Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je svojevrstan apel da se javne politike u našoj zemlji vode konzistentno, pogotovo kada je u pitanju politika u procesu obrazovanja.
Naime, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, koju tretira ovaj amandman, je najbitnija institucija pored Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i koja predstavlja temelj određivanja budućnosti visokog obrazovanja u našoj zemlji.
Godine 2005. mi smo samo potpisali Bolonjsku deklaraciju i ušli u red slobodnog prostora obrazovanja u Evropi. Međutim, ulaskom Komisije za akreditaciju u ENQA ove godine, došli smo do tog stadijuma da je naša Komisija za akreditaciju ušla, jedinu u regionu pored Hrvatske, u red najkompetentnijih akreditacionih tela u EU, što znači da će se diplome naših studenata u budućnosti mnogo bolje tretirati u zemljama EU.
Prošle godine smo isto tako imalo problem u budžetu oko finansiranja Komisije za akreditaciju, koja je nezavisno telo, i intervencijom Odbora za finansije uvrstili smo ta sredstva za finansiranje Komisije za akreditaciju u iznosu od oko 60 miliona dinara. Ove godine, moram da upozorim da će se vršiti, pošto se proces akreditacije visoko obrazovnih institucija vrši ciklično na pet godina, vršiće se proces akreditacije fakulteta, visokih škola i univerziteta. Ministar jako dobro zna kakav je to proces, šta on iziskuje i izražavam bojazan da će to biti veoma malo sredstava, da bi ta komisija mogla da egzistira i da funkcioniše.
Zbog toga, ako želimo da imamo jedno ovako nezavisno telo, ako želimo da imamo jako i dobro obrazovanje, moramo da napravimo jasnu distinkciju između izvršne vlasti i ministarstva, Komisija ne treba da bude pod kapom ministarstva, i da obezbedimo sredstva kako bi temelj ekonomskog i svakog drugog razvoja naše zemlje mogao da bude utvrđen. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 7. razdele 20 i 25 amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacio je ovaj amandman, a odbačeni amandman, prema članu 163. stav 4. Poslovnika, ne može biti predmet rasprave o njemu se ne glasa.
Izvolite Lapčeviću.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, ovim amandmanom sam predložio dve stvari. Prva se odnosi na naše najmlađe, na našu decu i rešavanje problema koji ova zemlja ima u 21. veku, a to je nedostatak osnovnih higijenskih uslova u osnovnim školama u Srbiji.
Znate sigurno podatak da preko hiljadu škola u Srbiji nema osnovne elementarne higijenske uslove zadovoljene za našu decu. U preko 200 škola nema pijaće vode, a u preko 500 škola nema adekvatnih higijenskih uslova, odnosno ne postoji adekvatni toaleti, već su toaleti poljski.
Zaista je nedopustivo da u eri komunikacija, u veku gde se borimo protiv zaraznih bolesti dozvolimo da u srpskim školama, u više od 500 njih, deca nemaju osnovne higijenske uslove, već svoje higijenske potrebe obavljaju, nažalost, u poljskim toaletima ili, u ne malom broju slučajeva, čak i poljskim kukuruzištima.
Mislim da 300 miliona dinara, koliko sam predložio da bude prenamenjeno sa projekta podsticaja „Fijata“ od 8,3 milijarde, nije nikakva posebna suma koja će ugroziti ovaj projekat, a 300 miliona dinara je sasvim dovoljno para da se bar 200 škola reši problema neadekvatnih higijenskih uslova za našu decu.
Bilo bi jako poželjno kada bi ministar bar bilo šta od ovoga saslušao. Izvinite, ali zaista se radi o jako važnom problemu koji muči našu decu. Razumem da nemamo para ni za šta i razumem da je zemlja u velikim problemima, ali dajete da zaista opredelimo tamo gde je najpotrebnije. Smatram da nema potrebnije stvari nego rešiti osnovne higijenske uslove za decu koja idu u školu.
Znate slučaj od pre mesec dana masovnog trovanja u vrtićima. Znate slučajeve zaraznih bolesti koje svakog meseca pogode neko područje žutice u Aleksincu i u drugim krajevima Srbije. Molim vas da krenemo da rešavamo taj problem. Mi smo valjda društvo koje je zaslužilo da u 21. veku svojoj deci obezbedi najbolje uslove za učenje i elementarne higijenske uslove za rad u školama.
Drugi deo amandmana se odnosi na ono što i vi znate, što smo pričali na Odboru, a to je da se sredstva koja su predviđena od 36 milijardi za Ministarstvo privrede definišu i da budu namenjena za radnike koji su radili u svojim preduzećima koja su propala ili otišla u stečaj, koji imaju potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada, koji su te svoje zarade tražili, odnosno nadoknadu tih zarada tražili i pred sudom, koji imaju izvršne presude. Takvih je nekoliko hiljada u Nišu i takvih je nekoliko hiljada u čitavoj Srbiji. Zaista bi bilo nepošteno prema njima koji su radili u ogromnim sistemima, koji su izgrađivali ovu zemlju, da ih država razvlači godinama i da ne želi to da im isplati.
Prošle godine je doneta uredba po kojoj je Agencija za privatizaciju krenula sa evidentiranjem potraživanja tih radnika. Bila je obaveza da se do kraja prošle godine donese predlog kako da se isplate oni, a do dana današnjeg to nije urađeno. Moj je predlog da se krene, da se opredeli deo sredstava ove godine u visini od pet do deset milijardi i da se isplate ljudi koji imaju potraživanja po osnovu radnog odnosa i zaostalih plata, a da se to sukcesivno dalje u narednih pet do deset godina rešava po modelu stare devizne štednje. Mislimo da je to pošteno prema ljudima koji su ceo svoj vek uložili u razvoj ove zemlje. Hvala.

Na član 7. razdele 20, 25, 26 i 27 amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ivan Karić.
Izvolite, Kariću.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, amandman Zelenih Srbije je takav da kada je kriza mi hoćemo da kažemo da ne sme da se zaboravi na ulaganje u proizvodnju i na ulaganje u prevenciju, a upravo ovaj budžet gotovo da nema ništa od proizvodnje i od prevencije u sebi. Tako Zeleni Srbije predlažu da se obezbedi najmanje jedan obrok organske hrane đačkim kuhinjama i da se obezbedi korišćenje maline kao dodatak ishrani najmanje jednom dnevno.
Ono što je veoma važno, gotovo 10% populacije u Srbiji ima dijabetes nekog tipa. Mi ovde predlažemo mnogo više novca za ranu detekciju i prevenciju dijabetesa na primarnom nivou zaštite u Republici Srbiji. Zatim, kada govorimo o socijalnom osiguranju i finansiranju bolovanja roditelja dece koja se leče od raka za se vreme lečenja, tj. trajanja lečenja, a ne samo četiri meseca, smatramo da je to najmanje što dugujemo svojoj deci.
Naravno, ono što boli mlade generacije u poslednjih nekoliko desetina godine, to je unapređenje zdravstvene zaštite i reproduktivne sposobnosti mladih u Srbiji. Gotovo je sramotno da se samo jedan milion odvoji za te potrebe, kada svi pričate o natalitetu i kada pričate o tome kako svake godine 35 hiljada građana i građanki ove zemlje imamo manje.
Na kraju samo nekoliko pitanja za ministra. S obzirom da ste „Rivolving fond“ pominjali, tj. ministar privrede ga je pomenuo, to nije dovoljno da mi podržimo kao Zeleni Srbije ovaj budžet, ali vas pitamo – da li znate koliko budžet duguje reciklerima, koliko duguje za 2012. i za 2013. godinu? Da li će ti iznosi biti isplaćeni u 2014. godini? Da li znate da je to industrija na izdisaju, koja zapošljava 15 hiljada ljudi?

Hvala.
Na član 7. razdele 20 i 26 amandman je podneo narodni poslanik Dušan Milisavljević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. razdele 20, 26 i 30 amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Lučić.
Izvolite.

Hvala.
Gospodine ministre, predložila sam amandman koji predviđa da se sa razdela 20 Ministarstva privrede, aproprijacije koja iznosi 20 milijardi, a namenjena je procesu restrukturiranja preduzeća ili, kako se ovde u ovoj raspravi o budžetu već odomaćilo, za otpuštanje zaposlenih, da se sa te aproprijacije izdvoji 500 miliona dinara i prebaci Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.
Zašto? Zato što, kada smo ovde nedavno raspravljali o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja, inače sam mislila da taj zakon nije neophodan i da postojeća zakonska regulativa dobro uređuje njihovu zdravstvenu zaštitu, tada smo konstatovali da najmanje 500 miliona nedostaje za lica iz člana 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, a to su deca, trudnice, porodilje, osobe sa invaliditetom, stariji od 65 godina, izbeglice, raseljeni i da ne nabrajam. To je 16 kategorija stanovništva i za njih država plaća osiguranje. Ta sredstva su već godinama nedovoljna. U samom finansijskom planu Fonda zdravstvenog osiguranja stoji da su sredstva za ova lica iz člana 22. dvadeset puta manja nego što je to neophodno.
Amandman je odbijen. Kaže se da je ova aproprijacija od 20 milijardi optimalno planiran. Sigurna sam da delim ubeđenje i uverenje većine poslanika ovde, da ako postoji neka aproprijacija u predloženom budžetu koja je potpuno subjektivno voluntaristički planirana, to je sigurno ova aproprijacija u razdelu Ministarstva privrede od 20 milijardi. Nešto slično je tvrdio i sam ministar na Odboru za finansije kada je rekao da on u stvari ne zna koliko je novca neophodno, a budući da još nemamo ni zakon o stečaju ne zna koliko ljudi će ostati bez posla, misli 20 hiljada. To će sve biti ljudi bez zdravstvenog osiguranja, koji su obuhvaćeni članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i ništa nije prirodnije nego da deo sredstava ode u zdravstveni fond. Zahvaljujem.

Na član 7. razdeo 20 i 27 amandman je podneo narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Moj amandman tiče se povećanja sredstava na budžetski Fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i to sa povećanjem od predviđenih 180 miliona na 500 miliona.
Često se kaže da budžetski novac nema boju. Ali, ipak postoji nekakav budžetski novac koji i te kako može da se vidi po boji i novac iz budžetskog Fonda za energetsku efikasnost ima boju štednje.
Pretpostavljam da ćemo za nekoliko meseci, najviše šest, imati ovde i rebalans budžeta. Molim ministra, da ovaj amandman ima na umu, pošto je energetska efikasnost, koliko evropska obaveza toliko i neophodnost kod nas, s obzirom na stanje u energetskoj efikasnosti, u korišćenju energije i u nedostatku novih izvora energije.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je ustanovila ovaj budžetski fond zakonom i na žalost isto tako zakonom je ukinula Fond za zaštitu životne sredine. S obzirom, da sam rekla da novac ima boju ponekad, moje pitanje za ministra finansija Lazara Krstića. Šta se dešava sa zelenim novcem, sa novcem koji je na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine po načelu zagađivač plaća, prestavio obavezu za sve one koji zagađuju životnu sredinu da uplaćuju u budžet?
Dok je bilo Fonda jasno se videlo gde je taj novac. Sada znam da je na četiri pozicije ono što treba da se isplati po ugovorima koji su sklopljeni dok je Fonda bilo. Ali, kao što zanemarujemo da nam treba dovoljno novca u budžetskom Fondu za energetsku efikasnost, tako smo zabrinuti zbog nemanje odgovora na pitanje, kako će se odlučivati o trošenju zelenog novca, jer načelo zagađivač plaća, ostaje na snazi tokom 2014. godine. Jako je važno da znamo tačno kolika je vrednost novca koja se na zakonom propisan način prikuplja, ali još je važnije da znamo kako se svaki dinar tog novca troši. Hvala vam.

Ima reč ministar Krstić.