Oko par činjenica, licitirali ste neke statistike vezane za plate.
Pročitaću vam od 2008. do 2013. godine, to je poslednje što imam. Vi ste pročitali 2014. godinu i tu bi moglo bolje i radimo na tome da bude bolje. Privatni sektor, pošto mislim da je on glavni referentan, 2008. godina 1.518.140 zaposlenih, 2012. godina 1.257.653 zaposlena. Dakle, smanjenje od 260.000 zaposlenih u privatnom sektoru. Na to ću dodati samo činjenicu da u javnom sektoru u tom istom periodu imamo smanjenje ovih zvanično registrovanih u užem javnom sektoru od 10.000 samo na cifru od oko 480.000.
Što se plata tiče, 2008. godina 380 evra, 2009. godina 330 evra, 2010. godina 324 evra, prosečno u privatnom sektoru 2011. godine skače na 363 evra, 2012. godine 364 evra, 2013. godine 387 evra. Za tu poslednju nisam siguran, piše mi ovde novembarski podatak, možda nije cela godina uprosečena. To je u evrima. U dinarima mogu da vam pročitam, s tim što mislim da je isto padala 2009. godine, pa onda raste, ali znamo šta se sve desilo sa kursom. Pri tom, u javnom sektoru, plata je ostala relativno stabilna, sve vreme oko 420 evra sa brojem zaposlenih.
Ne kažem da su plate dovoljno visoke ili da ne bi trebalo da rastu, ali kažem, ne vredi preganjati se ciframa i uzimati ono što nam odgovara da gledamo. Imamo sistemski problem sa budžetom, sa visinom, sa veličinom javnog sektora konkretno i sa visinom plata u javnom sektoru, sa visinom prevashodno zaposlenima, onda i visinom plate u odnosu na privatni sektor. Videli ste da je to oko 15% više. Imamo ogroman deficit koji se tiče Fonda za penziono osiguranje, koji proizilazi iz dve stvari, jedna od njih je zaposlenost, a druga je ogroman broj penzionera koji imamo u odnosu na broj zaposlenih, visina penzije, kao i činjenica da se ogroman broj ljudi prevremeno penzionisao.
O tim stvarima sam voljan da razgovaram. Mislim da postoji siva ekonomija, to je treća stvar o kojoj treba pričati, o njoj smo pričali i jedna je od mera o kojima danas razgovaramo.
Dakle, u tom smislu, treba da se obratimo sistemskom problemu. Ovo citiranje, ja sam isto mogao da kažem, pročitao sam jutros na vestima – aprilska plata je veća od martovske. Sada je to podatak koji mi možemo i realno i nominalno i na svaki drugi način, ali to nije… Mi prosto želimo da razgovaramo o suštini problema. Mislim da je po prvi put to slučaj i prosto bih apelovao, nije tema. To je tačno zato se nisam ni javio odmah za odgovor. Ovo nije tema za ovu diskusiju o izmena i dopunama ova dva zakona, ali pošto ste se vi toga dotakli da pročitam činjenice i samo da vratim temu na ono o čemu bi zapravo trebalo da razgovaramo.
Slažem se da bi bilo dobro da pređemo na oporezivanje koje će uzeti u obzir sve prihode u okviru godine na sličan način na koji to postoji i u Americi, i u Nemačkoj i u većini zemalja. Zapravo, ne u većini, ali u velikom broju zapadnih zemalja. Ne želim da obećavam nešto, pošto o tome moramo da se konsultujemo i u široj stručnoj javnosti.
Dakle, celokupna mera, koja je oročena na dve godine, ima za cilj da funkcioniše u sklopu sa nekoliko ekonomskih mera i u sklopu sa reformom poreske uprave i borbom protiv sive ekonomije. Šire od same poreske uprave, dakle, mislim na inspekciju rada i kao takva ona jeste mala izmena. Dakle, izmene i dopune su u pitanju. Nama je plan, konsultovao sam se sa svojom koleginicom iz ministarstva i ranije u toku rasprave, i držimo se tog plana da o Zakonu o porezu na dohodak građana, između ostalih zakona, takođe diskutujemo u drugoj polovini ove godine na sistemski sveobuhvatniji način.
Na posletku, već smo razgovarali, te ne bih detaljno sada ulazio oko zdravstvene zaštite i načina beveridžovog modela prelaženja na budžetsku zdravstvenu zaštitu, imamo nekoliko distorzija u sistemu, ne samo u poreskom, što se kaže da nije u skladu sa najboljom praksom, pa naravno i sa ovim napomenama koje su došle u vezi sa konkurentnošću i poslovanjem na tržištu, koje su vrlo razumno utemeljene ali imamo puno anomalija, uključujući i preduzeća u restrukturiranju. Prvo od njih, kako ih budemo rešavali, otvoriće prostor za diskusiju, mnogo ozbiljniju diskusiju o zdravstvenom sistemu kao takvom, to je šira tema, da li ima smisla prelaziti beveridžov model, na finansiranje u potpunosti iz budžeta, kolika je pokrivenost, koliko bi to povećalo troškove, koje su usluge primarne zdravstvene zaštite i na koji način mi kao država možemo to da zadovoljimo, kao i koja bi bila uloga od privatnih subjekata u zdravstvenom sistemu.
Sve su to teme o kojima sam sa strane finansija vrlo voljan da razgovaram. U krajnjoj liniji, drugi treba da budu vodeći subjekti u tom razgovoru i ja sam, bar iz diskusije koje sam imao do sada, uostalom iz ekspozea premijera, uveren da ćemo o tome pričati u vrlo razumnim rokovima u mandatu ove Vlade kako bismo to na sistemski način rešili. Hvala.
