Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Poštovana predsednice, gospođo Udovički, dame i gospodo narodni poslanici, možda će neki reći da je ovaj predlog zakona tehničke prirode. Ja se sa tim iz više razloga ne bih složio, s jedne strane zbog toga što je radna grupa tokom prošle godine, dvadesetočlana grupa, radila oko šest meseci na ovom tekstu predloga zakona.
S druge strane, menja se oko ili blizu 70 članova, od ukupno 139 članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali bi se ovaj tekst mogao smatrati na neki način tehničkim izmenama zbog toga što se tiču, pre svega, izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i onih pitanja koja su u vezi sa registracijom nacionalnih saveta, vođenjem biračkog spiska, organizovanja izbora za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina itd.
Rekao bih da se ovde ne radi o tehničkim izmenama zakona, nego se menjaju oni delovi zakona koji bi se mogli posmatrati kao procesni delovi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali se ne dira u taj materijalni deo, pošto Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2009. godine regulišu tri velike oblasti: nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izbore, način izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Zbog toga smatram da su ove izmene značajne i bitne, ali da očekujemo još jedne izmene ovog zakona, nadam se do kraja godine, koje mi posmatramo kao mnogo značajnije izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nego što su ove, pre svega zato što će se te izmene ticati i nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, tj. tog materijalnog dela Zakona o nacionalnim savetima.
Treba reći da Republika Srbija spada u države koje poznaju i priznaju kolektivna prava nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu novost u pravnom sistemu Republike Srbije. Mnogi govore o tome da je ovaj zakon donet 2009. godine, što je tačno, ali želeo bih podsetiti na to da su nacionalni saveti nacionalnih manjina prvi put formirani na teritoriji Republike Srbije pre 12 godina, 2002. godine, da su nacionalni saveti nacionalnih manjina ustavna kategorija 11 godina, pošto su bila predviđena ustavnim aktima nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a u Ustavu Republike Srbije oni se spominju od 2006. godine.
Radi se o veoma bitnim telima, organima, pošto i po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i po Ustavu Republike Srbije, radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete. U ovim propisima se kaže i da nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti.
Ovo je bitno reći zarad javnosti, jer mnogi ljudi u Republici Srbiji ne znaju šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, da li su to državni organi, da li su to udruženja građana, da li su to nekakva druge organizacije ili organizacije drugačijeg tipa. Rekao bih, po našim propisima je tako predviđeno, da su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije ili samouprave određene nacionalne zajednice nacionalne manjine. Trenutno u Republici Srbiji 19 nacionalnih zajednica je formiralo svoje nacionalne savete i one godinama funkcionišu.
Ne bih želeo da krijem zadovoljstvo zbog toga što je ovaj predlog zakona hronološki treći koji će ovaj saziv Narodne skupštine usvojiti, i to posle Zakona o ministarstvima, što je nužnost u svakom mandatu Narodne skupštine, i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je bila bitna zbog određenih rokova. Ako izuzmemo ta dva predloga zakona, onda je praktično ovaj zakon koji branite, gospođo Udovički, prvi u ovom sazivu Narodne skupštine u kojoj raspravlja ovaj cenjeni dom.
Možda ću biti malo subjektivan, rekao bih da to nije slučajno. Nije slučajno ni to što je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić u svome ekspozeu posvetio deo nacionalnim savetima nacionalnih manjina i najavio vrlo brzo donošenje ovih izmena zakona, kao i još jedne izmene zakona u bliskoj budućnosti na koje sam malopre aludirao.
Na ovo mi gledamo kao na maksimalno poštovanje našeg koalicionog sporazuma sa SNS i mislim da je veoma dobar signal, ne samo pripadnicima nacionalnih manjina da će Narodna skupština vrlo brzo usvojiti ove izmene zakona, kao i da će se, prema našim nadanjima, vrlo brzo formirati radna grupa koja će izraditi ove druge za nas mnogo značajnije izmene.
Ove izmene i dopune zakona su bile u skupštinskoj proceduri od 18. decembra 2013. godine, ali nisu usvojene zbog raspisivanja i održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Činjenica da su ove izmene već bile u proceduri ne moraju automatski da znače da će među prvima ovaj zakon biti usvojen i zbog toga sam rekao, ovo što sam malopre naglasio, izuzetno je dobro što Narodna skupština već danas raspravlja o ovim izmenama i dopunama zakona.
To je značajno i zbog toga što će se, kao što su već mnogi rekli, vrlo brzo održati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, tj. u oktobru tekuće godine, zbog toga što ističu četvorogodišnji mandati nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ne bi bilo dobro zbog principa legitimiteta da se produžava mandat nacionalnim savetima kada postoje uslovi da se ovaj zakon usvoji.
Neki su govorili o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne prepoznaju nacionalne savete kao bitne organe u ostvarivanju svojih prava. Sa tim se ne bih složio, jer uvek imam problem sa generalizacijama i uvek imam problem kada se kaže da jedna određena grupa ljudi nešto ne prihvata ili nešto prihvata, verovatno ima i ovakvih i onakvih ljudi. Ono što je moje iskustvo jeste da pripadnici nacionalnih manjina, npr. govorim o mađarskoj nacionalnoj zajednici, prepoznaju rad nacionalnog saveta zbog toga što je npr. Nacionalni savet Mađara, privremeni, formiran još 1999. godine, tada kao udruženje građana, a po važećim zakonima imamo nacionalni savet od 2002. godine.
U ovom sazivu je Nacionalni savet Mađara usvojio osam strategija. Na primer – strategiju razvoja obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika, obaveštavanja, obrazovanja odraslih, demografsku strategiju itd. Znači nacionalni savet je za našu nacionalnu zajednicu usvojio strategije iz kojih oblasti, nažalost, čak ni država nema strategije razvoja. Nadam se da će se to u ovom sazivu vrlo brzo promeniti.
Pored toga, Nacionalni savet Mađara dodeljuje iz budžetskih sredstava stipendije studentima i to će doprineti, već sada doprinosi, to mogu da kažem posle četiri godine, kompetitivnosti pripadnika mađarske nacionalne zajednice i time ćemo postići cilj da će više Mađara studirati na fakultetima u Republici Srbiji.
Dobro je što će ovaj zakon, ovaj predlog zakona precizirati određene pojmove i poboljšati zakonski okvir vezano za registraciju nacionalnih saveta, za mandat nacionalnih saveta, za potreban cenzus, za raspisivanje neposrednih izbora za izbor nacionalnih saveta, jer smatram značajnom činjenicom i to da je ogromna većina nacionalnih saveta izabrana na neposrednim izborima. Naravno, ne bih želeo da diskriminišem ni one nacionalne savete koji iz raznih razloga nisu mogli na neposrednim izborima da se konstituišu, nego je to učinjeno putem elektronskih skupština, ali svakako smatram bitnim da je većina formirana na osnovu neposrednih izbora.
Regulišu se pitanja i u vezi rokova, raspuštanja nacionalnog saveta, obrazovanje privremenog organa, upravljanje, u tom slučaju, mandata članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ono što je možda najznačajnije jeste regulisanje ažuriranja posebnih biračkih spiskova jer se na tome jako malo radilo u prethodnom periodu. Naravno da je dobro rešenje prema kojem će RIK sprovoditi izbore za nacionalne saveta nacionalnih manjina, a ne tzv. Centralna izbora komisija koja nije imala kapacitete, ni 2010. godine, da kvalitetno izvrši tu nadležnost.
Smatram značajnim i rešenje vezano za biračka mesta da će ovaj zakon uvesti mogućnost da se biračka mesta definišu i otvore i kada na određenom području nema tako velikog broja birača, kako je to predvideo prethodni zakon, i na taj način će svi pripadnici nacionalnih manjina biti u mogućnosti da izaberu svoje nacionalne savete. Kao što rekoh, ove izmene se tiču procesnih pravila iz važećeg Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predstoji mnogo ozbiljniji rad na izmenama delova ovog zakona zbog toga što je Ustavni sud 16. januara 2014. ukinuo neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima, ali je ujedno Ustavni sud u svom obrazloženju naveo da ta rešenja u drugačijoj pravnoj konstrukciji u skladu sa pravnim shvatanjem Ustavnog suda mogu biti ponovo uspostavljene izmenama i dopunama važećeg zakona.
Mislim da ćemo tu morati zajednički da pronađemo adekvatna rešenja da bismo, s jedne strane, poštovali odluku Ustavnog suda, ali, sa druge strane, omogućili da nacionalni saveti nacionalnih manjina u što većoj meri budu ono što treba da budu po Ustavu i važećim zakonima Republike Srbije, a to je najviši organ kulturne autonomije određene nacionalne manjine ili nacionalne zajednice.
Mi nemamo običaj da komentarišemo odluke Ustavnog suda, ali ne mogu da se suzdržim i da ne kažem da je vrlo interesantna ova odluka Ustavnog suda. Mogao bi da kažem čak, pod znacima navoda, da se ovom odlukom Ustavnog suda krši Ustav, da je sama odluka Ustavnog suda u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije, jer prema članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Ako su nacionalni saveti nacionalnih manjina organi kulturne autonomije nacionalnih manjina, ako Republika Srbija poznaje i priznaje kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina, ako pripadnici nacionalnih manjina putem slobodno izabranog nacionalnog saveta vrše određene nadležnosti i sfere obrazovanja, kulture obaveštavanja i službene upotrebe jezika, tj. iz onih oblasti koje su bitne za očuvanje identiteta određene nacionalne zajednice, onda je vrlo čudno ukidanje bilo koje nadležnosti nacionalnog saveta, a to je upravo učinio Ustavni sud 16. januara 2014.
Kao što rekoh, mi ćemo poštovati, naravno, odluku Ustavnog suda. Država će isto tako naravno poštovati odluku Ustavnog suda. Ne preostaje nam ništa drugo nego da poštujući smernice koje su date tom odlukom izmenimo zakon na način da sačuvamo što viće nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
S druge strane, bitno je da ni ta odluka Ustavnog suda nije dovela pod znak pitanja osnove kulturne autonomije pošto je ukinuo dva člana Zakona o nacionalnim savetima u potpunosti, i osam članova delimično tj. neke stavove osam članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Da zaključim, mi ćemo naravno podržati ove izmene i dopune zakona. Neću da krijem da smo mi bili konsultovani i tokom predlaganja ovog zakona, već za vreme mandata ove Vlade tako da nismo imali potrebe da podnosimo amandmane na ovaj tekst.
Značajno je što je među prvim zakonima ovaj predlog, kao što rekoh, i nadam se što bržim još jednim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Hvala.

Reč ima Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovana javnosti Srbije, NS je kao nacionalna stranka sa izuzetnom pažnjom propratila ovaj zakon koji je danas pred nama, pre svega jer znamo da poštujući prava manjina mi postajemo većina za poštovanje i to je ono što nas je rukovodilo, a kao politička stranka učestvovali smo u donošenju zakona 2009. godine u ovom istom visokom domu. To je ono što nas je rukovodilo i opredelilo da ovaj zakon, posebno i pažljivo izmene i dopune ovog zakona analiziramo, da se uključimo u moguće popravke već postojećih predloženih članova zakona i da zaista doprinesemo da slika o Srbiji kao multietničkoj zemlji bude još bolja.
Ono što nas je izuzetno ohrabrilo jeste poseta visokog političara i diplomate Miroslava Lajčeka, ministra spoljnih poslova Slovačke, koji je prošle nedelje kada je bio naš gost rekao da je Vojvodina primer sredine gde se više nacionalna prava ostvaruju na način koji bi mogao biti model celoj Evropi. To je ono na šta smo mi ponosni. Kao poslanik koji dolazi iz Vojvodine, iz Sombora živim sa tim i znam da je bio upravu i ponosna sam što to mi možemo da dokažemo u svakom trenutku tamo gde želimo da se prezentujemo kao zemlja.
Interesi nacionalnih manjina i njihova prava nama nisu nepoznanica i ona su ovde mnogo starija od donetog zakona 2009. godine čijim se izmenama i dopunama danas bavimo. Jedan zakon tek kada krene u život onda se njegove manjkavosti vide.
Ovaj zakon je danas pred nama sa svih 68 članova koji se menjaju. Znam da je radna grupa imala ozbiljnu dilemu da li da donese nov zakon ili da pristupi izmenama i dopunama postojećeg zakona. Pristupilo se ovom drugom rešenju i mislim da će verovatno u nekom doglednom vremenu biti potrebno da se izmene još neki članovi tog zakona, ali svakako život će dati pravi odgovor na život ovog zakona.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvodi se nekoliko novih rešenja i instituta kojima se u velikoj meri popravlja aktivni zakonski tekst. Smatram da je jako dobro što će Narodna skupština usvojiti ove izmene i dopune na samom početku svog mandata, tako da će izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina moći da budu održani u skladu sa poboljšanim odredbama zakona već do kraja ove godine.
U vezi sa izbornim postupkom posebno je važno novo rešenje u zakonu koje praktično sve nadležnosti prenosi na RIK kao zvaničan državni organ koji ima stručne i profesionalne kapacitete da izborni proces sprovede na adekvatan način od početka do kraja. Nadležnosti RIK-a kao vrhovnog izbornog organa odnose se kako na neposredne izbore tako i na posredne izbore putem elektorske skupštine. Republička izborna komisija će sprovesti izborni postupak trudeći se da maksimalno koristi analogna dobra rešenja Zakona i izboru narodnih poslanika.
Zakon zbog promene nadležnosti ukida CIK, Centralnu izbornu komisiju čiji stalni sastav po aktuelnim zakonu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave, kao i izborne komisije za biračka područja.
Bez obzira na poboljšanja koja se ogledaju u čvrsto postavljenom pravnom okviru za sprovođenje izbora i po neka dilema se potkrala obzirom na specifičnosti izbornog procesa za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Konkretno, izmenjeni član 65. propisuje da birački odbor čine predsednik i najmanje četiri člana koji imaju i zamenike, po analogiji sa parlamentarnim izborima. Potencijalno, problem u praksi može nastati kao posledica odredbe da RIK obrazuje birački odbor, imenuje predsednika, članove i njihove zamenike od lica koja su upisana u poseban birački spisak, a to su pripadnici konkretne nacionalne manjine.
Realizacije ove odredbe neće predstavljati problem u sredinama gde pripadnici određene nacionalne manjine žive u većem broju, kao što su Vojvodina, Sandžak, jug Srbije. Ali, postavlja se opravdano pitanje – šta u sredinama gde predstavnici određene nacionalne manjine žive u minornom broju, a neophodno je obezbediti uslove da mogu da ostvare svoje zakonsko pravo, svoje Ustavom garantovano pravo da učestvuju u izbornom procesu?
Možda bi zato ipak trebalo preispitati i ovu limitirajući odredbu kada je upitanju sastav biračkog odbora.
Bitna novina u zakonu jeste odredba u novom članu 4b, koja u suštini predstavlja sankciju, a to je mogućnost brisanja nacionalnog saveta iz registra. Ovo se dešava u dva slučaja. Ukoliko nacionalni savet bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora saveta ili ukoliko broj članova saveta padne ispod polovine Statutom predviđenog broja.
Obe situacije predstavljaju postojanje nezainteresovanosti određene nacionalne manjine za ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovanih prava. To je logično da dođe do brisanja nacionalnog saveta iz odgovarajuće evidencije koju vodi nadležni organ državne uprave, tako da se očekuje apsolutno puna odgovornost i nacionalnih manjina u ovom izbornom procesu.
Nacionalna manjina ovim ne gubi pravo da u perspektivi ostvaruje svoja prava, ali će zato morati da sačeka do narednog termina predviđenog za održavanje redovnih izbora za članove nacionalnih saveta. Smatramo da je ovaj član izuzetno dobar.
Što se tiče unutrašnje organizacije nacionalnog saveta, Predlog zakona o izmenama člana 7. predviđa izvršni odbor, kao organ koji bi trebalo da na operativniji i brži način donosi određene odluke u ime nacionalnog saveta. Sa strogo formalno-pravnog aspekta problematično je uvođenje izvršnog odbora odredbom zakona u situaciji kada statut, kao najviši pravni akt nacionalnog saveta, ne predviđa postojanje ovakvog organa.
Inače, nacionalni savet po aktuelnom zakonu ima predsednika, izvršni organ i odbore za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma. Predviđa se da se predsednik i članovi izvršnog odbora biraju iz reda i članova nacionalnog saveta na predlog predsednika nacionalnog saveta. Možda bi bilo bolje rešenje da se propiše da sastav izvršnog odbora bude proporcionalan sastavu samog nacionalnog saveta, recimo, po analogiji, sa sastavom odbora u Narodnoj skupštini, kojim se oslikava odnos snaga u aktuelnom sazivu najvišeg zakonodavnog tela.
Na ovaj način bi se smanjio rizik da dođe do situacije da nacionalni savet ne potvrdi neku od odluka izvršnog odbora, čime automatski prestaje mandat samog izvršnog odbora.
Ukazala sam samo na neke činioce koje smo sagledali u ovom zakonu koji bi možda mogli biti sporni u realizaciji, odnosno, kako rekoh na početku, u životu samog zakona.
Ono što ću još dodati i zbog čega je ovaj zakon veoma važan za Srbiju, ne samo za nacionalne manjine, nego i za one koji čine većinu, jeste što se i izbori koji se sprovode prema ovom zakonu i rad samog nacionalnog saveta finansira najvećim delom iz budžeta Republike Srbije.
Budžet Republike Srbije nisu sredstva Vlade, budžet Republike Srbije su sredstva svih građana Republike Srbije. On je njihovo vlasništvo i oni imaju pravo da svakog momenta prate kako se njihov novac iz budžeta troši.
Upravo zbog toga smatramo da ovaj zakon moramo veoma odgovorno, pravilno, precizno i što pravednije doneti u ovom visokom domu, jer odgovoran odnos prema nacionalnim manjinama pokazuje nas i dokazuje kao odgovornu većinu. To je ono što Srbija želi da pokaže.
U danu za glasanje Nova Srbija će podržati ovaj predlog zakona.

Reč ima dr Muamer Bačevac.

Koristiću 10 minuta od moje poslaničke grupe, ostalih 10, ako bude potrebno, u kasnijem delu.
Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, ovaj predlog zakona je odličan, ako ni zbog čega drugog, onda iz prostog razloga što smanjuje i dokida mogućnost da nacionalni saveti budu privatna svojina ili svojina određene političke partije.
Sve manjkavosti, sve mane, sve nedorečenosti zakona koji je donet 2009. godine nažalost pogodili su Bošnjački nacionalni savet. Dobro znate i sećate se toga da je uz nekvalitetno dobro definisan način konstituisanja nacionalnog saveta i uz jedno nesnalaženje koje je postojalo od strane tadašnjeg ministra izabrani predstavnici u Nacionalni savet Bošnjaka nisu uspeli da formiraju nacionalni savet Bošnjaka u potpunom i ukupnom kapacitetu. Da apsurd bude još veći desilo se to da apsolutno nepostojanjem nečega što sada uvodimo u ovaj zakon, a to je mogućnost prevremenih izbora, zastupa tadašnji savet, predsednik prethodnog saveta, a to je bio gospodin Esad Džudžević. Kada nemate legitimnost onda nemate ni odgovornost. Apsolutno u tom pravcu tako je i vođen Nacionalni savet Bošnjaka, u najmanju ruku nakaradno, neodgovorno i neprofesionalno.
Zbog toga želim da pohvalim ovaj zakon koji je dosledan, jasan, razrešava brojne dileme i u okviru izbora direktnog predstavnika u nacionalnom savetu, ali i rešava neke nedoumice prilikom izbora za nacionalna veća mehanizmom elektora. Moram da izrazim veliko žaljenje da je Nacionalni savet Bošnjaka u prethodnom sazivu više služio kao stranačka ispostava jedne partije, da je drskost bila tolika da su ljudi organizovali političke skupove u samim prostorijama koje je 2004. godine grad donirao i preneo na Nacionalno bošnjačko veće u tom trenutku. I ne samo to, ljudi su držali svoje velike skupove ispred ovog veća i na taj način zaista zloupotrebili ovu krovnu instituciju koja treba da bude savet koji zastupa interese svih Bošnjaka u ovoj državi.
Najsvetlija tačka koju je, moram reći, u ovom mandatu Savet uradio, a to je implementisanje bosanskog jezika u školski sistem u školama gde participiraju Bošnjaci, a što je desetogodišnja težnja svih nacionalnih bošnjačkih partija u Sandžaku, na neki način je ispolitizovan i korišćen u političke svrhe. Na taj način je upravo štetilo kvalitetnom programu na bošnjačkom, odnosno bosanskom jeziku bošnjačke dece i štetilo interesu Bošnjaka.
Na polju kulture ništa nije učinjeno, nacionalni savet je praktično dobio ogromne svote i imamo izveštaj revizora koji ću vam prikazati u drugom delu, ali u kulturnom smislu Nacionalni savet Bošnjaka u ovom mandatu sa ovim rukovodstvom koje je bilo u teniškom mandatu prosto nije učinilo ništa.
Moram da vam kažem da je ova godina izuzetno bitna za nas Bošnjake. Danas obeležavamo stogodišnjicu od rođenja velikog barda bošnjačkog pripovedanja i pripovedanja kompletne ove naše države, Ćamila Sijarića. To je na veoma simboličan način ovo Veće obeležilo. Bavilo se politikom, bavilo se političkom demagogijom u interesu jedne partije, a vrata su bila zatvorena ovog veća za sve ozbiljne kulturne poslenike i stvaraoce koji bistvuju i rade u Sandžaku i u dijaspori.
Zbog toga zaista ovaj oblik koji sam decidno iščitao zakona mislim da će u najvećoj meri da smanji mogućnost zloupotrebe i prevashodno me raduje mogućnost da u svakom trenutku može biti proglašen ukoliko nemamo dovoljan broj predstavnika u veću, mogu biti proglašeni novi vanredni izbori.
Želim da kažem da je bilo i dobrih stvari u Veću, ali to su uglavnom edukativni procesi koji su posvećeni profesorima koji sprovode implementaciju bosanskog jezika u školama, ali i to su radili profesionalci koji su za tu priliku plaćeni i onda stavljeni po margini. Vrlo je jasno, sve ovo dovodi do zaključka da ovi ljudi koji rukovode današnjim Savetom Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno Bošnjačkog nacionalnog saveta ne osećaju i neprirodna im je bošnjačka kultura i tradicija i ovaj ogrtač bošnjaštva koriste samo da bi zloupotrebili i iskoristili u političke svrhe na račun, pogrešan račun interesa Bošnjaka.
Vrlo je bitno reći da ovaj zakon ustanovljuje još jednu mogućnost, a to je mogućnost upravnog spora kojim praktično mogu dodatno se obezbediti nekakve potvrde i garancije predstavnicima nacionalnih manjina u svojem pravu za osnivanje nacionalnih veća.
Takođe je zaista dobar predlog da se rukovođenje izborima i svim radnjama prenosi na Republičku izbornu komisiju ili u njenom izabranom kapacitetu od tri člana za elektorski način, što će takođe poboljšati nivo profesionalnosti i praktično će ljudi od struke koordinirati osnivanjem onih saveta. Nadam se da više niko i nijedan nacionalni savet neće doživeti ono što su doživeli Bošnjaci prilikom formiranja svoga saveta, a mi ga nismo formirali.
Želim da kažem u ovom poslednjem delu da je izuzetno bitno ono što je moj kolega Balint Pastor naveo da ćemo imati izmenu i ovog zakona, u smislu boljeg praćenja finansijskih sredstava i materijalnih elemenata i praćenja potrošnje i trošenja novca. Mogu vam reći da je Bošnjački nacionalni savet dobijao ozbiljne svote novca i da ovde imamo izveštaj revizora u kojem se prikazuje decidno veliki broj nepravilnosti i zloupotrebe sredstava prebačenih na račun Nacionalnog veća Bošnjaka u ovom sazivu.
Stoga, želim da zaključim u ovom prvom delu obraćanja da ćemo mi zaista podržati ovaj zakon. Zakon je dobar, zakon je decidan, zakon je vrlo jasan i meni kao nepravniku i mislim da će zaista obezbediti pravilno funkcionisanje, uredno funkcionisanje nacionalnih saveta i konzumiranje svih prava koje ova država daje svojim građanima druge nacionalne pripadnosti. Hvala.

Hvala.
Javio se poslanik Imamović.
Po kom osnovu se javljate?

Predsedavajuća, reklamiram povredu člana 106, gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Poslanik je govorio o tački dnevnog reda.

Ako mi dozvolite, zamolio bih vas najljubaznije da me pustite da završim bar rečenicu ili misao, ili mi ni to ne date?