Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin i Enis Imamović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Enis Imamović.

Hvala, gospođo predsednice.
Amandmanom koji smo podneli na ovaj član predviđa se brisanje odredbe koja omogućava brisanje nacionalnih saveta iz registra. Dakle, ukoliko dođe do brisanja nacionalnih saveta iz registra, smatramo da može doći do zaustavljanja određenih procesa u ostvarivanju individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, a koji su započeti.
Dakle, neprihvatljivo je postojanje ovakve odredbe, a naročito je neprihvatljivo zbog argumenta koje je Vlada dala u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, a koji kaže i koji koristi jednu jako neozbiljnu formulaciju – da nezainteresovanost nacionalne manjine može da utiče na postojanje samog nacionalnog saveta. Upravo ovakva formulacija „nezainteresovanost“ nas veže za amandman koji smo podneli na član 1, koji je Vlada odbila, a o kojem smo malo pre govorili.
Iz ovoga se može shvatiti da upravo kod države ne postoji zainteresovanost da nacionalnim savetima omogući povećanje ingerencija kojim će afirmisati postojanje nacionalnih saveta i po automatizmu povećati suštinsku potrebu pripadnika nacionalnih manjina za postojanjem tih nacionalnih saveta.
Primera radi, ukoliko bi ovaj zakon predvideo ovlašćenje Bošnjačkom nacionalnom veću da utiče na rešavanje problema jednakosti pred zakonom, i te kako bi se povećala zainteresovanost kod Bošnjaka za postojanjem Bošnjačkog nacionalnog veća, jer bi oni preko te institucije mogli da rešavaju problem neusaglašene strukture zaposlenih u sudstvu, policiji, tužilaštvu i drugim organima sa javnim ovlašćenjima. Kroz ovu instituciju bi visoko obrazovani Bošnjaci mogli da osiguraju mesto u ovim organima, koji su često mnogo kvalifikovaniji i spremniji od kandidata koji se nameću često iz vladajućih partija i partija koje su lojalne partijama na vlasti.
Na ovaj način, nacionalne savete bi mi zaštitili od izloženosti političkim napadima od strane partija koje posmatraju kao plen koji treba da se podeli i u koje treba instalirati politički podobne Bošnjake i dati im povlašćeni položaj, a sve ostale proglasiti državnim krivcima i državnim neprijateljima.
Dakle, zainteresovanost i te kako postoji, a postoji i podsticanje, odnosno postoji i gušenje te zainteresovanosti. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Ovaj amandman odnosi se na jednu temu koja se suštinski pojavljuje u više amandmana i opet ću iskoristiti ovu priliku da samo jednom iskomentarišem stav Vlade, a to je da svakako brisanje iz registra nije nešto što ne može više da se promeni već u sledećem izbornom mandatu, konstituisanje može ponovo da se sprovede, onako kako ovaj predlog zakona detaljno propisuje i omogućava.
Praksa će pokazati, mislim da treba da joj damo priliku da se pokaže, da tamo gde zainteresovanost postoji, ova i ovako regulisana materija potpuno omogućava nacionalnoj manjini da ostvari svoje pravo. Ukoliko vidimo da postoje problemi, menjaćemo ponovo, ali, ovo je u ovom trenutku najbolji mogući i detaljno diskutovan i prihvaćen u javnoj raspravi način da se jedna kompleksna materija reši. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Uz dva minuta na raspolaganju za amandman, koristiću i vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Amandman suštinski traži uklanjanje odredbe i rešenja o brisanju iz registra nacionalnih saveta. Vlada je odgovorila sledećim obrazloženjem o razlozima neprihvatanja mog amandmana. Citiram: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je uvođenje instituta brisanja nacionalnog saveta iz registra logična posledica konstrukcije u kojoj formiranje nacionalnog saveta predstavlja izraz slobodne volje pripadnika nacionalne manjine, što dosledno sprovedeno podrazumeva da odsustvo takve volje, izraženo kroz nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta nacionalnih manjina, utiče na postojanje samog nacionalnog saveta“.
Dakle, ako postoji nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta, kako to može da utiče na njegovo postojanje? Ako on ne postoji, kako može da se briše iz registra?
Nije ovo prvi put i nije reč o Vladi kojoj sam ja opozicija. To je sklonost izvršne vlasti, bez obzira da li je ja podržavam ili ne podržavam. Ja smatram da je posao narodnih poslanika da ne ćute, ni kad se radi o informacijama i obrazloženjima koje podnosi Vlada koju podržavam ili kojoj sam u opoziciji, jer je to zajednička šteta. Dakle, ovo ovako ne može da bude napisano.
Da bude potpuno jasno, vi kažete da nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta utiče na postojanje samog nacionalnog saveta. Dakle, ili je nacionalni savet obrazovan ili nije? Ako smatrate da se radi o nezainteresovanosti pripadnika nacionalnih zajednica da učestvuju na izborima, to opet ne bi moglo uz ovo i ovakvo obrazloženje, jer postoji i predlog rešenja obustave izbora i slično, a ako se radi o tome da hoćete da kažete da će postojati nadzor nad radom nacionalnih saveta i da rezultat tog nadzora može da bude brisanje iz registra, onda nam nedostaje jedan ogroman deo dijaloga o tome kako će ministarstvo da ceni da li je nacionalni savet zainteresovan ili nije, da li se oni bave svojim ustavnim ovlašćenjima, sa kulturom, obrazovanjem, informisanjem i upotrebom službenog jezika?
Daću vam samo jedan primer. Da li je nezainteresovanost Nacionalnog saveta ukoliko je očito da se na teritoriji na kojoj postoji nacionalna zajednica koja koristi službeni jezik i pismo ne sprovodi odredba o upotrebi službenog jezika i pisma i nacionalne zajednice na putokazima i na tablama sa informisanjem.
Ako nacionalni savet ćuti, da li je to razlog da se briše iz registra? Ako ne ćuti, kakvi sve događaji mogu iz toga da proisteknu?
Namerno ću dati primere koji su na ivici karikature zato što je ovo obrazloženje sa donje ivice karikature i zato što se ne razume da se volja da se reše problemi, koji postoje u primeni postojećeg zakona, pretvorila praktično u volju da se ne razmisli dovoljno o tome kakvo će ovo rešenje proizvesti u obrazovanju nacionalnih saveta.
Ako se istovremeno kod drugih članova pozivamo na paralelu, jer se radi o izborima, sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, sada opet karikaturan primer, ako na neke nacionalne izbore izađe ukupno 700 birača, da li će ikom pasti na pamet da briše iz registra, iz Ustava Narodnu skupštinu Republike Srbije? Ako Narodna skupština ne zaseda godinu dana, što je inače bio slučaj tokom 2006. godine kada smo imali zamrznutu saradnju sa EU, skoro godinu dana nismo zasedali, da li će se to ocenjivati kao nezainteresovanost nas poslanika za rad i nadležnosti iz ustavnih i zakonom propisanih nadležnosti Narodne skupštine? Oba primera namerno karikiram, zato što se kao odgovor na temu kojoj ja nudim argumentaciju obrazloženja kaže - da nezainteresovanost za obrazovanje nacionalnog saveta utiče na postojanje samog nacionalnog saveta.
Način na koji ćemo imati prvi slučaj brisanja iz registra će nažalost dati za pravo nama koji smatramo da ovu odredbu i ideju o brisanju iz registra treba brisati iz Predloga zakona, ali to će biti opet kasno. Moje zalaganje za ovakvo rešenje i podrška amandmanima koleginice Olene Papuge ide upravo u pravcu toga da jednom uradimo na vreme ono što će sasvim sigurno vreme pokazati da je pogrešna odredba.
Za kraj pokušaja odbrane ovog amandmana o potrebi brisanja odredbe o brisanju iz registra, moram da vam najavim i ustavnu žalbu, odnosno žalbu kojom ću tražiti ocenu ustavnosti ove odredbe, jednom kada bude usvojena, jer nemam sumnje da će biti usvojena. Ne bih volela, možda će vam zvučati paradoksalno, ali ne bih volela da mi Ustavni sud da za pravo, jer će to biti drugi put, da Ustavni sud ocenjuje neke odredbe u Zakonu o nacionalnim savetima neustavnim. To je prosto moja obaveza, jer duboko verujem da smo u pravu kada smatramo da je odredba kojim se nacionalni saveti brišu iz registra nedovoljno promišljena, neće dati dobar rezultat, nikome neće biti od koristi.
Sa punim razumevanjem motiva da se jedna ovakva odredba unese, ali i sa molbom da kada krene rasprava na Ustavnom sudu o oceni ustavnosti, kao što sam podnela ocenu ustavnosti odredbi koje traže od žena koje ili prekinu trudnoću ili izgube trudnoću, da joj se svi podaci objavljuju, javno i šalju u RZZO, takođe smatram povredom prava. Iz istih razloga smatram da je ovo povreda prava koje nacionalnim zajednicama garantovano Ustavom, i inače garantovana drugim odredbama istog zakona.
Ne verujem da postoji Ustavni sud koji bi rekao da može da postoji neko koji bi cenio da li su pripadnici nacionalne zajednice zainteresovani ili nisu za ostvarivanje svojih prava, da onda donese ocenu da nisu zainteresovani, i da ih onda briše iz registra uz poruku - možete ponovo na izbore kada dođu redovni izbori za nacionalne savete, pa da vidimo da li ćete onda pokazati zainteresovanost. Tako ova odredba izgleda u realnosti i tako će se pokazati da je nepotrebna. Hvala vam.

Da li još neko želi reč?(Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Olena Papuga.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovana ministarko, saradnici ministarstva, hvala mojim kolegama što su ovaj moj amandman obrazložili isto tako kao što bi ga ja obrazložila.       
Očigledno je da ima ljudi koji razmišljaju o položaju nacionalnih zajednica, razmišljaju o zakonu koji je donesen, da bi jednostavno unapredio prava nacionalnih zajednica, ali mislim da ovaj član 4b. stvarno ne unapređuje nego unazađuje prava nacionalnih zajednica u Republici Srbiji sa kojima mislim da možemo samo da se pohvalimo, jer u regioni ni jedna država nije regulisala prava pripadnika nacionalnih zajednica kao što je regulisala naša država.
Mislim da na testu sa ovakvim članom, sa ovakvim odlukama sa ovakvim predlogom stvarno padamo iz razloga što brisanje nacionalnih saveta iz registra a ne znajući koje su tačno odredbe zašto se briše taj nacionalni savet, nekome po volji nekome ne. Ne vidim mere zašto i po čemu je nekome volja da ima ili nema nacionalni savet, a da neko određuje da li on stvarno ulaže svu energiju da njegov nacionalni savet postoji. Ne znam koja su to merila i koja će biti na kraju krajeva merila da se nacionalni savet briše iz registra.
Naznačeno je da može da se raspusti po jednom i drugom razlogu. Vi ste to objasnili nekom voljom pripadnika nacionalne manjine da li oni hoće da imaju nacionalni savet ili ne. Brine me taj podatak – šta ako se raspusti nacionalni savet mesec dana možda posle izbora, da li onda tri ipo godine ili više jedna nacionalna zajednica neće imati svoj nacionalni savet jer ako se nacionalni savet izbriše iz registra, nacionalna zajednica mora da čeka izbore koji će biti…
( Predsednik: Vreme.)
… koristim vreme poslaničke grupe. Ta nacionalna zajednica tri ipo godine neće imati nacionalni savet. Znači, ona neće moći da se afirmiše u obrazovanju, kulturi, onim tačkama koje predviđa Zakon o nacionalnim savetima.
Još u obrazloženju sam rekla da predloženi član 4b. je u suprotnosti sa novopredloženim članom 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, s obzirom da se njime član 40. st. 4. i 5. propisuje da zakon kao meru predviđa formiranje privremenog organa. Taj član predviđa ipak da u nekom slučaju nacionalni savet, ako se raspusti, ako ne funkcioniše, može do sledećih izbora da ima privremene organe. Ovaj član 4b. to ne predviđa. On je u suprotnosti sa jednim članom ovog istog Zakona o nacionalnim savetima. Brisanje nacionalnog saveta iz registra nije u skladu sa Ustavom RS, posebno što nacionalna manjina čiji je nacionalni savet brisan iz registra ima pravo da bira ovi nacionalni savet tek u ono periodu kada se održavaju izbori za sve nacionalne savet. To praktično znači, to sam već rekla, da jedna nacionalna zajednica čiji će nacionalni savet biti izbrisan iz registra neće možda raditi tri ipo godine, a po drugom članu ima pravo na privremene organe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Vesna Martinović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe.
Kolega Dušan Milisavljević je već obrazložio da se koleginica Aida Ćorović i Vesna Martinović bave rokovima koji su propisani u zakonu od pet ili deset dana i amandmane su podnele iz dva razloga. Prvo je relativno neuobičajeno da se uobičajeni rok od 15 dana za podnosioce zahteva skraćuje na pet ili deset, osim u posebnim slučajevima za koje mi znamo, što je manje važno i verovatno ne bi bio razlog za podnošenje amandmana.
Ono što jeste razlog za podnošenje amandmana i što nije čak ni pitanje čitanja namere predlagača nego je očitost, ako hoćemo efikasan proces onda ne propisujemo skraćivanje vremena podnosiocu zahteva nego onom ko na zahtev daje odgovor odnosno administraciji, to je ključno pravilo dobre administracije. Ovo nije tema za nacionalne savete ovo je tema za onog ko će postupiti po sadržini podnosioca zahteva.
Međutim, kada ovako čitate osnovnu odredbu onda jasno vidite da izmene i dopune zakona se odnose na podnosioce zahteva, odnosno na nacionalne savete tražeći od njih brže ili kraće rokove, što je u suprotnosti sa principom bez obzira da li smo u pitanju podnosioci zahteva mi kao članovi nacionalnih saveta ili je neko od nas koji ima neki rok da podnese zahtev za bilo šta što mu treba od administracije kao odgovor. Kako ćemo se zajedno dogovoriti da administracija ima strog i kratak rok na koji će odgovoriti po zakonskom podnetom zahtevu podnosioca zahteva to je naravno drugo pitanje, ali ovde bez ikakve logike, bez ikakve analogije, pogotovo ne analogije sa Zakonom o izborima narodnih poslanika na koje se poziva, propisujemo pet odnosno 10 dana umesto uobičajenih 15 dana.
Dakle, ne radi se o tome da mi insistiramo da se prihvati zakon, ali smatramo veoma važnim da se razlozi zbog kojih smo bili vođeni da podržimo amandman naših koleginica čuju i ostanu u zapisnicima ove Skupštine.