Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS iz dva razloga. Jedan razlog je taj što on zaista ne definiše šta je obaveza države jasno da uradi do kraja ove godine.
Želeo bih, a siguran sam da i predlagač amandmana sa svojim dugogodišnjim parlamentarnim iskustvom, sa poznavanjem parlamenta, da konačno ovaj parlament preuzme ne samo zakonodavnu, već i kontrolnu ulogu, koju mu baš ovakav zakon o izmenama i dopunama zakona, bez ikakvih korekcija, bez ikakvih usvojenih amandmana, predviđa, a to je da ovaj parlament za mesec dana, za 30 dana ili za 90, za 150 dana svako od nas narodnih poslanika može da postavi da li poslaničko pitanje, da li pitanje Vladi – šta ste uradili za ovih 30 dana, šta ste uradili 15. juna? Da li su 15. juna svi poverioci predali svoje račune, predali dokumentaciju kojom, potvrđuju da im preduzeća u restrukturiranju duguju?
Za 90 dana ćemo moći da pitamo – šta ste, gospodo iz Agencije za privatizaciju, uradili i kakve predloge ste dali za namirenje tih dugova? To je efikasnost kojoj teži ova Vlada Republike Srbije i SNS, ne da čekamo rok do kraja godine, pa da se na kraju godine pitamo da li je nešto moglo da se uradi brže ili sporije ili drugačije, a sa druge strane možemo da konzumiramo kontrolnu ulogu koju ovaj parlament, i siguran sam da će predlagač amandmana da se saglasi sa mnom, jer smo o tome nekoliko puta debatovali i ovde, ali i na različitim organima i saglasili se da kao narodni poslanici, kao Skupština, ono što izglasamo, a glasamo o zakonima, a zakoni su kao deca, i da ih nije dovoljno samo roditi i pustiti, moramo ih malo kontrolisati, malo vaspitavati, malo brusiti, uređivati, dok ne zažive u onom obliku u kojem želimo da zažive.
S druge strane, mislim da je ovakvo rešenje više stvar jednog sistemskog zakona o kojem ćemo govoriti u ovom domu već u narednim nedeljama, da će ovakvo rešenje možda biti sastavni deo zakona o privatizaciji, ali taj zakon o privatizaciji, osim rokova o kojima raspravljamo danas po amandmanima, mislim da mora da redefiniše postupak privatizacije i uslove za privatizaciju, mora da ograniči rok u kome privatizacija mora da bude završena. Taj zakon o privatizaciji mora i neophodno je da smanji diskrecije i diskreciona prava u donošenju odluka na minimum i da precizno definiše ulogu države i ulogu Agencije za privatizaciju.
Ovde su se postavila neka pitanja koja mogu da budu veoma zbunjujuća za investitore u Srbiji, bilo oni domaći, bilo da su strani investitori i Srbija i država i Vlada ne prave razliku. Dve nedoumice su se pojavile. Prva nedoumica i pitanje koje su postavile kolege iz opozicije – da li se ovde forsira tržišna ili dirigovana ekonomija?
Ono što želi Vlada Republike Srbije, ono što želi SNS, je da napravimo dobar poslovni ambijent i da pobedi najbolji, a ne najskuplji, kao što se to dešavalo u mnogim procesima javnih nabavki u Gradu Beogradu, ali i širom Srbije.
Zbog toga je SNS u prethodnom sazivu predložila i Zakon o javnim nabavkama, koji je ponos SNS i ponos prethodne Vlade, zato što smo na taj način mnoge nepravilnosti u našem društvu ispravili, ali i mnogo sredstava ostavili u budžetu Republike Srbije.
Druga nedoumica, koja je ne manje opterećujuća, to je zamena teza da je privatizacija grozan proces. Privatizacija je proces koji je neophodno uraditi, koji je neophodno završiti. Bilo ko od političkih opcija da je bio na vlasti u trenutku početka privatizacije je morao taj postupak da sprovede do kraja, ali ono što budi taj grozan osećaj kod ljudi u Srbiji i o čemu su moje kolege iz poslaničke grupe SNS u pojedinačnim slučajevima, po njihovim opštinama i gradovima govorili je zagađen sam postupak. Ko ga je zagadio? Zagadili su ga oni koji su sproveli postupak privatizacije. Zagadili su ga oni koji su sproveli one 24 sporne privatizacije. Zagadili su ga oni koji su dozvolili da se bez ikakve kontrole pere novac narko dilera i da postaju vlasnici desetina, stotina i hiljada hektara oranica po Vojvodini. Ogađuju taj proces oni ljudi koji su deo nekih sudskih postupaka i procesa baš zbog takvih procesa privatizacije.
Zagađuju ga svi oni koji su dozvolili da se bez ikakve kontrole, u jednom krajnje netransparentnom postupku privatizacije, dolazi lako do građevinskog zemljišta, do hala, a da ljudi ostaju bez posla, da proizvodnja staje. Zbog toga je moj kolega Martinović, u subotnjoj raspravi, jako lepo definisao tu uslovno uspešnu privatizaciju, zato što je u tih 28 uslovno uspešnih privatizacija nastavljen proces proizvodnje. Bez proizvodnje, bez posla nema ni budućnosti nijedne države, pa ni Srbije.
Srpska napredna stranka, ova Vlada Republike Srbije insistira na ekonomičnosti. Zbog toga nam ne smeta da se budimo, da ustajemo i da radimo od pola osam. Zbog toga nam ne smeta da dolazimo svojim privatnim automobila, a ne i da pomoćnice sekretarica u ministarstvima imaju svoje automobile i svoje vozače. Izvinjavam se što je neko eto toliko pogođen zbog te mere. Izvinjavam se što sada ministri u Vladi Republike Srbije dolaze na posao svojim automobilom. Izvinjavam se zato što štedimo sredstva građana Republike Srbije, ne samo što ih nema dovoljno, nego zato što prema sredstvima građana Republike Srbije …
(Predsednik: Molim narodnog poslanika da govori o amandmanu.)
… moramo da se ophodimo domaćinski. O razlozima zbog kojih je ovaj amandman neprihvatljiv za Srpsku naprednu stranku, zbog tih razloga glasaćemo protiv ovog amandmana.