiskalnim savetom i Fiskalni savet je to prepoznao, upravo ovim razgovorom o ovim zakonima i razgovorom o budžetu prevodimo diskusiju na to šta je neophodno da bi se to zapravo ostvarilo. Šta je neophodno? Neophodna je, naravno, reforma u javnom sektoru, o kojoj smo pričali, vezano za registar, za platne razrede i sve ostalo, neću ponavljati. Naravno, od ključnog je značaja da završimo restrukturiranje ovih preduzeća koja su u toj grupi od 153 preduzeća. Ključno je da ne dozvolimo sebi još jednu „Privrednu banku Beograd“, „Agrobanku“ ili „Razvojnu banku Vojvodine“. To je sa ove rashodne strane, što ste pomenuli.
Sa prihodne strane, nama jeste ključna prihodna strana i mi moramo da vratimo naplatu poreza tamo gde treba da bude i preduzimamo vrlo konkretne korake u poreskoj upravi, sa modernizacijom koja je već u toku izvesno vreme, uvođenjem elektronskog podnošenja jedinstvene prijave po odbitku i nekim drugim promenama u ovom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Što se tiče alternativnih izvora prihoda, mi smo o alternativnim izvorima prihoda takođe razmišljali. Postoje dobri razlozi što se tiče mogućnosti i što se tiče opravdanosti zašto se za neke od njih nismo odlučili. Odlično znate da se u fiskalnoj strategiji takođe pominje potencijalni dodatni porez na finansijski sektor. Sagledavši tu situaciju koja trenutno nije sjajna, mi smo videli da to možda nije u ovom trenutku za tu količinu najispravnija mera.
Naposletku, ovo vezano za Zakon o duvanu, što ste postavili pitanje, to je i ranije bio slučaj. To je slučaj zapravo od kada smo iskorenili ilegalnu trgovinu početkom 2000. godine. Ono što smo sada uradili jeste samo da smo preciznije definisali kako zapravo ide legalan tok duvana od proizvođača do u ovom slučaju fabrike. S druge strane, povećali smo kazne, da bi zapravo postojao razlog zbog koga se ljudi ne bi bavili ilegalnom trgovinom, jer je do sada to bilo isplativo i uprkos zakonu. O tome se radi, a suština jeste upravo ta da je diskurs prebačen i da sada treba doći do ovog što ste vi rekli, do sledećeg razvojnog, pošto ovaj jeste krizni budžet, jer mi jesmo u krizi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, svakako ću se truditi, ako je ikako moguće, da se pridržavam samo onih predloga zakona koji su danas u ovoj objedinjenoj raspravi. Doduše, ima ih 11, a nismo imali dovoljno vremena ni da se sa njim upoznamo, ni da ih detaljno pročitamo, a još manje da ih podrobno analiziramo kako bi bili u mogućnosti da podnesemo za sve njih dobar broj amandmana.
Naravno da su se onako naprečac našli u skupštinskoj proceduri i na takav isti način, brzinski mi danas raspravljamo o njima, o kojima, naravno, nije vođena javna rasprava. Jesu obavljene konsultacije sa poslaničkim grupama, ali mislim da je po pitanju ovakvih predloga zakona, budući da se njima upodobljava samo ono o čemu ćemo razgovarati sledeće nedelje kada u raspravi bude bio budžet, trebala da bude organizovana još jedna javna rasprava, u kojoj bi narodni poslanici mogli da daju svoje mišljenje upravo o ovim predloženim zakonima o kojima danas raspravljamo.
Jasno je da su ove izmene i dopune na neki način bile nužne. Opet kažem, uslovljene su budžetom, ali mene brine jedna stvar. Upravo zbog toga što su se na prečac vršile izmene i dopune 11 predloga zakona, čini mi se da će se u nekom doglednom vremenu opet naći izmene i dopune istih ovih zakona o kojima danas raspravljamo. Jasno je, naravno, da su one bile nužne, upravo sam to spomenula, iz razloga što će se sledeće nedelje narodni poslanici izjasniti i izneti svoj stav po pitanju budžeta. Ali, na kraju krajeva, mi nismo imali ni nekakav elementarni minimum vremena da se sa 11 predloga zakona, dakle, danas govorimo o objedinjenoj tački koja broji 11 predloga zakona, podrobno upoznamo.
Naravno, pokušaću opet da se osvrnem bar ne neke od ovih predloga zakona i da pokušam da ih razdvojim od potpune rasprave o budžetu, što mi se čini da je u ovom momentu nemoguće.
Naime, danas pred sobom imamo, kao što sam već navela, 11 predloga zakona koji su objedinjeni ovom zajedničkom raspravom, a ja ću se osvrnuti samo na neke od njih, trudeći se da ne ponavljam sve ono što su moje kolege već izneli.
Ono što je apsolutno zajedničko za svih ovih 11 predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, da budem potpuno precizan, jeste što se u razlozima za njihovo donošenje i zapravo njihovo opravdanje apsolutno u svakom od njih ponaosob navodi da se to čini sve u cilju smanjenja budžetskog deficita i omogućavanja funkcionisanja Republike Srbije u narednom periodu. Istini za volju, nemam ništa protiv toga. Znam da vi niste krivi i znam i šta ste nasledili, a imali ste i šta da nasledite, posebno kada govorimo o oblasti finansija.
Kada govorite da se pojedini predlozi zakona donose kako bi se oni i dalje usaglašavali sa sistemom oporezivanja potrošnje Republike Srbije onako kako je to predstavljaju standardi EU, mislim da ne možete sve zakone svrstati pod takvom jednom kategorijom, a posebno ne Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Naime, ovaj zakon donela je prethodna Vlada i dobro je što ga je donela. Donela ga je 2011. godine. Ne znam da li znate koliko u ovom momentu postoji podnetih zahteva za vraćanje oduzete imovine i za obeštećenje. Ne znam da li znate od kada datira ovaj period i koliko dugo se vlasnici bore da povrate tu svoju imovinu. Sasvim mi je razumljivo što vi hoćete da napravite uštede i to je nešto potpuno logično. U tom pravcu se i išlo.
Moraću da iznesem nešto što navodite u razlozima za donošenje zakona. Imajući u vidu vrlo tešku finansijsku situaciju u Republici Srbiji i budžetski deficit neophodno je na drugačiji način urediti isplatu akontacije obeštećenja za koju ako se ne promeni član 37. zakona, u 2014. godini bi trebalo izdvojiti oko 20 miliona evra. Jasno je da je cifra od 20 miliona evra izuzetno velika. Jasno je da nije u skladu sa onim predloženim merama štednje koje, svi mi ovde i ja podržavam, ali mi se čini da kada je u pitanju ovako jedan krucijalan zakon u nekom narednom periodu opet morati da raspravljamo o njihovim izmenama i dopunama, jer ovo je neko pitanje koje više ne može da čeka, a ovako parcijalne izmene samo u cilju upodobljavanja onoga što će uslediti sledeće nedelje i izglasavanju budžeta mislim da je u krajnjoj liniji neozbiljno.
Neki od predloga zakona na koji ću se osvrnuti jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dodatnu vrednost. U ovom Predlogu zakona izvršene su izmene samo tri člana i u većini predloženih zakona izmene su minimalne, ali će one svojim ciljevima koji se žele postići uticaće na ogroman broj građana naše zemlje. Ovde je učinjena promena kojom se predlaže da se posebna stopa PDV poveća sa 8% na 10%. Naravno, da je svako povećanje PDV jedno od najnepopularnijih mera i činjenica je da će obuhvatiti najširi krug lica. Najnepovoljnije će uticati na one koji imaju najmanja primanja. To nije nikakva pamet, to građani ove zemlje vrlo dobro znaju.
Ovde ću samo citirati tačku 1. stav 2. člana 23. na koji se ovo povećanje odnosi. Kaže se – po posebnoj stopi PDV od 8%, odnosno sada novih 10% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara i to: hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje, masline i jestive masnoće životinjskog, biljnog porekla i meda. Naravno, da svemu ovome treba pridodati i promet lekova. Treba spomenuti ogrev. Ovaj spisak obuhvata još široki niz kako dobara tako i usluga, ali iz ovih par stavki koje sam navela, mislim da se jasno vidi da se zapravo ovde radi o nečemu što je neophodno za svakodnevni život. Jasno je da će i onako slaba kupovna moć građana dodatno oslabiti. Ponavljam, niste vi krivi za to. Došli ste u takvom periodu kada se već malo šta može i uništiti.
Naravno, ona promena koja se odnosi na manji krug ljudi ali svakako nije reč o beznačajnoj promeni jeste izuzimanje personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari upravo sa liste za oporezivanje po posebnoj stopi i novo oporezivanje ove kompjuterske opreme jednom opštom stopom od 20%. Kao što sam rekla, zasigurno je da su ovo nepopularne mere, ali ovi nepopularnim merama pribegle su, ako pogledate i neku uporedno-pravnu analizu i neke zemlje u okruženju i one su išle u cilju povećanja stope PDV. Ali, budući da ste sami rekli da niste imali nekog izbora, izbacite bar ovo „nekog izbora“, budući da niste uopšte imali izbora, onda ovo moje izlaganje treba da posluži građanima da znaju da će cene osnovnih životnih namirnica već od 1. januara 2014. godine povećavaju, kada upravo odredbe jednog Predloga zakona počinju da važe.
Što se tiče izmena i dopuna o budžetskom sistemu tu svakako najviše pažnje privlači i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2015. godine uz izuzetak da je zapošljavanje moguće samo ukoliko je to neophodno i ukoliko se sa tim saglase i tela Vlade, a na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.
Jasna je namera predlagača, tj. vas kao ministra finansija da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru što se vidi iz odredbi da se broj osoba zaposlenih na određeno vreme smanjuje na 10% od ukupnog broja zaposlenih. Ovo su predviđena otpuštanja radnika, a sve to za posledicu ima povećanje i nezaposlenosti. Sama procedura zapošljavanja i to u situaciji kada je to neophodno, po mom mišljenju, je dosta komplikovana, suštinski je nedorečena, jer se jednostavno ostalo na tome da se zapravo aktom Vlade brže uredi postupak za pribavljanje napred navedene saglasnosti. Verujem da bi mnogo bilo bolje i da bi bilo celishodnije rešenje da korisnici javnih sredstava u svojim okvirima obrazuju komisije koje bi obavile zapošljavanje.
Naravno, osvrnuću se i na Predlog zakona o umanjenju nato prihoda u javnom sektoru. Ovo je za razliku od ostalih, ovo je jedan nov zakon, dakle, nije reč o izmenama i dopunama nekog zakona. Ministar je tokom rasprave, zapravo vi ste tokom rasprave, objasnili ovaj Predlog zakona i na Odboru za finansije ste objasnili, da u Srbiji postoji ono što su već neke moje kolege i spomenuli, registar o tome koliko ima zaposlenih u javnom sektoru i kolike su im plate. Tom prilikom upoznati smo sa činjenicom da postoji 900 koeficijenata za isplatu plate.
Zapravo, namera je predlagača da se na taj način potpuno uvede u red, zapravo, u raspodeli prihoda, jer dešava se da neki ljudi koji obavljaju isti posao na dva različita mesta ne budu plaćeni isto već da se tu vrši i diskriminacija, odnosno da jedni imaju veća primanja, drugi imaju manja primanja, a na istom radnom mestu po osnovu istog rada.
Dalje, pomenute su i naknade koje primaju zaposleni, a koji rade u MUP. Slažem se da za isti posao ljudi treba da budu isto plaćeni. Međutim, često se dešava da taj isti opis posla ne podrazumeva isti posao za onog koji ga obavlja. Tako da napred navedeno Ministarstvo unutrašnjih poslova ima više lica koje na papiru obavlja isti posao, a u realnosti jedni rade napornije od drugih i neophodno ih je dodatno nagraditi. Ministarstvo unutrašnjih poslova, nešto kasnije, pošto mislim da je to jedna tema koja u poslednje vreme dobija široku pažnju javnosti, a vidimo šta se sve dešava u srpskoj policiji, ako se ona u opšte tako može i nazvati.
Ovde naravno želim da kažem da se bar po pitanju ovog Predloga zakona slažem da je neophodno da se uvede neko usaglašavanje kako bi upravo ljudi koji obavljaju isti posao isto bili i plaćeni. Naravno, na ovom mestu moram i da spomenem nešto što su dobile apsolutno sve poslaničke grupe, a tu se zapravo radi, naime, obratio nam se sindikat lekara i farmaceuta Srbije koji izražava svoje nezadovoljstvo upravo u vezi najavljenog poreza na plate u javnom sektoru, odnosno zdravstvu.
Čini mi se da je neko od mojih prethodnika upravo pominjao zdravstvo, u kom je stanju, više nego katastrofalno, a DHSS o zdravstvu može da priča i satima i glasali smo u ovom sazivu apsolutno protiv svakog zakona koji je donet iz oblasti zdravstva. Čini mi se da ćemo i u narednom periodu, to takođe učiniti.
Ono što moram da pročitam, a što je potpisnik sindikata, lekara i farmaceuta napisao jeste sledeća činjenica – smanjivanje, umesto da pregovaramo o povećanju, na žalost, takva je kakva je situacija u zemlji, i ovako nedovoljnih plata, smanjivanje plata najstručnijima, najedukovanijima i najiskunijim lekarima i to je činjenica, lekarima koji su godinama čuvari socijalnog mira u ovoj zemlji i zahvaljujući kojima se zdravstveni sistem i održava i to je činjenica, jer samo se zahvaljujući lekarima zdravstveni sistem i održava.
Ono što nije stvar procene jeste stvar ličnog stava ili odnosa prema problemu, to su činjenice koje stoje.
Lekari, odnosno zdravstvo, plate ne dobijaju iz budžeta Republike Srbije, već iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Zdravstvo nije budžetski korisnik, a „ušteda na našim platama bila bi ušteda u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, jer su to sredstva Fonda, a ne sredstva budžeta“.
Naravno, kritikovali smo i gomilu puta samo poslovanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Na kraju, da kažem opet nekako pokušala sam bar donekle da neki od ovih predloga zakon posmatramo odvojeno od budžeta, kao što rekoše neke moje kolege prethodnici, to je gotovo nemoguće. O samom budžetu u sledećoj nedelji, kada o njemu budemo raspravljali. Naravno, mi ovde možemo da raspravljamo i o budžetu. Neki sebi daju za pravo da onako pod prividom rasprave o ovih 11 tačaka dnevnog reda, zapravo već su započeli raspravu o budžetu, ali sve ove mere, naravno opet napominjem da su se ovim predlozima, uglavnom većine izmena i dopuna zakona, samo jedan je predložen novi zakon, samo vršilo upodobljavanje svega onoga što je već predviđeno budžetom za 2014. godinu. Moja najveća bojazan jeste da se to radilo na prečac, a da nas izmene i dopune istih ovih zakona o kojima danas raspravljamo nas tek očekuju u nekom doglednom periodu. Hvala.