Gospodine Mikoviću, nemojte mi to prebacivati jer ste sami izazvali svi, i jedna i druga strana.
Molim vas, neću da dozvolim da to meni prebacujete kada ste sami krivi za takvo stanje. Izvolite.

Izvinite, neću više da podnosim amandmane ako je to razlog.
Rekao sam da neću da povučem amandman ni kada sam mogao da blokiram skupštinsku proceduru zato što smatram da je to nekorektno. Korektno sam ostavio amandman u proceduri, da ne ispadne smešan ceo ovaj zakon. Znači, time se nećemo baviti.
Međutim, vi nas uveravate danas da rok od šest meseci je nedovoljan i da treba rok od godinu dana da bude na snazi? Da li je tako? To je rečeno milion puta danas.
Pitam vas, 15. decembra 2012. godine na predlog Vlade koji su većinski činili isti ovi koalicioni partneri, Predlog zakona o izmeni Zakona o osiguranju gde je rečeno – produžite rok od 31. decembra 2012. na 31. decembar 2013. godine, šta je tada bio razlog? Za godinu dana rešićemo problem, a sada, na kraju ove kalendarske godine, kažete puj pike ne važi, hajde još godinu dana. Znači, tada je trebalo godinu dana, a sada treba još naredna godina.
Šta ste radili celu 2013. godinu? Svi ti koji su vikali tada dovoljno nam je godinu dana, sada vas pitam da li ste uradili posao? Ne pitam vas šta ste uradili na ovim ili onim izborima, nego konkretna priča, konkretan zakon. Šta ste od tada, od 15. decembra uradili? Idite na sajt Narodne skupštine i videćete ko je tada bio predsednik Vlade, ko je držao Vladu. Isti saziv Narodne skupštine. Tada ste rekli godinu dana nam je dovoljno. Normalno je da vam ne verujem. Neće biti dovoljno to što vičete, tražite novih godinu dana. Što niste ovih godinu dana radili na pripremi zakona? Dovoljno bi vam bilo šest meseci. Da li je tako?
Usvojite moj amandman, šest meseci. Sakrite sramotu da nije ništa urađeno za godinu dana ili da je bila pogrešna procena. I to je legitimno. Mislili smo da to može, sada smo shvatili da to ne može i zbog toga nam treba. Da ste dali takav odgovor da ste pogrešili. Evo, kažem vam, ljudski je grešiti, božanski praštati, ali priznajte grešku. To je razlog. Ako vam je tada bila argumentacija godinu dana, pa nije ništa urađeno, onda možemo da licitiramo da li je šest meseci, osam meseci, devet meseci, možda tri meseca, možda do 1. aprila … Prvoaprilska šala. Sjana prvoaprilska šala. To je razlog za amandman. Trenutno o tom amandmanu razgovaramo na osnovu toga što ste nam prošle godine rekli da će godinu dana biti dovoljno a nije dovoljno.
Evo, podnošenjem amandmana na član 3. sam omogućio da bar šest meseci traje produženje roka, a vi tražite još godinu dana. Dozvolićete, smatram da je to mnogo. Hvala.

Završavamo raspravu po ovom amandmanu.
Mislim da zaista više nema smisla. Gubi svaki smisao. Najmanje se govori o amandmanu. Stvarno se osećam čudno kada jednostavno shvatam da se pokušava sve drugo pričati, a najmanje o amandmanu, da ne upotrebi neku drugu reč.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Podržavam amandman kolege Srđana Milivojevića u kome se kaže u stavu 2. reči „31. decembar 2014. godine“ zamenjuju se rečima: „30. juna 2014. godine“.
U obrazloženju moj kolega kaže – usvajanjem amandmana omogući će se produženje roka do koga su organizacije za osiguranje koje su na dan stupanja na snagu Zakona o osiguranju obavljale poslove i životnog i neživotnog osiguranja dužne da NBS podnesu dokaze o razgraničenju životnih i neživotnih osiguranja.
Produženje roka samo za razgraničenje životnih i neživotnih osiguranja, poštovani građani, i za to je potrebno godinu dana?
Uvaženi gospodine ministre Krstiću, da ste vi u Vladi nekih evropskih zemalja predložili jednu ovakvu izmenu zakona, vi biste morali da odnesete ostavku. Polovinu zakona koje smo donosili se tiče produženja rokova. Sećate se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o imovini gde smo direktorima javnih preduzeća dali još godinu dana da upišu imovinu.
Gospodine Krstiću, pitam vas kada se očekuje sistemski zakon o osiguranju, šta je sa osiguranjem u otplati kredita, šta je sa osiguranjem u poljoprivrednoj proizvodnji, šta je sa osiguranjem koje imaju firme koje rentiraju vozila npr, koje imaju ozbiljne probleme? Kako se zaštititi od prevara osiguravajućih kuća? Šta planirate sa „Dunav osiguranjem“? Da li ono ide u privatizaciju kao što se priča, pod kojim uslovima i šta će biti sa tom firmom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao, ali mislim da je tehnička greška, da je moj uvaženi prethodni govornik pogrešio kada je rekao 31. juna. U amandmanu je 31. avgust. Mislim da je pomešao dva amandmana. Jun ima 30 dana, ne 31, a u amandmanu Srđana Milivojevića stoji 31. avgust 2014. godine. Tek toliko da zbog javnosti objasnimo ovu ispravku. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Vučković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Ako već nećete da prihvatite moj amandman da se rok odredi sa 30. junom 2014. godine, smatram da je ovaj amandman apsolutno korektan. Naime, ako nećete da završite posao do leta, onda završite posao tokom septembra meseca, jer se traži da do 31. septembra 2014. godine bude rok. Istina, to bi podrazumevalo vanrednu sednicu Skupštine ukoliko se ne završi posao do tada, tokom samog septembra, ali pre početka redovnog zasedanja. U svakom slučaju, nakon završetka sezone godišnjih odmora, puni snage i elana, kada već nije ništa urađeno tokom cele 2013. godine, kada već ništa neće biti urađeno za prvih šest meseci, kako sam ja predlagao, onda bar tokom septembra 2014. godine neka se uradi posao i neka se usvoji bilo zakon ili na drugi način da se reguliše ova materija. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u sklaud sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Zahvaljujem se na tome što ste prihvatili moj amandman i ispravili svoju grešku.
Činjenica je da nije bilo ovog amandmana, ne bi bilo produženja roka ni od šest meseci, ni od osam meseci, ni od devet meseci, ni od godinu dana. Naime, 1. januara 2014. godine sve osiguravajuće kuće koje to nisu uradile, koje nisu ispunile svoje obaveze iz Zakona o osiguranju u smislu odvajanja životnog i neživotnog osiguranja, bile bi u docnji. Bio bi apsolutno bespredmetan a verovatno bi i domaće i strane osiguravajuće kuće bile u dosta teškoj situaciji.
Usvajanjem ovog amandmana, omogućen je znatno bolji položaj svih osiguravajućih kuća u našoj zemlji i praktično time, bez obzira da li ćete prihvatiti dobre i korektne amandmane u smislu određivanja roka na šest meseci, osam meseci ili devet meseci, ovim smo praktično ispravili nešto, da ne izađe zakon koji je neprimenjiv i koji bi bio potpuno obesmišljen.
Imam posebno zadovoljstvo što je, u svakom slučaju, u ovoj kalendarskoj godini, a možda i u ukupnom sazivu, ovom sazivu Narodne skupštine, ovo poslednji usvojeni amandman. Hvala.