Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 134 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 145 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljan Nikolić i Aleksandar Jablanović.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas, da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine i izuzetno za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloga zakona iz predloženog dnevnog reda sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija pozvala da sednici prisustvuje i Nikola Ćorsović, državni sekretara u Ministarstvu finansija i Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice saglasno članu 93. Poslovnika Narodne skupštine potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o Predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Đorđe Milićević, predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine koji je podneo Narodnoj skupštini 19. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Ponovićemo glasanje na vašu intervenciju zbog sistema.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 105 od ukupno prisutnih 128 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 21 od ukupno prisutnih 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Ne radi sistem za glasanje. Izbacite i ubacite kartice ponovo.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 od ukupno prisutnih 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabi (Ujedinjeni Arapski Emirati) kao zajmodavcau vezi sa zajmom u iznosu od 1.000.000.000 američkih dolara, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 157, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 21 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje Prva faza, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 160, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 18 od ukupno prisutnih 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete 3/A“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 158, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 od ukupno prisutnih 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja, koje je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 158 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 poslanika od ukupno prisutnih 182 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne demokratske Republike Laos o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koje je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 158 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 poslanika od ukupno prisutnih 182 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju i pružanju konzularne zaštite i uslugu u trećim zemljama, koje je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 161 poslanik, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 poslanika od ukupno prisutnih 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 161 poslanik, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 poslanika od ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 160 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 poslanika od ukupno prisutnih 184 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 32 poslanika, protiv – pet, uzdržanih – dvoje, nije glasalo 145 poslanika od ukupno prisutnih 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Podsećam vas da je Poslanička grupa DS, saglasno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine, 23. maja 2014. godine podnela Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji vam je dostavljen.
Takođe, podsećam vas da je Poslanička grupa LSD Vojvodine, saglasno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine, 23. maja 2014. godine, podnela Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji vam je dostavljen.
Prema članu 45. stav 2. Poslovnika o prestanku dužnosti izbora novog člana ili zamenika člana odbora, Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici po dostavljanju predloga poslaničke grupe, što znači da su ovi predlozi odluka po sili Poslovnika uvršćeni na dnevni red ove sednice.
Narodni poslanik dr Dijana Vukomanović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložila da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji je podnela Vlada, 20. maja 2014. godine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Vlade RS kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabi kao zajmodavca u vezi sa zajmom u iznosu od milijardu američkih dolara, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade RS i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, prva faza, i Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete 3/A“, između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije.
Zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade RS i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne demokratske Republike Laos o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju i pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije i Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Da li narodni poslanik dr Dijana Vukomanović želi reč? (Ne.)
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 161 poslanik, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 poslanika od ukupno prisutnih 187 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 166 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 21 od ukupno prisutnih 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila dnevni red Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
Molim Službu Narodne skupštine da sačini i dostavi prečišćeni dnevni red sednice, a mi prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabi (Ujedinjeni Arapski Emirati) kao zajmodavca u vezi sa zajmom od 1.000.000.000 američkih dolara;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje Razvoja sistema za navodnjavanje – I faza;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora ''Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/A'' između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Laos o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
11. Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine;
12. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 1. i 2. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Da li predstavnik predlagača Lazar Krstić, ministar finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, ministre.

Hvala vam.
Dobar dan svima.
Ja ću samo kratko izneti vezano za ova dva zakona šta je suština izmena i dopuna koje se predlažu. U principu, radi se o dve različite stvari koje smo objedinili. Jedna je davanje olakšica za novo zapošljavanje u iznosu koji je ovde naveden, od 65-75%, u zavisnosti od broja zaposlenih, koja će se primenjivati od 1. jula. Ova olakšica svakako nije sama po sebi lek svih lekova i panacea za srpsku ekonomiju, ali je jedna od nekoliko stvari, od konkretno pet stvari koje radimo sa ekonomske strane. Ova se reguliše zakonom, a druge su većinom već prošle na Vladi u obliku uredbi i ima za cilj smanjenje nezaposlenosti. Sa jedne strane strukturne nezaposlenosti koja je dugoročna. Mi imamo veliki broj nezaposlenih koji su preko šest meseci, preko godinu dana na birou. Ovo se prevashodno odnosi na njih.
Sa druge strane ima za cilj da smanji troškove poslovanja za investitore, bilo domaće, bilo strane, kao jedan od mogućih mehanizama, a drugi, naravno, Uredba o stimulisanju investicija, koja je čini mi se prošle nedelje prošla na Vladi i koju ćemo u narednih par nedelja zajedno sa Ministarstvom privrede precizirati.
Dakle, osvrnuo bih se na ovaj aspekt, uzimajući u obzir takođe i ono što je rekao Fiskalni savet, odnosno sa još dva ugla. Jedan je vezan za to koliki bi bili fiskalni troškovi ili prihodi ove mere. Ono što je važno i što treba uzimati u obzir, ono što nećemo imati je smanjenje prihoda zbog ove mere, iz prostog razloga što se radi o ljudima koji kada bi bili zaposleni, na koje se ne bi plaćali doprinosi u punom iznosu. Dakle, svaki novi zaposleni donosi nove prihode, te ovo se ne odnosi na one koji su trenutno zaposleni.
S druge strane, ovo mera je na neki način stimulacija koja ide možda par nedelja, sad već do mesec dana, pre agresivne borbe protiv sive ekonomije. Dakle, i u tom kontekstu jeste jedna stimulativna mera da se u narednih mesec dana svi oni koji su zaposleni na crno prevedu, odnosno uvedu u knjige uz ovu olakšicu, kako bismo pružili priliku da oni koji su se zapošljavali na crno prosto to urade pre nego što krene vrlo agresivno sa promenama ZPPA, Zakona o poreskom postupku i administraciji i još par pratećih zakona, suzbijanje i borba inspekcije protiv sive ekonomije.
Što se tiče druge stvari koja se menja, ona se odnosi na visinu stopa doprinosa za PIO i za zdravstveno osiguranje, konkretno, gde se težina prebacuje sa zdravstvenog osiguranja na PIO. Dakle, ovo je opet jedna mera koja je preduslov za ostvarenje fiskalne konsolidacije i potpuno je prirodna iz dva razloga. Jedan je taj što mi u Fondu za osiguranje penzionih osiguranika imamo veliki deficit, dok u Fondu za zdravstveno osiguranje već par godina imamo balans, da tako kažem, odnosno nemamo ni deficit ni suficit, odnosno prošle godine smo imali suficit. Prosto, u situaciji kada nekoliko različitih nivoa države ima deficit i to veliki deficit, bitno je da na neki način izbalansiramo prihode i rashode i gde oni odlaze. Pri tome, ovo je mera koja ni na koji način ne znači da će se menjati suština, odnosno priroda zdravstvenog osiguranja kao takvog.
Dakle, sve ono što bude nedostajalo kada budemo ušli u rebalans budžeta Fondu za zdravstveno osiguranje, a po osnovi smanjenja doprinosa, će biti nadomešteno transferom iz budžeta, na način na koji to već ide za penzioni fond. To je u suštini mera koja nama omogućava da na republičkom nivou, a onda i na nivou opšte države ostvarimo uštede, a po osnovu ušteda koje je Fond za zdravstveno osiguranje već ostvario što se tiče javnih nabavki, odnosno daljih ušteda koje će se ostvarivati vezano za fiskalnu konsolidaciju.
Poslednja stvar, mi smo već razgovarali sa novim ministrom zdravlja oko sveobuhvatnije reforme zdravstvenog osiguranja, odnosno šta će ulaziti u paket primarnog osiguranja i šta je to za šta poslodavci i građani plaćaju zdravstveno osiguranje i to je nešto čemu ćemo se obratiti, ne bih da obavezujem, ali verujem da Ministarstvo zdravlja tu treba da preuzme vodeću ulogu, a namera je do kraja godine. Toliko od mene. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žale reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona koja su međusobno usko povezana, Zakon o porezima na dohodak građana i Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje.
U ekspozeu gospodina premijera čuli smo da se naš program za ekonomski oporavak osnovi na tri osnovne tačke, a to su: snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija, reforma javnog sektora i kao zadnja reforma privrednog ambijenta.
Čuli smo i to da do kraja jula moramo doneti neke pakete zakona, i to u smislu ekonomskih zakona, onda zakona u vezi javnih finansija i socijalne zaštite. Ovi zakoni su nam prvi koraci koje smo sada počeli u vezi donošenja zakona o reformi, naročito kod poboljšanja privrednog ambijenta za buduće investitore.
Prvo moram da kažem da će poslanička grupa SVM glasati za ove zakone.
U Predlogu zakona za porez na dohodak građana videli smo da je u pitanju poreska olakšica koja se odnosi na poslodavce koji zapošljavaju nove radnike, i to bez ikakve kategorizacije. Ovde mislim na kategorizaciju po starosnoj dobi ili koliko imaju iskustva u radu, u radnom stažu. Znači, ove olakšice se odnose na sve nove zaposlene radnike. Poslodavac i preduzetnik ima takvu vrstu olakšica da u stvari ima povraćaj dela uplaćenog poreza na zaradu novog zaposlenog. Visina, kao što smo čitali, od 65% do 75% je ove olakšice. To zavisi od toga koliki je broj novozapolsenih u toj firmi, odnosno koliko njih je preduzetnik zaposlio.
Treba istaći da ova olakšice nisu ostvarive za direktne i indirektne korisnike budžetskog sistema, za javna preduzeća, za javne službe, državne organe i organizacije i, naravno, za one koji su već imali neke povlastice u prethodnom periodu.
Kao što smo čitali i videli, kod ove izmene zakona ciljna grupa su preduzetnici koji posluju u privatnom sektoru. Ovako ćemo postići da privatnici ili da privatni sektor što više zaposli nove zaposlene i s tim idemo, kao što je gospodin ministar rekao, u borbu protiv sive ekonomije, u borbu protiv sive zone, baš u vezi zapošljavanja.
Kod drugog zakona, kao što smo videli, u prvom članu se menjaju stope doprinosa. Ovde se radi o visini od 2%. Kao što smo čitali i kao što vidimo, u penzijskom i invalidskom osiguranju stopa za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24% se povećava na 26%, a kod stopa za obavezno zdravstveno osiguranje sa 12,3% pada na 10,3%. Znači, ovde je takoreći neka izmena strukture u doprinosima. Dodatni teret neće imati ni poslodavac ni građanin kod ovih promena zakona, samo je struktura promenjena.
Kao što smo čuli i kao što znamo, ovako će u stvari penzijski fond imati više para, više priliva, dok će Fond za obavezno zdravstveno osiguranje pasti. To je oko 18 milijardi dinara kao što je ovde navedeno u ovoj godini, znači u 2014 godini.
U članu 2. ovog zakona istu olakšicu smo videli kao kod poreza na dohodak građana da oni poslodavci koji zaposle novu radnu snagu imaju olakšicu ispod 65 do 75% povratka povlastica, i naročito za nove radnike. Znači, ponovo je reč o svi novim zaposlenima, uopšte se ne gleda kao što smo rekli starosna doba ili radno iskustvo. Pre toga smo neku olakšicu imali da su bili pripravnici u cilju, ovi mladi ljudi ispod 30 godina i oni radnici koji su imali 45 do 50 godina, znači, iznad toga. Sa ovim olakšicama se ove kategorije brišu i onda za sve nove zaposlene su, to je mislim da je prihvatljivo i kao što sam rekao da poslanici SVM će glasati na ove zakone.
Ali, kod ovog Zakona za obavezno zdravstveno osiguranje ovde moramo istaći da nažalost, nismo se bavili sa poljoprivrednim stanovništvom, jer u zakonu koji je u primeni znamo da svaki poljoprivrednik mora da plati obavezno osiguranje ili penzijsko osiguranje i to uopšte ne kažemo da ne treba da plaćaju. Nažalost, ima neke diskriminacije kod onih poljoprivrednika, naročito onih koji su mali poljoprivrednici koji obrađuju zemljište od jednog do 10 hektara. Znači, to je u praksi tako da ovi ljudi poljoprivrednici istu sumu osiguranja, doprinosa plaćaju, kao i oni koji vrše ili obrađuju iznad 100 hektara zemlje. Znam da je u pitanju oko 90.000 dinara i za ove pare za male privrednike, poljoprivrednike, to su velike pare.
Za one koji obrađuju više od 100 hektara zemlje oni uopšte to ni ne primećuju. Mi mislimo da u sledećem predlogu za izmene ovog zakona bi trebalo da posvetimo pažnju ovim poljoprivrednicima da bi ovu diskriminaciju nekako izbegli, da bi plaćanje ovih doprinosa bilo tako da sve zavisi od veličine obradivog zemljišta i od veličine prihoda koji se dobija na osnovu poljoprivrednog domaćinstva.
Na kraju još jednom da kažem da poslanička grupa SVM će glasati za ove zakone. Hvala vam što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati oba ova zakona, znači, Zakon o porezu na dohodak i Zakon o doprinosima i socijalnom osiguranju. Više ću posvetiti pažnje ovom prvom zakonu, jer je ovaj drugi najprostije rečeno je po principu spojenih sudova, prelivanje s jedne strane na drugu i kako god okrenemo uvek nam negde nešto fali. Ali, verujem da obzirom da imate pregled cele situacije našli ste pravo mesto kako to trebate da uradite i u ovim određenim procentima.

Razlog podrške poslaničke grupe JS ovim zakonima su pragmatičnost i laka primena u praksi. Tendencija da se smanji broj nezaposlenih ljudi i da se smanji siva ekonomija i ključ ovog zakona.

Mislim da je nešto što bi trebalo da znate, a vrlo je bitno za ove zakone, zbog primene u praksi, kontrole šta se sa njima dešava je i rad inspekcijskih službi na terenu. Nekako kao po praksi svih ovih godina unazad, inspekcijske službe vrlo lako dođu do ljudi koji su privredni subjekti registrovani i ubačeni u sistem i uvek kontrolišu njih. Postoji veliki broj njih u sivoj zoni koji uopšte nisu vidljivi u sistemu inspekcijskih službi. Mislim da je možda, kolko i ovaj zakon isto toliko bitan i rad inspekcije na terenu, pa da sublimirajući njihov rad i ovaj zakon, dobijemo te neke prave i očekivane rezultat.

Mi iz JS znamo koliko je teško naći investitore zato što gospodine Dragan Marković u praksi, to već i svi znate, radi veće nekoliko godina na tom pitanju, formiranoj industrijskoj zoni i svaka privilegija ili neke subvencije koju država može da omogući nekom novom investitoru za posledicu ima otvaranje radnih mesta.

Imao sam priliku jutros da dobijem i ocenu Fiskalnog saveta na ova dva zakona. Iz mog iskustva, već dvogodišnjeg, zato što sam bio u prošlom mandatu, znam da je vrlo retko da oni ocene neku odluku pozitivnom ocenom, tako da ni ovde nisu ovo pozitivno ocenili, čak šta više, kažu da nije u skladu sa dobrom poreskom praksom. Ali, lično bih voleo kad bi oni iz tolikog iskustva nama mogli da daju neko konkretnije rešenje, bolje od ovog koje ste vi dali.

I dalje mislim da ovo što ste uradili apsolutno ima smisla, a njihova kritika se odnosi uglavnom na to da iz nekih ranijih perioda nismo imali dobra iskustva sa ovakvim zakonima tj. nekim sličnim odlukama. Pre svega mislim, da ljudi koji su koristili te, hajde da kažem, pomoći iz ranijeg perioda nisu imali dobro iskustvo sa državom zato što na svaku olakšicu koju su u startu mislili da dobijaju morali su uvek više da vrate i više da plate. Tako da su sada obazrivi sa svakim zakonom koji dolazi.

Ovih dana sam razgovarao sa nekim knjigovođama koji su stavili u kalkulator sve ovo o čemu mi danas pričamo i koji su prosto začuđeni da svi korisnici posledica ovog zakona nemaju nikakvu obavezu niti da radnika drže prijavljenog godinu dana, dve godine itd. Znači, ovo je legitimno pravo svakog da može da izabere i onog trenutka kada mu ne odgovara to što je uradio može da prekine, a da nikakvu posledicu nema. Mislim, da je to dobra stvar.

U praksi bi to otprilike trebalo da izgleda ovako. Prosečan lični dohodak za koji ovog trenutak kažu da je martu mesecu bio 43 hiljade dinara. Meni to malo deluje, iskren da bude nestvarno, jer dolazim iz Vrnjačke Banje, dole kod nas, malo dalje od Beograda nisu ovakvi uslovi, ali računica izlazi ovakva. Sa vašim predlogom na netu iznos od 43.000 dinara u bruto iznosi poslodavac ima olakšicu skoro 15.000 dinara, 14 hiljada i nešto dinara. Sa najnižom zaradom koja je 23.000 dinara u bruto iznosu se pojavljuje olakšica za poslodavca od 5.400 i nešto dinara.

Hoću samo da vas sada podsetim samo na jedan momenat, a to je kraj prošlog mandata. Vi i ja smo razgovarali i u jednoj odluci koja potiče od lokalnog nivoa. Konkretno sam je primenio kod mene u Vrnjačkoj Banji, a to je odluka o dodeli subvencija poslodavcima na teritoriji opštine Vrnjačka Banja za otvaranje novih radnih mesta u 2014. godini. Mislim, da se sećate o čemu smo pričali. To je odluka koja se odnosi na porez na plate od koje 80% je prihod lokalne samouprave, a 20% se vraća u republičke fondove.

Zašto vam to kažem? Ovo dajem i kao predlog svim ostalim kolegama poslanicima iz drugih gradova, iz drugih sredina da i oni mogu da primene ovakvu odluku. Ona ne utiče loše na sadanje budžete koji su izglasani u njihovim lokalnim sredinama, a sublimirana sa ovom vašom odlukom u praksi daje sledeće iznose. Na prvu prosečnu platu 14.700 lokalna samouprava može da još 4.500. Tu dolazimo do skoro 20.000 dinara za poslodavce koji je zaposlio novog radnika, a na najnižu zaradu od 23.000 dinara dolazimo do cifre od skoro 7.000 dinara. Mislim da je ovo dobro i da je ovo pre svega vi treba da date kao preporuku lokalnim sredinama zato što je to odluka svake od njih kako će da se postupa.

Dobro je što je i rok, uslovno rečeno, za svaki slučaj stavljen na dve godine, ako je do 30. juna 2016. godine, tako da možemo u trenutku, ako ne vidimo neke pozitivne efekte ove odluke, da prekinemo sa primenom iste.

Bitno je na pravi način i transparentno objasniti svim poslodavcima upravo da je ovaj rok 30. jun 2016. godine i da svaki mesec u kašnjenju novih radnika, pre svega, njima nanosi direktnu štetu. Suština je da što pre se pokrenu ove podsticajne mere i da poslodavac ima direktne koristi od njih.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije je predala jedan amandman. O tome ćemo kada bude to došlo na dnevni red. Odnosi se na ovaj deo gde ste rekli da imaju pravo da koriste svi oni koji se šest meseci nalaze na tržištu rada. Mislim da nema razloga za jednom takvom odlukom. Vi ste zakon odbranili na druga dva, tri načina. To se transparentno vidi.

Mislim da pre svega ovo ide na štetu onim mladim ljudima koji sada pune 18 godina i prvi put se pojavljuju na tržištu rada. Dok oni sačekaju svojih šest meseci, apsolutno nepotrebno nama će 25% vremena važenja ove odluke da iscuri. Ja bih vas zamolio da uzmete u obzir ovaj amandman i ako je moguće da ga prihvatite. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ivan Bauer.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ne pamtim da se Srbija nalazila u težoj finansijskoj situaciji od one u kojoj se nalazi danas. Mi imamo javni dug koji nije u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, koji je veći od kriterijuma koje propisuje EU, koji ima putanju koja je takva da je sasvim sigurno dugoročno, a usudio bih se da kažem i srednjoročno neodrživa i, naravno, imamo prateći budžetski deficit koji je vrlo visok i rastući.
U takvoj situaciji kako to već obično biva, a po onoj latinskoj izreci, pošto je u Skupštini postalo moderno da se neke izreke citiraju, koja glasi „abisus abisum invocat“ ili u nekome slobodnijem nemetaforičkom prevodu – nevolja nevolju priziva, dogodila nam se jedna strašna elementarna nepogoda sa, čini mi se, nesagledivim posledicama, na prvom mestu po ljude koji su pogođeni ovom nepogodom, ali sa druge strane i sa vrlo ozbiljnim ekonomskim konsekvencama upravo po elemente koje sam prethodno nabrojao.
Dakle, sasvim je za očekivati da će u narednom periodu se rast našeg javnog duga verovatno ubrzati, s obzirom na to da ćemo morati da se zadužujemo da bismo otklanjali posledice od poplava. Za očekivati je da će vrlo teško odbraniti budžetski deficit, koji je i ovako previsok upravo zato što ćemo morati iz njega da finansiramo otklanjanje posledica, odnosno da pokušavamo da normalizujemo život u devastiranim područjima. Takođe će se to preslikati i na ono što je neka, čini mi se, osnovna tema današnjeg razgovora, odnosno preslikaće se na zaposlenost, jer ćemo sasvim izvesno izgubiti određeni broj, da ne kažem veliki broj radnih mesta zbog toga što su u nekim fabrikama uništene mašine od poplava, zbog toga što su neke radnje ili neki poslovni prostori potpuno uništeni ili zbog toga što su nekim firmama uništene zalihe u magacinima koji su poplavljeni.
Čini mi se da, kako to biva u nevolji, uvek postoji neko dobro, pa čak i u najgorem zlu. U ovom zlu čini mi se da se pokazalo kao dobro da smo videli da i dalje posedujemo nešto što se zove zajedništvo, odnosno solidarnost, a ta solidarnost je ključna reč na kojoj SDPS insistirala već mesecima, jer čini mi se da je to jedan od osnovnih preduslova da u ovoj i u narednoj godini uspemo da preokrenemo putanju naše ekonomske situacije i da pokušamo da ubrzamo ekonomski rast srpske privrede.
Čini mi se da smo propustili mnogo šansi u skorijoj prošlosti kada smo mogli da one najteže mere tranzicionog perioda rešimo na neki bezbolniji način. Usudio bih se da kažem da smo u pojedinim periodima, zaista bez ikakve želje da bilo koga optužim, bili pomalo neodgovorni i da smo se zbog toga doveli u poziciju da sada, kada je najteže, smo prinuđeni da donosimo najteže i najnepopularnije mere i da zbog toga cena tih mera bude mnogo veća nego što bi bila u prošlosti, kao što bi cena tih primena i mera sutra bila mnogo veća nego danas ukoliko danas ne bismo primenili te mere.
Da se vratim ono što je tema današnje diskusije. Evropska komisija je za ovu godinu za Srbiju projektovala rast nezaposlenosti koji će biti prevashodno posledica završetka procesa restrukturiranja, u kome ćemo jasno izgubiti određeni broj radnih mesta.
Gospodine ministre, vi ste u vašoj fiskalnoj strategiji za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu procenili da ćemo ove godine beležiti pad zaposlenosti. Zaista, prema prvim podacima koji su dostupni iz 2014. godine, mi vidimo da imamo nastavak trenda iz 2012. i 2013. godine, koji je doduše usporen. Dakle, imamo blagi pad zaposlenosti, izgubili smo negde oko 17.000 radnih mesta, čime smo se spustili ispod, glupo je da kažem magične granice, pošto će biti možda i nekih drugih ne daj bože magičnih granica, ali spustili smo se ispod granice od 1.700.000 zaposlenih.
Kada pogledamo te podatke, kada ih stavimo u kontekst toga da ćemo izgubiti određeni kontigent radnih mesta zahvaljujući završetku procesa restrukturiranja, prilikom koje će neka preduzeća otići u likvidaciju, neka u stečaj, a određeni broj zaposlenih će dobrovoljnim odlaskom u penziju, socijalne programe takođe postati … Ne moraju otići u penziju, mogu postati i nezaposleni. Dakle, dobićemo još određeni broj nezaposlenih, što sve govori da apsolutno je bilo potrebno hitno doneti mere koje će podstaći zapošljavanje.
Kada na to dodamo ono o čemu sam govorio, a iz čega se vidi da je bilo važno i to pomenuti, kakve će biti posledice od poplava, jasno je kao dan da su te mere koje moramo da donesemo bile apsolutno hitne i u tom smislu poslanička grupa SDPS podržava mere koje ste predložili i podržava što ste ih predložili po hitnom postupku, jer smatramo da je bilo jako važno, naročito u ovoj situaciji, hitno reagovati na sve ono što nas čeka ili ono što nas je zadesilo.
Vi ste pomenuli već, naravno, ovo nisu jedine mere, niti je ovo jedina mera, predstoji nam niz mera koje moramo doneti da bismo bili u stanju da u određenoj meri kompenzujemo taj broj izgubljenih radnih mesta koji je neminovan. Ova dva zakona doživljavamo kao neku prvu meru u tom pravcu, odnosno u pravcu povećanja ekonomske stabilnosti, poboljšanja poslovnog okruženja i stvaranja višeg nivoa konkurentnosti srpske ekonomije, a sve u cilju privlačenja novih investicija, odnosno zapošljavanja.
Mislim da je važno reći nešto što ste i vi pomenuli, a to je da osim ova dva zakona, Vlada je preduzela i neke druge mere, odnosno donela je dve uredbe koje mislim da nisu ništa manje važne od ova dva zakona. Jedna je usmerena na relaksaciju privrede, naročito na relaksaciju sektora malih i srednjih preduzeća, a druga na poboljšanje uslova za investicije. Dakle, ova prva mera je usmerena na to da damo vremena da uglavnom sektor malih i srednjih preduzeća „uzme malo vazduha“, a druga mera je usmerena na to da se stvori jedan atraktivan okvir za privlačenje investicija. I jedna i druga mera u krajnjoj instanci treba da daju kao rezultat povećanje zaposlenosti.
Poslanička grupa SDPS očekuje da će u narednom periodu u skupštinsku proceduru doći i svi oni drugi zakoni koji su najavljivani u prethodnom periodu, koji će na taj način zaokružiti praktično paket mera koji bi trebalo da stvori jedno vrlo konkurentno i vrlo atraktivno okruženje za privlačenje investicije, makar da budemo, koliko je to moguće, konkurentni i atraktivni u našem regionu u kome će sasvim sigurno biti vrlo velika borba za privlačenje investicija.
Gospodine ministre, podrazumeva se da će poslanici u ovom domu uvažiti činjenicu vrlo teške situacije u kojoj se nalazimo zbog elementarne nepogode koja nas je pogodila i da u tom smislu ne možemo očekivati da će baš biti ispoštovani u potpunosti svi oni najavljeni rokovi do kada će zakoni doći u proceduru. Ukoliko se to pomeri, naravno da će to biti potpuno opravdano.
Sada bih nekoliko reči o nečemu što nije sastavni deo ovog zakona, ali vrlo često se događa da i nešto što nije u zakonu nije ništa manje važno od nečega što jeste u zakonu. Imali smo prilike u poslednjih šest meseci prilično često da slušamo o tome kako je Srbija rekorder po poreskom opterećenju rada, odnosno po visini poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Moram da kažem u tom smislu, konsultovao sam se sa našom stručnom službom u Skupštini, od njih sam dobio vrlo zanimljive podatke koji govore da to uvreženo mišljenje, odnosno ta predrasuda apsolutno ne stoji.
Reći ću vam samo neke podatke. Prvo, prema podacima koje sam dobio, u Evropi niže stope doprinosa imaju samo dve zemlje. Jedna je Češka koja ima vrlo malo nižu stopu doprinosa manje od 1%, odnosno ukupne stope doprinosa. Druga zemlja je Irska koja ima više od duplo niže stope doprinosa, ali hajde da kažemo, Irska je jedan specifičan slučaj.
Ono što je zanimljivo je da, recimo, jedna Nemačka ima stope doprinosa 41,9% zbirne u odnosu na naših 35,8, ali neko će reći da je Nemačka vrlo razvijena zemlja, pa možda to sebi može da dozvoli u smislu privlačenja investicija i zapošljavanja, ali i neke zemlje u regionu, koje su naši konkurenti u smislu privlačenja investicija, kao što su Bugarska i Hrvatska, imaju više stope od nas.
Isto tako, postoji veliko nezadovoljstvo u Evropi povodom visokih opterećenja rada. Moram da kažem da su i stope poreza na rad vrlo visoke u celoj Evropi. Ono što je naročito indikativno ili interesantno jeste da je objašnjenje vlasti u drugim zemljama u Evropi vrlo slično onom koje imamo i mi, a to je da se iz tih doprinosa i poreza finansiraju penzije.
Mi danas razgovaramo o dve izmene i dopune zakona kojima pokušavamo da uvedemo neke nove povlastice, odnosno da na izvestan način smanjimo doprinose, doduše, isključivo za novo zapošljavanje, ali u svakom slučaju, mera je afirmativna, odnosno pozitivna.
Daću vam primer jedne moćne ekonomije u Evropi kakva je Austrija, koja je u poslednje dve godine povećavala stope i koja je u poslednje dve godine menjala svoje zakonodavstvo u pravcu mnogo veće restriktivnosti, pa su tako, recimo, uveli oporezivanje bonusa za godišnje odmore i božićne praznike, povećali su poreze za socijalno, radi se na ukidanju institucije neoporezivih zarada i ukinuta je privilegija neplaćanja doprinosa za nezaposlene za starije od 59 godina.
Dakle, čak i tako moćne ekonomije, kakva je austrijska, vode politiku koja je vrlo restriktivna, a mi vodimo politiku koja je, da kažemo, ekspenzivna, mada nisam siguran da je ta reč u potpunosti primenjiva u ovom konkretnom slučaju.
Sada bih rekao nekoliko reči o benefitima koji se odnose na novo zapošljavanje, jer mislim da je to nešto što je najvažnije u ova dva zakona. Ono što su eventualne mane, to ću ostaviti kolegama iz opozicije da o tome govore. Ono što sam prepoznao kao neka tri osnovna benefita kod ova dva zakona, kada je reč o novom zapošljavanju, prvo je, rekao bih, veći obuhvat.
Ne mislim da su prethodne mere, odnosno mere koje su i dalje važeće, koje su deo važećeg zakona, bile loše. Jednostavno, čini mi se da su one postale anahrone. Možda smo u prethodnom periodu mogli da na neki način motivišemo zapošljavanje određenih grupacija više nego nekih drugih, odnosno u prethodnom zakonu smo motivisali uglavnom zapošljavanje onih koji se „smatraju ugroženim“ kategorijama nezaposlenih.
Čini mi se, s obzirom na sve ovo što sam nabrojao, na kompletnu našu situaciju, da jednostavno sebi više ne možemo da dozvolimo takav luksuz da neke stavljamo u bolji položaj u odnosu na neke druge, odnosno moramo primeniti mere koje će imati kompletan obuhvat. U tom smislu, pozdravljam ovo vaše rešenje.
Druga stvar koja mislim da je vrlo značajna, možda čak ništa manje značajna, jeste da praktično imamo situaciju da gotovo da nema nikakvih uslovljavanja, odnosno praktično postoji samo jedan uslov, a to je da se poveća broj zaposlenih u odnosu na 31. mart 2014. godine.
Zašto mislim da je to vrlo važno? Zato što je veća rigoroznost aktuelnog rešenja praktično pravila veliki broj kontrolnih tačaka, zbog čega smo naše inspekcijske službe dodatno opterećivali. Onda kada se čudimo zašto nam inspekcijske službe nisu dovoljno efikasne, moramo da uzmemo u obzir i to da ponekad našim zakonskim rešenjima, u kojima pokušavamo da sprečimo ono što se zove neka specifična srpska sklonost ka izbegavanju svih mogućih zakona, mi se trudimo u zakonima da izbegnemo sve te moguće situacije i onda pravimo zakone previše komplikovanim, čime posao inspekcijskim službama činimo jako teškim i vrlo komplikovanim.
Na kraju, lakša sprovodivost u praksi, što upravo ima veze sa ovim prethodnim, a to je da će reći da je ovo rešenje jasno, jednoznačno, manje kontrolnih tačaka, manje penala i jednostavnije za primenu. Mislim da u budućnosti treba da idemo u pravcu simplifikacije propisa, upravo zato da bismo olakšali rad naših inspekcijskih službi.
Nekoliko reči o pojedinačnim rešenjima u zakonima. Što se tiče poreza na dohodak, sami ste rekli da ova mera nema nikakve negativne fiskalne efekte, a treba da ima pozitivne fiskalne efekte, prvo, iz razloga koji ste rekli, a reč je o rastu novog zapošljavanja i prevođenju poslovanja iz sive zone u legalne tokove. Druga stvar je ono što takođe piše u obrazloženju, pa ne bih govorio, jer su mogle sve kolege da pročitaju, a to je da ima direktne efekte i na budžet u slučaju novih zapošljavanja.
Ono što mislim da je vrlo važno reći jeste da ove podsticaje i sve druge podsticaje koje u budućnosti budemo davali zaista mora da prati rigoroznija politika kontrole i u tom smislu očekujemo da ćete u izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji zaista pooštriti kontrolu koja će biti na terenu i da ćete uraditi neke od promena koje ste vi i gospodin Ćosović najavljivali, počev od toga nečega što deluje vrlo jednostavno, a to je da će se promeniti, recimo, radno vreme inspekcije. Zaista je nelogično i nerealno da inspekcije kontrolišu od 7 do 15 časova, a da onda neki koji rade popodne i uveče gotovo bez ikakvog straha mogu da krše zakon.
Naravno, takođe je potrebno uspostaviti visok nivo koordinacije između Nacionalne službe za zapošljavanje i poreske uprave, APR-a i svih drugih subjekata koji su važni i stalna razmena podataka između njih upravo zato da bi se ta kontrola mogla na jednostavniji način ostvarivati.
Što se tiče Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, vi ste rekli, i jeste, to je jasno kao dan, da su ove izmene fiskalno neutralne, mada moram da priznam da sam na nekim forumima, blogovima i komentarima pročitao da mere nisu fiskalno neutralne. Očigledno neko nije umeo dobro da računa.
Ono što je vrlo zanimljivo jeste da prema prvim raspoloživim podacima za ovu godinu, odnosno za prva četiri meseca ove godine, mi imamo u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje suficit od 6,1 milijardu dinara, što kad se pomnoži sa tri, dobijamo malo više od 18 milijardi dinara, upravo onoliko koliko će se smanjiti ovim transferom sa jednog računa na drugi. Taj manjak bi praktično mogao da bude kompenzovan.
Znam, ministre, da je taj suficit više privremenog, nego trajnog karaktera, ali nam on daje razlog da razmišljamo o tome da bismo zaista možda mogli ovu fiskalno neutralnu meru da napravimo da bude fiskalno pozitivna mera, time što ćemo smanjiti troškove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a ni slučajno ne mislim da se smanji kvalitet zdravstvenog osiguranja koji je i ovako iz različitih razloga upitan, nego da se smanje raznorazni administrativni troškovi i da pokušamo da ovaj suficit koji imamo održimo do kraja godine, odnosno da praktično to smanjenje transfera Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ne dovede do nekog minusa na toj poziciji, a da sa druge strane ovaj transfer koji smo napravili u pravcu fonda PIO bude jedna vrsta fiskalno pozitivne mere.
Kada na to dodamo i racionalizaciju na strani fonda PIO, kada na to dodamo mere koje ste najavljivali, a to je da će se povećavati postepeno prag za odlaženje u penziju žena, da će se menjati način na koji se ostvaruje pravo na beneficirani radni staž, kada ste govorili o tome da će se uvesti aktuarski penali za prevremeni odlazak u penziju, onda vidimo da možda imamo šansu da, naravno, ne jako brzo, ali na srednji do dugi rok, napravimo naš sistem penzionog i invalidskog osiguranja da bude održiv.
Zaista se nadam da ćete u nekoj budućnosti možda početi da razmišljate o tome, naravno, to nije skora budućnost, da se naš fond PIO transformiše u neku vrstu investicionog fonda i da praktično počne, na neki duži rok, da mu damo šansu da makar u jednom delu počne da funkcioniše sam i da „sam privređuje“.
Na kraju, rekao bih samo još nešto, pošto ovo o čemu sam govorio je prilično u mnogim elementima crno, samo da podelim sa vama jedan podatak, mada verujem da ga vi znate, a koji predstavlja šansu i koji predstavlja podsticaj za nas da u budućem periodu radimo još bolje i još jače i još uspešnije. Evropska banka za obnovu i razvoj je u svom izveštaju opomenula da je u našem regionu proces strukturnih reformi u 2013. godini značajno usporen.
Naravno, bez želje da seirim nad tuđom nesrećom, mislim da ovaj podatak u stvari predstavlja veliku šansu za Srbiju, jer ukoliko Srbija u narednom periodu značajno ubrza svoj proces strukturnih reformi, a o tome smo govorili koliko u prethodnim mesecima, i naravno da očekujemo da će do toga doći, onda mislim da imamo jako dobru šansu da postanemo u našem regionu vrlo konkurentni, da postanemo najprivlačnija destinacija za investiranje, samim tim i zapošljavanje u našem regionu, odnosno da se pojavimo kao značajna tačka na investicionoj mapi sveta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Uvažena predsednica, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radno zakonodavstvo i poreska politika su, svi ćemo se složiti, glavni kamen spoticanja u smislu naše konkurentnosti pri privlačenju stranih investicija. Svake godine se vraćamo na ovu temu sa nedovoljno uspeha.
Prošle godine je menjan Zakon o porezu na dohodak građana i nije dao naročite efekte. Koalicija koja je trenutno na vlasti mislim da je dobila podršku koju je dobila od građana da sprovede, da kažem, korenite i tektonske reforme, ali zakonski predlozi, koji su danas pred nama, što se tiče Lige socijaldemokratije Vojvodine, nisu ono što će doneti značajne pomake u ovom domenu.
Srbija važi za zemlju koja ima verovatno najveće opterećenje na zarade. Na 400 evra plate izdvaja se nekih 520, odnosno prevedeno u procente to je 64,5% ukupno u odnosu na bruto zarade. Ono što izdvajamo kao našu komparativnu prednost, a to je da imamo jeftinu radnu snagu, nije tačno iz razloga što kada se posmatra iz ugla poslodavca, kada se dodaju porezi i doprinosi i sva ostala izdvajanja, to nikako nije prednost. Evropski prosek je 42%, a kod nas kao što sam naveo je 64,5%. Problemi koji važe, koji isto opterećuje i preduzetnike i velike korporacije, s kim god razgovarate reći će vam da su nameti zaista veliki, ali mislim da se ovim ne rešava ta situacija iz razloga što nisu problem novozaposleni, problem su ljudi koji su trenutno zaposleni.
Mislim da dobar deo radnog sposobnog stanovništva, koji je zaposlen danas, prima minimalne zarade. Vi, ministre, imate te analize bolje nego mi, ali iz razloga što su opterećenja 65% veliki deo ljudi je prijavljen ili nije prijavljen ili je prijavljen na minimalnu zaradu, a ostatak zarade se isplaćuje na crno.
Pogodnosti koje ste ovde predvideli, da se samo novozaposleni oslobode plaćanja dela poreza na imovinu i dela doprinosa, neće dati željene rezultate, jer je to već pokušano sa ranijom Uredbom iz 2011. godine kada su samo za određena lica takve pogodnosti predviđene i to nije dalo rezultate.
Naš poreski sistem u ovom segmentu je pun nelogičnosti iz razloga što u Srbiji što više zarađujete to su manji porezi koje plaćate, odnosno poreski sistem je regresivan, a ne progresivan. Treba vam stručnjak kako bi vam popunio poresku prijavu i neko ko zaista razume kako se obračunavaju porezi i doprinosi u Srbiji. To će vam reći bilo koji stranac koji je došao ovde da radi. Postoje porezi i doprinosi na teret zaposlenog, porezi i doprinosi na teret poslodavca itd.
Ono što naročito zabrinjava je mišljenje Fiskalnog saveta koje je dosta dobro argumentovao zašto ovakve mere neće dati rezultata i sa kojim se, u velikoj meri, slažemo, jer mislimo da su poreske stope trebale da se umanje za sve zaposlene, a ne samo za novozaposlene. Naravno, to bi stvorilo određeni manjak sredstava u budžetu, ali mislim da bi baza onih koji bi se prijavili da primaju puni lični dohodak, odnosno da budu prijavljeni u skladu sa važećim Zakonom o radu, bila daleko veća, te bi baza od kojih bi se ubirali prihodi za penzioni i zdravstveni fond bila daleko veća.
Mislim da je prelivanje iz zdravstvenog fonda u penzioni fond nešto veoma upitno. Kao što znate, Srbija ima najgore zdravstvo u Evropi i smanjivati zdravstveni fond mislim da neće dati dobre rezultate. Problemi u zdravstvu su daleko dublji od onih sa kojima može da se suoči ova Vlada ili buduće vlade, ali rešavati problem penzionog fonda smanjivanjem zdravstva je presipanje iz šupljeg u prazno, s obzirom da je zdravstvo tema kojom bi trebalo da se pozabavimo ovde na detaljniji način.
Zemlja u kojoj je problem kada padnu prihodi od akciza, odnosno kada građani manje koriste alkohol i cigarete, pa se to navede kao jedan od problema u fiskalnoj politici, to nije za vreme vaše vlade, nego za vreme nekih prethodnih, kada padne promet od akciza, to je problem za budžet, a sa druge strane, zdravstvo je u katastrofalnom stanju, prevencija gotovo da ne postoji.
Penzioni fond je nešto što bi moralo da se uredi na način na koji je to urađeno u nekim drugim zemljama, tj. da se on kapitalizuje na način gde bi on imao neku supstancu koja bi mogla da odbacuje prinose i iz toga bi se isplaćivali redovni prihodi, ali s obzirom da je penzioni i zdravstveni fond devastiran, najviše 90-ih godina, sredstva su otišla u neke infrastrukturne projekte i više se ne zna gde su ta sredstva. U Vojvodini smo imali svojevremeno i penzioni i zdravstveni fond, ali on je volšebno nestao, tj. utopio se u republički.
Poljoprivreda je sektor gde bi morao da se definiše ko i kako uplaćuje poreze i doprinose, odnosno poljoprivrednici su ovde u najgoroj poziciji zato što nikakve pogodnosti i povoljnosti ne mogu da ostvare, bez obzira na to koliki posed imaju, a mislim da je to tema koja interesuje nas iz Vojvodine. Oslobađanja su ovde samo za preduzetnike i za one koji se zapošljavaju u pravnim licima.
Ukupan broj preduzetnika i privrednih društava u Srbiji je oko 300 hiljada. To je deo naše ekonomije koji iznosi teret ove krize i on je jedini koji može da generiše nekakav privredni rast. Iz tog razloga mislim da je trebalo više pažnje da se obrati na one koji su trenutno zaposleni, jer dok se ne uvede red u tom segmentu, teško da će se administrativnim merama postići bilo kakav rezultat. Administrativne mere ne mogu doprineti ekonomskom rastu. Imali smo slučaj sa predlogom da se ograniče rokovi plaćanja itd, ali uvek se nađe način da se to izbegne. Realni život je sasvim drugačiji u odnosu na ono šta izglasavamo u Skupštini.
Što se tiče nas iz LSV, ponovo kažem, nećemo glasati za ovaj predlog, pošto mislim da su reforme u ovom sektoru morale biti daleko jasnije i mnogo bolje i da suštinski promene ceo ovaj domen. Nadam se da ćete u skorije vreme izaći sa novim Zakonom o radu i sa još nekim zakonskim propisima, pa ćemo imati prilike da razgovaramo ponovo o tome. Zahvaljujem.