Znači, samo da budemo vrlo jasni, mi sada razgovaramo o načinu na koji se puni taj budžet o kome ste sada pričali, konkretno za zdravstveni fond. Ono što želim da izbegnem ovom diskusijom, a imam sa svima koji imaju suficit, a ima nekoliko i lokalnih samouprava, a to je upravo ono što ćemo menjati javnih preduzeća itd, mada kod javnih preduzeća govorimo o profitu, a ne o suficitu. To je zbog poverenih poslova ili načina finansiranja.
Dakle, Fond po trenutnim pravilima ima više prihoda nego što troši. Slažem se sa vama da je potpuno legitimno razgovarati o tome koliko mi želimo da troši Fond. To koliko će trošiti fond znači da taj novac neće i nije bio predodređen na onoliko procenata koliko je bilo ranije, to je promenjiva kategorija. To je bitno da shvatimo. Razgovor o tome na šta ćemo trošiti konsolidovane prihode ne republičkog budžeta nego svih nivoa vlasti je razgovor o budžetu. Nećemo moći to u rebalansu, ali sam rekao da ćemo već od 2015. godine, odnosno od budžeta za 2015. godinu, znači, kasnije u 2014. godini nadam se da ćemo ga na konsolidovanom nivou i braniti, odnosno ovde u Skupštini, odnosno o njemu diskutovati.
Dakle, mi moramo da razgovaramo o tome se troše sredstva. Ako ćemo ih trošiti više na zdravstvo, sa čime se ja kao ministar finansija, odnosno otvoren sam da razgovaram o tome, moramo da smislimo gde ćemo ih trošiti malo manje ili ćete morati da mi kažete odakle ćemo nabaviti veće prihode. To nema veze sa tim. Jednostavno ovo što se radi ovde promenom stope doprinosa jeste da u uslovima kojima nemamo dovoljno novca mi ne bojimo pare da ne možemo da ih koristimo za ono za šta nam je potrebno. Niko nije dovodio u pitanje ni sa deficitom od 50% Fonda PIO, niko nije dovodio u pitanje redovnu isplatu penzija. Isto tako niko neće dovoditi u pitanje da će RFZO imati dovoljno novaca i da ovo neće uticati na njegovo poslovanje, odnosno na zdravstvo.
O tome da li je naše zdravstvo postavljeno i treba da funkcioniše na ovaj način ili na neki drugačiji način, vrlo sam voljan, čak šta više mislim da je neophodno da uđemo u tu raspravu, nadam se već do kraja godine zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slušamo već čitav dan raspravu o predloženim izmenama i dopunama dva poreska zakona. Iako sigurno neće doneti nikakav kopernikanski obrt za našu ekonomiju, ja ih vidim kao veoma pozitivne zakone i mislim da su prilično zlonamerno tumačeni od strane opozicije, koja ove predloge doživljavaju u nekoj disharmoniji sa onim što smo slušali ovde u ekspozeu i što jeste generalni plan Vlade. Ja mislim da su i te kako u skladu, a da ćemo tek bitne promene u ekonomskoj sferi dobiti sa sistemskim i strukturnim promenama koje nas čekaju u raspravi o Zakonu o radu, Zakonu o stečaju i mnogim drugim vrlo bitnim zakonima.
U ovom trenutku mislim da je najveći kvalitet promene ova dva zakona zapravo podsticaj svima onima koji imaju ambiciju da prvi put u životu krenu u neki privatni biznis. Znači, za njih je ovo zapravo najbolja mera.
Međutim, ono što smatram kao jako važno da podvučem, to je da u razgovoru sa direktnim korisnicima ovih novih zakona, kakvi budu posle ovih promena, a sa kojima sam razgovarala, a radi se i o preduzetnicima i poslodavcima, a i o onima koji su sada nezaposleni a čekaju da budu zaposleni, i jedni i drugi imaju primedbe. One se tiču određene vrste diskriminacije, na koju oni skreću pažnju i smatraju da u ovakvim rešenjima može doći do favorizovanja jednih poslodavaca ili jednih nezaposlenih u odnosu na neke druge grupe kojima se sada daju određene šanse. Evo šta konkretno mislim kada to kažem, odnosno prenosim pre svega iskustva onih koji su, recimo, u asocijaciji malih i srednjih preduzeća.
Koje su osnovne primedbe? Primedbe su da jednostavno nemogućnošću, a to i nije realno jer nam je budžet zaista ograničen, korišćenja ovih olakšica i za one koji već sada rade, znači, primena na one koji su već sada zaposleni, u istoj meri u kojoj će biti primenjena, naravno, to je nemoguće na ove kojima sada dajete olakšice, bi bila zapravo prava mera ovog zakona. Ako je to nemoguće, oni kažu da može da se desi, pod određenim uslovima, da zapravo poslodavci koji su do sada zapošljavali radnike, plaćali uredno ili manje uredno državi porez, ali su se svakako trudili, koji su se trudili da zadrže sve radnike na okupu i da sačuvaju radna mesta, sada dolaze u jednu poziciju da maltene od tih davanja kroz porez finansiraju one koji će tek sada da otvaraju radna mesta i zapravo u nekim segmentima da predstavljaju čak i njihovu konkurenciju. Tu je po meni najveći problem sa ovim zakonom.
Naravno da je neko već osvojio tržište i samim tim ima komparativnu prednost. Ali, može da nam se desi da to ne bude baš tako. Posebno ako dođe, na primer, neka ozbiljna, respektabilna firma, evo, navešću primer mada možda to nije korektno, „Beneton“, bavi se tekstilnom industrijom i imamo našu domaću proizvodnju koja je na niskim granama, možda primitivnija, ali postoji i radi, ostvaruje neku dobit, zapošljava neke ljude, obezbeđuje neka radna mesta. Ako vi pod ovim olakšicama sada, ne dajući nijednu olakšicu sadašnjim poslodavcima, a ne možemo nazvati pravom olakšicom da će dobiti olakšanje na svako novo radno mesto, pošto oni zapošljavaju po potrebi, ne po olakšicama, i to kažu, znači, ne zapošljava onaj ko sad ima firmu zato što ste mu vi dali olakšice, nego zato što ima potrebu za novom radnom snagom. Znači, ako vi jednu moćnu stranu tekstilnu kompaniju dovedete ovde i stavite je pod ovim uslovima kao konkurenciju domaćoj proizvodnji tekstila, vi ste maltene doveli njih u situaciju da se gase. I to jeste problem i nelojalna konkurencija.
Ja mislim da to može da se reši kroz neke druge zakone, da se prosto ili kroz Zakon o zaštiti konkurencije ili neki drugi zakon, ili neka pomoć ubuduće predvidi, paralelno sa ovom merom, i za ove poslodavce koji sada zapošljavaju. Verujte, ja sam dužna to da kažem, kao narodni poslanik, i ako ću podržati ovaj zakon, kao i svi poslanici Socijaldemokratske partije, a da ne prenesem ta strahovanja da se na taj način domicilna privreda dovodi u podređeni položaj i u krajnjoj instanci ovaj zakon čak može da se nađe i pred Ustavnim sudom na oceni ustavnosti.
Istu zamerku imaju i oni koji su konzumenti ovog zakona u smislu da čekaju da se zaposle po ovim novim pravilima. Ova odredba od šest meseci koju ste vi stavili u zakon tiče se upravo njih. Smatraju da su tom odredbom mnogi diskriminisani jer zašto bi neko ko je šest meseci na birou imao veća prava od nekog ko je pet i po meseci, ili tri meseca? Biti nezaposlen tri meseca maltene isti je problem kad nemate dinara kao biti nezaposlen pola godine…
(Predsedavajući: Gospođo Nestorović, vreme vaše poslaničke grupe je isteklo.)
… Samo da završim misao. Znači, i tu smo podneli kao Socijaldemokratska partija amandman, gde predlažemo ukidanje tih šest meseci i dajemo u još jednoj rečenici, ali o tome ćemo kad bude vreme za amandmane, rešenje kako da se svaka vrsta zloupotrebe ograniči. Molim vas da na to obratite pažnju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Želeo bih da koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Ne možete. Vi imate vreme poslaničke grupe, a vreme ovlašćenog predstavnika možete iskoristiti kada se završi rasprava svih prijavljenih poslanika. Znači, to vreme možete iskoristiti na kraju.

Hvala.
Na samom početku, želeo bih da mi dozvolite da pročitam nešto što piše na sajtu Ministarstva finansija, a zove se Bilten javnih finansija, strana 6: „Prosečna neto zarada u februaru 2014. godine iznosila je 44.057 dinara, što je u odnosu na isti mesec prethodne godine realno smanjenje od 1%. Istovremeno, prosečna neto zarada u javnom sektoru realno je povećana za 1%, dok je prosečna neto zarada u privatnom sektoru realno smanjena za 1,9%.“
Koliko brine ovo smanjenje plata generalno, još više brine ta mogućnost da se u javnom sektoru povećavaju plate u vremenu u kome je zabranjeno zapošljavanje, u vremenu u kome govorimo da u Srbiji je javni sektor toliki da Srbija to više ne može da izdrži.
U istom Biltenu na stani 17. se kaže da je 2012. godine, u tabeli 15, bilo zaposleno 1.738.870 radnika, a danas je 1.696.579. Ponavljam, to je zvanični sajt Ministarstva finansija, Bilten javnih finansija, što znači da ima manje zaposlenih za oko 40.000 u odnosu na 2012. godinu. U isto vreme imate rast ali nezaposlenosti, ista tabela, strana 17 . Rast nezaposlenosti sa 764.166 na 793.625. Ovo su rezultati ekonomske politike koju sprovodi ova Vlada.
Ova Vlada je jedna zaista ozbiljna finansijska nepogoda, jer uz povećanje svih poreza, od poreza PDV-a, poreza na dobit, desilo se da ova Vlada ima najveću budžetsku rupu u isto vreme, da plate opadaju i da praktično ne stvara ambijent privredi da privreda radi, odnosno da imamo strane investicije koje, pretpostavljam, gospodine ministre, su u osnovi ove težnje koju danas promovišete ovde da oslobodimo te ljude određenih dažbina.
Ovo govorim zato što sam očekivao da ćete kao ministar koji je sada već ministar u dve vlade, doći u parlament Srbije sa novim zakonom o porezu na dohodak i izneti nam jednu viziju, ideju načina razvoja srpskih finansija, a samim tim i srpske privrede, jer ovo što ste danas doneli ovde, ovo je praktično jedna tehnička stvar za koju neću da kažem ni da je loša, ni da je dobra, nego sačekati tih šeseci, pa da vidimo rezultat koliko će Srbija od ovih nezaposlenih zaposliti, odnosno da li će ostati isto brojčano stanje ili će taj broj da se promeni.
Zabrinjavajuće je to što se oslanjate na strane investitore, a za dve godine imate praktično nešto malo više od milijardu evra investicija. U ovoj godini imate 92 miliona za prva četiri meseca. Ako bude taj tempo, biće 300 miliona evra.
Znamo da je u Srbiji neophodno između milijardu i po i dve milijarde da bi funkcionisala naša država i da bi privreda radila, što znači da ste sada šest puta manje obezbedili. To je nešto što, bojim se ukoliko ne budete uzeli u razmatranje, i na način na koji do sada kada ste radili, nećete moći da učinite i to će biti veliki promašaj ove Vlade i samim tim i privrede Srbije, a samim tim i svih građana Srbije i onih koji su podržavali vašu politiku, misleći da donosite neku reformu ozbiljnu i onih koji nisu.
Ono što je takođe izuzetno zabrinjavajuće to je da ste danas govorili ovde da je RFZO ostvario suficit. Uporno već godinu i po dana pokušavamo da vam objasnimo da će novi zakoni o javnim nabavkama ostvariti suficit gde god su planirane javne nabavke, zbog čega onemogućava realizaciju planiranih planskih javnih nabavki, jer su procedure takve da je nemoguće izvršiti nabavke na pravi način.
S druge strane, najavljena je ušteda od šest stotina miliona na osnovu tog zakona. Ušteda je bila, kako je rekao premijer ovde u ekspozeu, nešto manje ili oko 100 miliona evra. Znači, šest puta je promašeno, a rezultat toga je sada nešto što vi zovete suficit, a u stvari to nije suficit. To će vam reći bilo ko ko radi u medicini, to je u stvari nerealizacija neophodnih kupovina koje moraju da se obave kako bi bolnice u Srbiji danas radile. Postoje bolnice u Srbiji koje od 100% ukupnih potrepština u prošloj godini 51% nisu imali.
Ukratko samo još jedna stvar, pošto ste rekli da tražite predloge. Ja ću vam dati mogućnost da čujete nešto, možda i da zapišete ako želite, mislim prvo da ste ovim novim zakonom trebali da definišete da li dobit ulazi u ukupan prihod građana ili ne.
Zašto se u Srbiji više isplati, poreski gledano, biti bogat nego siromašan? Znate, ne ulazi trenutno u dobit. Zašto kamate ne ulaze u ukupan prihod građana? Zbog čega se građani oporezuju ako zarađuju i primaju platu veliku kroz ukupan prihod nakon godine, odnosno nakon dva miliona, a ovi koji dobijaju visoke kamate to ne?
Da li smatrate da je moguće napraviti korelaciju visine prosečne plate u preduzeću i porez na dobit u tom preduzeću? Zbog čega? Zato što u Srbiji imamo preduzeća koje isplaćuju minimalac i izuzetnu veliku dobit. Taj novac koji se manje oporezuje kroz dobit se kasnije vrati kroz koverat zaposlenima i on zaobiđe izdvajanje i za porez i za doprinos. To je nešto što vas savetujem da pogledate i mislim da ukoliko to uradite imate mogućnost da napravite rezultat.
Treća stvar, da kažem poslednja, pošto nemamo dovoljno vremena, očigledno je da primarna zdravstvena zaštita, po predlogu Demokratske stranke, treba da bude besplatna i da omogućena svima i zaposlenima i nezaposlenima. Način na koji baratate sa budžetom RFZO onemogućiće zdravstvenu zaštitu i onima koji rade i onima koji ne rade, jer način na koji mislite da to može da se vodi naprosto je potpuno devastirajući. Danas su bolnice u katastrofalnom stanju, a bez novca koji im uzimate biće u još lošijem. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Zoran Babić, samo po kom osnovu?

Šta god, i replika i povreda Poslovnika.

Hajde povreda Poslovnika. Izabrao sam što ste ponudili, što meni više odgovara.