Pošto je ovo bila završna reč ministra, mislim da nemate pravo na repliku.

Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačke 1. i 2. dnevnog reda.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ČLANA KOMISIJE ZA KONTROLU IZVRŠENjA KRIVIČNIH SANKCIJA

Primili ste Predlog odluke o izboru člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija koju je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, koje ste dobili u prilogu.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlogu odluke.

Da li predsednik predlagača, narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Ne)

Da li izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo želi reč? (Ne)

Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)

Imamo dva prijavljena, izvinjavam se, sad sam dobio, greška je, imamo na prijavi dva narodna poslanika.

Reč ima Srđan Miković. Izvolite.

Ovde se radi o predlogu izbora člana komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i razumljivo je da onog trenutka kada je gospodin Neđo Jovanović kao član komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija sada praktično podneo ostavku na mesto narodnog poslanika i postao državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, normalno je da izaberemo određenog kandidata.
Istina, na samoj sednici Odbra za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja sam razmišljao o tome da bi valjalo da ukoliko već u članstvu komisije imamo tri člana iz pozicije, da bi valjalo da budu dva člana iz opozicije. Međutim, s obzirom na raspoloženje samih članova Odbora za pravosuđe i do tada je već izvršena konsultacija da upravo gospođa Maja Gojković bude kandidat za člana komisije. Po pitanju samog kadrovskog rešenja nemam ništa protiv.
Nadam se da ću odgovoriti zadatku koji se postavlja, da se kontroliše način izvršenja krivičnih sankcija zatvorskog tipa ali i način samog funkcionisanja pritvorskih jedinica, jer ova komisija treba da odgovori velikom zadatku da praktično u situacijama kada se neko lišava slobode, da to ni na koji način ne bude da se krše ljudska prava.
Imamo situaciju da u primeni određenih propisa koji važe na teritoriji Republike Srbije, dolazi do određenog tumačenja da može da se govori o tome da li se u primeni Zakonika o krivičnom postupku ili Zakona o izvršenju krivičnih sankcija na određeni način remete ili krše ljudska prava.
Danas sam obrazlažući zbog čega nisam stigao na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo objasnio da imam primere kada u određenoj primeni, pre svega Zakonika o krivičnom postupku dolazi do eklatantnog kršenja ljudskih prava, naročito preširokim tumačenjem odredbi koje se tiču navodnog uznemirenja javnosti, a naročito navodnog uznemirenja javnosti koje se tiče takvog uznemirenja koje da sam tužilac ili sud sumnja u svoju objektivnost.
U tom smislu, smatram da je odgovornost svih članova Komisije izuzetno velika, da oslušne svaki put ukoliko preti opasnost da dođe do kršenja ljudskih prava, jer upravo kada su ugrožena ljudska prava, naročito onih koji su lišeni slobode, gde će gledati pre svega oni, gledaće u onu instituciju gde sede narodni poslanici.
Upravo treba da budemo svesni toga da, kao članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, ukažemo na svakom mestu gde možemo, ne samo na sednicama Komisije, ne samo na sednicama Odbora za pravosuđe, već i na plenarnim sednicama Narodne skupštine, ukoliko negde postoji primer kršenja ljudskih prava.
Izbegavam, evo i sada, da pominjem imena, da pominjem bilo kakve pojedinačne slučajeve, ali ukazujem na pojavu da dolazi do kršenja određenih ljudskih prava, naročito kod lica koja su lišena slobode i gde je pitanje do kada se određene mere za, navodno, nesmetano vođenje postupka produžuju. Ima smisla, ukoliko preti opasnost uticaja na svedoke i uništavanje dokaza i ima smisla ukoliko preti opasnost bekstva, ali pitanje takozvanog uznemirenja javnosti, mislim da naročito sada u situaciji kada su na redu poglavlja 23. i 24, znači, pitanje pravosuđa i pitanje ljudskih prava, je izuzetno bitno.
Opet moram da kažem, žao mi je što nisam dobio priliku da po prethodnoj tački dnevnog reda govorim i da ukažem na nešto što je gospodin ministar u svojoj priči pomenuo, a to je bilo pitanje nadležnosti. Isto tako i ovde govorim, u vezi nadležnosti, šta je čija nadležnost, jer bili smo u situaciji da u pogledu izmena i dopuna Zakona o osiguranju nadležna je Vlada, a po pitanju Zakona o osiguranju nadležna je Narodna banka. Kako? Ako je za nešto nadležna Vlada i za drugo je, ako je za nešto nadležna banka, onda je i za to.
Vraćam se na ovu temu, morao sam to da istaknem, zato što je to bilo u diskusiji, ali u svakom slučaju, ako smo nadležni po pitanju same Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija za praćenje ljudskih prava, hajde da povedemo računa o tome i da ukažemo svima onima koji tumače Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, pogotovo Zakonik o krivičnom postupku, da ne sme da dolazi do kršenja ljudskih prava, naročito po pitanju samog pritvora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, demokratski kapacitet jednog društva ogleda se u spremnosti, pre svega, vladajuće većine u tom društvu da uvaži opoziciju i da opoziciji prepusti, koliko god je moguće, više kontrolnih uloga i funkcija i u parlamentu i u drugim institucijama.
Veoma je važno u društvu, koje je u diktaturi ili klizi u diktaturu, da se u tom društvu, u kome postoje politička hapšenja, ljudima koji predstavljaju političke stranke opozicije, omogući uvid u način na koji se izvršavaju krivične sankcije u takvom društvu.
Nažalost, srpsko društvo u prethodnom periodu je duboko zakoračilo ka diktaturi, ne još uvek tiraniji, ali svakako ka diktaturi. U takvom društvu veoma je važno da u Komisiji za razrešenje krivičnih sankcija za kontrolu sede članovi opozicionih stranaka. I ne samo da sede, veoma je važno da obilaze zatvore, da razgovaraju sa privedenim licima, sa osuđenim licima, pogotovo što se kod nas pritvor nažalost, tretira kao jedna vrsta kazne.
U vreme kada se u Srbiji kreira tabloidna svest, u vreme kada su dnevni tabloidi postali partijska glasila i partijski bilteni, u vreme kada se u takvim tabloidima iznose insinuacije o stanju uhapšenih građana Republike Srbije i njihovom tretmanu u zatvorima, a podsetiću samo da je u vašim tabloidima, pod vašom direktnom partijskom kontrolom, koja se svodi na partijske biltene, kao što su „Informer“ i „Kurir“, pisalo da je Saša Dragin prebijen u zatvoru.
Da li su laži ili nisu, Komisija je trebala da sedne, ode u zatvor nenajavljeno i obiđe Sašu Dragina, da proveri da li je to tačno ili ne. To nije posao jednog člana Komisije. To je posao svih članova Komisije. Nažalost, u našem društvu takva spremnost, takvo uvažavanje opozicije ne postoji.
Voleo bih da danas raspravljamo, ne samo o kadrovskim rešenjima i imenovanjima, već da pogledamo šta je ta Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija uradila u proteklom periodu, u proteklih godinu dana, da građani imaju uvid koliko je ko od članova Komisije posetio uhapšenika, ko su ta lica, da li su možda neki zloupotrebljavali svoju profesiju i činjenicu da su advokati, pa su odlazili kod svojih klijenata, zaklanjajući se iza legitimacije člana Komisije, a imali smo takve najave i same SNS da jedan član Komisije obilazi jednog uhapšenika i da ga obilazi u svojstvu advokata, a da se služi članstvom u Komisiji za izvršenje krivičnih sankcija, a taj jedan je bio iz pozicije vlasti, a ne opozicije.
Takođe, važno je da ova Komisija za izvršenje krivičnih sankcija redovno obilazi zatvore u Srbiji, kako bi utvrdila stvarno stanje, da to ne bude samo posao OEBS-a i humanitarnih organizacija. Imam pitanje – koliko je takvih poseta nenajavljenih zatvorima Republike Srbije uradila Komisija u kojoj većinski sede članovi pozicije? Koliko zatvora ste obišli? Koliko uhapšenih lica? Koliko osuđenih lica? Da li ste proverili koliko njih je bilo protivustavno u pritvoru? Da li ste o tome izvestili Narodnu skupštinu Republike Srbije? Takve odgovore nismo dobili.
Sa druge strane, u zatvorima Republike Srbije nalaze se...

Gospodine Milivojeviću, razumem i to je veoma interesantno pitanje, ali morate priznati da nije tema rad Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, nego je reč o izboru člana Komisije.

Ako dozvoljavate, ne mogu da govorim samo o članu Komisije, o njegovom liku i delu, njegovoj biografiji, već moram da podsetim člana Komisije šta je njegova obaveza.

Moram da kažem da dovodite u poziciju druge poslanike da sada ne mogu da raspravljaju o radu ove Komisije, a vi uzimate pravo da o tome raspravljate. Mislim da nije korektno, u tom smislu, tako voditi raspravu. Vratite se na temu, molim vas. 

Hvala, gospodine predsedavajući.
Evo, da li je tema šta će budući član komisije da radi? Mislim da jeste. Budući član komisije bi trebalo da obilazi zatvore i vidi kakvo je stanje uhapšenih lica u zatvorima

Ja mislim da ni to nije tema.

Hajde onda da vidimo šta je tema po vašem mišljenju.