Hvala puno.
Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, danas pred sobom imamo dva predloga zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dohotku građana.
Kao što je poznato, naša zemlja jeste mala zemlja koja već decenijama unazad ima velike probleme po pitanju ostvarivanja BDP u onoj meri u kojoj je to neophodno za finansiranje države, a kako bi ta ista naša država mogla da finansira svoje građane. Čini mi se da smo u proteklom periodu, koji ne traje ni dve ni pet ni deset godina, već nešto duži, ušli u nekakav začarani krug iz kog, čini mi se, nikada ne možemo ni izaći. Građani nemaju dovoljno novca da daju državi, a sa druge strane to je ta ista država koja nema dovoljno novca da ga da svojim građanima.
Otuda, kao logično potpuno, se nameće jedno, pre svega, racionalno pitanje - zašto bi građani uopšte bilo šta davali državi koja nema šta da da svojim građanima? Kada pogledamo našu ekonomsku situaciju onda logičkim putem dolazimo do takvog jednog zaključka. Ponoviću, već više od nekoliko decenija građani nemaju novca da bilo šta daju državi, a država nema novca kako bi bilo šta davala svojim građanima. Puno je razloga i naravno da se uvek mogu tražiti objašnjenja, ukoliko hoćete, i opravdanja za tako nešto. Na ovom mestu spominjati ih neću.
Nema potrebe za ponavljanjem pitanja ko je to sve upropašćavao srpsku ekonomiju jer bi smo onda izgubili dragoceno vreme i došli bismo samo do jedne situacije, a to je da su uništena dragocena domaća tržišta koja su omogućavala da prodajemo svoju robu.
Do 2014. godine, situacija se menjala i to bitno se menjala. Od industrijske države, čini mi se da smo postala jedna ekonomska rupa bez dna. Od države sa domaćim fabrikama koje su izuzetno poslovale, neke od tih fabrika bili su giganti na koje je naš narod mogao biti ponosan, postali smo država koja moli strance, koja doziva strane investitore da nam gradi fabrike. Ne samo fabrike, neću se ograničiti samo na fabrike, govorim i o bolnicama, govorim i o obdaništima, govorim i o nasipima, jer, izgleda da sami ne možemo, jer u takvoj situaciji se nažalost nalazimo. Izgleda da uvek moramo da se uzdamo u tuđe ekonomije. Moramo da se uzdamo u tuđa sredstava, da se uzdamo u tuđe pare jer sopstvenih nemamo. Ni sredstava ni para. Vrlo često moramo da se uzdamo i u tuđe ljude jer, čini mi se, da ni ljudi dovoljno nema, a u nekada u pojedinim situacijama, čini mi se da je biti čovek izuzetno teško.
Naravno, na ovom mestu moram da dodam da je Vlada rešila da promeni poresku politiku i tako da omogući razvoj, što će smanjiti opterećenje onima koji zapošljavaju nove ljude. Da ponovim, ovo se radi isključivo i samo zarad investitora. Do sada je postojala bojazan koja je bila potpuno izvesna da će srpski privrednici zloupotrebljavati ovakve mogućnosti i naravno da je takva izvesnost postojala i to čini mi se opet dovoljno govori o tome u kom stanju se nalazi naša ekonomija.
Mi nismo mogli da podstičemo strana ulaganja iz jednog razloga jer smo se upravo bojali i strahovali da će domaća preduzeća biti ta koja će zloupotrebljavati takve olakšice i ona preduzeća koja će propasti apsolutno bez ijednog jedinog stranog ulaganja.
Srpski seljak, danas je već maj mesec, danas se nalazi bez ijedne prebijene pare, jer sve pare koje je on imao, recimo, uložio je u sopstvenu njivu. Sad više nema ni para, više nema ni njiva i onda kojim parama će takav jedan zemljoradnik da preživi do sledećeg proleća i kojim parama će on nešto sopstvenim rukama da stvori.
Znate li uopšte zašto danas služi ovaj Predlog zakona i ovo socijalno osiguranje o čijem predlogu mi danas ovde raspravljamo? Na ovom mestu moram reći, postaviti pitanje, znate li zašto se uopšte daju te silne milijarde kroz budžet ljudima koji apsolutno danas nemaju ništa? Znate li da se to radi ne samo zarad tih istih ljudi koji nemaju ništa već zaradi nas koji imamo nešto? To treba javno izneti, to treba javno reći.
Naime, to se radi kroz jedan drugi zakon o kome danas takođe raspravljamo, a to je isto kroz Zakon o porezu na dohodak građana. Da bi se popravila investiciona klima u našoj zemlji mora da se učini mnogo više. Mora da se bude mnogo odlučniji i mislim da predložene izmene su morale biti mnogo radikalnije. Zbog ekonomske situacije kakva ona jeste, svako ko započinje posao trebao bi se nagraditi. Ali, ako nagrađivanje kada mnogi koji ne započinju posao može se desiti situacija da dođe opet do brojnih zloupotreba. Ako pogledamo našu istoriju, to nam se upravo kroz istoriju i dešavalo. Nikako da shvatimo da je potrebno i da je neophodno da se međusobno pomažemo u svakom poslu i da zbog toga moramo činiti mnogo više.
Moramo da promenimo sistem administracije koji je takav kakav je i neću ga mnogo komentarisati, jer plašim se da bi upotrebila izuzetno grube reči, neprimerene rečniku jednog narodnog poslanika.
Moramo apsolutno tu administraciju da učinimo potpuno efikasnom, i da svakog službenika u toj istoj našoj administraciji i njegov rad da učinimo apsolutno efikasnim. Mora da se izdavanje građevinskih dozvola svede na minimum. Mora da se to reguliše kroz neke druge zakone za koje se nadam da ćemo uskoro o njima raspravljati i u Narodnoj skupštini. Mora da se uspostavi i Agencija za bezbednost investicija i mora da se svakome ko ovde u našu zemlju uloži milion evra garantuje da ga kojekakvi lopovi neće pokrasti.
Na ovom mestu moram da citiram nešto što jednom prilikom davno rekao pokojni dr Zoran Đinđić – svako će investirati u onu zemlju pa makar postojao i rizik, ovo parafraziram jer ga citirati ne mogu, ali, može da kaže – srpska ekonomija nije dobra, ali u redu, pokušaću. Na kraju krajeva, ako ništa i ne uspem u tome, bar znam da imam neku efikasnu Vladu koja će mi biti garant pa zbog toga vredi pokušati, a videću da li ću time i šta ću opšte dobiti. Tako je govorio pokojni dr Zoran Đinđić.
Sada ću se vratiti nešto konkretnije o samim predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom socijalnom osiguranju, ovaj Predlog zakona donosi dve izmene. Izmena na koju prvo nailazimo je izmena stope doprinosa, jer od poslednjih izmena Zakona kojima je menjan ovaj član prošlo je manje od godinu dana. Ove izmene i dopune stupile su na snagu i one su u primeni od 30.05. 2013. godine. Prošle godine je brzina kojom su stupane na snagu različite izmene i dopune, čini mi se da je unela najblaže rečeno haos u privredu, jer većina preduzeća je već završila rad na platama i nakon toga su morali sve iznova da rade. Zato su i bili potpuno limitirani, bar što se tiče vremenskih rokova koji su bili prilično kratki.
Čini mi se da je predlagač sada svestan situacije u kojoj se nalazi, da je svestan te vrste propusta i da je ovaj put rešio da izbegne takvu situaciju, imajući u vidu član 4. stav 2 u kom stoji da kod obračuna isplata zarada, odnosno isplate plata i naknade zarade, odnosno naknade plate, stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz člana 1. ovog zakona primenjuju se počev od obračuna i isplata za mesec jun 2014. godine. Čini mi se da se takvim putem i na takav način daje dovoljno vremena da se svi prilagode novim stopama.
Poslednji put 2013. godine stopa po kojoj se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje je povećana sa 22% na 24%, a ovim predlogom ona je povećana na 26%, dok se stopa za obavezno zdravstveno osiguranje sa prvobitnih 12,3% smanjuje na 10,3%.
Sada kada se pogledaju svi ti navedeni procenti, na pre godinu dana bili su manji od danas predloženih, to može izgledati na prvi pogled zastrašujuće, ali mislim da je jasna namera predlagača da se na ovaj način rastereti i onako opterećeni budžet i da se ojača Fond za isplatu penzija koje su uvek često pod znakom pitanja. Posebno neću govoriti o trenutnoj situaciji. Takođe, jasno je da predlagač takođe smatra da Fond zdravstva nije u tolikoj krizi kao PIO fond.
Sledeće na redu jesu izmene koje se odnose na olakšice koje imaju poslodavci prilikom zapošljavanja novih lica i za razliku od prethodnog rešenja, ovaj predlog izmena odnosi se na zapošljavanje lica nezavisno od starosne granice, dakle, nezavisno od njihovih godina. Zato se član 45. odnosi na lica koja su starija od 50, odnosno od 45 i 50 godina, sada to ograničenje više ne postoji.
Takođe se i briše član 45a, koji se odnosio na pripravnike, sada se olakšice odnose na zapošljavanje novozaposlenih lica, ona su definisana stavom 2. člana 2. Predloga zakona koji glasi – novozaposlenim licima iz stava 1. ovog člana, smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koji se prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadležne organizacije za obavezno socijalno osiguranje i koje pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca i za to vreme nije ostvarilo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog angažovanja.
Dobra strana ovih izmena jeste upravo u tome što se time pruža mogućnost, pruža se jednaka šansa za zasnivanje radnog odnosa i što se na ovaj način takođe motivišu poslodavci da zapošljavaju što više lica, ukoliko naravno njihove mogućnosti to dozvoljavaju, i da se izbegava rad na crno, što se može javiti kao problem, i na to ću ja da skrenem pažnju predlagaču, jeste to što je kategorija ljudi koja realno ima najmanju šansu da nađe radno mesto, odnosno da nađe posao, to su upravo ljudi iz napomenutih 45 godina, iznad 50 godina. Ovakvim rešenjem čini mi se da su takva lica, odnosno te starosne kategorije malo skrajnute i da nisu najbolje predloženim rešenjima obuhvaćeni.
Upravo je veliki broj ljudi ostao bez posla ili bez firme u kojima su radili godinama unazad, koje su ugašene, kriminalno privatizovane ili nešto treće, šta god hoćete, i to su upravo ljudi koji ulaze u ovaj već opseg pomenutih godina, od 45 pa do 50, eventualno 60. Mislim da je prethodno rešenje koje se odnosilo upravo na ovo pitanje, ovu problematiku bolje rešavalo.
Naravno, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o dohotku građana, jasna mi je namera predlagača i jasno mi je da je ta namera upravo upravljena u cilju što većeg zapošljavanja, kao što se to i predviđa ovakvim izmenama i dopunama. Ono što je drugačije jeste što se ovde izostavlja starosna granica, ali sada je ona ispod 30 godina i predlagač se više ne ograničava samo na zapošljavanje osoba ispod 30 godina, već donosi olakšice, odnosno donosi olakšice i starosnu granicu uopšte ne navodi.
Ovo rešenje smatram izuzetno dobrim i korisnim, jer neretko smo svi u prilici da možemo čitati i da možemo videti oglase u kojima poslodavac traži recimo da potencijalni kandidat ima završen fakultet, da ima radno iskustvo recimo od pet do sedam godina i ono što je najbitnije, obično se navodi ta starosna granica, pa često tako možemo videti i onu doduše koja je već postala kao nekakva generalna klauzula, i po mogućstvu da je mlađi od 30 godina.
Svakako, kao što mogu pročitati i u obrazloženju predlagača, ovakvim izmenama koje su danas pred nama pokušavaju se donekle stvoriti uslovi za sprovođenje jednih sveobuhvatnih reformi poslovnog okruženja, pre svega reformi koje će doprineti potpuno novim okolnostima za priliv investicija koje su nama kao društvu preko potrebne, koje će doprineti zapošljavanju i privrednom rastu, koji će stvoriti pre svega povoljnije uslove privređivanja i to tako što će rasteretiti privredne subjekte, kao i da otkloni sivu zonu u oblasti zapošljavanja.
Ono što moram da spomenem takođe je, što su dobile apsolutno sve poslaničke grupe, to su pre svega ocene koje je dao Fiskalni savet po pitanju predloženih zakona. Apsolutno neke od navoda koje su stavili tu su potpuno tačni i sa njima se moram složiti. Visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji, a svi smo mi svedoci da je ona visoka, i ne samo u Srbiji već i u ostalim zemljama, naravno da jeste strukturne prirode, kako to nagoveštava Fiskalni savet i da zahteva jedne korenite reforme, pre svega korenite reforme putem izgradnje radnog zakonodavstva. Kažem izgradnje pošto je ona danas na potpuno niskim granicama, pa gotovo i da ne postoji, da se poboljšaju uslovi i naravno da se stvore uslovi za konkurentnost domaće privrede koja u ovom momentu ne postoji.
Složiću se takođe sa Fiskalnim savetom koji kaže da je siva ekonomija ono što predstavlja naš najveći problem, da se ona procenjuje na preko 30% u našoj zemlji i da predstavlja ne samo budžetski problem, već da ozbiljno ugrožava ceo održiv privredni razvoj i firme koje posluju legalno bivaju istisnute upravo od strane onih firmi koje nelegalno posluju u sivoj zoni.
Složiću se takođe sa stavom Fiskalnog saveta da predložene poreske olakšice kao što su naveli za novozaposlene radnike, a proizvode samo marginalno smanjenje javnih prihoda, a da predloženo smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje i ekvivalentno povećanje doprinosa za socijalno osiguranje predviđa iznuđeno kratkoročno rešenje koje će omogućiti smanjenje deficita na republičkom nivou.
Zato sam na samom početku rekla da izražavam istovremeno i bojazan, ali i nadu da će u nekom budućem periodu možda naša celokupna situacija biti znatno bolja, ali upravo iz tih razloga koje sam na samom početku izlaganja navela očekivala sam da današnje izmene i dopune budu korenitije, budu sveobuhvatnije, a ne da se opet vidimo ovde za nekih mesec, dva ili tri i da opet raspravljamo o istim zakonima i o izmenama i dopunama koje danas nisu na dnevnom redu. Hvala. puno.