Ljudski je odgovoriti na ove sjajne reči.
Sve je u redu što ste rekli, samo ste u jednoj stvari otišli predaleko i mislim da to niste trebali, baš zbog tih okolnosti u kojima se zemlja nalazi. Da gledate u pravcu mene i kažete – iz toplih soba, na društvenim mrežama najavljivao katastrofu, neko. Nije korektno. Tu vam sedi gospodin Jovičić, pitajte ga gde sam bio, ako pitate mene lično.
Nije dobro, vidite gde smo ušli zbog vaše retorike, u preispitivanje. Da nije pukao ni jedan nasip, idite u Obrenovac i recite to da nije pukao, recite u Šapcu, što ste bili šef štaba manje od jednog dana, što? Što niste mogli lepo to da završite? Koliko znam, vi imate veze s vodom. Da li je morao načelnik Generalštaba da ostavi celu vojsku da se bavi jednim gradom? Mogli ste vi. Što niste? Naravno da smo svi zahvalni i policiji i vojsci i drugim ljudima koji su izašli u ogromnom broju da pomognu građanima Srbije, ali ovo nije ni vreme, ni mesto, nikad neće biti za to što ste sada pokušali da insinuirate, što je ispod svakog nivoa. To je ono što hoćete od Srbije da napravite, kad neko pita – zašto ljudi nisu evakuisani, vi ste iz toplih soba nešto, zato što je Srbija u koju vi verujete Srbija u kojoj se misli i priča samo onako kako vi hoćete i za to koristite ovu nesreću. To vam nećemo dozvoliti.

Gospodine Babiću, dozvoliću vam repliku i završavamo. Nema više replike, molim vas. 
(Borislav Stefanović, sa mesta: Što?)
Koliko znam, vi ste bili govornik i vi ste izabrali repliku i red je u tom smislu da se završi na suprotnoj strani replika i sa tim završavamo, jer ovako možemo do sutra. Izvolite i završavamo sa replikama.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Znate, te nesretne noći sam u Šabac otišao kao civil, kao neko ko se odazvao pozivu premijera Vučića, a umesto 1000, 1500 ljudi u Šapcu se te noći pojavilo između 10 i 12 hiljada ljudi. Na poziv, humanih, odgovornih. Nisam bio jedan dan, nisam bio ni par sati, niti sam želeo da budem šef Kriznog štaba u gradu koji ne poznajem, niti da radim posao koji ne poznajem, ali sam tu odgovornost za nekoliko sati, dok se ne pojave odgovorni ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva vojske, odnosno odbrane, prihvatio zbog nespremnosti lokalne samouprave koju ste vi napravili, zbog nespremnosti lokalne samouprave koja nije imala ni jedan džak peska, zbog nespremnosti lokalne samouprave koju nije bilo briga za svoje građane, zbog ovih ljudi, odgovornih ljudi koji su zajedno te noći bili u tom štabu, punili džakove, zbog nespremnosti lokalne samouprave koja nije imala 30 lopata u tom trenutku, jedan bager na Čevrentiji. Nikada neću preuzeti posao koji moraju da rade profesionalci.
Zahvalan sam gospodinu Dikoviću na sjajno obavljenom poslu i zato što šest ili sedam dana zajedno sa tim ljudima nije odlazio kući, nije spavao. Šta ima loše u tome, šta ima loše u tome što politika mora da se izvuče iz sporta? Pitajte vašeg predsednika što nije izašao iz sporta. Zato što politika mora da izađe i da ustupi mesto profesionalcima i da politika, odnosno takve stvari nisu mesto, gde će se bilo ko ko se bavi politikom reklamirati, već oni ljudi koji imaju ovlašćenja i mogućnosti da spasu i živote i materijalna dobra.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Babiću.)
Sa druge strane, samo još jednom, koji je to bedem u Srbiji pukao, a da nije u Bosni, odnosno u Hrvatskoj? Koji je to bedem u Srbiji pukao, a i sada se plaše ljudi u Srbiji?

Po kom osnovu gospodine Šutanovac?

Ovlašćeni sam predstavnik DS, gospodin Babić je rekao da pitamo našeg predsednika stranke i želim ovde da kažem par stvari, imam puno pravo da to uradim.
Znam da vam je teško kada se ja javim za reč, ali, kako da vam kažem, i meni je teško kada slušam vas.
Gospodine Babiću, malopre ste rekli nekoliko stvari, ako su to činjenice, to su osnovni razlozi zbog kojih mislimo da mora da se sastavi anketni odbor i da saznamo kako ste vi stigli pre odgovornih iz MUP-a i iz Vojske Srbije? Rekli ste nam da ste vi stigli, zaseli tamo, valjda ste bili najjači u tom trenutku i onda ste vi bili komandant odbrane. Kako se to desilo i zbog čega se to desilo? Kako se desilo da komandant sve Vojske Srbije, koji treba da brani i Palanku i Svilajnac i Paraćin i Krupanj, brani jedan nasip? Kako se desila ta degradacija Vojske Srbije o kojoj danima na tim blogovima pišu svašta? Potpuno se slažemo i po pitanju žrtava i po pitanju upotrebe Vojske i po pitanju Sektora za vanredne situacije. Kako se to desilo, nas to zanima? Zanima nas, pošto su to ljudi koji primaju platu za taj posao, kako je moguće da vi stignete pre njih, a rekli ste da ste to uradili?
Pitanje sporta i politike sa ovom tačkom dnevnog reda nema ama baš nikakve veze.
(Zoran Babić, sa mesta: A ovo ima?)
Ovo, pa vi ste pokrenuli to. Na pitanje zbog čega je u budžetu smanjeno izdvajanje za Sektor za vanredne situacije od 75%, vi ste pokrenuli priču o Šapcu i o ne znam već kojim ostalim pričama i odbranama zemlje itd. Zahvaljujem.

Molim vas, gospodine Babiću, znam da imate potrebe, ali neću dozvoliti da se jedna humanitarna akcija, jedan napor svih građana ovde sada dovede u pitanje i da se oko toga vodi rasprava ko je više doprineo, ko je manje. Ovde su građani pobedili i molim vas sa time da završimo. Prema tome, molim vas, stvarno nije tema rasprave i nećemo više. Nastavljamo po dnevnom redu.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
Gospodine Marinkoviću, po kom osnovu se javljate?

Kao ovlašćeni predstavnik, želim da odgovorim na diskusiju gospodina Šutanovca.

Nemate pravo. Nije vas spomenuo.

Imam pravo na repliku, kao neko ko je učestvovao u događaju.

Nemate pravo na repliku. Gospodine Marinkoviću, dobro znate da je pravo predsedavajućeg da odluči da li će nekome dati pravo na repliku ili ne. Prema tome, smatram da nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.