Hvala.
Odgovoriću na ova pitanja i na vaše komentare, ali i na nešto iz jutrošnjeg dela rasprave.
Čini mi se da je od par stvari, koje sam zabeležio, jedna bila debata oko ugroženih područja. U ugroženim područjima, odnosno područjima koja su nerazvijena, opštine koje su nerazvijene bi trebalo da postoje drugačije olakšice. U pripremi je i ministar privrede će, verujem u narednih mesec i po dana do dva, predstaviti Zakon o privlačenju investicija koji će imati jedan od diferencirajućih faktora, upravo o nerazvijenosti opština u koju dolazi investicija. Mislim da će se na taj način time ovo vratiti.
Bilo je jedno pitanje vezano za to zašto minimum šest meseci na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Da bismo se obratili suštini problema nezaposlenosti kod nas, a to je dugoročna nezaposlenost, znači, ono što je frikcijska nezaposlenost, ono što je ispod šest meseci, i ako i toga imamo puno, više nego u drugim uporedivim zemljama… Ono čemu želimo da se obratimo jesu ljudi koji su na duže vreme van radnog odnosa i samim tim njihova radna sposobnost i kvaliteti slabe. Zbog toga njih želimo da gađamo podsticajima, a ne sve uniformno.
Neko je pomenuo pripravnike, odnosno one koji završavaju škole, upravo ulaze u radno sposobne, u radnu snagu na tržište rada, za njih važi tri meseca, a ne šest meseci, kao i ranije, i ostaje pripravnički status.
Konačno, bilo je pitanje vezano za inspekcije i svakako ono što ne treba gubiti iz vida jeste, to sam rekao, čini mi se, na samom početku, da ovaj zakon mora da se primenjuje i da ide paralelno sa nekoliko stvari koje radimo u ekonomiji. Bilo je govora o tome u izlaganjima nekih od poslanika, ali takođe mora da se ide sa rigoroznijom kontrolom inspekcija za tržište rada, kao i drugih inspekcija, i to je nešto što će se takođe sprovoditi.
Konkretno, na ovih par zamerki koje ste imali, ovim zakonima o izmenama i dopunama zakona se ni na koji način ne menja kvalitet usluge u zdravstvenom sistemu kod nas. Dakle, menja se, i to ne suštinski, način finansiranja. Zašto se menja način finansiranja, to je upravo zbog toga što ste vi rekli da je postojao suficit. Objasniću prostim jezikom.
Dakle, mi na nekoliko mesta u državi, iz različitih razloga u koje ne bih ulazio, imamo džepove profita, imamo džepove novca koji se ili ne koristi, stoji tu ili ga ima više u protoku svake godine, dok na nekim drugim mestima imamo ogroman deficit, odnosno nedostatak. Da li su to javna preduzeća, da li su to pojedini fondovi u nekom trenutku, oni raspolažu sredstvima koja nam prosto fale na drugom mestu, a mi nemamo mehanizam, pošto su nam zakoni tako formulisani, da do tog novca dođemo. Promena stope doprinosa omogućava upravo to da ćemo moći da vidimo one uštede koje su ostvarene u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a mislim da jesu ostvarene i kroz javne nabavke i kroz neke druge mehanizme u prošlosti, i da od toga imamo koristi na čitavom konsolidovanom nivou države. Dakle, cela država će moći to da ima.
Dalje, pomenuli ste, i to je Fiskalni savet takođe rekao, da nije u skladu sa najboljom svetskom poreskom praksom bilo kakvo davanje olakšica za određeni segment populacije, dok to ne važi za druge nije u skladu sa najboljom svetskom praksom. Ovo što ste vi rekli, da ispod 30 godina, a iznad 45 godina, je još manje u skladu sa najboljom svetskom praksom, kao takvom. Uredba, odnosno zakon koji je donet 2011. godine.
Ono što treba imati u vidu jeste da to jeste mera. Mi smo je oročili na dve godine zbog toga što nam je potrebno da u ovom periodu, kada imamo visok nivo nenaplativih potraživanja u privatnom sektoru, omogućimo, odnosno sklonimo bilo kakve prepreke dok se ne donesu sistemski zakoni, o tome ću govoriti posle, da bi povećali, odnosno omogućili najveću moguću zaposlenost.
Dakle, kako će se zapošljavati mlađi od 30 godina, a stariji od 45 godina, kako će se uopšte bilo ko zapošljavati, rekao sam na samom početku. Neće ovaj zakon o promeni stopa doprinosa i poreskim olakšicama, kao takvim, omogućiti da se odjednom svi zaposle i da odjednom kvantno padne stopa nezaposlenosti, ali će pomoći. Pomoći će dok Zakon o radu, koji će se naći u skupštinskoj proceduri, verujem u narednih mesec dana, ne stvori uslove na tržištu rada koji će privući investicije. Dok te investicije dođu, stvore radna mesta, ljudi budu zaposleni, pa nam upravo zbog toga treba ovaj period od dve godine koji će omogućiti poresku olakšicu.
Nemam ništa protiv, nisam video amandmane, ali ćemo ih sagledati. Sami ste rekli da se informacije objavljuju u biltenu javnih finansija i kao takve su javno dostupne. Nemam ništa protiv da sam bilten, a i ove informacije vezane za ovaj zakon, dostavljamo Narodnoj skupštini. Niko tu ne pokušava da izbegne, kako ste rekli, nadzornu ulogu republičkog parlamenta.
Drago mi je da mogu da kažem da će izveštavanje po tom osnovu biti lakše, nego što je ranije bio slučaj i to zato što sad imamo objedinjenu naplatu u Poreskoj upravi, što će omogućiti, i time odgovaram na jedno od vaših pitanja, na efikasan način vršimo refundaciju.
Odlučili smo se za refundaciju upravo da bismo izbegli, pošto možemo da je vršimo efikasno upoređivanjem podataka između Nacionalne službe za zapošljavanje i Poreske uprava sada, bilo kakve malverzacije vezane za primenu ovog zakona.
Takođe, bilo je predloga iz privrede da se iz zakona isključe ljudi koji su, odnosno da iste poreske olakšice važe za ljude, oni koji su ugovorci ili oni koji nisu bili na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Želim da objasnim sada da smo se odlučili protiv toga, jer je namera sa jedne strane da gađamo upravo tamo gde je nezaposlenost dugoročna, a takođe da bismo izbegli malverzacije, jer nismo želeli da neko ko se sad zapošljava 20 ugovoraca i na njih plaća porez, koji je time definisan, sada pređe na ovu olakšicu koja bi bila manja, jer to prosto ne bi postiglo nikakav efekat, a isto tako smo i želeli da izbegnemo, i razmišljali smo o tome, da neko sada otpušta ljude da bi ih zaposlio sutradan u nekoj drugoj firmi ili kako već i onda na njih plaćao samo trećinu poreza i doprinosa.
Prvo pitanje koje sam zabeležio, a koje ste postavili, je – koja je razlika između uplaćivanja u Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno u PIO, odnosno davanja transfera sa nivoa republičkog budžeta? Razlika je u tome što do sada nismo davali transfer u Republički fond za zdravstveno osiguranje. Republički fond kao nezavisan sud, da tako kažem, javnih finansija, odnosno nivo vlasti stručno govoreći, je imao više para protekle godine nego što mu je trebalo, narodski govoreći, dok je PIO imao ogroman deficit, oko 253 milijarde dinara za ovu godinu. Ideja ovde jeste da ih dovedemo da ovaj novac koji je Fond za zdravstveno osiguranje, ne menjajući nivoe usluga koji će pacijenti, koje ste pominjali, dobijati, a koji svakako može biti bolji, da taj novac koji bi Fond uštedeo, a za ovu godinu vidimo da bi to bio slučaj, upotrebimo na nekom drugom mestu kada nam novca fali.
Što se tiče duga prema farmaceutskim kućama i pretvaranja u javni dug, znate da nisam bio kada je taj zakon donet, to svakako nije dobra praksa. Mi smo to radili i kod javnih preduzeća i na drugim mestima. U principu, na to gledam kao na tehničko rešenje, jer to defakto jeste tehničko rešenje i samo je ogledalo ovoga gde sada smanjujemo doprinose za uplaćivanje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. To je isto naš novac. Apstrakovani dug, koji je Republički fond za zdravstveno osiguranje imao prema farmaceutskim kućama, je takođe bio naš novac. Zašto je taj dug nastao je sasvim legitimno pitanje kojim se treba baviti, ali mislim da je odvojena tema.
Što se tiče efekata primene zakona i koliko ljudi, govorio sam da to može biti fiskalno pozitivno. Duboko sam skeptičan da prejudiciram koliko desetina hiljada ljudi u broj će moći da bude zaposleno zbog ovog propisa iz prostog razloga što je ovaj propis jedan od pet stvari koje ćemo doneti, da ih tako nazovem, stabilizacionog paketa mera, a koje prethode ili treba da koincidiraju sa početkom primene strukturnih zakona koji će omogućiti mnogo lakše zapošljavanje, kao što je Zakon o radu i Zakon o državnim službenicima i još par drugih zakona koje u tom domenu hoćemo da donesemo.
Ono što je svakako slučaj jeste da je cilj u potpunosti svega ovoga što se radi u domenu privrede, pa čak i ovih strukturnih reformskih zakona, koji su kritikovani često u javnosti, a u stvari su dobri za privredu i mlade koje ste pominjali, oko zapošljavanja jeste povećanje zaposlenosti, odnosno smanjenje nezaposlenosti. Ukupne cifre oko nivoa zaposlenosti i nezaposlenosti uzev u obzir i restrukturiranje i druge stvari, o kojima smo pričali, elemente fiskalne konsolidacije su iznete u fiskalnoj strategiji. Mislim da ste i sami referisali te brojeve, ili je neko drugi to uradio, čini mi se, jutros. Nova projekcija toga će biti ako ne sa rebalansom budžeta, onda za par meseci kasnije kada budemo usvajali ovde novu fiskalnu strategiju. To je to. Hvala vam.