Hvala puno.
Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, imam nekoliko pitanja za ministarku i za samo Ministarstvo poljoprivrede, ali pre nego što pređem na direktna pitanja, želim da kažem neke stvari.
Prvo, sve do sada što je ovde bilo predloženo od strane DHSS, a bilo prihvaćeno, na kraju se ispostavilo kao korisno kako za Ministarstvo poljoprivrede, tako i za Vladu Republike Srbije, ali i za same građane.
Drugo, ono što nije bilo prihvaćeno, kao što je naš predlog u vezi pojave aflatoksina, što je za rezultat imalo smenu određenih pomoćnika u Ministarstvu poljoprivrede, a to znamo iz prošlog saziva Narodne skupštine, ostavku ministra i, po meni, nameštenu aferu aflatoksina, koja je bila štetna i koja je proizvela, po meni, neopravdanu smenu određenih ljudi koji nisu krivi za tu aferu.
Treće što moram da napomenem jeste svakako činjenica, da se niko ovde ne naljuti, a ja ću biti subjektivna i reći da imamo odličan Odbor za poljoprivredu koji me priprema, naravno, kada uvek govorimo o temama iz oblasti poljoprivrede, taj takozvani Savet staraca. Sve što je DHSS i ja ispred nje do sada predložila ministru poljoprivrede Glamočiću, on je te sugestije prihvatio i pokazalo se kao jako dobro rešenje.
Moja direktna pitanja ministarki poljoprivrede jesu sledeća. Prvo, nema dana, a da se negde ne desi ili da negde po medijima ne pročitamo da se desilo trovanje hrane, bez obzira da li se radi o vrtićima, da li se radi o školama, restoranima itd. Analizom smo došli do toga da su, pored ostalih, tri najčešća razloga za to. Prvo su nedovoljno nejasni propisi u vezi nadležnih inspekcija. Pre svega tu mislim na veterinarsku inspekciju, na zdravstvenu inspekciju i na poljoprivrednu inspekciju, da uopšte nije jasno definisana nadležnost ko šta tu kontroliše. Drugo jeste neodgovornost, odnosno slabi uslovi rada u objektima za proizvodnju, pripremu, ali isto tako i distribuciju i serviranje hrane. Treće je nedovoljna, rekla bih, slaba tehnička, materijalna i finansijska opremljenost i nedovoljan broj inspektora, pre svega veterinarskih pitanja.
Dakle, moje prvo pitanje jeste – kada će se ovde konačno u skupštinskoj proceduri naći oni zakoni koji će upravo uskladiti već pomenute nadležnosti inspekcije i kada će se popuniti broj potrebnih inspektora, pre svega veterinarskih inspektora?
Naravno, biti inspektor za ovu zemlju, ukoliko je on kvalitetan i ukoliko je dobar, neće predstavljati apsolutno nikakav trošak. Da bi se dobio dobar inspektor, recimo, u veterinarskoj službi, potrebno je najmanje pet godina, a od dobrih inspektora samo država može imati korist.
Druga stvar, budući da smo mi dobili izvoznu kvotu mesa, oko 8.000 tona, od te kvota do sada je izvezeno otprilike deseti deo, a čini mi se da nije deseti deo. Razlozi za to su brojni. Pre svega govorim o katastrofalnom stanju u stočarstvu, a kada kažem stočarstvo, onda prvenstveno mislim na govedarstvo i na svinjarstvo.
Ono što je bitno jeste da nama ne fali kvalitet, ali i broj stoke, odakle kvantitet stoke jeste na dramatičnom nivou u našoj zemlji.