Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, gospodine ministre, ukratko ćemo se osvrnuti na ove predložene mere, iako smo dosta toga već razgovarali u okviru razgovora koje ste vi organizovali sa predstavnicima poslaničkih grupa, što je izuzetno dobra praksa i nadam se da će se i dalje nastaviti, gde smo i mi saznali dosta toga o tome šta su vaše namere za sledeću godinu, ali i to šta bi mogli biti neki od zakonskih predloga i mera za 2014. i 2015. godinu.
Ovaj set zakona koji danas predlažete, naravno, vrlo je teško o tome razgovarati odvojeno od samog Predloga budžeta, ali daćemo neke komentare. Po nama, mislim da ono što smo vam i ranije rekli, naravno, to nije vaša krivica i, na kraju krajeva, budžet koji će biti pred nama sublimira rad prethodnih vlada i prethodnih ministara i vi ste tu manje-više došli na zatečeno stanje, s obzirom na to da ste došli kao ministar u rekonstruisanoj Vladi. Naravno, nećemo vas kriviti za mnoge stvari, ali mislimo da je ovo bila odlična prilika da se možda sveobuhvatnije krene u reforme, naročito u reforme javnog sektora.
Kao što i sami znate, Srbija je visoko centralizovana i birokratizovana država, gde u svakom smislu, od nivoa javne potrošnje do toga da javna preduzeća zapošljavaju ogroman broj ljudi itd, i u velikoj meri takva situacija guši privatni sektor i uvek smo napominjali da nije problem prihodna strana budžeta, nego je to rashodna strana i o tome smo želeli da pričamo. Mere koje ste vi predloži uglavnom tangiraju prihodnu stranu, pogotovo što se tiče izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o duvanu, Zakona o porezu na dobit pravnih lica i zakona koji ograničava plate i broj zaposlenih u javnoj upravi.
Povećanje poreza sa 8% na 10%, naravno, uglavnom će tangirati potrošnju i to potrošnju najbazičniju kod građana. Možemo samo da pretpostavimo, šta će biti za sledeću godinu, ali nisam siguran da će dati efekte kakve vi planirate u budžetu. Može dovesti takođe i do porasta sive ekonomije, pogotovo kada pričamo da se to uglavnom odnosi na hleb, mleko, mlečne proizvode, šećer, mast, ulje i stvari koje su osnovne životne namirnice. Najlakše je oporezovati potrošnju koja je inače niska, u smislu domaće tražnje. Ne vidim da će to dovesti do rezultata koje bi vi želeli. Već smo bili svedoci jednog podizanja PDV. Mislim da to ima svoju granicu i ne može večno da se radi.
Kada je ova vlada birana, ne ova u kojoj vi sada učestvujete, ali kada je uspostavljena vladajuća većina, govorilo se o departizaciji, o reformi javnog sektora, dovođenju stručnih ljudi itd. i nekih reformi po dubini, a mislim da do toga nije došlo. Ponovo se okrećemo tome da oporezujemo potrošnju građana itd, gde se rashodna strana, ni ne razmišlja se o tome da se reformišu „Srbijagas“, „Železnice“, pravimo novu avio-kompaniju koja je pitanje kako će da radi, da li će ikad ostvariti dobit, putevi, elektroprivreda itd.
Naravno, vi ste rekli da su to pitanja koja zahtevaju dugi period, ne samo da se sagledaju, nego da se korporatizuju, način upravljanja itd, ali mislim da vremena mi više nemamo za analize i za plaćanje enormnih cifara konsultantskim kućama, nego da bi trebalo jednom neke stvari da se preseku i ne mislim da je glavni problem u tom slučaju siva ekonomija, nego neke druge boje mislim da su u pitanju, crvena, crna, plava itd. I to su ekonomije koje treba da budu tema kada se priča o smanjenju budžetskog deficita.
Što se tiče konkretnih rešenja u vašim predlozima, naročito bih se osvrnuo na Zakon o duvanu. Mislim da tu stvarno nije bilo potrebe za ovakvim rešenjem, gde se proizvođači duvana stavljaju u nekakav neravnopravan položaj u odnosu na proizvođače drugih biljnih kultura, gde je bukvalno izjednačeno, kao da gajite marihuanu, sigurno u nekim zemljama, da proizvođač ne može više ni seme da kupi ako nema sklopljen ugovor sa nekim od prerađivača. Ne mislim da će to da da neke naročiti rezultat. Razumem da je verovatno pao prihod od akciza i da je pala potrošnja cigareta, što opet nije dobro da se dešava, da smo država u kojoj se ljudi stimulišu da puše, ne bi li se ubirao što veći prihod od akciza. To sigurno nije nigde drugo slučaj. Posle toga smo proglašeni za zemlju koja ima najlošiji zdravstveni sistem u Evropi, upravo zbog toga što nemamo prevenciju. Zakon o duvanu mislim da je deo takve jedne pogrešne politike i nije uopšte trebalo sada preneti teret svega toga na ljude koji se bave proizvodnjom duvana.
Što se tiče zakona koji reguliše plate u javnom sektoru, penzije i ograničenje zaposlenja, neke od mojih kolega su već govorile o tome, ali stvarno ne vidim kako će službenik, odnosno činovnik u Beogradu biti u mogućnosti da određuje koliko i gde ljudi treba da se zaposli, u nekoj lokalnoj samoupravi ili čak u nekom javnom preduzeću. Zato postoje upravni odbori, zato postoje organi koji treba time da se bave, da donose sistematizacije i to se sve na kraju ogleda u nekom bilansu uspeha ili stanja tog javnog preduzeća. Javna potrošnja stvarno mislim da može da se reguliše na druge načine. Ovo će dovesti do dodatne birokratizacije i centralizacije i kada god se poseglo sa takvim rešenjima, ispostavilo se da su veoma loša.
Naravno da će biti slučajeva da će neki dobijati saglasnost, neki neće dobijati saglasnost i to uvek bude politički obojeno.
Što se tiče ostalih predloga zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, mislim da su neka od predloženih rešenja čak i dobra, da se poreski kredit ne može ostvarivati za stvari koje nisu u funkciji tog pravnog lica.
Što se tiče izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o budžetskom sistemu, gde tangirate budući rast penzija i plata, takođe mislim da smo primorani na to, ali opet - šta je sveobuhvatna ekonomska politika koju vi zastupate? Ako pričamo o tome da treba da smanjujemo deficit, naravno, to je dobro. Po meni, to sam spominjao i u razgovorima koje smo imali - da li mi možemo u doba kada se suočavamo sa recesijom, a Srbija je u recesiji već dugi niz godina, kada nemamo privredni rast, da takođe na sve moguće načine smanjimo budžetski deficit ubijajući potrošnju? Nama trenutno privredni rast cele zemlje zavisi samo od dve stvari - jednog modela „Fijatovog“ automobila i poljoprivrede, da li će da pada kiša ili neće da pada kiša. To nije ekonomija koja dugoročno može da opstane.
Ukoliko pričamo o nekakvom privrednom rastu koji bi mi morali imati kao zemlja u razvoju, od 5%, 6%, 7% ili 10% godišnje, to po meni treba da bude cilj. Deficit sam po sebi treba da se gleda, ali takođe treba da se gleda i javni dug u odnosu na BDP. Trenutni rast BDP je 0,1%, 2%. To su sada projekcije za 2014. godinu. Da li će se one ostvariti ili neće, ne znam, ali kompletne javne finansije bi morale biti u funkciji privrednog rasta, a ne u funkciji stranih kreditora. Naravno da će nam uvek strani kreditori reći - smanjite deficit. Oni imaju dva-tri racia koja gledaju i to je sve što njih zanima.
Kada imamo 25% ili 30% nezaposlenost, kada nemamo nikakav privredni rast, takođe ne vidim ni kako će BDP rasti, ako smo samo fokusirani na te dve stvari, s tim što ponovo budžet koji ste predložili, to sad nije tema, nije razvojni, nego je krizni. Da li će se to promeniti u 2015. ili 2016. godini, to ne znam.
Sve u svemu, neka od zakonskih rešenja, kao što sam rekao, nisu loša. Mislim da je ovo stvarno ceđenje suve drenovine, što se tiče onoga odakle može da se zahvata za javnu potrošnju, ali bih voleo stvarno da čujem kada će se pristupiti reformi javnog sektora, kada će prestati da se izdaju garancije javnim preduzećima i kada će prestati da se subvencionišu posrnuli giganti?
Što se tiče restrukturiranja, odnosno preduzeća koja su u restrukturiranju i privatizacije, takođe, od ministra Radulovića nikako da čujemo kada će to konačno da bude gotovo?
Naravno, ukoliko zagovaramo da se smanji javna potrošnja, imamo i niz ideja odakle bi mogli da se nadomeste budžetski prihodi. Recimo, podizanje rudne rente, s obzirom da Srbija verovatno ima najnižu rudnu rentu na svetu, gde čuveni investitor koji je kupio NIS plaća 3%, gde u toj istoj Rusiji plaća daleko više, a više puta smo ukazivali na to, ali nikako da dobijemo odgovor na pitanje - da li neko namerava da se time pozabavi?
Takođe, progresivno oporezivanje na zarade. Mi smo jedina zemlja koja ima regresivnu poresku stopu. Što manje zarađujete veća je stopa, a što više zarađujete stopa je niža. Takođe, oporezivanje of-šor vlasništva nad firmama, povećanje poreza na dobit u finansijskom sektoru itd. To su samo neke od ideja koje ćemo i konkretno izneti pred vas, ali sigurno da postoje načini gde bi mogao da se ostvari dodatni prihod za budžet.
Sve u svemu, za neke od ovih zakona ćemo možda glasati. Dali smo par amandmana, pa videćemo da li će se usvojiti. Ukoliko ste u mogućnosti, makar odgovorite na par ovih pitanja. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Vrlo ću kratko, samo da odgovorim na ovih par pitanja koje ste postavili.
Mislim da je uspeh to što mi, imali smo one konferencije sa Fiskalnim savetom i Fiskalni savet je to prepoznao, upravo ovim razgovorom o ovim zakonima i razgovorom o budžetu prevodimo diskusiju na to šta je neophodno da bi se to zapravo ostvarilo. Šta je neophodno? Neophodna je, naravno, reforma u javnom sektoru, o kojoj smo pričali, vezano za registar, za platne razrede i sve ostalo, neću ponavljati. Naravno, od ključnog je značaja da završimo restrukturiranje ovih preduzeća koja su u toj grupi od 153 preduzeća. Ključno je da ne dozvolimo sebi još jednu „Privrednu banku Beograd“, „Agrobanku“ ili „Razvojnu banku Vojvodine“. To je sa ove rashodne strane, što ste pomenuli.
Sa prihodne strane, nama jeste ključna prihodna strana i mi moramo da vratimo naplatu poreza tamo gde treba da bude i preduzimamo vrlo konkretne korake u poreskoj upravi, sa modernizacijom koja je već u toku izvesno vreme, uvođenjem elektronskog podnošenja jedinstvene prijave po odbitku i nekim drugim promenama u ovom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Što se tiče alternativnih izvora prihoda, mi smo o alternativnim izvorima prihoda takođe razmišljali. Postoje dobri razlozi što se tiče mogućnosti i što se tiče opravdanosti zašto se za neke od njih nismo odlučili. Odlično znate da se u fiskalnoj strategiji takođe pominje potencijalni dodatni porez na finansijski sektor. Sagledavši tu situaciju koja trenutno nije sjajna, mi smo videli da to možda nije u ovom trenutku za tu količinu najispravnija mera.
Naposletku, ovo vezano za Zakon o duvanu, što ste postavili pitanje, to je i ranije bio slučaj. To je slučaj zapravo od kada smo iskorenili ilegalnu trgovinu početkom 2000. godine. Ono što smo sada uradili jeste samo da smo preciznije definisali kako zapravo ide legalan tok duvana od proizvođača do u ovom slučaju fabrike. S druge strane, povećali smo kazne, da bi zapravo postojao razlog zbog koga se ljudi ne bi bavili ilegalnom trgovinom, jer je do sada to bilo isplativo i uprkos zakonu. O tome se radi, a suština jeste upravo ta da je diskurs prebačen i da sada treba doći do ovog što ste vi rekli, do sledećeg razvojnog, pošto ovaj jeste krizni budžet, jer mi jesmo u krizi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, svakako ću se truditi, ako je ikako moguće, da se pridržavam samo onih predloga zakona koji su danas u ovoj objedinjenoj raspravi. Doduše, ima ih 11, a nismo imali dovoljno vremena ni da se sa njim upoznamo, ni da ih detaljno pročitamo, a još manje da ih podrobno analiziramo kako bi bili u mogućnosti da podnesemo za sve njih dobar broj amandmana.
Naravno da su se onako naprečac našli u skupštinskoj proceduri i na takav isti način, brzinski mi danas raspravljamo o njima, o kojima, naravno, nije vođena javna rasprava. Jesu obavljene konsultacije sa poslaničkim grupama, ali mislim da je po pitanju ovakvih predloga zakona, budući da se njima upodobljava samo ono o čemu ćemo razgovarati sledeće nedelje kada u raspravi bude bio budžet, trebala da bude organizovana još jedna javna rasprava, u kojoj bi narodni poslanici mogli da daju svoje mišljenje upravo o ovim predloženim zakonima o kojima danas raspravljamo.
Jasno je da su ove izmene i dopune na neki način bile nužne. Opet kažem, uslovljene su budžetom, ali mene brine jedna stvar. Upravo zbog toga što su se na prečac vršile izmene i dopune 11 predloga zakona, čini mi se da će se u nekom doglednom vremenu opet naći izmene i dopune istih ovih zakona o kojima danas raspravljamo. Jasno je, naravno, da su one bile nužne, upravo sam to spomenula, iz razloga što će se sledeće nedelje narodni poslanici izjasniti i izneti svoj stav po pitanju budžeta. Ali, na kraju krajeva, mi nismo imali ni nekakav elementarni minimum vremena da se sa 11 predloga zakona, dakle, danas govorimo o objedinjenoj tački koja broji 11 predloga zakona, podrobno upoznamo.
Naravno, pokušaću opet da se osvrnem bar ne neke od ovih predloga zakona i da pokušam da ih razdvojim od potpune rasprave o budžetu, što mi se čini da je u ovom momentu nemoguće.
Naime, danas pred sobom imamo, kao što sam već navela, 11 predloga zakona koji su objedinjeni ovom zajedničkom raspravom, a ja ću se osvrnuti samo na neke od njih, trudeći se da ne ponavljam sve ono što su moje kolege već izneli.
Ono što je apsolutno zajedničko za svih ovih 11 predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, da budem potpuno precizan, jeste što se u razlozima za njihovo donošenje i zapravo njihovo opravdanje apsolutno u svakom od njih ponaosob navodi da se to čini sve u cilju smanjenja budžetskog deficita i omogućavanja funkcionisanja Republike Srbije u narednom periodu. Istini za volju, nemam ništa protiv toga. Znam da vi niste krivi i znam i šta ste nasledili, a imali ste i šta da nasledite, posebno kada govorimo o oblasti finansija.
Kada govorite da se pojedini predlozi zakona donose kako bi se oni i dalje usaglašavali sa sistemom oporezivanja potrošnje Republike Srbije onako kako je to predstavljaju standardi EU, mislim da ne možete sve zakone svrstati pod takvom jednom kategorijom, a posebno ne Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Naime, ovaj zakon donela je prethodna Vlada i dobro je što ga je donela. Donela ga je 2011. godine. Ne znam da li znate koliko u ovom momentu postoji podnetih zahteva za vraćanje oduzete imovine i za obeštećenje. Ne znam da li znate od kada datira ovaj period i koliko dugo se vlasnici bore da povrate tu svoju imovinu. Sasvim mi je razumljivo što vi hoćete da napravite uštede i to je nešto potpuno logično. U tom pravcu se i išlo.
Moraću da iznesem nešto što navodite u razlozima za donošenje zakona. Imajući u vidu vrlo tešku finansijsku situaciju u Republici Srbiji i budžetski deficit neophodno je na drugačiji način urediti isplatu akontacije obeštećenja za koju ako se ne promeni član 37. zakona, u 2014. godini bi trebalo izdvojiti oko 20 miliona evra. Jasno je da je cifra od 20 miliona evra izuzetno velika. Jasno je da nije u skladu sa onim predloženim merama štednje koje, svi mi ovde i ja podržavam, ali mi se čini da kada je u pitanju ovako jedan krucijalan zakon u nekom narednom periodu opet morati da raspravljamo o njihovim izmenama i dopunama, jer ovo je neko pitanje koje više ne može da čeka, a ovako parcijalne izmene samo u cilju upodobljavanja onoga što će uslediti sledeće nedelje i izglasavanju budžeta mislim da je u krajnjoj liniji neozbiljno.
Neki od predloga zakona na koji ću se osvrnuti jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na dodatnu vrednost. U ovom Predlogu zakona izvršene su izmene samo tri člana i u većini predloženih zakona izmene su minimalne, ali će one svojim ciljevima koji se žele postići uticaće na ogroman broj građana naše zemlje. Ovde je učinjena promena kojom se predlaže da se posebna stopa PDV poveća sa 8% na 10%. Naravno, da je svako povećanje PDV jedno od najnepopularnijih mera i činjenica je da će obuhvatiti najširi krug lica. Najnepovoljnije će uticati na one koji imaju najmanja primanja. To nije nikakva pamet, to građani ove zemlje vrlo dobro znaju.
Ovde ću samo citirati tačku 1. stav 2. člana 23. na koji se ovo povećanje odnosi. Kaže se – po posebnoj stopi PDV od 8%, odnosno sada novih 10% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara i to: hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje, masline i jestive masnoće životinjskog, biljnog porekla i meda. Naravno, da svemu ovome treba pridodati i promet lekova. Treba spomenuti ogrev. Ovaj spisak obuhvata još široki niz kako dobara tako i usluga, ali iz ovih par stavki koje sam navela, mislim da se jasno vidi da se zapravo ovde radi o nečemu što je neophodno za svakodnevni život. Jasno je da će i onako slaba kupovna moć građana dodatno oslabiti. Ponavljam, niste vi krivi za to. Došli ste u takvom periodu kada se već malo šta može i uništiti.
Naravno, ona promena koja se odnosi na manji krug ljudi ali svakako nije reč o beznačajnoj promeni jeste izuzimanje personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari upravo sa liste za oporezivanje po posebnoj stopi i novo oporezivanje ove kompjuterske opreme jednom opštom stopom od 20%. Kao što sam rekla, zasigurno je da su ovo nepopularne mere, ali ovi nepopularnim merama pribegle su, ako pogledate i neku uporedno-pravnu analizu i neke zemlje u okruženju i one su išle u cilju povećanja stope PDV. Ali, budući da ste sami rekli da niste imali nekog izbora, izbacite bar ovo „nekog izbora“, budući da niste uopšte imali izbora, onda ovo moje izlaganje treba da posluži građanima da znaju da će cene osnovnih životnih namirnica već od 1. januara 2014. godine povećavaju, kada upravo odredbe jednog Predloga zakona počinju da važe.
Što se tiče izmena i dopuna o budžetskom sistemu tu svakako najviše pažnje privlači i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2015. godine uz izuzetak da je zapošljavanje moguće samo ukoliko je to neophodno i ukoliko se sa tim saglase i tela Vlade, a na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.
Jasna je namera predlagača, tj. vas kao ministra finansija da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru što se vidi iz odredbi da se broj osoba zaposlenih na određeno vreme smanjuje na 10% od ukupnog broja zaposlenih. Ovo su predviđena otpuštanja radnika, a sve to za posledicu ima povećanje i nezaposlenosti. Sama procedura zapošljavanja i to u situaciji kada je to neophodno, po mom mišljenju, je dosta komplikovana, suštinski je nedorečena, jer se jednostavno ostalo na tome da se zapravo aktom Vlade brže uredi postupak za pribavljanje napred navedene saglasnosti. Verujem da bi mnogo bilo bolje i da bi bilo celishodnije rešenje da korisnici javnih sredstava u svojim okvirima obrazuju komisije koje bi obavile zapošljavanje.
Naravno, osvrnuću se i na Predlog zakona o umanjenju nato prihoda u javnom sektoru. Ovo je za razliku od ostalih, ovo je jedan nov zakon, dakle, nije reč o izmenama i dopunama nekog zakona. Ministar je tokom rasprave, zapravo vi ste tokom rasprave, objasnili ovaj Predlog zakona i na Odboru za finansije ste objasnili, da u Srbiji postoji ono što su već neke moje kolege i spomenuli, registar o tome koliko ima zaposlenih u javnom sektoru i kolike su im plate. Tom prilikom upoznati smo sa činjenicom da postoji 900 koeficijenata za isplatu plate.
Zapravo, namera je predlagača da se na taj način potpuno uvede u red, zapravo, u raspodeli prihoda, jer dešava se da neki ljudi koji obavljaju isti posao na dva različita mesta ne budu plaćeni isto već da se tu vrši i diskriminacija, odnosno da jedni imaju veća primanja, drugi imaju manja primanja, a na istom radnom mestu po osnovu istog rada.
Dalje, pomenute su i naknade koje primaju zaposleni, a koji rade u MUP. Slažem se da za isti posao ljudi treba da budu isto plaćeni. Međutim, često se dešava da taj isti opis posla ne podrazumeva isti posao za onog koji ga obavlja. Tako da napred navedeno Ministarstvo unutrašnjih poslova ima više lica koje na papiru obavlja isti posao, a u realnosti jedni rade napornije od drugih i neophodno ih je dodatno nagraditi. Ministarstvo unutrašnjih poslova, nešto kasnije, pošto mislim da je to jedna tema koja u poslednje vreme dobija široku pažnju javnosti, a vidimo šta se sve dešava u srpskoj policiji, ako se ona u opšte tako može i nazvati.
Ovde naravno želim da kažem da se bar po pitanju ovog Predloga zakona slažem da je neophodno da se uvede neko usaglašavanje kako bi upravo ljudi koji obavljaju isti posao isto bili i plaćeni. Naravno, na ovom mestu moram i da spomenem nešto što su dobile apsolutno sve poslaničke grupe, a tu se zapravo radi, naime, obratio nam se sindikat lekara i farmaceuta Srbije koji izražava svoje nezadovoljstvo upravo u vezi najavljenog poreza na plate u javnom sektoru, odnosno zdravstvu.
Čini mi se da je neko od mojih prethodnika upravo pominjao zdravstvo, u kom je stanju, više nego katastrofalno, a DHSS o zdravstvu može da priča i satima i glasali smo u ovom sazivu apsolutno protiv svakog zakona koji je donet iz oblasti zdravstva. Čini mi se da ćemo i u narednom periodu, to takođe učiniti.
Ono što moram da pročitam, a što je potpisnik sindikata, lekara i farmaceuta napisao jeste sledeća činjenica – smanjivanje, umesto da pregovaramo o povećanju, na žalost, takva je kakva je situacija u zemlji, i ovako nedovoljnih plata, smanjivanje plata najstručnijima, najedukovanijima i najiskunijim lekarima i to je činjenica, lekarima koji su godinama čuvari socijalnog mira u ovoj zemlji i zahvaljujući kojima se zdravstveni sistem i održava i to je činjenica, jer samo se zahvaljujući lekarima zdravstveni sistem i održava.
Ono što nije stvar procene jeste stvar ličnog stava ili odnosa prema problemu, to su činjenice koje stoje.
Lekari, odnosno zdravstvo, plate ne dobijaju iz budžeta Republike Srbije, već iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Zdravstvo nije budžetski korisnik, a „ušteda na našim platama bila bi ušteda u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, jer su to sredstva Fonda, a ne sredstva budžeta“.
Naravno, kritikovali smo i gomilu puta samo poslovanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Na kraju, da kažem opet nekako pokušala sam bar donekle da neki od ovih predloga zakon posmatramo odvojeno od budžeta, kao što rekoše neke moje kolege prethodnici, to je gotovo nemoguće. O samom budžetu u sledećoj nedelji, kada o njemu budemo raspravljali. Naravno, mi ovde možemo da raspravljamo i o budžetu. Neki sebi daju za pravo da onako pod prividom rasprave o ovih 11 tačaka dnevnog reda, zapravo već su započeli raspravu o budžetu, ali sve ove mere, naravno opet napominjem da su se ovim predlozima, uglavnom većine izmena i dopuna zakona, samo jedan je predložen novi zakon, samo vršilo upodobljavanje svega onoga što je već predviđeno budžetom za 2014. godinu. Moja najveća bojazan jeste da se to radilo na prečac, a da nas izmene i dopune istih ovih zakona o kojima danas raspravljamo nas tek očekuju u nekom doglednom periodu. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da ćete me razumeti gospodine Krstiću ako naš današnji dijalog započnem pitanjem na koje ću sam odmah i odgovoriti.
Šta može da zaključi prosečan građanin Srbije posmatrajući dosadašnji tok rasprave? Šta on misli o ozbiljnosti teme o kojoj mi razgovaramo, o značaju mera koje vi ovde predlažete, o polemikama u koje mi ulazimo? Da li slika našeg parlamenta i atmosfera u kojoj razgovaramo, o ekonomskoj politici koju treba da vodi naša zemlja. Ne o budžetu, nego o ekonomskoj politici, odnosno merama koje ste vi sa Vladom promovisali pre nepuna dva meseca. Da li ova atmosfera govori o ozbiljnosti situacije, našoj spremnosti da krenemo tim izazovima zajedno u susret ili o nemoći, neodgovornosti, populizmu, demagogiji, licemerju? Ne adresiram to uopšte vama lično nego pre svega onima koji danas vode zemlju i onima koji su, kada govorim o ekonomskoj politici, odgovorni za ekonomski kurs na kojem se zemlja nalazi godinama unazad.
Sve ono što, zapravo vi ovde danas, ne mogu da kažem branite, jer smo mi na žalost dovedeni u poziciju iz koje više ne možemo ni da se branimo. Sve ono što pokušavate da objasnite, zapravo monolog, zbog toga što druga strana kojoj se vi obraćate, zapravo ne postoji. Šta je ono što je našem društvu potrebno? Solidarni porez, podignuta stopa PDV sa 8% na 10%, izmene i dopune nekoliko zakona? Svakako da ne. Našem društvu je prvo potreban odgovor na pitanje zašto je naša Srbija danas onakva kakva je, a odmah nakon tog odgovora vizija, plan, redosled poteza koji će uskladiti naše potencijale, prava i obaveze sa potrebama.
Pre nego što konkretno porazgovaramo o ovim iznuđenim merama, ja prvo želim da vam kažem, šta je ono što ste vi sami i što sam ja zabeležio kao ključno, istakli u svom govoru na početku rasprave.
Vi ste rekli da nam je potrebno da uvažimo realnost, da se sa njom suočimo. Odnos vaše Vlade prema temi o kojoj mi danas govorimo je jasna poruka lidera zemlje da ostaju na istom kursu, da su u istim cipelama i sa glavom u istim onim rupama, u pesku u kojem su bili svi pre njih poslednjih nekoliko godina.
Šta je ono što može da vam kaže svaki odgovoran političar danas u Srbiji, nema ih puno. Ja ću se usuditi da pokušam da budem što je moguće konkretniji, sa ambicijom da ljudi koji nas sada slušaju, u ovom što mi govorimo i radimo, ne vide zluradost, želju da im prevrnemo, ispraznimo džepove ako u njima još nešto postoji.
Dakle, da im uzmemo ono na šta oni misle da imaju pravo, zapravo više ne postoji, nego pre svega našu potrebu da se suočimo sa tim stvarnim svetom, a potom vidimo kako ćemo ga učiniti boljim, jer ovako kako živimo, bežeći od njega, možemo samo da nestanemo.
Odgovorno je reći društvu istinu. Do vas, poslednjih pet godina, u manje ili više nepromenjenoj atmosferi, mi smo sa ministrima finansija srpskih vlada svaku raspravu započinjali pitanjima, zašto nas lažete? Zašto nerealno predstavljate prihode zemlje i zašto krijete rashode, zašto ne možemo da dobijemo odgovor na jednostavno pitanje, kako je samo u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, deficit tako mali, a na svakom drugom mestu u kojem se analizira, bilo da se govori o Fiskalnom savetu ili o tom zlu od MMF, kako se najčešće doživljava ta institucija u Srbiji, tako je opisivao i vaš predsednik Vlade, zašto je tamo uvek mnogo veći?
Prvo, iskreno, hvala vam što ste nas poštedeli tog gubljenja vremena i te vrste neprijatnosti, što ste makar pošteno rekli koliki nam je deficit budžeta u narednoj godini, ali to je tema za drugu raspravu, ne za ovu.
Na ovim pitanjima, mi ne možemo da prepoznamo tu realnost, jer ne možemo da razgovaramo o stvarnom svetu, ukoliko sada društvu i parlamentu ispostavljamo fakture za greške, a pri tom nema dovoljno snage za suočavanje sa uzrokom problema o kojem mi govorimo.
Na šta se danas oslanja naša ekonomska politika, gospodine Krstiću? Gde su njene uporišne tačke? U izmenama i dopunama ovih zakona? Vi i sami znate da je to nužno, da se time krpi rupa, dok se na drugoj strani stvara još veća.
Kako neko ko je odgovoran prema svojoj zemlji, dakle, može da kaže da vi derete kožu sa leđa ovom narodu, koji je navikao, od kad stoji na svojim nogama, da zahvaljujući političarima koji njima upravljaju, žive tako što prodaju svoju budućnost i kako možemo da objasnimo ovom društvu da je stiglo do kraja?
Samo u Srbiji nikoga nije interesovalo šta će biti sa Fiskal klif-om u Americi? Mi živimo u paralelnoj stvarnosti.
Danas niko u zemlji ovu našu raspravu nedoživljava kao krah one pompezne i nepotrebne političke predstave u šta se pretvorila nova ekonomska politika Srbije.
Mi smo želeli da u raspravu ovim pitanjem uđemo nakon političkih razgovora, a ne nakon razgovora sa vama, jer vi niste političar. Fizika je neumoljiva i ove zakone nam je fizika fakturisala.
Ako hoćemo da isplatimo penzije od kojih penzioneri ne mogu normalno da žive, plate sa kojima ne može da se spoji mesec sa mesecom, ako hoćemo da vraćamo kredite koji nam nisu dovoljni da normalno živimo, onda moramo da primenimo mere koje vi ovde predlažete – solidarni porez, veći PDV, izmene i dopune postojećih zakona.
Kako ćemo stvoriti jedan normalan ambijent? Gde je ministar privrede, gde su oni koji se bave socijalnom politikom u Vladi, gde je ministar spoljnih poslova, ministarka energetike, gde je predsednik Vlade?
Da li možemo mi da razgovaramo o državnoj kasi, a da ne razgovaramo o nečemu što je mnogo važnije, a to je valjda neka ekonomija gde se stvara višak vrednosti koje će onda ova država trošiti.
Ako pred sobom imamo samo ove zakone, onda moram da vam kažem da mi u 2014. godini nemamo pravo da očekujemo ništa drugo osim slobodnog pada u kojem su protekle sve prethodne godine. Hajde da krenemo od početka.
Tačno je da je Srbija prezadužena zemlja. Zašto je to tako? Taj dug niste stvorili samo vi. Ta nekontrolisana spirala svoje uporište ima u vremenu koje je ostalo davno za nama.
Pomenuli ste krizu u 2008. godini i tad smo bili usamljeni, kao što smo i sada u ovoj raspravi. Ni tad nismo mislili da je suština politike LDP da srpskom društvu objasni protiv koga treba da bude. To rade bolje od nas sve druge stranke u Srbiji. I tad i danas smo isto predlagali dogovor sa planom koji smo nazvali – dogovor za budućnost, otišli kod predsednika Vlade i stavili pred njega, recimo, penzionu reformu, programe restrukturiranja javnih preduzeća, stavili program dodatnog oporezivanja onima koji su ostvarili ekstra monopolski položaj u Srbiji, izmenu politike rudne rente kroz analizu rojalitija u svim zemljama u okruženju, predložili ubrzanje tržišta radne snage, završetak privatizacije, izmenu radnog zakonodavstva. Umesto toga, populizam i demagogija, pa sa 29% javnog duga, da li je tako, u odnosu na BDP došli do 64% danas. Nije to samo vaš problem.
Vi možete da budete ministar finansija i ne morate da budete. Evo, ovde sedi jedan ministar finansija. On je lišen sada neprijatnosti kojoj ste vi izloženi. Sa njim smo ovako razgovarali o rebalansu budžeta i uglavnom se sa nama slagao, ali dalje ovako ne može. Zato mi nećemo pristati da podržimo ove zakone. To nije izraz nekog našeg revolta prema vama, jer ste vi vlast, a mi opozicija, nego ne postoji drugi način da skrenemo pažnju onima koji danas vode zemlju da greše isto onako kako su grešili njihovi prethodnici, pri čemu, za razliku od Cvetkovića i Vlade DS, koja je mogla samo nas da sluša, vi imate njihov primer. Valjda je to dovoljna lekcija svakome kako će se završiti avantura u kojoj se živi od danas do sutra.
Mi smo ovde u parlamentu, samo je bila druga pozicija naše stranke, tražili penzionu reformu u Srbiji i predlagali da se za svaku godinu prevremenog odlaska u penziju penzija umanji za 1%. Danas govorimo o smanjenju penzije pet, šest ili sedam posto po godini radnog staža ukoliko se neopravdano otišlo. To nije izraz vašeg hira ili bilo kog, nego je to nužda.
Znate kako, kada vodite propalu kosovsku politiku, neodgovornu kosovsku politiku, ignorišete tu realnost, onda na kraju cena za to ostane negde na Jarinju i Brnjaku i fakturiše se nevladinoj organizaciji Zajednica srpskih opština. Kada se godinama vodi pogrešna ekonomska politika, onda ona stigne i one koji rade, i one koji ne rade, i one koji su pola svog života u penziji, i one poput ljudi iz moje generacije koji neće dočekati državnu penziju, i lekare, i partijske činovnike koji su ešalonima ušli u taj državni sektor, stigne svima.
Zato je ovo prilika za nas iz LDP da prvo ukažemo na uzroke problema, pa potom pokušamo da se dogovorimo sa svima u kojima postoji politički razum oko onog što treba da se uradi.
Ako govorimo o dugovima koje ima naša zemlja, a vi ste ih pomenuli, da li možemo da postignemo dogovor oko elementarnog reda budućeg zaduživanja, pa da prestanemo jedni drugima da dodeljujemo Nobela i da umesto toga vidimo gde ćemo pronaći 525 miliona evra, koliko treba da damo u narednoj godini za servisiranje dela kamata i glavnica. Da li je tako? Vlada DS je 2012. godine morala da razmišlja o 320 ili 350. Mislim da se radi o 350. U 2015. to će biti 570. Da vidimo gde ćemo naći novih 630 miliona evra da pokrijemo dugove „Srbijagasa“, „Železnica“, Agencije za osiguranje depozita? Jer, to su sve one tačke koje uporno branimo, a da pri tom oni koji troše novac na takvim projektima i sami ne veruju u svrsishodnost toga što rade.
Nije to samo vaš lični problem. Ako je naš društveni proizvod toliki koliki je, opterećenja koja imamo rastu iz godine u godinu. Na čemu se zasniva uverenje prvog potpredsednika Vlade, koji je vaš politički mentor, da će naredna godina biti bolja? Možda će biti bolja u nekom stranačkom smislu za pojedine stranke, ali postoji situacija kada nismo samo političari. U ekonomskom smislu neće biti gore, zbog toga što se predviđa recesija u EU, našem najznačajnijem spoljnom partneru, uz blagi rast nemačke ekonomije. Na drugoj strani postoji i velika Rusija. Ali, verujem da niko nakon izjave ruskog ambasadora od prošle nedelje nema dilemu oko spremnosti te velike Rusije da ona krpi naše dugove i omogući nama da živimo na njen račun.
Dakle, opet moramo da se vratimo na ono osnovno pitanje – kako ćemo organizovati svoju ekonomiju? Da li ćemo reformisati tržište rada? Da li ćemo imati novi Zakon o radu, do kog će se doći kroz dogovor poslodavaca i radnika, uz spremnost države da se pomeri na ono mesto na kome država mora biti i na kojem je bila od 2001. do 2004. godine. Tada sam ja pregovarao sa sindikatima, a ispred parlamenta je bilo 100 hiljada radnika. Današnji predsednik Saveza samostalnih sindikata je tada vodio pregovore na drugoj strani stola. Posle 10 ili 12 sati, u kome je svako znao zašto je seo za taj sto, mi smo izašli sa dogovorom oko čitavog niza spornih pitanja i razlikom oko kolektivnog ugovora. Ali, Zakon o radu nije bio izolovana mera, nego je Zakon o radu pratio čitav niz zakona koje smo donosili i naša privreda se pokrenula.
Mi danas imamo ministra privrede iz koje treba da dođe višak vrednosti koji ćete vi onda trošiti kao ministar finansija, koji treba da reformiše javni sektor, a stigao je do ličnih karti; da restruktuira javna preduzeća ili ona preduzeća koja su propala, kao društvena a od posebnog značaja, a nema nijednog preduzeća koje već nije zatražilo njegovu ostavku. Insistira na Zakonu o radu, a izgubio je sindikate kao partnere u radu na tom zakonu. Njegova pozicija je jako teška. Možda bi bila lakša da je imao podršku Vlade u poslu koji je krenuo da radi. On tu podršku nema. To je očigledno.
Ne bi bilo dobro da neko zaključi iz vaše usamljenosti tu da ste i vi ostali bez podrške, jer su ovo najvažnija pitanja o kojima u jednom društvu može da se razgovara. Ekonomija je nemilosrdna. Sve drugo trpi šminku, ali ekonomija je kristalno jasno ogledalo. Slika koju imamo pred sobom je zbir i neznanja i arogancije i oholosti i političke gluposti. Na kraju – i nepovoljnih vremenskih okolnosti.
Ispravno ste citirali i to mi je drago, to je izgovorio jedan od lidera Srbije 2008. godine, kako je kriza naša razvojna šansa. I tada smo tražili isto što tražimo i danas, na primer, reformu penzione politike, pa su nas proglasili većim neprijateljem penzionera od bilo koga ko je ikada hodao ovom zemljom.
Čitav svet je to uradio na vreme, Amerika, EU, Crna Gora 2008. godine, Bosna, Hrvatska, Makedonija. Mi kad hoćemo da izvrgnemo ruglu Crnu Goru, kažemo da oni spavaju do podne. Dokle spava Srbija, ako je Crna Gora pre pet godina reformisala svoju penzionu politiku, a mi još o tome ne smemo otvoreno da razgovaramo? Ovako nećemo daleko stići.
Mislim da vas na nekom ličnom planu treba podržati. Dovoljno ste mladi i kada napravite pogrešne korake, imaćete vremena da na tome nešto naučite. Drugi tog vremena nemaju. Mislim da imate jednu dobru osobinu, a to je, ne bih rekao da je to poštovanje parlamenta, to je neki lični dignitet. Ne možete samog sebe da lažete.
Ovo što vidimo pred sobom je zabrinjavajuće, ali nije nerešivo. Jedino što je gore od deficita, manjka u kasi, problema koje imamo pred sobom, je želja da se od svega toga beži nekim olako datim obećanjima.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završiću za 30 sekundi.
Što se tiče solidarnog poreza, tu imamo problem sa tom idejom zbog toga što se ne pravi razlika između državnih činovnika i nekih javnih službi. Nije isto kada partija delegira svoj kadar u neko javno preduzeće i kada tog čoveka koji tamo dolazi na takav način oporezujete u istoj meri u kojoj se oporezuju lekar ili profesor, ili sudija, ili policajac koji žrtvuje svoj život za našu bezbednost.
Drugo, ti platini razredi to nikada nikakav red nije ostavilo za sobom i to je izvor svakakve korupcije i zloupotreba. Mislim da vam nije dobar put kojim ste krenuli, jer to nije u mentalitetu ovog društva. Ono to ne doživljava kao uvođenje reda, nego kao priliku za zloupotrebe.
Razgovaraćemo o budžetu više, ali bi bilo dobro da ta rasprava bude produžena, jer je potrebna uverljivost i sposobnost svih koji se bave politikom u Srbiji da se dogovore oko toga što je pred nama. Sami nećete nigde stići ako ste na taj put mislili da krenete sami.
S druge strane, ako ne dozvolite da podelimo odgovornost, taj posao neće biti urađen.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Hvala.
Kratko ću. Vi niste puno pričali o zakonima, ali samo hoću da kažem da je ova Vlada prva Vlada koja je imala tu hrabrost da se suoči sa situacijom kakva jeste, da pozove u svoje redove neke ljude koji nisu, da tako kažem, politički nameštenici. Mislim da upravo zbog toga imamo tu situaciju da razgovaramo na malo konstruktivniji način nego ranije. Neću ulaziti u čitavu državnu politiku, da debatujemo sada. Mislim da to nije tema i nije na dnevnom redu danas. Ali, ono što hoću da kažem jeste da kada bude tema, a to je svakako rasprava o budžetu, ovde će biti i premijer i drugi ministri koji o tome mogu da razgovaraju, tako da će tada biti prilike da o svim pojedinačnim tačkama prođemo na način koji je adekvatan. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.