Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratimo na amandman. Shvatam vašu želju da politički obojite svoj govor, ali ipak to morate dovesti u vezu sa amandmanom.

Molim vas, da me ne prekidate, evo, objasniću vam mnogo plastičnije. Četrnaest godina vam je trebalo da shvatite da ste tok istorije preokrenuli pre 14 godina, 1999. godine kada su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić za prošlog mandata u bescenje rasprodali milionske žrtve naših predaka iz Prvog i Drugog balkanskog rata i kada je obesmišljeno herojstvo proslavljenih srpskih pukova iz Prvog svetskog rata.
Amandman kaže da hoćete 70 miliona dinara da potrošite za obeležavanje Prvog svetskog rata, a ja vam kažem da niste dostojni za to. Jer, kada stanu galije carske, pitaju iz dubina Jonskoga mora heroji sa Bregalnice, Kolubare, Mačkovog kamena, pitaju heroji sa Gruništa, ima li srpske zastave u Peći? Pitaju heroji iz Prvog svetskog rata čuje li se srpska truba sa Kosova polja?
Noćas sam radio do 12 kao i vi, ali sam mirno spavao, jer mi noćas u san nije došao Milutin da me pita – ima li Gračanice? Nije mi noćas u san došao Stefan Dečanski da me pita – ko pretvori portu Visokih Dečana u parking za NATO tenkove?

Hvala gospodine Milivojeviću.     
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po amandmanu.

Ovaj amandman zaista dobro oslikava čime se Vlada Republike Srbije vodila kada je kreirala budžet. Naime, za Srbe u regionu i Srbe u dijaspori, dakle za Srbe u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji namenjeno je ukupno 100 miliona dinara, a za proslavu godišnjice Prvog svetskog rata namenjeno je 70 miliona dinara. Dakle, kakav je odnos prema Srbima u regionu, prema Srbima u dijaspori govori baš taj omer, za jednu proslavu, za jednu mogućnost da se ta sredstva utroše ne namenski kao što su trošena i za proslavu Milanskog edikta, a znamo kako je to na kraju završilo. Ta sredstva su mogla biti usmerena za učenje srpskog jezika u Vukovaru, u Kninu, u Mostaru, za očuvanje tradicije Srba u regionu, ali i za pomoć Srbima u dijaspori koji bi mogli dobiti neku informaciji o Srbiji šta ih čeka u Srbiji kada se vrate i ukoliko se vrate u Srbiju i da li matica uopšte misli na njih.

Gospođa Gojković, po amandmanu. Izvolite.
Preostalo vreme za poslaničku grupu je jedan minut.

Samo želim da kažem da poslanička grupa SNS svakako neće glasati za amandman DS zato što oni svojim amandmanom predlažu da Srbija ne obeleži na dostojan način 100 godina obeležavanja početka Prvog svetskog rata. Sve zemlje Evrope su davno napravile svoje programe i ponosne su na to što su bili u grupi sila pobednica.
Vreme je da ova Vlada, da čitava Srbija shvati svoj značaj i svoj udeo u učestvovanju u Prvom svetskom ratu. Zaista je dobro što je i povećan iznos novca ove godine za predstavljanje Srbije u svetu, što je određeno upravo da to urade kroz institucije. Dakle, novac će biti usmeren ka određenim institucijama koje, koliko sam informisana, su uveliko u pripremi šta će to biti. Dakle, obeležićemo Prvi svetski rat snimanjem dokumentarnog filma i obeležićemo Prvi svetski rat, 100 godina, mnogobrojnim izložbama koje su sada u pripremi, a to je i kroz Narodnu biblioteku Srbije, kroz muzej istorije i kroz sve ostale relevantne institucije u ovoj državi.

Replika, Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, zamolite kolege da se malo ućute ipak se o njihovoj savesti radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, niste vi mene dobro razumeli, apsolutno smatram da Srbija treba i mora da obeleži taj značajan jubilej svoje istorije, ali smatram da vi niste dostojni da taj jubilej obeležavate, a pogotovo ova Vlada koju tvore one političke stranke koje su u bescenje rasprodale milionske žrtve naših predaka koji su slavom ovenčani na Ceru i Kolubari i koji su svoje kosti…

Gospodine Milivojeviću, ukoliko budete ponovili, izreći ću vam opomenu, pošto ne možete vređati ljude i govoriti o prodaji žrtava, pošto je to užasno što ste rekli. To je užasno što ste rekli i prvi ja ne dozvoljavam da se to prebacuje meni kao delu poslaničke grupe SNS. Ničije žrtve nikada nismo prodavali.

Evo ja ću to ovako da vam predočim, gospodine predsedniče. Da li će taj novac biti dat za uređenje Srpskog vojničkog groblja u Solunu? Da li će ova Vlada kojoj predsednik Republike, koji šakom i kapom deli ordenje, odlikovati Đorđa Mihajlovića čuvara srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku? Da li ćete vi kao narodni poslanici vladajuće većine tražiti da taj čovek koji vodi računa o kostima naših predaka koji su slavom ovenčani poginuli zarad naše otadžbine da bi se okitili medaljama na kojima piše „osvećeno Kosovo i Metohija“? Da li ćete tog čoveka odlikovati? Da li će on znati da neko u Srbiji vrednuje njegov trud? Da li ćete te milione dinara potrošiti da se uredi Srpsko vojničkog groblje u Bizerti? Da li ćete otići na Kajmakčalan da vidite gde stoji jedan spomenik na kome piše – proći će vekovi ali tebi česmice niko doći neće i samo će čopori vukova pevati o slavi srpskih pukova.
Mislim da je bar taj dan dan kada treba da se setiti koliko si tu ljudi sa velikom verom otišli u taj rat, kakvom su se slavom ovenčali, kako su herojstvo demonstrirali i kako su njihove žrtve završene i kako je njihov napor okončan 1999. godine.