Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 52 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Olgica Batić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima po 12. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2014. GODINU
Sačekaćemo da ministar uđe.
Na član 7. Razdele 16, 20 i 24 amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Siniša Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. Razdele 16 i 22 amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Vladimir Ilić i Nikola Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vladimir Ilić.

Poštovani ministre, naš amandman se odnosi na smanjene transfere ka lokalnim samoupravama za 1,8 milijardi dinara. Smanjenje transfera lokalnim samoupravama je, po mom dubokom ubeđenju, posledica vašeg krajnje defanzivnog pristupa izradi budžeta.
Vratiću se na jedan od amandmana mojih kolega, konkretno kolege Mlađana Dinkića, koji niste prihvatili, a tiče se agresivnog razduženja i smanjenja opterećenja koje imamo kroz kamate u ovom budžetu. Sada imamo situaciju da nam lokalne samouprave imaju značajno manja sredstva i nije tragedija samo u tome, već i perspektivno, za naredni budžet sledeće godine imaće još manja sredstva. Ne samo lokalne samouprave, nego većina korisnika sredstava ovog budžeta. To jeste posledica tog pristupa.
Ukoliko ne smanjimo opterećenje za kamate, nećemo moći da stvorimo preduslove i taj poslovni ambijent, o kome je ovde bilo reči, koji između ostalog pretpostavljam izgradnju infrastrukture, puteva. Dakle, moje kolege su juče diskutovale upravo o tome, da nemamo sredstva za elementarne stvari. Komunalni
sistemi u opštinama su na granici opstanka, prezaduženi, ne plaćaju gorivo, nemaju para za investicije, nemaju para za održavanje.
Imamo jednu potpuno paradoksalnu situaciju. Na jednoj strani se ukidaju subvencije za privlačenje stranih investicija, ukidaju se sredstva lokalnim samoupravama, ne radi se infrastruktura. Kako mislite da privučemo investitore? Na ovaj način zaista to nije moguće.
Sve se opet svodi na ono o čemu su vam mnoge kolege ovde govorile. Uzaludne su žrtve, uzaludno je smanjenje zarada, uzaludno je smanjenje svih ovih davanja, ako ćemo već naredne godine imati opet nova smanjenja, nove restrikcije i sve veće obaveze u budžetu.

Na član 7. razdele 16 i 22, amandman je podnela narodni poslanik Radmila Gerov.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani ministre, ovo je treći amandman koji sam podnela, a vezan je za izradu projektne dokumentacije za Koridor Istok. To je koridor koji treba da spoji Koridor 10, koji prolazi kroz Srbiju, i Koridor 4, koji ide kroz Rumuniju i Bugarsku.
Naša zemlja želi da postane članica EU i mislim da smo tu potpuno svi saglasni. Ako je to tako, mi onda moramo da pratimo šta se dešava u Evropi. Avgusta ove godine Evropska komisija donela je odluku o novim koridorima. Za period od 2014. do 2020. godine opredeljeno je 26 milijardi evra, za finansiranje puteva koji spajaju te koridore i za izgradnju luka. Izradom ove projektne dokumentacije stvorila bi se mogućnost za ekonomski razvoj opština istočne Srbije, to je 13 opština u četiri okruga. To, osim putne infrastrukture, podrazumeva i železničku infrastrukturu, tj. spajanje „Železnica Srbije“ sa „Železnicom Bugarske“ kod susedne Rumunije i razvijanje luka kao što je Luka „Prahovo“, u Donjem Milanovcu. To je zaista interes ove zemlje.
Koridor 4 je rangiran više u odnosu na Koridor 10 kod EU. Zaista mislim da 0,02% budžeta Republike nije mnogo za izradu projektne dokumentacije. Sinoć sam, gospodine Krstiću, rekla da smatram da, ako je budžet dobro projektovan, sigurno nećete tekuću budžetsku rezervu koristiti pre septembra ili oktobra, jer ukoliko neka sredstva nedostaju, to može da se radi promenom aproprijacije.
Ovim amandmanom ne povećava se budžetski deficit, ostaju isti prihodi i primanja, isti rashodi, ali smatram da je interes ove zemlje da se izradi takva projektna dokumentacija.

Na član 7. razdele 16 i 22 amandmane je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Gospodin Milićević ima reč.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Poštovani ministre, mislim da tokom rasprave o budžetu, a i razgovora koji smo vodili, kad sve saberemo, pa i razgovor koji smo vodili unutar poslaničkog kluba, odnosno na relaciji poslaničkog kluba, vas kao ministra i predstavnika Ministarstva, ovo je treći ili četvrti put da pokušavam da nametnem jednu te istu temu iz jednog prostog razloga, da bi i vi i vaši saradnici shvatili značaj i
Ovoga puta govorim o amandmanu koji sam podneo i pokušaću kroz obrazloženje, kroz razloge zbog kojim sam podneo amandman, da još jednom pokušam i vama i predstavnicima Ministarstva da stavim do znanja koji je značaj i važnost pitanja o kojem smo govorili proteklih dana i o kojem govorimo i danas.
Danas ću obrazloženje amandmana započeti sa nekoliko činjenica. Mislim da, ne vašom greškom, sa tim činjenicama, čini mi se da ni vi niste dobro upoznati. Želim najpre da vas podsetim, još 1998. godine Kolubarski okrug je zadesio razoran zemljotres sa epicentrom u Mionici. Ukupna šteta procenjena u tom trenutku je bila 6,1 milijardi dinara. Procentualno gledajući, kada je reč o oštećenju, bilo je negde oko 56% stambenih objekata, 24% su bili komunalni i infrastrukturni objekti i 20% javni i privredni objekti. Sve ukupno negde, po različitim osnovama oštećenja, bilo je oštećeno, precizno 18.000 objekata.
Godine 1999, go je činjenica koja je vama poznata, je formirana Direkcija za obnovu i razvoj, sanaciju kuća i objekata koji su porušeni u zemljotresu koji je Kolubarski okrug zadesio 1998. godine. Direkcija je osnovana samo sa jednim jasnim ciljem, da se preko Direkcije, a sredstvima budžeta Republike Srbije, na osnovu zakona koji je donet, čini mi se, 1998. godine, to se može proveriti, saniraju u celosti i otklone posledice koje je načinio ovaj razorni zemljotres građanima Kolubarskog okruga.
Kako je vreme prolazilo, a naročito u periodu od 2000. godine do danas, vremenom su, iz godine u godinu, smanjivana sredstva koja su kroz budžet Republike Srbije opredeljivana za konkretno ovu namenu. To je u mnogome otežalo i prolongiralo celokupnu obnovu i sanaciju u proteklom vremenskom periodu.
U 2013. godini smo, za nekoliko dana i u 2014, januara 2014. godine, bar onako kako je navedeno u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, formalno pravno i prestaje da postoji ova direkcija, ali ono što je suštinsko pitanje i što je suštinska stvar jeste da, nažalost, kompletna obnova i sanacija, nakon dugo godina, još uvek nije u celosti završena.
Tokom rasprave u načelu mi smo vrlo jasno rekli da ovaj budžet jeste realan i rekli smo da ušteda treba i mora u periodu ekonomske krize da bude prioritet.
Takođe, s druge strane, vrlo jasno smo rekli - da reforme. Ali, znate kako, to smo rekli i tokom rasprave u načelu, postoje stvari na kojima se ne može štedeti u ovom trenutku. Mi smatramo da se ne može štedeti na rešavanju onoga što jesu životna pitanja građana.
Kada je reč o reformama, i to smo rekli tokom rasprave u načelu, naravno da reforme, ali ne reforme preko kolena, već reforme na jedan odgovoran način, u interesu građana i ne na teret socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, što je izuzetno važno.
Znate, gospodine Krstiću, vlasti u Srbiji jesu promenljive, parlamentarne većine i vlade jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema onome što jesu životna pitanja, što se tiče poslaničkog kluba SPS, nikada ne bi trebao da bude promenljiv. Posle ne mogu, to sam rekao i tokom rasprave u načelu, posledice jedne elementarne nepogode da budu odgovornost samo aktuelne vlade u čijem mandatu se elementarna nepogoda desila, već svake naredne vlade, dok se ne završi kompletna sanacija i obnova.
Dakle, predložio sam amandman na član 7, sa nekoliko jasnih suštinskih ciljeva. Prvi cilj je da zaista shvatite važnost i značaj pitanja o kojem govorim. Drugi razlog je da pokušam da vas navedem na razmišljanje da pre svega razmislite o odluci kada je reč o nepostojanju Direkcije u narednom vremenskom periodu. Treći razlog je da iznađemo zajednički način da rešimo ovo pitanje koje je od izuzetne važnosti i značaja za građane Kolubarskog okruga.
Obzirom da je, prema listi prioriteta koje je utvrdio Savet Direkcije o kojoj govorim, vrlo precizno i jasno podvučena crta i definisano je da u ovom trenutku, odnosno, ne u ovom trenutku, nego da ima 300 objekata koji nisu obnovljeni, da je ukupna vrednost negde oko 500 miliona dinara, shvatajući, pre svega sagledavajući realnu ekonomsku snagu, mogućnosti budžeta Republike Srbije, ja sam predložio amandmanom da se u narednoj godini saniraju posledice 35 najugroženijih i vrlo jasno sam definisao kriterijume.
Tri parametra sam uzeo. Prvi parametar jeste da je reč o stambenim objektima koji predstavljaju jedino mesto stanovanja tim porodicama, a jesu oštećene u zemljotresu. Drugi jeste da je reč o višečlanim porodicama koje imaju tri i više članova, porodicama koje imaju decu. Treći parametar jeste da je reč o porodicama koje nažalost jesu korisnici sredstava iz Centra za socijalni rad. Dakle, radi se o socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva.
U potpunosti se slažem, ušteda treba i mora da bude prioritet, ali postoje stvari na kojima se u ovom trenutku ne može i ne sme štedeti, jer ovo jeste životno pitanje tih građana.
U obrazloženju koje sam dobio kao neprihvatanje amandmana koji sam podneo stoji između ostalog nekoliko konstatacija i želim prosto da pokušam da pojasnim nešto što u ovom trenutku za mene lično predstavalja otvoreno pitanje.
Dakle, vi ste jasno rekli da bi zaključkom Vlade oktobra 2013. godine Direkcija trebala da prestane sa radom januara 2014. godine, da je to i odluka Saveta Direkcije, koji čine sve opštine, odnosno predstavnici opština Kolubarskog okruga i da bi trebala da se formira stambena agencija koja bi preuzela radnike Direkcije.
Ta prva konstatacija, to je opšte poznato da je Vlada donela odluku i da Direkcija neće formalno-pravno postojati 2014. godine, to nije ništa novo. Ali, ono
što želim da vam kažem kada je reč o odluci Saveta, koliko je meni poznato, a to možete i vi da proverite i da se uverite, takva odluka Saveta nije doneta. Jeste donet jedan vid preporuke i predlog načina na koji se u narednom vremenskom periodu može nastaviti obnova i sanacija.
Što se tiče stambene agencije, predlog za osnivanje stambene agencije je predlog do kojeg se došlo na osnovu konsultacija predstavnika Direkcije i resornog ministra građevine. Ali, isto tako želim da vam kažem da, kada je reč o formiranju stambene agencije, u ovom trenutku ni od te priče nažalost nema ništa, nijedan papir nije urađen, nijedan dokument, nijedan akt.
Takođe, u obrazloženju za neprihvatanje amandmana navedeno je da nema potraživanja i nema dugovanja prema Direkciji, odnosno prema onome što je Direkcija radila u proteklom vremenskom periodu. Rekao sam vam, od 2000. godine do danas su iz godine u godinu smanjivana sredstva. Direkcija je radila onoliko koliko je imala sredstava, a sredstva su opredeljivana na osnovu budžeta početkom godine. Dakle, za proteklu godinu to je bilo 25 miliona dinara. Ubeđen sam da bi Direkcija obnovila svih 300 objekata i da je to mogla da učini u proteklom vremenskom periodu da je imala mogućnost da pronađe iz republičkog budžeta 500 miliona dinara. Nažalost, to nije bila realnost.
Čini mi se da je nekako na pogrešan način protumačeno ono što sam ja želeo da postavim kao suštinsko pitanje. Dakle, nije moje suštinsko pitanje - da li će postojati Direkcija u narednom vremenskom periodu? Znate kako, vi ovde pominjete i radnike. Radnici jesu bitni, ali u ovom trenutku za mene nisu najvažniji. Za mene je najvažnije hoće li u narednom vremenskom periodu biti nastavljena sanacija i obnova objekata koji su porušeni u zemljotresu još 1998. godine. Još važnije je pitanje hoće li ta sanacija u celosti biti završena tokom narednog vremenskog perioda.
Dakle, mi potpuno realno sagledavamo ekonomsku snagu i mogućnost budžeta. Znamo da sredstva od 500 miliona dinara nije moguće obezbediti u jednoj budžetskoj godini, ali je veoma važno da vrlo jasno i precizno zajedno, ako postoji volja, napravimo dugoročnu strategiju, napravimo dinamiku, da definišemo rokove i da rešimo ovo pitanje koje je, ponoviću, od izuzetne važnosti i značaja za građane Kolubarskog okruga.
Postoji više načina, a ja sam putem amandmana predložio samo jedan i mislim da je u ovom trenutku realan, obzirom da Direkcija još uvek formalno-pravno postoji. Postoji i drugi način, drugi modalitet, druga alternativa, kako god, da se obnova u narednom vremenskom periodu nastavi iz sredstava republičkog budžeta preko Ministarstva građevine, a da sredstva ne budu usmeravana preko Direkcije, ukoliko Direkcija ne postoji, već preko lokalnih samouprava, odnosno građevinskih direkcija lokalnih samouprava koje bi u narednom vremenskom periodu obavile ovaj posao.
Dakle, postoji više načina ukoliko postoji razumevanje i volja da ovo pitanje rešimo. Ja jesam podneo amandman, ali uvek može da se napravi ispravka amandmana i da definišemo ono što jeste zajednički interes. Ovo nije ni političko, ni partijsko pitanje i ja vas molim još jednom da shvatite važnost i značaj ovog pitanja i da pokušamo da zajedničkim snagama iznađemo neko rešenje. Hvala.

Hvala.
Na član 7. razdele 16, 24 i 28 amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Boško Ristić, Milovan Marković, Nebojša Zelenović i Zlatko Dragosavljević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospodine ministre, uvažene kolege poslanici, naš amandman se odnosi na to da se lokalnim zajednicama ne smanjuje transfer iz budžeta za 2013. godinu. O tome smo govorili malo i u načelu, a sada hoćemo još par rečenica oko toga da kažemo, jer mislimo da je to veoma bitno i veoma važno, jer bez razvoja lokalnih zajednica, lokalnih samouprava nema ni razvoja Republike Srbije.
Čini mi se da će većina lokalnih samouprava ovim smanjenjem biti žestoko pogođeno i da će biti u velikim problemima, da mnoge male opštine neće biti u mogućnosti čak ni da isplate zarade svojim radnicima, jer je većini od tih malih opština praktično jedini izvor ili najveći deo izvora upravo od transfera. Kada im to uskratimo, onda će one doći na rub propasti. Mislim da, ministre, morate dobro razmisliti pre nego što donesete odluku oko malih zajednica.
Ukoliko se to ne ostvari, pored toga što male opštine neće moći da isplate plate, ni veće opštine, ni veći gradovi neće moći ništa da investiraju, tako da će 2014. godina za njih biti puko preživljavanje. Znamo da bez novih investicija nećemo moći ni da dovedemo nove investitore i tako ulazimo u jedan začarani krug, gde ćemo se vrteti i propadati sve dublje i dublje, jer bez novih investicija nema novog zapošljavanja, a bez novog zapošljavanja nema novih prihoda i ulazimo u jedno vrzino kolo.
Kada smo kod investicija, hteo bih da pitam da mi odgovorite, ako znate, da li Vlada razmišlja da nastavi projekat izgradnje autoputa Pojate - Preljina, jer je to od vitalnog značaja za nekoliko gradova centralne Srbije uključujući i moj Kruševac ali i Trstenik, Kraljevo, Čačak. Bez tog puta teško da će ovaj deo Srbije, središnji deo Srbije moći da se razvija. Ponavljam pitanje - da li će i kada će Vlada nastaviti projekat izgradnje autoputa Pojate – Preljina? O njemu se priča unazad desetak godina, zadnjih par godine se baš intenzivno pričalo da samo što nisu krenuli radovi ali nažalost prođoše i godinu i po dana od početka rada nove Vlade, a od puta nema ničega.
Drugi deo našeg amandmana se odnosi na poljoprivredu, hoću i tu da kažem par rečenica. Mi smo predložili da se 400 miliona prebaci sa jednog konta na drugi, odnosno na poljoprivredu da bi moglo da dođe do izgradnje sistema za navodnjavanje. Jer, mi imamo situaciju da svake godine, tamo negde septembra, konstatujemo da je suša bila katastrofalna, da smo izgubili, ne znam koliko miliona evra, zbog te suše, a ništa ne preduzimamo da to sprečimo. Tako će, siguran sam, biti i ove godine da ćemo doći u poziciju da tamo u avgustu ili u septembru konstatujemo da je suša bila nenormalna, da smo zbog toga izgubili na desetine miliona evra i stalno tako. Umesto da se krene na rešavanje problema mi od poljoprivrede uzimamo i dajemo nekom drugom. Dakle, svi govore o tome, ali svi rade suprotno.
Takođe smo predložili da jedan deo novca bude usmeren i na savetodavce i da je to projekat koji je bio započet u prošloj Vladi i koji je dao odlične rezultate, i nije bio politički projekat što se sada dokazuje i mislimo da je to malo izdvajanje za ono što može kroz poljoprivredu da se vrati. Zato vas molimo da još jednom razmislite, a mi smo i dali predlog od čega bi trebalo da se uzme, a da se da za lokalne samouprave i za poljoprivredu, a to je od subvencija koja ide javnom servisu, televiziji.
Dakle, tamo je predviđeno sedam i po milijardi, mi kažemo pola da se uzme i da se da poljoprivredi i lokalnim zajednicama, a drugu polovinu da naknadimo na taj način što će građani, umesto 500 dinara platiti 250 dinara, mesečne pretplate. Mislimo da to za građane nije veliki izdatak, a sa druge strane ćemo dobiti mnogo, i kod lokalnih zajednica i kod poljoprivrede. Hvala.

Na član 7. razdele 16. i 27. amandman su zajedno podnela 62 narodna poslanika poslaničke grupe SNS.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 16. i 28. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući ovaj budžet sa besmislenim stavkama, našao sam i stavku gde nameravate za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata da potrošite 70 miliona dinara. Onda sam pročitao vaš partijski bilten gde kaže Aleksandar Vučić – Srbija je preokrenula tok svoje istorije.
Onda moram da se zapitam koliko vi kasnite za vremenom u kome živite. Dvadeset i tri godine je Aleksandru Vučiću trebalo da shvati da je budućnost Srbije u EU, a 14 godina da je tok istorije preokrenuo prošli put…