Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koalicija Udruženja izbeglica će u danu za glasanje podržati Predlog budžeta Vlade Republike Srbije za 2014. godinu iz dva razloga.
Prvi razlog jeste zato što je ovaj budžet realan i zaista je izraz teške socijalno-ekonomske situacije u kojoj se nalazi naša država. S druge strane, zato što Vlada Srbije pokazuje odlučnost da sprovede suštinske reforme i da stvori ambijent da se reši ključno pitanje građana Srbije, a to je pitanje nezaposlenosti.
Pozdravljamo napore Vlade da se smanji siva ekonomija, da se poveća naplata poreza, da se reši pitanje javnih preduzeća i da se stvori ambijent da dođe što veći priliv stranih investicija. Naravno, za to je potrebno doneti set zakona, kao što su Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, a posebno Zakon o planiranju i izgradnji.
Posebno pozdravljamo što je već usvojen set pravosudnih zakona koji bi trebao da doprinese da se stvori jedno efikasno pravosuđe koje je jedan od ključnih elemenata stvaranja ambijenta za priliv stranih investicija.
Kratko bih se usredsredio na još dva pitanja vezano za budžet. To je pitanje Srba u regionu i pitanje izbeglih i prognanih lica. Položaj Srba u regionu je veoma težak. Posebno želim da istaknem pitanje Srba u Hrvatskoj i Srba u Federaciji BiH, koji se nalaze u veoma teškom položaju. Srbi u Hrvatskoj i Srbi u Federaciji BiH su građani drugog reda. Osnovni problem je diskriminacija u zakonodavstvu i ponašanju nadležnih državnih organa. Posebno ističem primer antisrpske kampanje koja se već mesecima odvija u Hrvatskoj. Zato želim posebno da pozdravim odluku Ministarstva spoljnih poslova Srbije i gospodina Mrkića koji je poslao jedan dokument svim našim DKP u svetu da se upozna međunarodna javnost sa brojnim incidentima, skidanjem i razbijanja dvojezičnih tabli i da se Vlada Republike Srbije maksimalno pomogne da se pitanje Srba u Hrvatskoj reši na jedan obostrano prihvatljiv način.
Takođe poseban problem jeste i položaj Srba u Federaciji BiH, posebno u Uvsko-Savskom kantonu, posebno u Livanskom kantonu veliki broj Srba se i dalje iseljava i mi očekujemo da Vlada Srbije, kao što ima nameru da pokrene to pitanje sa zvaničnim Sarajevom i da se to pitanje u narednom periodu rešava.
Što se tiče izbeglih i prognanih lica, želim istaći da u Srbiji živi 300 hiljada proteranih Srba iz Hrvatske, 200 hiljada proteranih Srba iz Federacije BiH, preko 200 hiljada interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Vlada pokazuje spremnost preko svojih institucija da rešava to pitanje i mi očekujemo da će se pokrenuti jedan stalni dijalog sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom i da će pitanje imovine, pitanje nestalih lica, pitanje ratnih zločina doći na dnevni red i da će se postići pravično i trajno rešenje tih problema. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine ministre, uvažene dame i gospodo, pre svega želim da vam odam priznanje na hrabrosti da dođete u parlament sa sigurno predlogom najgoreg budžeta od 2000. godine i da ga branite pred poslanicima, imajući u vidu da ne postoji nijedna stavka u budžetu koja garantuje napredak ili bolji život u bilo kom segmentu javnog života ili države Srbije.
Imajući u vidu da znam kakve su reakcije ministara na ovaj budžet, želim pre svega da kažem da kao neko ko je vodio sistem odbrane gotovo šest godina, skrenem pažnju da je ovaj budžet gotovo neprihvatljiv za sistem odbrane, da su sredstva koja su namenjena za investicije minorna i da ćete pre ili kasnije ovakvim budžetom ugroziti sistem odbrane, što je zaista jako loša vest za sve one koji brinu o ovoj zemlji i koji i danas i u ovom trenutku, svakog dana vode brigu o bezbednosti naših građana.
S druge strane, čuli smo koliko loših implikacija ima po zdravlje, odnosno po zdravstvo ovakav predlog budžeta. Želeo bih da naglasim nekoliko drugih stvari koje nisu apostrofirane, a jako su važne.
Poreskim promenama u parlamentu Srbije ova Vlada je lokalnim samoupravama ukinula gotovo 20% prihoda po osnovu poreza na zarade.
Sve lokalne samouprave u Srbiji, bez obzira koje stranke ih vode i ko je na vlasti, imaju manja sredstva. Vi predviđate smanjenje za još 2.000 miliona dinara transfera lokalnim samoupravama.
Lokalne samouprave su dobile u staranje i regionalne puteve, pa je neko zamislio da za 500.000 dinara može da se održava kilometar regionalnog puta, što je apsolutno nemoguće. Bez obzira na to ko vodi lokalne samouprave očekujem da svi oni koji su odgovorni prema svojim građanima i sredinama iz koje dolaze, ne podrže ovakav predlog budžeta, jer je to katastrofalno upravo za njih i njihove komšije koji su glasali za njih, da danas ovde zastupaju njihove interese.
Gospodine ministre, osvrnuću se samo na ono što mislim da je izuzetno važno, a to je agrar ili poljoprivrednik u ovoj zemlji. Daću vam neke podatke koji se tiču 2012. i 2013. godine, a onda ćete mi objasniti zbog čega su onda namenjeni transfer, odnosno, subvencije za agrar smanjenje za gotovo tri hiljade miliona dinara, odnosno tri milijarde dinara? Kažem tri hiljade miliona, pošto poljoprivredniku te milijarde nisu bliske, nisu mu bliski ni milioni, ali, 3.000 miliona, svakako je nešto što je izuzetno veliko.
Godine 2012. cena kukuruza je bila 27 dinara, prošle godine je bila 12,5 dinara. Dakle, ova Vlada je plaćala kukuruz 12,5 dinara iako je repromaterijal poskupeo za 30%, a nafta je poskupela za 20%. Suncokret je bio 2012. godine 55 dinara, prošle godine je više nego duplo jeftiniji 25 dinara. Cena žita 2012. godine je bila od 21 do 27 dinara, a prošle godine 16 dinara. Na koji način mislite da oporavite agrar i poljoprivredu u Srbiji, ukoliko dozvoljavate da sredstva koja se izdvajaju za poljoprivredu u ovoj godini će biti manja za ko tri hiljade miliona dinara?
Ova zemlja nema mnogo resursa, ali svako je poljoprivreda jedan od najvažnijih i ukoliko taj odnos imate prema poljoprivredi, bojim se da već iduće godine će rezultat biti katastrofalan i to ne samo za poljoprivredu, već i za sve one koji zavise od poljoprivrede.
S druge strane, smanjujete novac koji se izdvaja kroz subvencije za poljoprivredu, a planirate da državu zadužite za još nekih 6,5 hiljada miliona evra, praktično 6,5 milijardi. Slušamo već godinu dana kako je ova Vlada vaša i prethodna, koja je takođe vaša, se zaduživala kako bi vraćala stari dug i došli smo u situaciju da sa 15 milijardi duga, 15 milijardi evra, danas dugujemo preko 20 milijardi sa ovim zaduženjem koje planirate. Verovatno ćete vraćati neke kamate, ali će to preći uveliko 22 ili 23 milijarde evra, što će biti rekord koji je ikad Srbija imala.
Rashodi po osnovu otplate kamate rastu za čak 20 milijardi dinara, za oko 23%. U odnosu na rebalans iz 2013. godine, rashodi po osnovu otplate glavnica rastu za 31,1 milijardu dinara, znači deset puta više nego što vi smanjujete subvencije poljoprivrednicima.
Sve ovo ukazuje da budžet koji ste predložili nije razvojni, nije čak ni socijalan. Teško da možemo politički da sagledamo kakav je taj budžet i u kom pravcu, u stvari vi pokušavate da vodite ovu zemlju. Voleo bih i žao mi je što danas nije ovde prisutno još nekoliko ministara da nam kaže da li je zadovoljan načinom na koji ste vi rasporedili ovaj budžet, imajući u vidu, koliko ja imam informacija je bilo jako loše prilikom te same raspodele, odnosno da su ljudi bili zbunjeni kada su dobili svoje parče kolača.
Sve je više-manje o budžetu rečeno, ali imam za vas jedno pitanje. Politika nije i ne bi smela da bude lična, međutim, u politici postoji nešto što je lično. Kao čovek koji se vratio u Srbiju, kao neko ko je završio fakultet u inostranstvu, ulivali ste nadu i poverenje da se razumete u finansije. Nisam od onih koji ad hok poštuju znanje, dok se to znanje ne verifikuje kroz neke primenjene aktivnosti, ali me zanima, pošto kažem ovo je otkako se bavim parlamentarizmom, odnosno 2000. godine, najgori budžet, da li po završetku svog mandata, mandat će vam biti kraći upravo zbog ovakvih predloga, da li planirate da ostanete u ovoj zemlji, da živite ili planirate da se vratite tamo odakle ste došli?
Mene to jako zanima, jer ukoliko planirate da se vratite nakon kraha zbog ovakvog budžeta, to nije fer ni korektno, a ukoliko planirate da ostanete onda vam čestitam i kažem, čestitam vam na hrabrosti. Mislim da zaista treba da imate veliku hrabrost da izađete danas pred parlament i da nas ubeđujete da ovaj budžet koji će za nekih tri godine da za 7, 8% smanji životni standard, pre svega penzionera, treba da bude prihvatljiv i za stranku kao što je PUPS, zaista nemam razumevanja i kažem vam da zasigurno nećemo glasati za ovakav predlog. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Krstić.

O ovim prethodnim kritikama budžeta smo uglavnom razgovarali već, zaduživanja preko agrara. Tu je bio i ministar odbrane, ne znam da li ste vi bili tu kada je on bio.
Samo da vam odgovorim na ovo lično pitanje, ako budemo sproveli ovaj budžet i ukoliko budemo pokazali markofiskalnu odgovornost koju smo krenuli da pokazujemo sa ovim budžetom, nakon ove rekonstrukcije, planiram da ostanem ovde. I te kako, ali ne pod drugim uslovima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Stojković.

Možete li samo da nam kažete koliko je vremena ostalo?

Ostalo je 19 minuta i 30 sekundi.

Hvala najlepše gospođo Kovač.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom sam slušao onaj deo koji se naročito odnosi na prosvetu, nauku i obrazovanje i slušao vaše izlaganje i izlaganje vašeg kolege Radulovića u vezi odlaska mladih ljudi.
S Samo moram da vas korigujem radi tačnosti, mi smo nažalost po drugom mestu odlaska mladih ljudi. Jedino afrička država Gvineja Bisao je ispred nas po odlivu tih mladih stručnjaka. To je paradoks u toj celoj priči. Samo ove godine je oko 800 otišlo iz ove zemlje. Ako znamo da godišnja izdvajanja naše zemlje za školovanje jednog lekara na godišnjem nivou je negde oko 3000 evra. Za jednog inženjera je negde oko 1650 evra. Znači, sa jedne strane školujemo, sa druge strane šaljemo u inostranstvo kao gotov proizvod gde će sigurno biti oberučke prihvaćen, što je zaista veliki paradoks za našu zemlju.
Imamo još jedan drugi paradoks, a to je ne samo odliv tih mladih ljudi kojih ima na godišnjem nivou oko 31000, imamo i štancanje lažnih diploma. Po Ministarstvu za prosvetu, svaka deseta diploma je falsifikovana. To je ono što pored odlaska mladih ljudi je sledeća opasnost koja čeka našu zemlju.
Vi u ovoj zemlji imate univerzitete, imate isturena odeljenja koja nemaju akreditaciju. Samo radi informisanja, 15 isturenih odeljenja ima akreditaciju, preko 100 nema akreditaciju, što znači da ta kontrola koja treba svuda da se sprovede, naročito u visokim školama, odnosno fakultetima i univerzitetima ne postoji. Postoji samo 14 inspektora u celoj zemlji koji to rade.
Zato smo podneli onaj amandman i molim vas da pogledate još jednom. To je da se Komisiji za akreditaciju odobre sredstva kako bi mogli da rade svoj posao, zato što iduće godine 2014. godine, je opet ona peta godina kada oni moraju da idu u kontrolu i proveru akreditacije. Tako da vas sa ovog mesta još jednom molim da pogledate taj amandman i odobrite sredstva Komisiji za akreditaciju kako bi mogli da se bave svojim poslom.
Imamo još jedan problem, a to je problem koji nažalost u budžetu izgleda kao povećanje budžeta, u stvari to nije nikakvo povećanje, to je budžet za nauku. Ispravićete me ako grešim, 14,1 milijarda dinara je planirana za nauku, međutim ono što se ne pominje je da ogroman deo tih sredstava ide za plate, a ono što se nažalost ne pominje je onaj deo koji se odnosi na direktne materijalne troškove. Sami znate, studirali ste u inostranstvu i znate koliko je nauka bitna, naročito ona translociona koja se bavi prevođenjem suve nauke u jedan proizvod. Srbija je po broju prijavljenih patenata negde na zadnjem mestu u Evropi.
Ako stavite na papir te brojeve, naš naučnik ima godišnje 300 evra. Znači, sa tih 300 evra ja ću vam pročitati šta on mora da preživi, odnosno sa 25 evra mesečno. To je potrošni kancelarijski materijal, učešće na konferencijama, putni troškovi, školarine postdiplomskim studentima, potrošni laboratorijski materijal i održavanje eksperimenata. Znači, sa 25 evra mesečno naučnik u Srbiji treba da sprovede eksperiment i napravi proizvod koji će biti konkurentniji u svetu.
Ja kao neko ko se 20 godina bavi naukom mislim da je ovaj budžet za nauku jasno ispod svakog praga održivosti. Vi se sami sećate da su letos bili štrajkovi naučnika ovde u našoj zemlji. Zaista se ne sećam, ne pamtim kada je više hiljada naučnika izašlo na ulice da traži svoja osnovna prava, a to je da se bavi svojim poslom.
Zato u onom amandmanu vas molim da pogledate još jednom i popravite budžet koji se odnosi upravo na nauku, i da ga vratite na onaj nivo koji je bio 2010. godine. Znači, to je ono što je, koliko ja znam i dogovoreno je sa sindikatom za nauku i sa Ministarstvom prosvete, odnosno sa bivšim ministrom prosvete, kako bi ljudi mogli zaista da se bave svojim poslom, a ne da odlaze iz ove zemlje i traže svoj posao, odnosno svoje neke mogućnosti tamo negde drugde. Gubimo elitu ovog društva, a to jesu na vrhu te piramide obrazovanja jesu zaista naučnici.
Ovim završavam, tim apelom da razmotrite te dve stavke. Znači, akreditaciju i da razmotrite i povećanje budžeta za nauku, a samim tim i za obrazovanje. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Izvinite, pre vas ministar Krstić.