Dobio sam informaciju šta se dešavalo. Uvek se informišem pre nego što sednem, bar o osnovnim pitanjima koja su se dešavala pre toga.
Sada vam kažem, zadnji je replicirao Božidar Đelić. Na to izlaganje repliku je hteo kolega Radenković. Ja sam kolegu Radenkovića zamolio da odustane od replike, smatrajući da je sa tim završena replika. Po tom principu sam postupio. Molim vas da to uvažite. Mislim da smo sa tim ovaj problem razrešili.
Vi imate pravo da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika.
(Borislav Stefanović, s mesta: Da, želim da se izjasnimo.)
U danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, osnovni cilj budžeta koji je predviđen za 2014. godinu jeste oporavak naše privrede i ekonomije, naročito privatnog sektora. Pun efekat biće postignut ukoliko dođe do usvajanja novog zakona o radu, koji predviđa jedan lakši rad za mala i srednja preduzeća, koja bi trebalo da postanu jedna zdrava baza naše privrede. Zatim, još je predviđeno da se pojednostavi maksimalno i smanji administracija, koja predstavlja jednu značajnu prepreku za uspešno poslovanje u našoj zemlji, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Kada je sam privatni sektor u pitanju, jedan od osnovnih preduslova za njegov dalji razvoj i napredak jeste to da dođe do promene u stanju svesti kod naših građana, odnosno da se promeni unapred negativan stav kada je u pitanju privatni sektor.
Ukoliko zaista kao društvo hoćemo da se razvijamo i napredujemo, onda moramo biti spremni na korenite promene, isto tako i na preuzimanje inicijative, ali isto moramo biti spremni na odbacivanje nekih zastarelih i odavno prevaziđenih obrazaca ponašanja i razmišljanja, tipa – kako naći državni posao i zadržati isti do penzije? Jednostavno, nije realno da očekujemo da svi nađu posao u javnom sektoru. Takav način ponašanja, takav način razmišljanja vraća nas unazad, što sigurno nije dobar ni prirodan tok stvari ni za društvo, ni za jednog pojedinca.
Kada je stanje u državnom sektoru u pitanju, mislim da ga ne treba posebno objašnjavati. Možda ga najbolje oslikava činjenica da prema poslednjoj anketi koja je rađena čak 20% više zaposlenih ima u javnom sektoru od očekivanog. Jednostavno, ono što je predviđeno da bi se takve stvari sprečile jeste da se tačno utvrdi ko šta radi i za čijim radom zaista postoji realna potreba.
Zatim, predviđeno je i uvođenje jedinstvenih platnih razreda, jer do sada smo imali jednu takvu politiku da ljudi koji su zaposleni u različitim institucijama, a pri tom obavljaju jedan isti posao, budu različito plaćeni. Mislim da je sasvim korektno da se sa takvom politikom prekine, isto kao što mislim da je pravedno smanjenje plata u javnom sektoru koje prelaze preko 60.000.
Merama budžeta pokrivena je i prihodna i rashodna strana. Kada su u pitanju subvencije javnim preduzećima, one će biti maksimalno smanjene. Dobro nam je poznato svima koja su to preduzeća koja važe za najveće gubitaše. Ono što je bitno je da u budžetu postoje garancije za javna preduzeća, ali samo u onoj meri ukoliko je to zaista neophodno, kako u suprotnom opet posledice ne bi snosili sami građani. Znači, nije se išlo na rezove koji su veći nego što je to neophodno, čime je po mom mišljenju zaista pokazan jedan visoki stepen vođenja računa o našim građanima.
Jedna od mera koja je predviđena ovim budžetom, koja takođe nije popularna, jeste povećanje PDV-a sa osam na 10%. To je jedna od onih dugoročnih mera čija se neophodnost i pozitivnost vidi tek posle jednog vremenskog perioda. Upravo jedan od najvećih izazova čitave ove priče biće uspešno sprovođenje svih mera koje su predviđene. Ako zaista dođe do uspešnog sprovođenja svih tih mera, onda i rezultat sigurno neće izostati. Jedan od prvih predviđenih vidljivih rezultata mera štednje jeste i smanjenje fiskalnog deficita.
Kada su u pitanju sredstva koja su predviđena za obrazovanje, nauku, tehnološki napredak, naravno da bi svako od nas bio mnogo srećniji da su ta sredstva mogla da budu značajnija. U ovoj situaciji kakva je ekonomska situacija u našoj zemlji takva su i sredstva koja su predviđena.
Ono što mislim da je jako pozitivno jeste da su ipak izdvojena sredstva za besplatne udžbenike za učenike od prvog do četvrtog razreda, zatim za mlade talente, za neke stipendije, isto tako za unapređenje infrastrukture. Samo kada je infrastruktura u pitanju, iskoristila bih priliku da napomenem neuslovnost nekih naših škola, naročito škola koje se nalaze u seoskim sredinama.
Upravo jedan od postulata obrazovanje jeste da bi svi učenici trebalo da se obrazuju pod istim ili sličnim uslovima. Kako je to praktično često neizvodljivo, onda je na nama da kao društvo obezbedimo sa sredstvima koja su takva kakva su, znači skromna, da se te razlike ako ne mogu skroz da se prevaziđu, a ono barem da se smanje.
Ono što bih naročito pohvalila jeste što je naša država prepoznala potrebu i izdvojila sredstva za izgradnju banke matičnih ćelija, jer je do sada naša država gubila više miliona evra godišnje zbog slanja i čuvanja matičnih ćelija u inostranstvu. Sada će svi biti na dobitku zato što će majke moći da čuvaju svoje matične ćelije u svojoj zemlji za mnogo manje novca, a opet taj novac će ići u naš budžet, a ne u budžet neke druge države.
Na samom kraju ono što bih istakla jeste da sve mere koje su predviđene ovim budžetom, neke od njih i ne tako popularne, da imaju kristalno jasan cilj, a to je suzbijanje sive ekonomije, poboljšanje plaćanja poreza. Jednom rečju, ozdravljenje naše privrede i naše ekonomije, samim tim i povećanje broja radnih mesta u privatnom sektoru, koje automatski povlači bolji životni standard naših građana, što jeste strateški cilj ove Vlade i zato će u danu za glasanje ovaj predlog budžeta dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, juče ste, ministre, tokom izlaganja argumenata DS se nervozno smejali i na kraju ste rekli da vam je sve to što mi kažemo smešno. Zbog toga ću početi sa nekoliko primera onoga što nama nije smešno, pa bih voleo da vidim da li je to vama i dalje smešno.
Gospodine ministre, da li je vama smešno to što nama nije smešno vaša zakonska odluka da svi zaposleni i svi penzioneri, nezavisno od toga kolika im je plata i penzija, imaju pad kupovne moći bar za 10% u sledeće tri godine?
Ako meni ne verujete, da citiram vašeg kolegu potpredsednika Ljajića, koji je rekao da je prosečna korpa onoga koji uđe u bilo koju prodavnicu u našoj zemlji za mandata ove Vlade pala sa 500 dinara na 354 dinara. To je pad od 27%. Da li vam je to smešno? Demokratskoj stranci to nije smešno.
Da li vam je smešno to što ste u vašem budžetu zaboravili po prvi put u poslednjih 12 godina da stavite prebijenu banku, jedan dinar za aktivne mere zapošljavanja? Da li je to smešno što smo mi to primetili i kritikovali?
Da li je vama smešno to što smo se borili protekle nedelje, bez prisustva vaših poslanika, da suluda odredba Zakona o platama, koja je mogla da dovede do toga da od 1. januara budu otpušteni svi profesori, osim redovnih na fakultetima? Da li je to smešno? Da li je smešno to što smo se borili protiv toga i naterali vas da to promenite? Nama to nije smešno.
Da li je vama, gospodine ministre i onima koji su sada spremni da glasaju za ove zakone, smešno to što se ovim budžetima, suprotno onome što čujemo, predviđa devalvacija dinara sa sadašnjih 114,9, koliko je bilo jutros, na 118,8 koliko ste zacrtali u budžetu za sledeću godinu i čitavih 127 dinara po evru u 2016. godine u proseku. Da li vam je to smešno? To je 7% devalvacije za sve one koji imaju kredite. Nažalost, većina njih je i dalje u deviznom znaku.

Gospodine Đeliću, imam jednu molbu za vas.

Da li vam je smešno? Ja govorim o budžetu, gospodine Arsenoviću.

Molim vas, gospodine Đeliću …

Šta je sad ovo? Vi svaki put, gospodine predsedavajući, mene.

Molim vas, vi možete da se ljutite koliko god hoćete, ali moja je dužnost da vas ipak upozorim.
Nije fer ni pošteno da ismejavate ministra ovde i ja ne verujem da se ministar ičemu smejao. Govorio je ozbiljno.
Ako je napravio neki smešak, to ne znači da mu je smešno. Ja vas molim, izbacite tu reč iz dalje diskusije i nastavite. Izvolite.

Gospodine predsedavajući i vi koji aplaudirate, ja vas molim da onda od službe zatražimo da vidimo koje su prve reči ministra kada je naš ovlašćeni predstavnik završio govor. Da li je rekao da je ovo sve smešno? Da li je rekao?
Ministre, da li ste rekli da je ovo smešno?
Jeste, rekli ste. Hvala što ste pošteno potvrdili.
U redu, gospodine predsedavajući. Neću ponavljati ono što je ministar sada priznao da je rekao. Da li je u redu tako? Ali, nama nije ništa smešno, jer u ovom budžetu šta konstatujemo? Konstatujemo da ne može biti povoljno, da li može ta reč, poljoprivrednicima kojima se smanjuje budžet za tri milijarde dinara, da ne može biti uputno da se i dalje, suprotno onome što smo čuli jutros, na strani 408, ovo je zakon o kome mi pričamo, itekako nalazi 951 milion dinara za žičare. Ovde piše, da li hoćete da citiram, ovo nije moje štivo, nego vaše, da su postojeće instalacije žičare stare, podložne stalnim kvarovima i zastojima u radu koji iziskuju povećane troškove održavanja i negativno utiču na imidž i uslove u ski centru Kopaonik, što je bio razlog za pokretanja podprojekta rekonstrukcije žičare „Krčmar“ u ski centru Kopaonik.
Poštovani građani Republike Srbiji, ovo izmislio nisam. Da li smemo da kažemo da ne verujemo u Demokratskoj stranci da u ovome momentu to bude prioritet? Da li ćete shvatiti zbog čega smo predložili da to ne bude izdatak? Čini mi se da je to razumno.
Kada govorimo o onome što se radi, mi smo prošle nedelje predložili amandman koji je mogao da ima pozitivan efekat na budžet, jer kaže se da se štedi, a vidimo da, suprotno onome što je najavljeno kao spasonosni Zakon o javnim nabavkama koji je trebao da obezbedi između 600 miliona evra, to je bila niža procena, ušteda, vidimo da nabavke rastu za 10% u sledećoj godini.
Čuli smo neka objašnjenja, ali to su sve objašnjenja koja ne mogu da opovrgnu činjenicu da sredstva za kupovinu roba i usluga su predviđena za rast od 10% sledeće godine. Toliko o ključnoj priči o Zakonu o javnim nabavkama, toliko o tome.
Nama se ne čini uopšte normalno u ovom momentu kada se traži od najsiromašnijih da istrpe povećanje cene hleba, mleka, lekova, komunalija, zejtina, a što se tiče mlađih i manje mlađih, i povećanje cena računara, da se povećava u sledećem budžetu posle 6,7% koliko je priznao ministar za plate u ovome budžetu za sada, da se povećava taj izdatak za 3,2%, a kada znamo da ne mali broj ljudi će otići u penziju, a ne nameravate da iz zamenite, to će porasti još više.
Gospodine ministre, predložili smo amandman koji je samo pratio vaše reči. Da li smo se mi složili sa vama? U pravu ste, trebali smo i mi to trebamo da uradimo ranije, da zakonski obezbedimo da niko ko radi u javnom sektoru ne može dobiti više od jedne plate. Vi ste taj amandman odbili. Vi niste omogućili da se izbegne anomalija da neko ko nije preduzetnik, niti ima neverovatne sposobnosti po dve, tri do četiri hiljade evra mesečno. To je loše.
Sada ću da vam kažem šta se dešava od kada smo se videli prošli put, to beše petak. Da li znate koliko se ljudi zapošljava u ovom momentu? Da li znate koliko je postupaka pokrenuto? Pomenuo sam neke primere. Hoćete li, gospodine ministre, da se upoznate sa činjenicom da postoje sredine gde odbornici, oni koji danas formiraju većinu u ovom parlamentu, nude našim odbornicima da se antedatiraju konkursi, pa tako ajde ne galamite vi, pa ćemo vama dati neku kvotu? Da li znate da ima takvih pokušaja? To je razlog zbog kojeg ste morali da prihvatite naš amandman prošle nedelje koji je omogućavao da svi postupci koji su pokrenuti od momenta formiranja ove rekonstruisane Vlade budu ništavi i da da Skupština, pošto je to dosta čupavo, kako kaže narod, konstatuje i odobri tu aktivnost, jer ove mere koje ste predvideli će biti izigrane.
Vi ste studirali etiku. Tako da mislim da etika rada u javnom poslu iziskuje da se prate reči koje su izrečene, naročito kada ih kaže ministar finansija.
Sa druge strane, možda ste studirali etiku, ali izgleda da niste studirali Etihad. Znate, mi mesecima pokušavamo da dobijemo ugovor. Jedino što ovde vidimo i to nam je na strani 108, vidimo da na razdelu Ministarstva privrede, koje uzgred budi rečeno, je veoma šturo i obrazloženje isto, predviđeno je 8,3 milijarde dinara za „Fijat“ i Etihad tj. Er Srbiju.
Molimo vas gospodine ministre, očekujući od ovog doma i naših građana što je mnogo bitnije, da se odobri ovaj budžet koji predviđa značajna sredstva za Er Srbiju, tj. za ono što ste već uradili, jer koliko znamo bilo je subvencija i ove godine, a i Fond za razvoj je odobrio jednu garanciju za koju mi i dalje ne znamo ništa. Ne znamo ni koliki je iznos.
U suštini, danas ću da vam pokažem ono što i mnogi ljudi koji rade u tom sistemu su nam dostavili. Ovo je samo u formi pitanja. Ovo je izvod iz APR, koji je dostupan svima. Ovo je Er Srbija dame i gospodo, evo Er Srbije, kako je zvanično registrovana u APR.
Tu piše da je Er Srbija osnovana 29. februara 1992. godine. Kako to ministre? Da li ste vi to uradili pre 21 godinu, kada ste se setili? Reći ću vam kako – Er Srbija, dame i gospodo, do daljnjeg, prema ovim dokumentima nije ništa drugo do onog našeg starog JAT Ervejza. Samo ste mu promenili ime.
Hoćemo dalje? Evo i jednog broja ugovora. Na vama je da kažete da li su oni tačni ili ne, gde vidimo da oni ugovori za avione koje ste uzeli, ono što leti, danas slavodobitno, ide se u Ljubljanu gde smo i pre leteli, piše da za jedan avion A319, ugovor gde se jasno vidi da je ugovor između JAT Ervejza, tj. Er Srbije i Etiharda. To znači da naši poreski obveznici plaćaju za sve one njoke, za svo ono prskanje po aerodromima, za sve one marame i za sve te interiore, koji su možda i bolji od onoga što ima „Lufthanza“. Znate koliko plaćamo? Sada ću vam reći.
Plaćamo 3.137,8 dolara po satu, a pošto je predviđeno da leti 415 sati, to dođe 1,3 miliona dolara mesečno, malo manje od milion evra. Ministre i poštovane kolege, da li znate kada je napravljen ovaj avion? Da li znate, ti novi avioni? Taj avion je fabrikovan novembra 1999. godine. Imamo i ovaj iz 2000. godine.
Vreme je da nam kažete, pošto od „Al dahre“ i poljoprivrede nema ništa, kažite nam kada je napravljen taj avion Novak Đoković. Kažite nam istinu koliko to plaćamo, pa ćemo možda i to podržati, jer je dobro da se nađe rešenje za JAT Ervejz. Preklinjem vas u ime svih poreskih obveznika Republike Srbije da ne krijete istinu. Nemojte kriti istinu, jer što se nešto više krije to postaje sve više sumnjivo.
Zbog toga vas molim i ovo je poslednji papir koji ću vam pokazati, ovo su gospodine ministre, amandmani koje je pripremila DS, njih 50. U njima ima ideja i za ono što ste zaboravili. Zaboravili ste programe za obrazovanje mladih, niste dali dovoljno novca za Komisiju za akreditaciju, niste dali u skladu sa zakonom novac ni za jednu lokalnu samoupravu. Način na koji ste smanjili transfere kažnjava one koji su bili najodgovorniji, koji su najmanje zapošljavali i oni koji su predvideli kroz tzv. subvencije da finansiraju ekonomski rast i zapošljavanje.
Umesto da dižete za 80 odsto porez na imovinu u Beogradu i u drugim gradovima i mi smo bili protiv tog zakona u maju kada ste ga predvideli, dajte nešto novca i Beogradu. Sada kada ga vodite nemojte da kažnjavate Beograđane. Nemojte da kažnjavate Srbiju. Nemojte da kažnjavate sve one koji žele istinu i nemojte ni na koji način da mislite da je bilo kome smešna ova situacija u kojoj se nalazimo. Hvala.