Dame i gospodo, predlog ovog zakona prenajavljenog zakona o radu koga očekujemo u narednom vremenskom periodu potpuno menja tržište radne snage u Srbiji i sve kompanije velike, male i srednje dovodi u potpuno drugačiji položaj. Ovi zakoni su prvi zakoni reformski koje donosi ova Vlada i ova Vlada želi ovim zakonima da promeni jedan od ključnih makro ekonomskih parametra, rast društvenog bruto proizvoda, stabilan nivo cena i dobrovoljna nezaposlenost su tri ključna makro ekonomska parametra u jednoj nacionalnoj ekonomiji.
Danas predlozima ovih zakona pokušavamo da promenimo dva – nivo zaposlenosti i da podignemo rast društvenog bruto proizvoda. Problem nezaposlenosti je širok problem i kada govorite o uređenoj ekonomiji onda obično govorite o cikličnoj nezaposlenosti koja se vremenski pojavljuje. Problem ciklične nezaposlenosti nastaje u onom trenutku kada dolazi do pada tražnje, što izaziva pad prodaje, a samim tim i pad tražnje na tržištu radne snage. Sve to ima za posledicu povećanje nivoa nezaposlenosti.
Danas kada govorite o velikoj nezaposlenosti obično govorimo o velikoj ekonomskoj krizi iz 1930. godine, kada je stopa nezaposlenosti bila oko 25% američkog radno aktivnog stanovništva. Mi u Srbiji već suviše dugo imamo tu stopu nezaposlenosti. Danas smo dobili mišljenje Fiskalnog saveta koji kaže da je nezaposlenost u Srbiji strukturalna. Šta to u stvari znači? To znači da u jednom delu nacionalne ekonomije imate izraženu tražnju na tržištu radne snage, a da nemate dovoljnu strukturu u drugom delu gde imate tražnju za radnom snagom. Naravno da to nije tačno. Ako govorite o problemu nezaposlenosti i njenoj preciznoj definiciji onda ciklične krize izazivaju mnogo veće i katastrofalne posledice po nivo nezaposlenosti u odnosu na strukturne.
U Srbiji je kriza sistemska i ona traje isuviše dugo. Ako imate stopu nezaposlenosti koja se kreće oko 25% i to traje u kontinuitetu, onda se ne može govoriti o bilo kakvim značajnijim pomacima u prethodnom vremenskom periodu koji se tiču ovog makro ekonomskog parametra.
Ono što danas slušamo celog dana, a što moramo da vratimo na teoriju, jeste činjenica da Vladi RS u stvari ne ostaje ništa drugo nego jedan od dva mehanizma koje može da primeni. Ona danas u stvari govori o fiskalnim merama koje su potpuno teorijski utemeljene. Radi se o oporezivanju i Vlada RS danas smanjuje svoja zahvatanja od sektora privrede. To istovremeno podrazumeva još i drugi efekat, vrši se praktično preraspodela sredstava i jedan deo sredstava koji bi odlazio za javnu potrošnju u ovom trenutku odlazi na ličnu potrošnju, podrazumevajući efekat povećanja tražnje i povećanja društvenog bruto proizvoda. Naravno da drugi efekat koji Vlada najavljuje i koji mi svi očekujemo, a koji podrazumeva značajnu ekonomsku stabilnost jeste cena kapitala. Cena kapitala, odnosno monetarna politika jeste drugi parametar i mi ćemo koliko sutra već govoriti o kreditima koji će imati nižu cenu i koji će pospešiti rast i svakako povećati zaposlenost.
Predlogom prvog člana praktično Vlada RS ne menja ništa značajnije. Dolazi samo do preraspodele sredstava i to govori o socijalnoj odgovornosti Vlade RS koja ne želi da urušeni penzioni fond još više uruši i samim tim vodi računa o najstarijem sloju stanovništva. Suštinski ova odluka je sadržana u drugom članu i kao nikada pre Vlada RS predlaže, i na moje opšte zadovljstvo, konstatujemo da se praktično potpuno ukidaju diskriminatorske mere Vlade RS i da se potpuno na sve odnosi ova odluka.
U prethodnom vremenskom periodu vrlo često smo mogli da čujemo da su pojedine grupe na tržištu rada bile povlašćene. Imali smo povlašćene različite investitore, domaće i strane, različita lokacija, ali po prvi put svi oni koji angažuju novu radnu snagu imaće umanjenje od 65, 70, odnosno 75% fiskalnih obaveza u zavisnosti od činjenice koliko su radno angažovanog stanovništva povukli sa tržišta radne snage. To svakako jeste jedan novi, potpuno drugačiji pomak u donošenju republičkih zakona.
Izmena ovih zakona, danas smo mogli da čujemo u raspravi, tiče se potpuno olakšica koje do sada nisu zabeležene u fiskalnom sistemu RS. One nikada nisu bile veće. Kada smo danas mogli da slušamo kakve su povlastice bile i činile su diskriminaciju stanovništva od 30, odnosno preko 45 godina, govorili smo samo o jednom delu povlastica koje smo dobijali, a to su obaveze koje su se odnosile prema državi, odnosno fiskalne obaveze na teret poslodavca. To nikako nije moglo da prelazi 60%. U ovom trenutku to je najmanje 65%. Mala i srednja preduzeća su okosnica rasta i razvoja jedne nacionalne ekonomije. Mala i srednja preduzeća su tu da zapošljavaju najveći broj radno aktivnog stanovništva i amortizer da u teškim vremenima prime prve talase ekonomske recesije. Po prvi put, mala i srednja preduzeća su izjednačena sa velikim investitorima i ovo svakako jeste pozitivna mera za mala i srednja preduzeća. U pravu su danas neki govornici koji kažu da je ovo odluka koja je smišljena za novoosnovane kompanije.
Praktično, dolazite u situaciju da ova novoosnovana kompanija, koja ulazi na tržište, ima troškove radne snage od 65%, i to je ono što je suština. Kada ulazite na novo tržište, sve novoosnovane kompanije suočavaju se sa troškovima ulaska u granu. Ti troškovi ulaska u granu su potpuno različiti od grane do grane, ali čine kompanije koje se nalaze u grani konkurentnijom u odnosu na preduzeća koja ulaze.
U trenutku kada ulazite i kada u jednom ključnom segmentu imate 65% umanjenja troškova u odnosu na kompanije koje se već nalaze u grani, vaši ukupni troškovi vas dovode u situaciju da možda preživite prvu najtežu godinu u poslovanju. Novoosnovane kompanije koje su tu već su iskoristile možda brojne podsticaje koji su postojali i u ovom trenutku mi iz SNS smatramo da ovakav način stvara novi preduzetnički pomak na tržištu, kako radne snage, tako i u ukupnom tržištu Republike Srbije.
Naravno da kompanije koje su već na tržištu neće biti suočene sa problemom da ne mogu da koriste ova podsticajna sredstva ali će svakako, kako njihov rast, odnosno kako njihova proizvodnja bude rasla, njihovi pojedinačni proizvodi po novom proizvodu biti manji, a samim tim i ukupni proizvodi, odnosno cena ukupnih proizvoda biti niža.
Problematična odluka sa kojom se javnost u poslednje vreme vrlo često suočavala i polemisala oko subvencija koje su dodeljene stranim investitorima, ovom odlukom se delimično briše. Svi imaju ista prava, bez obzira na poreklo kapitala, pa samim tim ova odluka pogađa i krupne investitore.
Kada smo danas slušali o stranim investicijama, onda moramo da kažemo da ova odluka košta i doprinosi oko 23% bruto cene radne snage u ovom trenutku, što Srbiju smešta u položaj da je sa cenom radne snage izuzetno konkurentna, kako na regionalnom, tako i na evropskom tržištu i stvara podsticaj za strane investicije. Iako se ova odluka, dame i gospodo, odnosi na porast stope zaposlenosti, ona ima i efekat na rast društvenog bruto proizvoda.
Danas slušamo da ova odluka jeste široka i sveobuhvatna, i ona tako i treba da bude. Ekonomska situacija u Srbiji, u kojoj se mi trenutno nalazimo, je takva da rast grane ne doprinosi. Ovde je neophodna potpuna i suštinska reforma i zato ove mere podrazumevaju potpunu reformu u oblasti radne snage. Naravno da ova odluka ima svoja fiskalna opterećenja i svoje fiskalne obaveze, ali, kao što smo čuli od ministra, očekuju se pozitivni efekti u njenoj realizaciji.
Ono što bih hteo na kraju da kažem, kada pratite ekonomsku teoriju i uporednu praksu, onda ono što ja mislim da jeste i što ministar treba da naglasi je da ovaj model podseća na čikašku poslovnu školu i čileanski model. Ovo što mi danas u Srbiji primenjujemo, ako pogledate, za onog koji plaća porez, a to su preduzetnici, ima efekat fiskalnog rasterećenja koji je u kratkom roku u Čileu doprineo rastu broja zaposlenih, a u drugom koraku rastu društvenog bruto proizvoda.
Mislim da Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u narednom vremenskom periodu od ova dva predloga zakona očekuju isto.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, a neka se pripremi Enis Imamović, poslednji prijavljeni govornik. Izvolite.

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, ono što želim reći povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je da ovaj zakon treba podržati. Treba ga podržati jer se sa predloženim izmenama predviđa niz olakšica za poslodavce koji zapošljavanjem novozaposlenih lica povećavaju broj zaposlenih i na taj način se dodatno stimuliše proces zapošljavanja i smanjenja broja nezaposlenih u Republici Srbiji.
Na osnovu ovog zakona stimulacije koje se ogledaju u povraćaju dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, ogledaju se u sledećem. Dakle, 65% ako je zasnovao radni odnos najmanje sa jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica, 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a sa najviše 99 novozaposlenih lica, 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.
Ohrabrujuće deluje činjenica da je ovim zakonom isključena mogućnost i regulisano je da ove olakšice ne mogu ostvariti državni organi, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici. Time je još jednom potvrđeno jasno opredeljenje ove Vlade da što je više moguće više stimuliše zapošljavanje u privatnom sektoru i razvoj privrede.
Davanjem ovih olakšica privrednim subjektima koji zapošljavaju nezaposlena lica Vlada Republike Srbije dodatno obezbeđuje okolnosti za priliv investicija koje će pospešiti privredni rast i omogućiti povoljnije uslove privređivanja, jer će pored ostalih pogodnosti koje obezbeđuje, legalno zapošljavanje, delimični povraćaj plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poslodavci moći da konkurišu delatnostima iz sive zone zapošljavanja, koje upravo zbog izbegavanja plaćanja poreza po osnovu socijalnog osiguranja radnika nude jeftiniji proizvod i uslugu, stvarajući privid konkurencije, a u stvari nanoseći štetu i licima koja zapošljavaju na crno i nanoseći štetu državi.
Ono što treba naglasiti je da će se primenom ovog zakona povećati prihod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da će finansijski efekat za budžet Republike Srbije iznositi oko 0,5 milijardi dinara za svakih 10.000 novozaposlenih lica, da predložene izmene stopa doprinosa neće sveukupno uticati na povećanje zbirne stope koja ostaje nepromenjena, da će se prihodi Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje povećati za oko 18 milijardi dinara do kraja ove godine, da se poslodavcima iz privatnog sektora daje fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavali što više lica, kao i da fizička lica koja zasnuju radni odnos ostvare prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. To su prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Na kraju treba naglasiti da sve ove pozitivne efekte zakon omogućava, a da država neće imati nikakvih dodatnih troškova za njegovo sprovođenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, kao poslednji prijljavljeni govornik. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o predloženim zakonima o porezima na dohodak građana i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najpre moram da kažem da se ovde radi o jedno očigledno dobroj nameri koja dugoročno u suštini stvara prostor za produbljivanje socijalnih razlika između razvijenih i nerazvijenih područja u Republici Srbiji.
U nerazvijenim opštinama živi oko milion naših građana i to je najranivljija kategorija našeg stanovništva. To su sve poreski obveznici, građani ove zemlje koji su po svim merilima jednaki, koji su jednaki po Ustavu i po zakonima ove države i koji zaslužuju jednaku šansu za razvoj i razvijenost. U praksi to međutim nije tako i mi vidimo iz ovih predloga zakona da ne postoji sistemsko rešenje koje treba da pomogne razvoj nerazvijenih područja u našoj državi.
Nerazvijenima možemo pomoći na svakom koraku i pri svakom zakonskom rešenju. Oni treba da budu predmet interesovanja svakog akta koji mi ovde donosimo. Ovaj zakon tone predviđa i ne bavi se ovom problematikom. Zato vas pozivamo da ovaj zakon povučete iz procedure i da pokušamo zajedno da predvidimo jedno sistemsko rešenje koje će imati za cilj da nerazvijene opštine u Srbiji dovede na nivo održivog razvoja.
To jeste moguće ako predvidimo subvenicije koje ćemo ponuditi zainteresovanim investitorima, kako bi ih motivisali da ulažu u nerazvijena područja u Srbiji.
Mi u parlamentu predstavljamo nacionalnu manjinu Bošnjake, građane koji žive u Sandžaku i koji je danas jedan od najnerazvijenih delova u Republici Srbiji. U Sandžaku se nezaposlenost kreće i do 70%, a u proseku je dva puta veća nego što je to republički prosek. Mi zato smatramo da je upravo zbog toga važno predvideti olakšice koje treba da podstaknu investiranje u Sandžaku, ali i u svim drugim nerazvijenim područjima u Republici Srbiji gde zajedno žive pripadnici većinskog i manjinskih naroda, kao što sam rekao na početku, njih milion.
Dakle, ovi ljudi dobijaju pažnju samo u predizbornim kampanjama. Nakon tih predizbornih kampanja njihovi problemi se prebacuju sa zakona na zakon i tako se njihovo rešavanje odlaže u nedogled i zato je važno posvetiti pažnju na suštinu, a ne na formu, a suština jeste da je u ovim područjima nerazvijenost i nezaposlenost ogromna, a u nekim delovima je čak ispod 40% od republičkog proseka. Protiv toga mi ovde treba da se borimo kako nerazvijeni ne bi postali još nerazvijeniji dok se razvijeni ubrzano razvijaju.
Ovakve razlike mi ne smemo dopustiti zbog evropskih integracija, jer sa ovolikim regionalnim razlikama mi zaista nemamo gde pred EU. Znam da ste najavili donošenje zakona koji će tretirati investicije i investiranje u nerazvijene. Upravo zbog toga mi predlažemo da na svakom koraku treba da donosimo akta koja su usaglašena jedni sa drugima i kako ne bi opet morali i ovaj zakon da usaglašavamo sa tim novim budućim merama.
Dakle, sve ovo govorim zbog činjenice da ovim zakonom nećemo uspeti da motivišemo investiranje u nerazvijene. Investitori traže pravnu sigurnost. Traže stabilnu političku situaciju, efikasnu administraciju i povoljna zakonska rešenja. To čak traži i naša dijaspora koja zaista može da ulaže. Ukoliko dodatno ne poboljšamo uslove za investiranje u nerazvijenim područjima, ne možemo da povećamo interesovanje investitora da ulažu u nerazvijene.
Ovim zakonskim rešenjem zaista to ne uspevamo i zato je on za nas neprihvatljiv. Sa nekoliko amandmana mi smo pokušali da ispravimo ovaj predlog i pozivam vas da razmotrite usvajanje ovih amandmana koji upravo tretiraju nerazvijene i ispravljaju tu nepravdu koja je proistekla vođenjem nedovoljno računa o nerazvijenima. Kao što smo čuli, danas od nekih stranaka koji dolaze iz vladajuće većine, koji imaju određene kritike i određene rezerve prema ovom zakonu.
Još jednom vas na kraju pozivam da dobro obratite pažnju na naše amandmane i da ih usvojite. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Imamoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ako ne, zaključujem zajednički načelni pretres.
Nastavak sednice je stura u 10,00 časova po objedinjenoj raspravi 3, 4. i 5. tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.