Na član 7. razdeo 19 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor i Zoltan Pek.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM je podnela amandman u vezi nastavka izgradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici.
Molim vas, gospodine ministre, da obratite pažnju na ovo što ću vam govoriti, jer očekujem odgovor, očekujem da obrazložite zbog čega je odbijen ovaj naš amandman i nadam se da će taj vaš usmeni odgovor biti uverljiviji nego što je ovaj u pisanoj formi, koji smo dobili pre neki dan.
Isto tako, molim i kolege narodne poslanike da me saslušaju i da podrže ovaj naš amandman, koji se tiče kulture, koji se tiče nastavka i završetka izgradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici.
Ta zgrada u Subotici je izgrađena daleke 1854. godine. Godine 1904. je rekonstruisana, 1915. godine je delimično stradala u požaru, 1926. godine je ponovo rekonstruisana, ali je 2006, 2007. godine, nažalost, jedina mogućnost bila da se ta zgrada praktično izgradi ponovo, počevši od temelja, jer je sama zgrada bila u tako lošem stanju godinama i decenijama unazad da više nije bilo moguće da se u toj formi i na taj način očuva.
Verovatno znate, gospodine ministre, verovatno se videli, ako ne uživo, onda na starim razglednicama, fotografijama iz Subotice, tu zgradu sa korintskim stubovima. To je jedan od simbola grada Subotice. Nama Subotičanima izuzetno teško pada što već godinama imamo u samom centru našeg grada jedan nezavršeni objekat, jednu praktično betonsku konstrukciju.
Dvadeset i prvog decembra 2006. godine je potpisan ugovor o zajedničkom finansiranju adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta, Narodnog kazališta, Nepszinhaz u Subotici. Držim u ruci ovaj ugovor od 21. decembra 2006. godine. Ovo je tzv. trojni ugovor, u smislu da se Republička Vlada obavezala da će finansirati 45% troškova izgradnje, da će obezbediti 45% troškova izgradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, isto toliko pokrajinska Vlada, tada Izvršno veće, i 10% opština, danas grad Subotica.
Želim da vas podsetim, gospodine ministre, da su svi ministri kulture od tada izjavljivali, ne samo u Subotici, nego i ovde u Beogradu, da je izgradnja, rekonstrukcija, adaptacija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici prvorazredni projekat od nacionalnog značaja i da nosi u sebi najvišu važnost za svagdašnje Ministarstvo kulture. Želim da vas podsetim, gospodine ministre, da smo mi, da je Republika Srbija za ovih sedam godina, od kada je ovaj ugovor na snazi, imala šest ministara kulture i da su svi govorili o tome da je izgradnja i završetak izgradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici projekat od nacionalnog državnog značaja. Prvo je bio gospodin Dragan Kojadinović, pa je bio gospodin Vojislav Brajović, njega je sledio gospodin Nebojša Bradić, posle njega gospodin Predrag Marković je bio ministar kulture, pa Bratislav Petković, a danas Ivan Tasovac. Svi oni su naznačavali i davali na značaju ovom projektu.
Bez obzira na ovo što sam izneo, od 2009. godine, Republička Vlada nije davala ni jedan jedini dinar za izgradnju ovog objekta. Do tada, od 2006. do 2009. godine je Republika obezbedila 229 miliona dinara ukupno, AP Vojvodina 243 miliona dinara. Kao što rekoh, ovaj ugovor je važeći ugovor.
Znam da u ovoj državi imamo problem sa poštovanjem Ustava, sa implementacijom i sprovođenjem zakona, znam da ima manjkavosti vezano za ostvarenje načela vladine prava i pravne države, ali mislim da je stvarno skandalozno da postoji ugovor čiji je potpisnik i Vlada Republike Srbije, a da u prethodnih pet godina ni jedan jedini dinar nije obezbeđen za izgradnju ove zgrade, ovog objekta i da se Republika Srbija ponaša kao da nema ovog ugovora ili kao da je čitav ovaj projekat završen, a mi Subotičani, ne samo Subotičani, moramo da trpimo tu betonsku konstrukciju u samom centru grada.
Kao što znate, verovatno znate, pozorište u Subotici ima tradiciju dužu od 200 godina. U Subotici postoji drama na srpskom jeziku, drama na mađarskom jeziku u Narodnom pozorištu. Lično se zalažem za formiranje i drame na hrvatskom jeziku, jer je to u tradiciji našeg grada.
Narodno pozorište i ovi ansambli i ove drame funkcionišu i bez zgrade. Bez obzira što moraju da funkcionišu u neljudskim uslovima, vraćaju se u Suboticu, vraćaju se u Srbiju, sa prestižnim nagradama sa međunarodnih pozorišnih festivala.
Mislim da bi bilo dobro, gospodine ministre, da objasnite zbog čega Vlada Republike Srbije smatra da ovaj ugovor koji držim u ruci ne postoji. Ja želim da citiram neke odredbe ovog ugovora. Na primer: „Ugovorne strane su se u članu 2. ovog ugovora obavezale da zajednički obezbede finansijska sredstva potrebna za realizaciju i završetak adaptacije rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta u sledećim procentima: 45% Vlada, 45% Izvršno veće, danas Vlada Vojvodine i 10% opština, danas grad Subotica“.
U članu 3. se kaže da su ugovorne strane utvrdile obavezu da će za realizaciju navedenog ugovora obezbediti kontinuiranu dinamiku izgradnje objekta u čijem cilju će blagovremeno planirati i donositi odgovarajuće odluke na obezbeđenju finansijskih sredstava tokom planiranog perioda realizacije i završetka objekta. Naglašavam i podvlačim reči – završetka objekta.
Mi smo predložili obezbeđivanje stope 10 miliona dinara iz budžeta za narednu godinu Republike Srbije. Smatrali smo da je taj iznos realan, s jedne strane, a s druge strane gospodin Pajtić je pre nekoliko meseci obećao u Subotici da će se iz budžeta AP Vojvodine obezbediti 150 miliona dinara u 2014. godini za izgradnju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Neka sredstva su već i stigla i nastavljena je gradnja u Subotici, ali ta sredstva nisu dovoljna, s jedne strane. S druge strane, opet naglašavam, i Republika Srbija ima ugovorne obaveze, a taj ugovor je na snazi i, nažalost, nije još u potpunosti realizovan, daleko od toga.
Razmišljali smo da li bi bilo dobro eventualno da stavimo neki drugi iznos. Ali, mislili smo da će Vlada, odnosno Ministarstvo finansija, verovatno reagovati, da će početi nekakvi razgovori.
Ja ne bih tu da se cenkam i ne bih Skupštinu pretvarao u pijacu, ali ukoliko Vlada smatra da je ovaj iznos previsok, mi možemo da damo ispravku amandmana. Možemo postići nekakav dogovor, neka to bude 70, 100 miliona, koliko Ministarstvo smatra da je realno, ali ipak posle pet godina bilo bi dobro da Vlada nastavlja sa izvršavanjem svojih ugovornih obaveza.
Vi ste u mišljenju, odnosno Vlada Republike Srbije je u mišljenju povodom našeg amandmana istakla da su planirana sredstva isključivo namenjena za izmirenje preostalih ugovornih obaveza iz sredstava Nacionalnog investicionog plana i da izuzev započetih projekata, na ovoj ekonomskoj klasifikaciji nema raspoloživih sredstava za nove projekte. Apsolutno ne razumem ovo obrazloženje, pošto se ne radi o novom projektu. Radi se o projektu koji je započet sredstvima Nacionalnog investicionog plana. Ta sredstva su stizala dve, tri godine i pet godina nema ni traga ni glasa od tih sredstava.
Vi ste naveli, gospodine ministre, da je u 2009. godini izvršena primopredaja radova, ispostavljena i isplaćena okončana situacija, čime je ugovorna obaveza u potpunosti isplaćena i završena prva faza izgradnje.
Kao što vidite, a ja sam citirao i odredbe ugovora, nema ni govora o tome da su obaveze Vlade Republike Srbije prestale završetkom prve faze izgradnje te zgrade. Jednostavno, to ne bi bilo prirodno, to ne bi bilo normalno, jer se tu ugovor odnosi na čitav projekat i na snazi je do završetka tih radova.
Predložili smo da se ta sredstva uzmu, odnosno obezbede ne iz sredstava Ministarstva kulture, nego iz sredstava Ministarstva za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, zbog toga što su kod njih predviđena sredstava, u tom ministarstvu su predviđena sredstva za završetak započetih projekata.
Ne mogu da se složim, gospodine ministre sa vama, da nema sredstava za ovu namenu, pošto se u budžetu vidi, a to smo naveli i u obrazloženju našeg amandmana, da su predviđena sredstva za završetak započetih projekata u visini od milijardu i 600 miliona dinara, da deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od 763 miliona dinara namenjena su za kapitalni projekat M1.11 Kragujevac-Batočina, što znači da još uvek ostaje oko 838 miliona dinara, koji nisu predviđeni ni za jedan konkretan projekat. Možda ta sredstva imaju svoje mesto, ali to se apsolutno ne vidi iz Predloga budžeta.
Molim, gospodine ministre, da mi date odgovor sa prve strane, koji je upotrebljiv, a ne ovakav kakav je Vlada dostavila u mišljenju povodom amandmana. S druge strane, ako još ima prostora, a nadam se da ima, predlažem vam da vidimo da li je ovaj iznos realan ili treba da se koriguje, modifikuje, da stavimo neki drugi iznos, ali bi bilo izuzetno važno da se nastavi sa izgradnjom zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Mislim da to zaslužuju ne samo Subotičani, nego kultura u Republici Srbiji kao državi. S treće strane, želeo bih da apelujem na uvažene kolege, bez obzira na političku pripadnost i na sve poslaničke grupe da u danu za glasanje podrže ovaj amandman u interesu razvijanja kulture u Republici Srbiji. Hvala.

Reč ima ministar.

Hvala.
Odgovoriću. Mi smo proverili i nakon prijema amandmana sa Ministarstvom kulture, vezano za ovo. Neću prolaziti kroz sve, ali dajte da prođem možda kroz neki. Projekat je započet 2006. godine. Sredstva su obezbeđena u budžetu za 2006. godinu od 278 miliona dinara. Za projekat rekonstrukcije zaključen je ugovor sa preduzećem „Panongrad“ iz Subotice, kao izvođačem radova. Do kraja 2007. godine izvođaču je ukupno isplaćeno 172 miliona dinara.
Zakonom o budžetu za 2008. godinu bila je predviđena isplata ostatka ugovora od 56 miliona dinara. Rešenjem od 9. juna izvršen je prenos dodatnih sredstava. Ali, ono što je suština i piše i u obrazloženju koje ste dobili jeste da je izvršenom primopredajom radova, ispostavljeno isplaćenom okončanom situacijom od 3. jula 2009. godine izvođaču radova, preduzeću „Panongrad“ za realizaciju projekta iz NIP isplaćen je celokupan ugovoreni iznos i onaj deo za finansiranje drugih faza, prema informacijama koje imamo iz Ministarstva kulture preuzeo je Fond za razvoj AP Vojvodina.
Znam da taj fond više nije kao takav tu, ali sam dok ste vi govorili stupio u kontakt i sa ministrom kulture, koji kaže da je Ministarstvo kulture u stalnom kontaktu sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu, između ostalog, i po pitanju ovoga, da je Ministarstvo do sada obezbedilo, odnosno da je ispunilo finansijske obaveze po osnovu dosadašnjih ugovora, ali da je namera da u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom pokrene i reši pitanje kako da se to završi, nakon toga što stoji godinama koliko stoji. Uputio bih vas na resorno ministarstvo po tom pitanju. To je odgovor koji imam na to.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, replika.

Gospodine ministre, ja ne mogu da budem zadovoljan ovim odgovorom zbog toga što iz ovog ugovora proizlazi da Republika Srbija ima obaveze povodom ovog pitanja.
Naravno, znam, to sam maločas spomenuo, da AP Vojvodina treba da izvrši svoj deo obaveze i to i čini. Bez obzira na tešku finansijsku situaciju u Vojvodini, ne bih da ponavljam sve one argumente koje smo iznosili prethodnih godina, pa i juče, bez obzira na nepoštovanje ustavne garancije, vezano za finansiranje AP Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, je obezbeđivao sredstva svih ovih godina za izgradnju i završetak tog objekta. To je činio u skladu sa svojim mogućnostima i grad Subotica. Tu isključivo Vlada Republike Srbije, ne ova, nego ni prethodna nije obezbeđivala sredstva nije izvršavala svoje ugovorne obaveze.
Meni je drago što ministar kulture Srbije i pokrajinski sekretar za kulturu sarađuju. To je od izuzetne važnosti. To bi trebalo da bude tako i trebalo bi da se podrazumeva. Nažalost, ne podrazumeva se u odnosu na sve resore, ali to neće, gospodine ministre, rešiti problem odakle će se finansirati 45% izgradnje tog objekta, a 45% treba prema važećem ugovoru do završetka objekta da obezbedi Republika Srbija.
Znam da ovo nije vaša obaveza isključivo kao ministra finansija, ali ste vi tu predlagač ispred Vlade i vi ste ovlašćeni predstavnik Vlade. Ja apelujem na celu Vladu Srbije, kao i na vladajuću većinu, da pokrenemo ovo pitanje sa mrtve tačke, jer Subotica i kultura u Republici Srbiji zaslužuju da se posle pet godina nastavi sa gradnjom ovog objekta i da se konačno posle pet godina izvršavaju obaveze ne samo od strane pokrajine i grada, nego i Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, po amandmanu.

Želim samo da kažem da će u danu za glasanje poslanički klub URS podržati amandman naših dragih kolega iz SVM zato što mislimo da je zaista krajnje vreme da posle toliko natezanja između pokrajinske i republičke vlasti konačno se odobre pare za dovršetak izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici. Ko god je bio tamo, zna da predstavlja simbol grada Subotice i sa tradicijom dugom preko 200 godina.
Molim vas, gospodine ministre, pošto do mene sedi vaš prethodnik koji je, dok je bio ministar finansija 2004-2006. godine, dao novac za izgradnju dečjeg pozorišta u Subotici. Sada vi možete ovu lepu tradiciju da nastavite i da vi odobrite novac za završetak ovog većeg Narodnog pozorišta u Subotici.

Po amandmanu, narodni poslanik Jovan Palalić.

Želim da istaknem da će poslanička grupa DSS podržati ovaj amandman, obzirom da je, kao što je i uvaženi kolega Balint Pastor  rekao, i ugovor zaključen 2006. godine i u okviru sredstava koja su tada izdvojena i u okviru projekta NIP koji je tada bio i pokrenut.
Vlada Vojislava Koštunice, tada je bio gospodin Dinkić ministar finansija, je obezbedila prva sredstva i u svakom slučaju tada smo i prepoznali značaj da se ovako jedan važan objekat od važnog kulturnog značaja za Srbiju izgradi i rekonstruiše i u tom smislu mislimo da je ovo prirodna stvar da ovakav jedan amandman podržimo. Hvala.