Izneta je opaska o tome da amandman nije dovoljno precizan, pa da ne bi ostalo nedovoljno jasno i bez preciznosti.
Rod je reč koja u sebi sadrži i reč žena i reč muškarac. Rod nije isto što i pol. Pol je ženski ili muški, a rod obuhvata društvene uloge koje nam daju kad se jednom rodimo kao devojčice ili kao dečaci. Ustav ne poznaje pol. Ustav poznaje politiku jednakih mogućnosti, a ona se odnosi na uklanjanje diskriminacije prema ženama i prema muškarcima u raznim oblastima.
Kada se govori o rodnoj ravnopravnosti samo je uobičajeno da ako premalo čitamo da se misli samo na žene, što je netačno. Menjaju nam se uloge i ženama i muškarcima. U vreme u koje smo se rodile, mi koje imamo 50 ili 40 ili 30 godina, uloga i žene i muškarca je bila potpuno drugačija, da ne govorim o ulogama koje su imale žene i muškarci, a koji su generacija naših očeva i majki, ako imamo 40 ili 50 godina. Tako da bi bilo dobro da pre nego što se zahteva preciznost da pogledamo šta su definicije i termini koji su uneti u amandman.
Ono čime se bavila, recimo, i Uprava za rodnu ravnopravnost upravo je ideja kada je tema nasilje u porodici u pitanju, a nasilje uvek prekida žrtva, dakle, onaj ko je tučen, ko je bijen, koje maltretiran, bez obzira da li je žena ili muškarac. Jako mnogo žena i muškaraca u Srbiji živi nesrećno, jer živi u atmosferi nasilja.
Ono što je novo unela i ideja propisa i rada ljudi koji su vezani za rodnu ravnopravnost, da kako treba pomoći žrtvi koja trpi nasilje, bez obzira da li je žena ili muškarac, tako treba pomoći nasilniku, jer provesti život u volji da se pokazuje nasilje jednako je nesrećno, ali nije trpljenje, kao život osobe, bez obzira na uzrast i pol, koja nasilje trpi samo zato što je neko od nje ili od njega fizički jači.
U zakonima o izborima govorimo o manje zastupljenom polu, ne slabije zastupljenom polu, ali mi je drago da se zahtev da pojasnim i preciziram šta se dešava u amandmanu, da je izazvalo toliku podršku da se govori o potrebi diskriminacije muškaraca, a tim pre je ili trebalo da ostavite Upravu za rodnu ravnopravnost ili da predložite organizacionu strukturu koja će je zameniti, jer je ponašanje koje vidimo u ovoj sali tako očito da i muškarci i žene smatraju da tu ima mnogo problema o kojima treba neko da vodi računa kroz propise, kroz nadzor i kroz primenu propisa. Time ostaje nejasno zašto onda odluka da se ukine i da se ne predloži nešto novo.
Ne želim da nagađam koliko će žena biti u Vladi. Ima 15,6% po novinskim vestima, ali želim da verujem da ćemo tokom izbora Vlade, onda pošto je to politika, kako smo čuli ovde, u izlaganju i ekspozeu premijera, ali i u svakom izlaganju ministra čuti šta će on u okviru svog ministarstva uraditi za politiku rodne ravnopravnosti. Težina javne reči, odgovornost za javnu reč.
Naše diskusije ću smatrati obavezom da svakog ministra pitam pri donošenju izveštaja i pri predlaganju zakona – kako to što predlažete će proizvesti promene na bolje ili na gore, gledajući kroz prizmu rodne ravnopravnosti. Hvala.