Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje ide Ministarstvu zdravlja i novoizabranom ministru zdravlja. Nisam imao nameru, želeo sam da prođe tri meseca i da vidim kako će novi ministar zdravlja postaviti strategiju reforme sistema zdravstva, ali nekoliko stvari su se desile i ja želim da postavim pitanje gospodinu Lončaru – zašto je zatvoreno porodilište u Rumi i zašto je zatvorena pedijatrija u Vrbasu?
Svesni smo da se borimo da poboljšamo natalitet naše nacije. Ali, zatvaranjem bolnica zbog toga, u obrazloženju koje sam ja dobio, da nema dovoljno lekara je jedan veliki nonses u Srbiji. Upravo želim i javnosti Srbije da skrenem pažnju da mi imamo višak lekara, a onda se bolnice zatvaraju zato što imamo manjak lekara. Ovo je jedna velika stvar koja mora brzo da se reši i građanima Rume i građanima Vrbasa da se omogući zdravstvena zaštita u njihovim sredinama.
Greška leži u tome zato što smo u prošlom sazivu zabranili prijem novih lekara u naredne dve godine i to Zakonom o budžetskom sistemu, gde su lekarima zabranjena zapošljavanja i moramo da shvatimo da je srpsko zdravstvo u jednom velikom problemu.
Gospodinu ministru želim puno uspeha u radu, ali ga upozoravam da na svim stranama imate puno problema, da je preko potrebno poništiti ovu odluku za prijem lekara i da imamo mogućnost da edukujemo i da imamo mogućnost da zapošljavamo mlade lekare u nekim bolnicama gde imamo suficijenciju.
Ako kažem da sam ja na mojoj klinici najmlađi lekar sa 46 godina, to jasno pokazuje da svaka klinika u Srbiji ima problem sa manjkom lekara, a država je zabranila prijem novih mladih lekara.
Želim da skrenem pažnju na još jedan nonsens, a to je da smo u prošlom sazivu ovde izglasali Zakon o zaštiti trudnica i porodilja. Svi smo se borili da one imaju puno prava, a onda pre nekoliko dana smo im u gradu Beogradu smanjili privilegije sa 50 hiljada dinara na 20 hiljada dinara. Mislim da na trudnicama i na majkama i na deci ne smemo štedeti. Možemo štedeti na poslanicima, političarima, na službenim putovanjima, ali ovde moramo da budemo svesni da niko neće ući u planiranu trudnoću ukoliko nema jednu finansijsku sigurnost i nema mogućnost da planira svoju porodicu.
Ono što želim da kažem, kada imam priliku, ministru zdravlja, pored želja da pokrene uspešniji rad u Ministarstvu zdravlja, i da skrenem pažnju je da su liste čekanja građana Srbije još veće. Znači, svake nedelje se te liste čekanja uvećavaju.
U prošlom sazivu sam to ponavljao, a ponoviću i sada – kao da neko svesno pokušava da uništi u zadnjih 20 godina sektor zdravstva, da sve pacijente prebacimo u privatne klinike, pa onda hajde da zatvorimo sve državne klinike. Ako smo počeli da zatvaramo ginekologiju u Rumi, ako smo počeli da zatvaramo pedijatriju u Vrbasu, hajde da zatvorimo sve državne klinike.
Mislim da to nije rešenje. Mislim da moramo da shvatimo da trebamo državno zdravstvo da razvijamo na jedan transparentan način, da građani Srbije znaju šta imaju od svog zdravstvenog osiguranja, da to zdravstveno osiguranje njima omogućava jedno dobro, kvalitetno lečenje, a ne da imamo brojne slučajeve gde građani mole i dalje u različitim SMS akcijama da leče svoju decu.
Jedan od frapantnih primera, i pitanje ministru zdravlja je da li je moguće da Republički fond zdravstvenog osiguranja odbije Konzilijum sa Banjice koji je preporučio lečenje deteta od devet godina? Ime i prezime i dijagnozu tog deteta neću spomenuti. Gospodinu Lončaru sam spreman da dostavim pošto sam bio lično prisutan sa detetom i njegovom porodicom na Konzilijumu na Banjici, gde je doneta odluka da se dete leči u inostranstvu, u Cirihu, a da ga je Republički fond zdravstvenog osiguranja odbio.
Postavljam pitanje kao profesor medicinskog fakulteta, ko su ti ljudi u Republičkom fondu koji mogu odbiti stručnjake, primarijuse, profesore sa Banjice koji su doneli jasnu odluku o daljem lečenju ovog pacijenta? Hvala lepo.
