Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, predlažući ovaj amandman na budžet, namera nam je bila da se povećaju sredstva koja se opredeljuju za nauku, kao i sredstva koja su neophodna za normalno funkcionisanje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Srbija se naime danas, po svom ulaganju u nauku od 0,36% BDP i sumom od 14 milijardi, nalazi na poslednjem mestu u Evropi. S obzirom na ovo, ne može da čudi činjenica da imamo najmanji broj prijavljenih naučnih patenata i da Srbija iz godine u godinu sve više stagnira.
Da li zaista mislite, gospodine ministre, da je 30.000 dinara godišnje, po naučnom radniku, odnosno 2.500 dinara mesečno za direktne materijalne troškove kojima treba da se plate potrošni kancelarijski materijal, potrošni laboratorijski materijal, troškovi putovanja na naučne skupove, školarine za postdiplomske studije, zaista dovoljno da bi naša nauka mogla da iznedri proizvode koji će biti konkurentni na svetskom tržištu.
Ovako loši uslovi rada i smanjenje plata naših naučnih radnika i drugih visoko obrazovanih kadrova, dovešće do daljeg odliva mozgova iz naše zemlje, ali i odliva ogromnih finansijskih sredstava koja se ulažu u njihovo školovanje i njihov rad. Ovo je poruka njima, da treba da odlaze u inostranstvo, da bi mogli da se profesionalno ostvare, a Srbija će nakon toga od tih zemalja i od tih stranih fabrika po visokim cenama kupovati znanje i tehnologiju.
Upravo iz ovog razloga, što smatramo da ulaganje u nauku investicija, a ne potrošnja, tražimo da se milijarda dinara, koja je opredeljena na razdelu Ministarstva privrede, a predviđena za gašenje i rasprodaju naših fabrika i otpuštanje radnika, bude prebačena za razvoj nauke…
(Predsedavajući: Vreme.)
… koja može da bude zamajac za razvoj naše privrede o otvaranje novih radnih mesta. Hvala.