Shodno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tač. 4, 5. i 6. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i: Biljana Pavlović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Vladimir Davidović, pomoćnik ministra pravde, dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Aleksandra Stepanović i Dušanka Garić, načelnici Odeljenja u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Jovan Ćosić, šef Odseka u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tač. 4, 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Da li predstavnik predlagača, ministar pravde Nikola Selaković, želi reč?
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednik, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku današnje rasprave u načelu dam nekoliko uvodnih napomena vezanih za Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlog zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji su danas na dnevnom redu.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, treba napomenuti da je važećim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija koji se primenjuje od 1. januara 2006. godine, sa izmenama i dopunama donetim 2009. i 2011. godine, izvršeno vreme usklađivanje teksta ovog zakona sa novim Ustavom Republike Srbije i međunarodnim konvencijama i pravnim standardima iz oblasti izvršenja krivičnih sankcija. Uspostavljen je novi i moderan temelj za reformu i uvođenje instituta koji do tada nisu postojali u sistemu izvršenja u nas. Takođe, definisan je i pravni okvir za uspostavljanje Službe za izvršenje alternativnih sankcija i mera. Uveden je i dvostepeni interni sistem prituživanja za osuđene, sa jasno definisanim pravima, dužnostima, postupkom i rokovima u kojima se mora postupiti po pritužbama, kao i sudska zaštita pokretanjem upravnog spora.
Prvi put je normativno definisan i na objektivnim i merljivim kriterijumima utemeljen postupak napredovanja u tretmanu osuđenih, disciplinsko kažnjavanje osuđenih, uslovi i način upotrebe sredstava prinude i dr.
Međutim, u cilju daljeg unapređenja zakonodavnog okvira u Republici Srbiji u ovoj oblasti i potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, izrađen je tekst novog zakona o izvršenju krivičnih sankcija kojim se podiže nivo zaštite prava lica lišenih sloboda. Podsetiću i da je donošenje ovog zakona, kao i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, predviđeno donetom Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine, kao i Strategijom za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Ovim zakonskom predlogom uvodi se novi institut sudija za izvršenje krivičnih sankcija i definiše se uloga, nadležnost, organizacioni i procesni okvir za postupanje sudije za izvršenje.
Sistem sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija ustanovljen je u skoro svim zemljama kontinentalnog pravnog sistema. Sudija za izvršenje uveden je i deluje u Italiji, Portugaliji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama, a u cilju smanjenje stope povrata i rasterećenja zatvorskih kapaciteta.
Rezultati nove vrste sudske zaštite prava lica lišenih slobode u ovim zemljama dali su pozitivne efekte. Napomenuo bih i da je Savet Evrope u svojoj ekspertizi na tekst Nacrta zakona o izvršenju krivičnih sankcija pohvalio uvođenje ovog novog instituta – sudije za izvršenje krivičnih sankcija.
Uvođenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija u naš pravosudni sistem uspostaviće se delotvornija sudska zaštita i nadzor nad poštovanjem prava lica lišenih slobode, s obzirom da je reč o specijalizovanim sudijama pri višim sudovima, što će uz ustanovljavanje postpenalnog prihvata osuđenih, predstavljati i potpuno usklađivanje sa evropskim standardima.
Sudija za izvršenje uvodi se u naš pravni sistem kako bi se sa strogo administrativnog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija prešlo na sudsku kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, s obzirom da uloga suda ne treba da se završi izricanjem sankcije, već i praćenjem njenog izvršenja, kako bi se u potpunosti ostvarila svrha izricanja krivičnih sankcija. Propisano je da će sudija za izvršenje najmanje tri puta godišnje da obilazi zavode na teritoriji svoje mesne nadležnosti, da razgovara sa osuđenima i informiše ih o načinima ostvarivanja prava.
Problem predstavlja i nepostojanje delotvornog sistema koji reguliše zaštitu prava pritvorenih lica po pojedinim pritužbama. Ovim zakonskim predlogom uvodi se nadležnost sudije za izvršenje i u ovom postupku. Sudija za izvršenje je nadležan za zaštitu prava po pritužbi pritvorenika i na postupak po zahtevu za sudsku zaštitu osuđenog ili lica na izvršenju mere bezbednosti, koje se sprovodi u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.
Osuđeni može direktno podneti žalbu sudiji za izvršenje na odluku upravnika zavoda o disciplinskom kažnjavanju, određivanju posebne mere smeštaja, pod pojačan nadzor i mere usamljenja. Ova novina je važna s obzirom da je reč o postupcima u kojima se značajno ograničavaju prava osuđenog i samim tim zahtevaju hitnost u postupanju.
Novinu u ovom novom zakonskom predlogu predstavlja i davanje statusa ovlašćenog službenog lica pripadnicima službe za obezbeđenje u zavodima. Ovakvo rešenje je predloženo s obzirom na ovlašćenja koja pripadnici te službe imaju u obavljanju poslova, njihovu odgovornost, procenu stepena rizika u obavljanju poslova i zadataka, svakodnevni kontakt sa osuđenim i pritvorenim licima, kao i značaj ove službe u sistemu izvršenja za obezbeđivanje reda i bezbednosti u kazneno-popravnim domovima.
U odnosu na sadašnji Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, u ovom predlogu zakona preciznije su definisana i odvojena proširena prava i pogodnosti koje se osuđenom mogu dodeliti.
Još jedan razlog za donošenje novog zakona o izvršenju krivičnih sankcija je i odvajanje odredbi koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i mera u poseban zakon. Donošenjem zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, čije je donošenje predloženo istovremeno sa zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, posebno će se regulisati ova oblast, zbog sve većeg značaja izvršenja alternativnih sankcija, kao i u cilju daljeg usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
U vezi sa tim zakonskim predlogom, pre svega ću istaći da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kao organ uprave u sastavu Ministarstva pravde nadležan za izvršenje krivičnih sankcija, realizuje alternativne sankcije od 2009. godine. U periodu od 2009. do 2012. godine oformljeno je sedam kancelarija. U zatečenom stanju, kada sam preuzeo funkciju ministra pravde i državne uprave 2012. godine, bilo je od tih sedam šest kancelarija koje su radile. Tokom 2013. godine ta jedna je proradila i otvoreno je novih devet kancelarija, a u toku ove godine, dakle, do kraja 2014. godine, u planu je da bude otvoreno preostalih devet kancelarija, čime će biti ispunjen plan Ministarstva pravde da u svim gradovima koji su sedišta viših sudova postoje kancelarije za izvršenje alternativnih sankcija.
Upotpunjavanje mreže kancelarija za alternativne sankcije prati i zakonske promene kojima se proširuju poslovi izvršenja vanzavodskih sankcija i mera, čime se približavamo razvijenim sistemima koji postoje u većini zemalja EU. Članstvo u Savetu Evrope i proces pridruživanja EU podrazumevaju postojanje čitavog niza vaninstitucionalnih mera i sankcija.
Novim zakonom će se postići efikasnije izvršenje alternativnih mera i sankcija i moći će u potpunosti da se iskažu sve prednosti ovakvog vida kažnjavanja. Naša dosadašnja praksa ukazuje na brojne pozitivne efekte primene vanzavodskih sankcija i mera. Na prvom mestu, poboljšava se efikasnost sankcionisanja učinilaca krivičnih dela manje društvene opasnosti. Na ovaj način stvaraju se uslovi da učinioci takvih krivičnih dela vrate dug društvu na adekvatniji i korisniji način. Na primer, obavljanjem društveno-korisnog rada. Alternativne sankcije utiču na smanjenje negativnih uticaja drugih osuđenika, posebno na mlade koji se prvi put javljaju kao izvršioci krivičnih dela, što samim tim i doprinosi smanjenju recidiva.
Smisao alternativnih sankcija i mera je da se primenom različitih metoda kontroliše i koriguje funkcionisanje učinioca krivičnog dela, a da se on ne isključuje u potpunosti iz svog šireg socijalnog okruženja, da u mnogim situacijama sačuva zaposlenje, da manje ugrozi i poremeti svoj porodični status, da ne prekida obrazovni proces i tome slično.
Šira primena alternativnih sankcija i mera doprinosi smanjenju broja lica lišenih slobode u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, što predstavlja znatnu uštedu u budžetu, a stvara i uslove za bolji tretman lica koja se nalaze u penalnim ustanovama. Kao primer budžetske uštede navešću nekoliko statističkih podataka u toku od prethodne dve godine.
U toku 2012. godine uspešno je realizovano 209 kazni rada u javnom interesu, u sklopu kojih je odrađeno ukupno 33.842 sata rada u javnom interesu. Javna preduzeća, odnosno poslodavci kod kojih su osuđeni obavljali društveno koristan rad, bi za izdržavanje tih poslova, ukoliko bi angažovali radnu snagu preko, recimo, omladinske zadruge, morali da plate iznos od 6.429.980 dinara, što predstavlja direktnu uštedu, odnosno korist za naš državni budžet i za društveni budžet.
Ako se uzme u obzir da su ovo mogle da budu zatvorske sankcije, što bi preračunato u dane i godine iznosilo negde oko 11 godina zatvora, a da trošak države za jedan zatvorski dan iznosi u proseku oko 15 evra za osuđeno lice, jasno je da je ušteda za društvo još veća.
U 2013. godini izvršeno je ukupno 253 kazne rada u javnom interesu, u sklopu kojih je određeno 74.888 sati rada u javnom interesu, odnosno 9.361 radni dan. Javna preduzeća bi za izvršavanje poslova morala da plate iznos od 10.034.992 dinara. Koristeći istu metodologiju kao za 2012. godinu, to bi preračunato iznosilo oko 25 godina zatvora, što znači da je budžetska ušteda oko 140 i po hiljada evra. To se odnosi i na prvi kvartal tekuće godine, u toku kojeg je izvršeno 63 kazne rada u javnom interesu, odnosno ukupno 12.246 sati rada ili 1.530 radnih dana. Javna preduzeća morala bi da plate iznos koji je nešto veći od 1.600.000 dinara, a preračunato u godine zatvora to bi iznosilo oko četiri godine, što znači da je ušteda za drštvo nešto manja od 22 hiljade evra.
Ovde bih naročito napomenuo da nakon donošenja i početka primene novog zakona o prekršajima beležimo tendenciju porasta izricanja kazne rada u javnom interesu.
Kada je upitanju izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje ili, kako se drugačije naziva, kućni zatvor, tokom 2013. godine 747 lica je
izdržalo ovu kaznu, što prema dužini izrečenih kazni u mesecima iznosi 3.703 meseca zatvora, odnosno direktnu uštedu od 63,3 miliona dinara ili oko 550 hiljada evra. U odnosu na prvi kvartal 2014. godine, ovakav način izvršenja sprovodi se prema 203 lica, sa ukupnom dužinom izrečenih kazni od 1.045 meseci zatvora. Direktna ušteda u budžetu je 18 miliona dinara za ova tri meseca.
Slična situacija je i kod izvršenja mere pritvora sa zabranom napuštanja stana, pa je u toku 2013. godine i u prvom kvartalu 2014. godine, gde se ova mera primenjuje prema 153 lica, to preračunato u 571 mesec pritvora, odnosno direktnu uštedu od 9,8 miliona dinara. Navedeni podaci predstavljaju direktnu uštedu za izdržavanje osuđenih i pritvorenih lica, i to kada se oduzmu zarade poverenika i svi ostali troškovi sprovođenja i izvršenja, s obzirom da su računati samo direktni troškovi potrebni za život lica lišenih slobode u zatvoru.
Ovim predlogom zakona se bliže regulišu i postupci u postpenalnom tretmanu i pružanje pomoći licima nakon izvršene kazne zatvora, što će olakšati reintegraciju osuđenih u socijalnu sredinu i time umanjiti rizik od ponovnog činjenja krivičnih dela. Ovo se odnosi i na praćenje i kontrolu izvršenja mera određenih uslovno otpuštenim licima, što će se pozitivno odraziti i na broj sudskih odluka o uslovnom otpustu.
Sve navedeno dobija na značaju zbog stalnog rasta kriminaliteta i broja osuđenih, kao i zato što se rizik od povrata uvećava ukoliko se ne stvore uslovi da se od ukupnog broja bivših osuđenika veći deo pravovremeno uspešno reintegriše u društvenu sredinu. Jedan od uslova uspeha na ovom polju jeste organizovanje aktivnosti kojima se smanjuje socijalna isključenost bivših osuđenih lica.
Prilikom izrade Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera posebno se vodilo računa o njegovoj usklađenosti sa Probacionim pravilima Saveta Evrope, što ne bi bilo moguće da se postigne izmenama postojećeg Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a što je još jedan od dodatnih razloga za donošenje ovog zakona kao novog zakona.
Odredbama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera propisan je postupak izvršenja vanzavodskih sankcija i mera izrečenih u krivičnom i prekršajnom postupku i obuhvata sledeće.
Pod jedan, nadzor nad izvršenjem obaveza prema odluci javnog tužilaštva o odlaganju krivičnog gonjenja, kao i sprovođenje obaveza po presudi donetoj na osnovu zaključenog sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Pod dva, nadzor nad izvršenjem mere zabrane napuštanja stana, kao i nadzor nad izvršenjem mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem.
Pod tri, izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, sa ili bez elektronskog nadzora, tzv. kućni zatvor. Određena su prava i obaveze osuđenih i postupci rada poverenika. Novinu predstavlja pravo osuđenog na boravak van prostorija u kojima stanuje najviše dva časa u toku dana i to u periodu od 13.00 do 17.00 časova.
Taksativno su navedeni i razlozi zbog kojih osuđeni može molbom da se obrati direktoru uprave radi odobrenja za napuštanje prostorija u kojima izvršava kaznu kućnog zatvora.
Četiri, izvršenje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom. Uređuju se prava i obaveze osuđenog kao i način rada poverenika.
Pet, izvršenje kazne rada u javnom interesu. Propisuje se način određivanja poslodavaca kod kojih može da se realizuje kazna rada u javnom interesu, vrsta poslova, prava i obaveze osuđenih, kao i obaveze i način rada poverenika.
Šest, izvršenje mera koje sud može odrediti osuđenom licu u odluci o uslovnom otpustu.
Sedam, pružanje pomoći licu posle izdržane kazne zatvora. Teškoće u reintegraciji u socijalnu sredinu nakon izdržane zatvorske kazne često dovode do ponovnog činjenja krivičnih dela, odnosno recidiva u kriminalnom ponašanju. Odgovorno društvo koje nastoji da smanji rizike da bivša osuđena lica nastave sa kriminalnom delatnošću, mora stvoriti uslove za kontinuiranu podršku tim licima kako bi lakše prevazišli probleme sa kojima se mogu suočiti nakon izlaska iz penalne ustanove. Ovaj značajan segment krivično-pravne zaštite kojim se pospešuje prilagođavanje bivših osuđenih lica zahtevima društvene zajednice i njegovo uključivanje u društvo, treba da realizuju poverenici.
Osam, poslednju, odnosno poslednju novinu koju navodim iz ovoga dela zakona čini primena posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode, prema maloletnim licima. Učinilac krivičnog dela protiv polne slobode prema maloletnim licima dužan je da se javi nadležnom povereniku u roku od tri dana od dana izvršenja krivične sankcije koja mu je izrečena. Uređena su prava i obaveze ovih lica nakon izdržane kazne zatvora kao i postupanje poverenika tokom vršenja nadzora.
Bitno je napomenuti da su tokom pripreme zakonskih tekstova održane dve opsežne javne rasprave za stručnu i širu javnost u decembru 2012. godine, i u maju 2013. godine, kada su predstavljeni predlozi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, kao i ekspertski izveštaj o usklađenosti radnih verzija zakona sa postojećim zakonima koji uređuju ovu oblast.
Na javne rasprave pozvani su, pored zaposlenih iz kazneno-popravnih zavoda zainteresovani predstavnici organa i organizacija, pravosudnih organa, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i udruženja građana, profesori i drugi zainteresovani organi, ustanove i organizacije. Tekstovi radnih verzija oba zakona bili su postavljeni na sajtu Ministarstva pravde kao i način dostavljanja primedbi predloga i sugestija.
Nacrti oba zakona su poslati na mišljenje Savetu Evrope, a dobijene preporuke Radna grupa je razmotrila i unela u predložene tekstove, tako da su predloženi tekstovi Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, između ostalog, i rezultat sprovedene javne rasprave i dobijenih preporuka eksperata Saveta Evrope.
Na kraju, dao bih i par uvodnih napomena vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Naizgled i u suštini ono što jesu, kratkih i u nomotehnici poznatijih kao interventnih izmena. Pre svega, želim da napomenem da je reč o najnužnijim izmenama ovoga Zakonika, a da se u Ministarstvu pravde detaljno prati i analizira njegovo sprovođenje i primena i razmišlja o njegovoj detaljnijoj izmeni i dopuni. Preduzimaju se, u vezi s tim i druge organizacione i tehničke mere za njegovu nesmetanu i punu primenu.
Naravno, ukoliko se, dakle, nakon detaljnije analize pokaže da će biti potrebno izvršiti opsežnije izmene, odnosno intervencije u ovaj zakonski tekst, takve intervencije će biti i pripremljene.
Takođe, jedan od razloga za donošenje u ovako malom obimu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku jeste i ispunjenje mera kojima smo se obavezali donošenjem Akcionog plana Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije do 2018. godine.
Za sada, rekao bih, da su ove izmene i dopune vezane za dopunu mera koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva. Preciziranja raspodele sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta o odlaganju krivičnog gonjenja. Izmenu odredbe o pribavljanju evidencije o ostvarenoj elektronskoj komunikaciji, kao i odredbe koje uređuje do kada se može zaključiti sporazum o priznanju krivičnog dela.
Ovakve dopune neophodne su jer novi Zakonik o krivičnom postupku, za razliku od Zakonika iz 2001. godine, ne sadrži meru zabrane posećivanja određenih mesta u okviru mera koje se mogu primeniti prema okrivljenom u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
S obzirom, da je ovakva mera neophodna, posebno kod lica koja su okrivljena da su učinila krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344. Krivičnog zakonika, uvođenjem ovakve mere u Zakonik o krivičnom postupku sprečava se da okrivljeni ponovi krivično delo ukoliko za to postoji opasnost.
Podsetiću vas da je u gotovo identičnom obliku ovakav zakon nova Vlada, odnosno ovakav Predlog zakona nova Vlada povukla prilikom stupanja na funkciju i faktički sada se taj zakon vraća u proceduru. A neposredni povod za donošenje ovog, odnosno predlaganje tačno ovog dela Predloga zakona, jesu bili i učestali neredi sa neretko kobnim ishodima na sportskim priredbama krajem, odnosno u drugoj polovini prošle godine.
Kada se ima u vidu da nasilničko ponašanje na sportskim priredbama uglavnom čini određeni krug istih lica, kao i da ta lica često ponavljaju isto krivično delo, predloženom merom daje se mogućnost da sud takvim licima zabrani prisustvo na određenim mestima, najčešće sportskim objektima, ako pričamo o ovom konkretnom slučaju, i to za vreme trajanja krivičnog postupka.
Pored toga, Predlogom zakona se uređuje i raspodela sredstava koja su pribavljena od okrivljenog prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja. Ova izmena je predložena u cilju pravilnije i transparentnije raspodele svih ovih sredstava. Konkretno predlaže se da se sredstva raspodeljuju po održanom javnom konkursu na kome će učestvovati humanitarne organizacije, fondovi, javne ustanove kao i druga zainteresovana pravna i fizička lica. Konkurs će sprovoditi posebna komisija koju će obrazovati ministar nadležan za poslove pravosuđa dok će konačnu odluku o raspodeli sredstava u humanitarne i druge javne svrhe donositi Vlada Srbije.
Jedan od osnovnih razloga za predlaganje ovakve novine jeste i rezultat analize dosadašnjeg raspolaganja sredstvima prikupljenim od odlaganja krivičnog gonjenja gde smo u nekim od najvećih tužilaštava u Republici Srbiji utvrdili da su sredstva odlazila na svega dve do tri adrese iako je krug fizičkih i pravnih lica kojima su ova sredstva bila i te kako neophodna daleko, daleko širi nego što je to zaista bio krug beneficijara ovog instituta.
Značajnu novinu predstavlja izmena odredbe koja se odnosi na pribavljanje evidencije o ostvarenoj elektronskoj komunikaciji. Predlaže se da se ovi podaci mogu pribaviti samo, isključivo po nalogu suda, a ne kako je bilo propisano po nalogu javnog tužioca. Pored činjenice da je ovakva izmena neophodna zbog zaštite podataka o ličnosti, treba podsetiti da je pred Ustavnim sudom ova odredba i to s razlogom osporena. Upravo zbog toga što se sa pribavljanje evidencije ne ostvaruje po odluci suda, pa se ovom izmenom istovremeno vrši potrebo usklađivanje sporne zakonske odredbe.
Napomenuo bih da se menja i zakonska odredba vezana za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela na taj način što se predlaže da se ovaj sporazum može zaključiti do zaključenja glavnog pretresa, za razliku od važećeg zakonskog rešenja koje predviđa da se ovaj sporazum može zaključiti do izjašnjenja optuženog o optužbi na glavnom pretresu.
Predloženo rešenje je posledica zahteva sudske prakse. Očekuje se da će ovakvom izmenom da se omogući efikasnije vođenje krivičnog postupka, jer se stvaraju uslovi da se i u kasnijoj fazi krivičnog postupka zaključi predmetni sporazum čime će se postići brže završavanje predmeta i smanjenje troškova krivičnog postupka.
To bi u najkraćem bile najznačajnije novine iz ova tri predloga zakona.
Na kraju želim da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će posle rasprave i u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni.
Usvajanjem ovih zakona stvoriće se uslovi za ostvarivanje ciljeva predviđenih već usvojenim strateškim dokumentima vezanim kako za pravosuđe, tako i za sistem izvršenja krivičnih sankcija. Stvoriće se precizniji normativni okvir u odnosu na postojeće zakone i izvršiće se neke od naših preuzetih međunarodnih obaveza u procesu pridruživanja EU. Hvala vam na pažnji.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije su jako zainteresovani za zakone koji su u proceduri i za temu dnevnog reda pre svega zbog stanja u našem društvu, zbog stanja u našim zatvorima, zbog kontinuiranog uvećanja procesa kriminaliteta, posebno maloletničke delikvencije, zbog činjenice da sve više mladih zbog mnogobrojnih razloga, neuspele tranzicije, nedovoljnog funkcionisanja institucija sistema, zbog toga što je budućnost mladih prilično ugrožena, pa čak i onih obrazovanih koji završe fakultet i sa najboljim ocenama u smislu teškog dobijanja posla i nezadovoljavajućih zarada i niza drugih razloga.
Mi smo ne samo vama, nego i prethodnom ministru pravde uvek kod donošenja sličnih zakona koji idu u korak sa životom i sa evropskim standardima, ali ja bih se pre svega osvrnuo na potrebe našeg društva, bez obzira što svi sigurno imamo punu svest o tome šta su zahtevi Brisela, Saveta Evrope i EU, i koliko je važno ovo poglavlje ne samo u procesu pridruživanja naše zemlje EU, nego pre svega bih rekao u procesu normalizacije života u našoj zemlji, jer ono što Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije od svog osnivanja traže, to su korenite promene na bolje u našem društvu, snaženje institucija i stvaranje države za pristojan život njenih građana.
Mi ćemo sigurno podržati ova zakonska rešenja. Samim zakonskim rešenjima nema se mnogo toga pregovoriti, jer ona respektuju i život i savremene tendencije i ono što su zahtevi EU.
Mi smo uložili dosta amandmana samo sa jednim ciljem, a to je posebno pažnja na prava osuđenika, da bismo ta prava pojačali. Niz istraživanja od onih koji se bave relevantno ovom problematikom ukazuju na to da posebno mladi osuđenici u zatvorima posebno imaju osećaj beznađa. Čak 70% povratnika u prvih šest meseci po izlasku iz zatvora ponovo vrše krivična dela, što je opet pokazatelj nekoliko činilaca.
Prvo, resocijalizacija, prevaspitanje, uključivanje osuđenika u život normalan posle zatvora i ono što se očekivalo da zatvorska kazna, pored onoga što je svrha koja se postiže kažnjavanjem, da doprinese i svojevrsnoj obuci i edukaciji, pripremi za život posle zatvora, ne daju dovoljne rezultate. Jedan od pokazatelja svega toga je i to što mi 2000. godine imali oko šest hiljada zatvorenika pritvorenika, da taj rast zatvorenika i pritvorenika u kontinuitetu raste. To može biti i dokaz kriminalizacije društva, a može da bude i dokaz buđenja države u smislu sankcionisanja učinilaca krivičnog dela. Hoću da kažem da nije to specifičnost Srbije. Takvo je stanje i u regionu. Slično je i u BiH, u Crnoj Gori, u Makedoniji, a slično je i u Hrvatskoj koja je članica EU.
Kakvi su uslovi danas u našim zatvorima ako želimo da postignemo onaj puni efekat resocijalizacije i integracije osuđenika i pripremu za život posle zatvora i odvraćanje od ponovnog vršenja krivičnog dela? Stanje naravno nije zadovoljavajuće i to nije samo moja ocena. To je ocena i vašeg ministarstva i to je ocena svih koji se bave monitoringom stanja u našim zatvorima.
Zbog čega je to? Pre svega, čini mi se jedan od glavnih razloga je odsustvo novca. Od 20 i nešto miliona evra koje izdvajamo iz budžeta za rad zavoda, preko 80% ide na plate zaposlenih. Znači, pre svega nedostatak novca. Drugo, zaposleni u zavodima ne samo što je polovina od njih u službi obezbeđenja, ali i ostali spadaju u dve kategorije zaposlenih – jedni koji su izuzetno stručni i osposobljeni i čini mi se idu u korak sa životom i sa trendovima, u smislu stalnog usavršavanja, obuke, edukacije itd. i drugi deo zaposlenih koji je zaspao u nekim davnim godinama i koji i dalje zatvorenike tretiraju na neljudski način i pre svega misle da su sredstva prinude to što je potrebno zatvorenicima i da prema njima ne treba čovečno postupati.
Kažem opet, to nisu samo procene naše poslaničke grupe na osnovu onoga što smo mi radili i istraživali. To su procene i Helsinškog odbora za ljudska prava, niza nevladinih organizacija.
Čini mi se da smo kod nekih drugih zakona, kada smo pričali o stanju u našim zatvorima, svi iznosili slične procene, da ono nije zadovoljavajuće – prenatrpanost zatvora, loša hrana, loša higijena, odsustvo sredstava za higijenu koje često zatvorenike dovodi u krajnje ponižavajući položaj, relikti nasleđa.
Mnogi čuvari kao pre 20, 30 ili 40 godina, kada smo živeli u vreme diktature, maltretiraju, umesto da edukuju i da pripremaju na najbolji način za život zatvorenike. Primera radi, zatvorenice maltretiraju da četkicom za zube čiste radijatore, pločice itd.
Porast je i nekih zaraznih bolesti, poput hepatitisa C i hepatitisa B. Suicid, droga u zatvorima i sve ostale pojave koje su karakteristične za tu vrstu života opet nisu specifično samo u Srbiji. To je nešto što postoji u celom svetu. To je nešto što će uvek postojati i u najuređenijim sistemima, ali je čini mi se naš zadatak da prvo ukažemo na te probleme, a onda da vidimo koji su to putevi da sve to što postoji u negativnom smislu svedemo na najmanju moguću meru.
Mi u tom delu kažemo da ćemo uvek imati konstruktivan pristup i čini nam se da je taj naš pristup da prvo ukažemo na problematiku, pa onda da ponudimo i rešenja nešto što ćemo mi i u budućnosti negovati i gajiti.
U Srbiji je oko 34 zatvora, ako bismo računali zatvore na Kosovu i Metohiji kojih ima šest. Od 17 njih je poluotvorenog tipa, jedan je strogo zatvorenog tipa, to je čuvena Zabela. Jednu ustanovu zatvorenog tipa imamo za maloletnike u Valjevu, jedan vaspitno-popravni dom za maloletnike u Kruševcu, dve ustanove zatvorenog tipa za muškarce Niš i Sremska Mitrovica, jedna poluotvorenog tipa za žene u Požarevcu, četiri ustanove otvorenog tipa za muškarce, jednu zatvorsku bolnicu u Beogradu. Ali, ako pogledamo statistiku, pored ovih šest i nešto hiljada zatvorenika i pritvorenika 2000. godine, 2004. smo već imali 7.800 a 2005. godine 8.181 pritvorenika i on se kasnije i povećavao.
Kada smo govorili o radu sudova i to je nešto što se primećuje u novijoj sudskoj praksi, svi su ukazivali na često neosnovano dugo trajanje pritvora. To je nešto što se, čini mi se, sada u pozitivnom smislu menja, ali ono što sam ja stalno ukazivao i gospođi Snežani Malović, mi smo, čini mi se, i tada kada su bili predlozi zakona iz krivično pravne materije, iz oblasti sudstva, ukazivali da nije zadatak ministarstva samo da pripremi dobar tekst zakona. To jeste osnova za sve ostalo, ali ako ne stvorite preduslove za njegovu dobru i kvalitetnu primenu, ako se ne vrši kontinuiran nadzor nad primenom i najboljeg zakona, dobićemo to što smo dobili.
Šta smo ranije imali, kakvu smo imali situaciju? Sada je čini mi se situacija bolja, ali je i odgovornost vaša kao najjače i glavne vladajuće stranke u Srbiji veća. Zbog čega? Očigledno je da ni pravosuđe, ni Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ni Zakon o izvršenju alternativnih sankcija, ni celokupni pravosudni sistem ne može dobro funkcionisati ako ne funkcionišu ostale institucije koje pomažu tom sistemu. Tu pre svega mislim na policiju.
Ako imamo reforme u oblasti pravosuđa, a imamo zaspalu policiju, koja ne da nije imala nikakve reforme, onda samo pravosuđe ne može dati rezultate ovakve kakve treba da zna, zbog toga što nema pomoć jedne od glavnih poluga. Isto je sa tužilaštvom, isto je sa sudstvom. Ako bismo analizirali sudstvo i kakav je to put koji prođe od optužnog akta do donošenja pravosnažne presude, onda ćemo videti tu niz karika, bitnih činilaca koji utiču na to da presuda dobije ovakav ili onakav krajnji oblik.
Jedna od bitnih karika na koju sam najviše ukazivao kao narodni poslanik su sudski veštaci. Jesmo mi doneli Zakon o sudskim veštacima, jesmo ovde ukazivali i na hiljadu jednu umreženost kriminogenu, gde se apsolutno znaju tarife, za koju cenu možete dobiti naručeno veštačenje. Jeste i u Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno strankama da u postupku angažuju veštaka po svom izboru i da se suprostavi stručnom mišljenju drugog veštaka, ali ja sam tadašnjoj ministarki pravde dao procenu, za koju nisam želeo da se ostvari, da ako ponovo u sistem uvedemo one koji su u slučajevima kada je javnost bila zainteresovana za neke krivično-pravne predmete, veštačili apsolutno kriminalno, poput slučajeva ubistva Dade Vujasinovića ili slučaja Topčider koji još uvek nije rešen, ili jednog slučaja koji je dobio i međunarodno pravno veštačenje ubistva premijera Đinđića, da ne pričam o nekim drugim slučajevima za koje je javnost zainteresovana.
Ako pod lupom javnosti sudski veštaci kriminalno veštače, zamislite šta se dešava u predmetima o kojima javnost nije zainteresovana. Oni su dominus et deus, što bi rekli Rimljani, gospodar i Bog.
To je put kojim stižemo do presude. Onda kada osuđeno lice dođe u zatvor, danas imamo situaciju da najčešće stiže sa nalogom suda da se javi u zavod i sa presudom. Šta je potrebno da bi se snimio sociološki, psihološki, kriminološki profil ličnosti? Potrebne su saradnje institucija, znači, centra za socijalni rad, lokalne samouprave, svih ostalih koji će dati jasnu sliku o tome ko vam stiže u zavod radi izdržavanja određene kazne.
Tačno je da je i do sada postojalo, recimo, u Zabeli postoje stručnjaci, jedan ima učiteljski fakultet, jedan psiholog i jedan andragog koji se bave obukom, odnosno obrazovanjem odraslih osoba. Ali, to je čak i u tom zatvoru koji je i poznat i bitan nedovoljno. Često tamo imate situaciju da dođe osuđenik samo sa presudom i svi podaci istraživanja pokazuju i koji osuđenici daju, o svom porodičnom statusu, materijalnim prilikama, o motivima za izvršenje krivičnih dela, o uslovima sredine u kojoj žive itd, su prilično nepouzdani. Te podatke treba dobiti na način na koji su se nekada i u vojsci dobijali. Vi stižete na odsluženje vojnog roka, a tamo su već svi podaci o vama i to je skroz u redu.
Ono na čemu treba apsolutno insistirati, to je kontinuirano, stalno usavršavanje i edukovanje zaposlenih u zatvorima. Mi sa ovom nasleđenom praksom, a čini nam se da je mentalno nasleđe po našoj proceni jedan od najvećih problema sa kojima se susreće naše društvo i koji je i najteže iskoreniti, ali naprosto, zaposlena lica, uz puno uvažavanje njihovog jako teškog i složenog posla koji obavljaju sa ljudima koji potiču najčešće iz kriminogene sredine i uz puno razumevanje za njihov težak rad, ali dosadašnja praksa, ta zastarela praksa je pokazala da tortura ne donosi boljitak.
Ono što je potrebno, recimo, kod maloletnika koji su u maloletničkim zavodima, kazneno-popravnim domovima itd, primera radi, to je da se obogate kulturne i sportske aktivnosti, koje bi trajale stalno, da se smanje kaznene mere, da se pojača podrška, da se spreči prekidanje školovanja zbog kaznenih mera, da sistem bodovanja i nagrađivanja bude objektivan i vidljiv, da postoji više programa za obuku životnih veština i nenasilne komunikacije, zatim, da se bolje sarađuje sa školama, da postoji dodatna kontrola i unutrašnja i spoljna i da se stalno, što sam nekoliko puta rekao, edukuju zaposleni, da se daju čvrste garancije o zabrani zlostavljanja, ponižavanja i nečovečnog postupanja zatvorenika.
Da li smo mi do sada u našoj praksi ovako postupali? Nismo. Kakvi su rezultati takvog neživotnog, neadekvatnog postupanja prema pritvorenim licima i zatvorenicima? Jedan od uzroka stalnog porasta kriminaliteta i stalnog porasta povratnika.
Ono na čemu smo takođe insistirali, što smo kroz amandman predočili, to je da se obavezno, kao u mnogim zemljama koje su ovaj sistem bolje uredile od nas, razdvoje na prijemnom odeljenju višestruki povratnici. Zbog čega? Višestruki povratnici, ako se nađu zajedno u jednoj grupi i izdržavaju zajedno kaznu, zatvori često budu centri za dodatnu obuku za kriminalno ponašanje ili za usavršavanje već usavršenog kriminalnog ponašanja, tako da višestruki povratnici često imaju besplatnu obuku od jako iskusnih kriminalaca. Verujem da ćete na sličan način razmišljati i da ćete ovaj naš amandman prihvatiti.
U Predlogu zakona ste, što se tiče trudnica, porodilja i žena sa decom, predvideli samo da one izdržavaju kaznu zatvora u odvojenim prostorijama. Po našem mišljenju nije potrebno samo odvojiti prostorije fizički, nego u tim odvojenim prostorijama treba omogućiti sve potrebne uslove porodiljama posle porođaja, medicinske, higijenske, zdravstvene, trudnicama i ženama koje podižu decu.
Naravno da zakon dobro predviđa programe obuka, ali kroz program obuka možemo uspostaviti i niz podobuka, treninga, dodatnih sadržaja poput treninga zamene agresije, prevencije, lečenje narkomanije. Mi imamo situaciju da je, recimo, u Zabeli, ako se ne varam, sada negde oko 400 narkomana, ali je pitanje da li postoji adekvatan program odvikavanja od narkomanije i koliko se on uspešno sprovodi?
Prevencija lečenja alkoholizma. Program za aktivno traženje posla. Program za medijaciju, za lepo ponašanje. Izučavanje niza zanata. Zakon je i predvideo izučavanje određenih zanimanja, čak i školsko obrazovanje, što je apsolutno dobro.
Pomoćne institucije koje treba da pomognu, neke od njih sam naveo i pošto je vreme isteklo, vama se predsedavajući izvinjavam što sam prekoračio, a ministre, u raspravi u načelima, verujem da ćemo dodatno razmeniti argumentaciju da bismo ne samo dobili dobar zakon, nego da bismo dobili kvalitetnu njegovu primenu. Hvala lepo.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Petrović.
Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, na početku svog izlaganja bih želeo da izrazim naše zadovoljstvo zbog nekoliko važnih činjenica.
Pre svega, činjenica da se ovaj set zakona danas, i onaj drugi set zakona verovatno sutra, nalazi i nalaziće se na dnevnom redu nam govori da će prvi put od 2000. godine u oblasti reforme ili u oblasti pravosuđa ili reforme pravosuđa nastupiti u kontinuitet. To nije bio slučaj ni jednom od 2000. godine i taj kontinuitet će biti, sa jedne strane, lični, pošto je ista osoba ostala na čelu ministarstva, ista osoba je na čelu Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, ista osoba će ostati na čelu Vrhovnog saveta sudstva i mislim da je to izuzetno važno. Važno iz razloga što će na ovaj način i uspešnost vašeg rada i uspešnost našeg rada u naredne četiri godine postati merljiva. Mnogo lakše merljiva nego što je to bio slučaj u ranijim godinama.
S druge strane, kontinuitet je i konceptualni. Ovoga puta vi se ne nalazite na prvoj sednici Narodne skupštine, odnosno sa prvim setom pravosudnih zakona na sednici Narodne skupštine sa izmenama zakona o sedištima sudova, o sudijama, o javnim tužiocima, o uređenju sudova, nego ste došli sa jednim setom zakona koji nadograđuje postojeći sistem koji je u proteklih nekoliko meseci uspostavljen. To je isto tako jedna velika razlika u odnosu na prethodni period, na prethodne godine.
Ono što je isto tako ohrabruje jeste činjenica da će u roku od nekoliko dana, možda desetak dana, pravosuđe Srbije izaći iz v.d. stanja u kome je više od pola decenije, pošto će se u roku od nekoliko dana, verujem, ovde u parlamentu izabrati predsednici svih sudova u Srbiji. Na to čekamo sigurno više od pola decenije. To je isto tako jedan važan element u ovom kontinuitetu o kome sam govorio.
Činjenica da se ovi zakoni, koje ste predstavili i koji ćete sutra predstaviti, nalaze na dnevnom redu parlamenta su rezultat jednog strateškog planiranja. Prošlog leta je usvojena Strategija reforme pravosuđa, nakon toga je donet Akcioni plan i sada, ukoliko čovek pročita ili uzme malo vremena i prostudira Akcioni plan, videće da se svi ovi zakoni nalaze u Akcionom planu i da su posledica jednog strateškog planiranja o kojem sam govorio. To je isto tako izuzetno dobro.
U roku od nekoliko dana Evropska komisija će objaviti izveštaj o skriningu za Poglavlje 23, što je isto tako jedna veoma važna stepenica u procesu otvaranja pregovora o ovom najvažnijem poglavlju u procesu evropskih integracija. Da se kojim slučajem danas ne nalazimo u ovoj situaciji i ne govorimo o kontinuitetu, nego u onoj suprotnoj situaciji, na koju smo navikli, onda sigurno ne bismo imali mogućnost, a najmanje izvesnost da pregovore o Poglavlju 23. otvorimo do kraja godine ili najkasnije početkom naredne godine. Ovako imamo šanse za to, pošto ćemo za nekoliko dana videti koja će biti merila neophodna za otvaranje pregovora o Poglavlju 23. i sigurno da je ono što smo uradili u proteklim mesecima i ono što radimo ovih dana da će to biti jedna dobra osnova da bi taj naš Akcioni plan, koji će proizići iz izveštaja o skriningu, bio što kraći i što jednostavniji za ispunjenje.
Srbija je država zasnovana na vladavini prava, na ljudskim i manjinskim pravima, na građanskoj demokratiji i na socijalnoj pravdi ili društvenoj pravde. Postavlja se pitanje – koja može da bude veza između socijalne pravde i krivičnog zakonodavstva, odnosno zakona koji se nalaze na dnevnom redu? Pokušaću da uspostavim vezu i mislim da ta veza postoji.
Kada država pokušava da uspostavi socijalnu pravdu, onda sa jedne strane to radi na način da sankcioniše sve one svoje građane, koji ne poštuju zakone svoje države, koji vrše protivzakonita dela, pa onda jedan deo ove težnje države. Sa druge strane, kada država uspostavi socijalnu pravdu pokušava da pomaže ljudima koji su zbog socijalnih ili drugih životnih okolnosti u nekoj teškoći.
Nažalost, protekla izborna kampanja nas je u to uverila da su građani izuzetno nezadovoljni ravnotežom koja postoji između sankcionisanja vršioca krivičnih dela i pomoći određenim grupama, kojima je potrebna pomoć, ali koji bez ikakvih ograničenja ili uslova dobijaju socijalnu pomoć. Dakle, naš cilj u ostvarivanju tog cilja je izuzetno važna činjenica da će se doneti zakon o izvršenju alternativnih sankcija i uspostavljanje jedne ravnoteže između pomoći svim ljudima kojima je pomoć u ovoj zemlji potrebna, sa jedne strane, sa druge strane, između sankcionisanja svih onih ljudi, građana u ovoj zemlji koji ne poštuju zakon. O čemu govorim?
Ovim zakonom se, između ostalog, širi mogućnost za primenu krivične sankcije rada u javnom interesu, a i vi ste o tome detaljno govorili. Izneli ste statističke podatke koji su zaista ohrabrujući, ako gledamo tendencije. Mislim da postoji jedan značajan prostor da se ovi statistički podaci u narednim godinama poboljšaju. Naime, mislim da je malo 250, 260 krivičnih sankcija rada u javnom interesu u odnosu na zemlju sa sedam i nešto miliona stanovnika. Taj deo krivičnog zakonodavstva bi trebalo da bude jedan od stubova na koji bi se ta socijalna pravda, o kojoj sam govorio, uspostavila, ali to ni u kom slučaju neće i ne bi bilo dovoljno.
Ono što je naš cilj, i to naravno nije tema današnjeg dnevnog reda, ali je izuzetno povezana sa temom današnjeg dnevnog reda, jeste uvođenje ograničenja za višestruke povratnike za dobijanje socijalne pomoći. Mislim da bi to trebalo da bude drugi stub u ovom uspostavljanju socijalne pravde o kojem sam govorio.
Sa treće strane, to zaista nije predmet krivičnog zakonodavstva, jeste uvođenje jednog sistema javnih radova i to isto povezano sa pitanjem socijalne pomoći. Ukoliko bi se ova tri stuba, o kojima sam govorio, postavila na svoje mesto onda bi sigurno građani u ovoj zemlji bili mnogo zadovoljniji. Ne bi nam prigovarali da je država previše tolerantna prema vršiocima ili počiniocima krivičnih dela i sigurno nam ne bi govorili o tome da je država previše velikodušna, ne naravno u smislu iznosa, ali da je previše velikodušna zato što dozvoljava bez ograničenja ljudima koji su višestruki povratnici da dobijaju socijalnu pomoć.
Ovo je sigurno zadatak za naredni period. Ali, ono što je bitno da se jedna važna karika donošenjem Zakona o izvršenju alternativnih sankcija postavlja na svoje mesto u ovom konceptu o kojem sam govorio. Vi ste detaljno obrazložili zašto je sankcija rad u javnom interesu dobra i sve ostale alternativne sankcije, ne bih ponavljao.
Ono što bi možda bilo dobro u ovom trenutku i to može da bude naše očekivanje da nam date jedno objašnjenje ili jednu mapu puta o tome na koji način i u kojoj proceduri će se birati ta pravna lica koja će imati priliku da učestvuju u ovom programu. Mislim da bi to bilo važno ne za nas, nego za potencijalne zainteresovane.
Sa druge strane, da nam kažete nekoliko reči o …, sigurno imate razmišljanje o nekom postupku kojim će se to raditi. Sa treće strane možete da nam kažete nekoliko reči i o rokovima. Mislim da bi to bilo važno za zainteresovana pravna lica, a u svakom slučaju i za javnost.
Sve ovo o čemu sam govorio su bili argumenti za podršku i ovim zakonima koji se danas nalaze na dnevnom redu, a i onim zakonima koji će se sutra ili prekosutra naći na dnevnom redu, a dolaze iz oblasti pravosuđa. Tako da bih želeo da ponovim, i da zaključim sa time, da za sve ove predloge zakona imate podršku poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
Neka se pripremi narodna poslanica Vesna Martinović.
Molim samo kolege da se više ne prijavljuju, sve imamo u sistemu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, saradnici iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o svakom od ovih zakona koji su danas pred nama, želim da kažem i sledeće, da iskoristim priliku da kažem da je jutros Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao ove predloge zakona jednoglasno.
U ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije hoću na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati sva ova tri predloga zakona u načelu iz više razloga. Sigurno je jedan od osnovnih razloga taj što su ovi predlozi zakona koji su danas pred nama dobili veoma povoljne i pozitivne ocene od nadležnih stručnih tela Saveta Evrope, jer ovim zakonima mi jednostavno naše zakonodavstvo upodobljavamo zakonodavstvu Evropske unije kojoj težimo. To treba da imamo u vidu kada danas razgovaramo o ovim zakonima, a takođe i to da nas očekuje u vrlo skorijoj budućnosti i takozvano poglavlja 23. i 24., o kome će se razgovarati, i sigurno da ovi zakoni su jedan od razloga, i oni budući, koje ćemo i sutra ili prekosutra imati na dnevnom redu, kao i ove druge koje prema mojim saznanjima Ministarstvo pravde i priprema. Sve je to u nameri i želji i obavezi da naše zakonodavstvo ne samo krivično-pravno, nego i građansko-pravno i upravno-pravno upodobimo zakonodavstvu Evropske unije.
Kada je reč o ova dva zakona, Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, iz jednog postojećeg zakona Ministarstvo je pripremilo dva postojeća zakona i ovaj drugi zakon je izašao kao poseban zakon iz ovog prvog zajedničkog zakona koji je ranije rešavao ovu problematiku. Ono što je za poslaničku grupu JS je bitno da imamo u Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija novi institut, kao što je i ministar rekao, i u zakonu je lepo objašnjeno, a to je sudija za izvršenje krivičnih sankcija kao specijalni sudija pri višim sudovima, koji će se starati i brinuti o svemu kako se sprovode sankcije i o zaštiti prava Ustavom garantovana i drugim zakonima svih osuđenih lica koja su upućena na izdržavanje ovih kazni.
Ovim zakonom je određena uloga i nadležnost ovih sudija za izvršenje krivičnih sankcija i mislim da posebno o njima ne treba razgovarati, već samo treba podržati napore Ministarstva da kroz ovaj zakon reši na primeran način ovu materiju.
Više bih vašu pažnju zadržao na ovom drugom zakonu, a to je Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. On je vrlo bitan zato što ima, kao što i statistika govori, povećan broj izvršioca krivičnih dela, ali naročito koja su sankcionisana raznim zakonima, a naročito onih, da upotrebim taj izraz, lakših krivičnih dela odnosno gde su predviđene manje vremenske kazne za učinioce takvih krivičnih dela. Kroz ovaj Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera mi kao društvo želimo da pomognemo tim učiniocima krivičnih dela da više to ne rade. Da jednostavno i oni shvate da su u jednom trenutku svoje slabosti, neodlučnosti ili ne znam čega učinili neko krivično delo, a upućivanjem u zavodske ustanove možda bi došli u goru situaciju da u druženju i razmeni iskustava sa učiniocima težih krivičnih dela, koji se nalaze na izdržavanju kaznenih mera u zavodima za izdržavanje kaznenih mera, došli u takvu situaciju da po izlasku iz tih ustanova ponovo učine krivično delo.
Sa druge strane, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, i država na ovaj način ima veliku korist jer smanjuje troškove za boravak ovih lica u zavodskim ustanovama, a takođe ima korist što oni kroz javne i druge radove izdržavaju te svoje kazne kao alternativne kazne, a istovremeno i pomažu ne samo sebi nego i društvu.
Zato ćemo kao poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Kada se radi o trećem zakonu koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku posebno bismo pohvalili ovo poboljšanje teksta u smislu da se zabranjuje prisustvo učiniocima krivičnih dela tamo gde su učinili krivično delo. Ministar je pominjao sportske priredbe koje su nažalost ove države i ovog društva postale u mnogo čemu mesta gde se odigravaju i događaju određena krivična ponašanja koja dolaze pod udar zakona. Baš upravo nosioci takvih ponašanja su određeni povratnici, ljudi koji su i ranije činili ista ili slična krivična dela na sportskim ne terenima, nego na gledalištu.
Mislim da ovde nije pomenuto, ali verovatno u širem obrazloženju je i to podrazumevano, da se zabrani prisustvo određenim učiniocima krivičnih dela, kao što su javna okupljanja, diskoteke, restorani itd, gde se takođe čine razna krivična dela, nasilničko ponašanje, određena dela iz oblasti seksualnog krivičnog dela itd.
Tako da mislim da je na ovaj način dobro uočeno u postojećem zakonu da je to bila, da ne kažem manjkavost, određeni nedostatak, upravo na ovaj način mi dopunjavamo te članove zakona koji regulišu tu oblast.
Takođe je dobro uočeno da se kod priznanja krivice prihvati ono što je praksa pokazala, a to je da se može sporazumno priznanje krivice sada u ovom predlogu novog zakona sačiniti do završetka glavnog pretresa što je vrlo pozitivno, jer će to siguran sam dati određene rezultate da će mnogi koji se nalaze u procesuiranju do kraja glavnog pretresa iako nisu na početku prihvatili da bude postignut sporazum o priznanju krivice i na taj način takođe se smanje troškovi i sudskih i drugih postupaka, i da činioci takvih krivičnih dela u sporazumu sa tužiocima prihvate određenu krivicu i normalno prihvate određenu sankciju.
Iz svega, da ne bih dužio, pošto su stvari poznate, još jednom bih pohvalio ministarstvo na naporima koje je učinilo da nam prezentira, ne samo ova tri zakona i sutra pet, nego i ovaj što radi na drugim zakonima i u ime poslaničke grupe JS još jednom kažem, mi ćemo dati podršku ovim zakonima i za njih glasati u danu za glasanje i kada bude u načelu i u pojedinostima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović, neka se pripremi narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, svi znamo da su različiti osnovi za izricanje krivičnih sankcija. Nekima se krivične sankcije izriču zbog toga što su počinili najsurovija i najbrutalnija krivična dela, nekima zbog krivičnih dela koja su učinili u saobraćaju, a nekima zbog učinjenih prekršaja kao najblažih, nedozvoljenih oblika ponašanja.
Međutim, ako želimo da znamo u kakvoj državi živimo i koji smo civilizacijski nivo postigli kao država, a i kao društvo moramo znati kakav je odnos države upravo prema tim licima prema kojima je izrečena neka krivična sankcija ili mera. U tom smislu mislim da su jako važne dve stvari. Prvo, da li se u tom postupku izvršavanja krivičnih sankcija poštuju osnovna ljudska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo ne samo oni koji su osuđeni, odnosno lica kojima se izriče krivična sankcija, već i članovima njihovih porodica koji vrlo često trpe posledice, a ostaju negde van našeg vidokruga. Druga stvar, da li sva osuđena lica imaju ili nemaju isti tretman, bez obzira na njihova i lična svojstva kao što su pol, vera, nacionalna pripadnost, ali moram da naglasim, i politička pripadnost, dakle da li u tom smislu s obzirom na ta svoja lična svojstva imaju ili nemaju jednak tretman.
Izvršenje krivičnih sankcija pored pravosnažne presude u tom smislu predstavlja na neki način krunu krivičnog postupka i ako u izvršavanju krivičnih sankcija postoje propusti onda u vodu padaju i dobri zakoni i efikasni krivični postupci i stručne sudije. Izvršenje krivičnih sankcija je ogledalo svih nas, pre svega naravno Vlade i resornog ministarstva, ali i svih nas koji u Srbiji živimo. Zbog toga su važna ova dva zakona koja se danas nalaze na dnevnom redu.
Moram da kažem da je primetno angažovanje domaćih stručnjaka, ali i stručnjaka iz Saveta Evrope i pretpostavljam da je s tim u vezi i uvedena kontrola izvršenja krivičnih sankcija od strane Narodne skupštine, što mene posebno raduje zbog toga što smatram da neće sada samo tabloidi moći pomno da prate izvršenje krivičnih sankcija, već ćemo to moći da radimo i mi narodni poslanici.
Slažem se sa ministrom da je uvođenje novog instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija pomak u odnosu na sudsku zaštitu osuđenih lica, ali ipak imam jednu malu dilemu i nadam se da ćemo o tome razgovarati još.
U obrazloženju predloženih zakona kažete da uvođenje instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija neće izazvati dodatne troškove i da je sadašnji broj sudija viših sudova sasvim dovoljan da bi se izvršila ova odredba zakona. Za razliku od toga ja zaista mislim da postojeći broj sudija viših sudova nije dovoljan i ne samo da nije dovoljan broj sudija, već i obim poslova i nadležnosti koje im se u poslednje vreme bez nekog posebnog reda i sistema stalno dodaju i proširuju, bojim se da će izazvati to da neće moći da izvršavaju ne samo postojeće nadležnosti i već dodatne koje se ovim zakonom propisuju.
Mislim da uz najlepše želje, i vaše i naše i svih sudija viših sudova, oni fizički neće biti u stanju da se savesno staraju o izvršavanju krivičnih sankcija na način kako je to ovim zakonom propisano, već da bi zadovoljili normu više će otaljavati te poslove, da bi ispunili ono što je forma, a da se suštinski neće upuštati u nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija.
U tom smislu zaista mislim da je nužno povećanje broja sudija viših sudova i istinski se za to zalažem, što će svakako prouzrokovati dodatna finansijska sredstva, ali svaka vladavina prava i pravna država koštaju, one nisu besplatne. Ako smi istinski opredeljeni za to onda smo dužni i da finansiramo izgradnju krhkih osnova pravne države, kakve želimo svi zajedno da bude Srbija.
Druga stvar koja kod mene izaziva dilemu jeste spisak od 26 različitih podzakonskih akata koje Vlada i resorno ministarstvo, odnosno ministar u narednom periodu od šest meseci treba da donese. Negde nas iskustvo uči da kad god izvršna vlast za sebe zadrži ogromnu i obimnu normativnu aktivnost to može dovesti, ne kažem da nužno i dovodi, ali može dovesti do razvodnjavanja i relativizovanja zakonskih odredbi i da stvori jednu nepreglednu šumu propisa u kojoj se neće snalaziti ni oni koji te propise treba da primenjuju, a još manje oni na koje se ti propisi odnose.
Osim toga, mislim da je i u samoj proceduri učinjena jedna povreda, jer u skladu sa rezolucijom ove Narodne skupštine o zakonodavnoj politici od 25. juna 2013. godine svi nacrti podzakonskih akata je trebalo da budu priloženi uz predložene zakone, a to nije učinjeno.
Za sam kraj želim da se osvrnem i na izmene Zakonika o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na način korišćenja sredstava uplaćenih od strane osumnjičenih u slučaju odlaganja krivičnog gonjenja gde mislim da bi bilo vrlo uputno i korisno izričito predvideti mogućnost da se po javnim konkursima jave i jedinice lokalnih samouprava, a to predloženom izmenom nije predviđeno izričito. U teškim finansijskim prilikama iz budžeta lokalnih samouprava prvo se brišu stavke koje se tiču finansiranja humanitarnih, socijalnih, kulturnih, itd, potreba što se naročito desilo prošle godine kada je prethodna vaša Vlada predložila, a ova Skupština donela Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kada su sve opštine i gradovi u sred budžetske godine ostali bez bitnih finansijskih sredstava, te su prve na listi za otpisivanje se upravo našle stavke koje se tiču socijalnih, zdravstvenih, kulturnih potreba, pa su mnogo škole, domovi zdravlja, itd, ostali bez nužnog finansiranja.
Prethodnih dana imali smo prilike i u ovoj skupštinskoj sali da čujemo dosta priča o tome kako su štetne privatizacije bitno uticale na funkcionisanje lokalnih samouprava. Zbog toga mislim da je važno predvideti mogućnost da i jedinice lokalnih samouprava mogu učestvovati po konkursima koje će komisija raspisati.
Bukvalno za sam kraj, predlažemo vam da razmotrite mogućnost da se član 5. doda novim članom gde će se izuzetno omogućiti Vladi Republike Srbije da u slučaju potrebe lečenja dece u inostranstvu bez konkursa može da odobri dodatna sredstva upravo iz ovog fonda javnih prihoda, a radi finansiranja u celosti ili makar delimično lečenja dece u inostranstvu. Zahvaljujem se na pažnji.