Predsedavajući, uz dužno poštovanje, mislim da ste pomešali. Ne znam da li se gospodin Babić javio po povredi Poslovnika. Vi kolega imate prioritet, ako je povreda Poslovnika u pitanju.
Predsedavajući, hoćete li dozvoliti prvo povredu Poslovnika, pošto mislim da kolega ima prednost?

Gospodine Milićeviću, izvolite, dao sam vam reč. Gospodine Babiću, dobićete posle pravo na povredu Poslovnika, pošto sam već dao reč gospodinu Milićeviću i ne želim da mu je oduzimam. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, na početku ću ponoviti ono što je ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS u današnjem prepodnevnom delu rasprave rekao da će Poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržati ova dva zakonska predloga. Podržavajući ove predloge, zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovih zakonskih predloga, odnosno želimo da podržimo ono što ovi zakonski predlozi treba da obezbede, a to je da rasterete privredne subjekte, sa jedne strane, i da povećaju zaposlenost, odnosno da povećaju zapošljavanje, s druge strane.
Oba zakonska predloga idu u pravcu smanjenja troškova poslovanja i u pravcu podsticaja zapošljavanja i uvođenja zapošljavanja u jedne legalne i legitimne tokove.
Poučen iskustvom iz prethodnog perioda, ovde u Republičkom parlamentu, moram reći da je veoma teško govoriti afirmativno o porezima. Mnogi analitičari i mislioci su pokušavali da obrazlože postojanje poreza, ali porezi se i danas definišu i shvataju kao nešto što je nepopularno. Mislim da postoji jedna jedinstvena definicija i kvalifikacija, kada je reč o građanima i porezima, građani smatraju poreze kao trošak, kao novac koji je uzaludno bačen niz reku, što naravno nije slučaj. To je tako, jer građani nikad nisu bili u mogućnosti da na jedan direktan način osete ono što jeste korist od samih poreza. Rekao bih da ova dva zakonska predloga, o kojima danas govorimo, upravo to treba da omoguće.
Sa druge strane, treba reći da država ne može da funkcioniše bez poreza. Velika je preosetljivost građana Srbije kada je reč o postojanju sive ekonomije u našoj državi. Negativne posledice sive ekonomije su nažalost vidljive u Srbiji kroz utaju poreza i kroz distorziju tržišta, nelojalnu konkurenciju. Zalažemo se da jednom jasno, precizno, efikasno fiskalnom politikom treba raditi na sanaciji, ublažavanju i otklanjanju svih vidova i svih oblika sive ekonomije, a pre svega kada je reč o radu na nelegalnom tržištu. Oni koji rade na crno nemaju apsolutno nikakvih prava, nemaju ni zdravstveno, ni socijalno.
Vrlo često su izloženi nehumanim uslovima poslovanja i vrlo često, odnosno u kontinuitetu imaju pritisak od eventualne mogućnosti gubitka posla.
Ova dva zakonska predloga, naše je mišljenje, upravo jesu jedan fiskalni podsticaj ka investiranju, odnosno investicijama u zapošljavanju, nova radna mesta i cilj ovih zakonskih predloga jeste da na neki način suzbije, smanji sivu ekonomiju u oblasti zapošljavanja, uvede je u legalne i legitimne tokove i to je ono što će poslanički klub SPS uvek podržati.
Dakle, mi ovde, i to je ministar rekao u uvodnom izlaganju, govorimo o novom zapošljavanju. Mi govorimo o novim radnim mestima bez ograničavanja u pogledu starosne granice, bez ograničavanja u pogledu radnog iskustva i smatramo da je to veoma dobro, jer se ne može definisati da postoji nekakav vid i oblik diskriminacije u tom pogledu.
Potpuno je jasno da država jeste neko ko stvara ambijent i stvara atmosferu u kojoj će se razvijati i odvijati biznis. Mi želimo da pohvalimo ova dva zakonska predloga, jer ono što smatramo da je pozitivno i što se može sagledati iz sadržine ovih zakonskih predloga jeste činjenica da je privatni sektor tretiran, rekao bih, na jedan pravi i adekvatan način i da privatni sektor na jedan način postaje deo paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. To je ono što je, čini mi se, i gospodin Babić rekao u uvodnom izlaganju, što je suština i ekspozea premijera Vlade Republike Srbije, reforma javnog sektora i jačanje privatnog sektora. Moraćemo u narednom vremenskom periodu mnogo da uštedimo kada je reč o javnom sektoru i da više uložimo u privatni sektor, u zapošljavanje, u proizvodnju i u nova radna mesta.
Ono što mi smatramo kao poslanički klub da na neki način treba da bude prioritet u narednom vremenskom periodu jeste da Vlada treba da razmišlja o daljim podsticajima, o daljim strukturnim reformama za podsticaj i razvoj privatnog sektora. Vrlo je važan taj podsticaj privatnog sektora, jer on je na jedan način važan za privredu koja kreira radna mesta, na drugi način važan je za državu koja živi od taksi i poreza iz dobiti preduzeća. Nemoguće je iz ekonomske krize izaći bez otvaranja novih radnih mesta i to pre svega u privatnom sektoru, odnosno u proizvodnom sektoru. Svako radno mesto danas, novo radno mesto u proizvodnom sektoru u Srbiji je uspeh u situaciji kada je goruće pitanje u Republici danas pitanje nezaposlenosti. Moraćemo da promenimo podsticajni ambijent u Srbiji i to je prioritet.
Mi danas govorimo o setu zakonskih predloga koji se tiču privatnog sektora. Na taj način privatni sektor postaje deo ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Mislim da sutra govorimo o veoma povoljnom finansijskom kreditu od UAE, milijardu evra i on će nam omogućiti da prebrodimo jedan izuzetno težak period, ali ono što moramo da učinimo, pre svega ovde u republičkom parlamentu tokom narednog meseca, jeste da usvojimo set sistemskih zakona i da na taj način stvorimo osnov i preduslov za dalji reformski proces. Bez reformskog procesa, nastavka reformskog procesa, kroz usvajanje seta sistemskih zakona, nećemo moći da osetimo one pozitivne efekte, što i jeste zapravo krajnji cilj. Naravno, kao što sam rekao, moraćemo da uđemo u reformu i javnih preduzeća i državne uprave.
Pre izvesnog vremenskog perioda imao sam prilike da pogledam određene podatke. Ne znam koliko su tačni, vi ćete me demantovati ako nisam u pravu, ali mislim da su poražavajući ukoliko su tačni. Naišao sam na podatak da za državu Srbiju u ovom trenutku radi oko 781.000 ljudi, od ukupno 1.700.000 zaposlenih. Ako je to tačno, to je nešto malo manje od 50%. Ako taj podatak uporedite sa evropskim prosekom koji je 20%, kada je reč o javnom sektoru i ako ga uporedite sa prosekom u najefikasnijim svetskim privredama, recimo u Nemačkoj, on je 15%, onda su ti podaci zaista poražavajući.
Sa druge strane imamo jedan podatak koji kaže da je fond za plate negde oko 14 puta veći od profita koji se ostvari u tom sektoru. U privatnom sektoru iznos plata po dinaru profita je mnogo manji i iznosi na jedan dinar profita isplaćuje se oko 1,7 dinara plate. Ono što želim da kažem jeste da ćemo za jedan kraći vremenski period morati da ukupan broj zaposlenih upodobimo sa mogućnostima privrede. Neće ovo privreda još dugo moći da nosi na svojim plećima. Svakako, ne može preko noći i u tom pogledu mi treba zajedno da definišemo te ciljeve, napravimo jedan srednjoročni plan i krenemo u realizaciju tih ciljeva.
Ono što želim još da kažem u nekoliko rečenica tiče se Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ne teči se konkretno izmena o kojima danas govorimo, ali mislim da je važno pitanje, mislim da je toliko važno i značajno pitanje da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije i da zaslužuje odmah, što pre, na početku mandata.
Naime, kada je reč o celini, ovaj zakonski predlog jeste od izuzetne važnosti i značaja, ali ovaj zakon u celini nema smisao ako nema finansijskog efekta. Ovde je reč o određivanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i naplatom se omogućava funkcionisanje tri sistema i penzijskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Ukoliko nema naplate, onda nijedan od ova tri sistema ne može da funkcioniše.
Moje pitanje je upravo naplata, kontrola i instrumenti naplate poreza i doprinosa. Pitanje je jednostavno – kako neko može i mora da plati poreze i doprinose, a opet neko ne mora. Mislim da je to važno pitanje i da zaslužuje pažnju Vlade Republike Srbije, odmah na početku mandata.
Vratiću se, i sa tim želim da završim, na zakonske predloge o kojima danas govorimo. Oni će imati podršku poslaničkog kluba SPS, jer mi smatramo da oni jesu interes i radnika, ali jesu interes i poslodavaca, jesu interes i države. Radnici će dobiti ugovor o radu u sva garantovana prava koja uz to idu. Država, odnosno poslodavac će biti rasterećen, odnosno imaće manje troškove poslovanja, a država kroz same proizvode, poreze, doprinose će imati već budžetski prihod.
Još jednom, u Danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre Krstiću, danas, kao što znamo, ovde raspravljamo o dva predloga zakona, jedan o porezu na dohodak građana, a drugi o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Moje mišljenje, gospodine Krstiću, je da su oba predloga zakona veoma loša, ali popravljiva i pokušaću da objasnim zašto smatram da su ovi predlozi loši i da ukažem na to kojim predlozima mi smatramo da ovi zakoni mogu da budu popravljeni, pošto sam čuo da vi insistirate na tome da iz opozicije treba da dolaze konkretni predlozi za rešenja.
Prva stvar, članom 1. Predloga zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa se preraspodela sredstava iz Fonda zdravstvenog osiguranja u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Ključna reč, gospodine Krstiću, ovde je preraspodela. Nadam se da preraspodela nije ključna reč ekonomske
politike ove Vlade. Ako bi to bio slučaj, a slutim da bi moglo to da se desi i na osnovu ovakvih predloga, mislim da je Vlada onda na lošem putu.
Do kraja ove godine, i vi ste tamo napisali, da je predviđeno 18 milijardi dinara manje za zdravstveno osiguranje. Na godišnjem nivou to bi moralo da znači 30 milijardi dinara. Vlada tvrdi da se usvajanjem ovog predloga povećava održivost sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, ali naše pitanje, kada uzmemo u obzir ovu računicu, ove cifre, jeste – šta je sa održivošću zdravstvenog osiguranja?
Ovo objašnjenje da postoji suficit mislim da strašno udara u realnost našeg sistema zdravstvenog osiguranja, gospodine Krstiću.
Smanjujete sredstva Fonda zdravstvenog osiguranja, a u regionu našem nema države koja za zdravstvo izdvaja manje sredstava. Kako možemo da govorimo onda o suficitu, gospodine Krstiću? Ili ministar zdravlja, vaš kolega iz Vlade, jutros kaže da usvajanjem ovog Predloga zakona zdravstvo neće trpeti.
Moram vas da pitam, a vi gospodine Krstiću možda možete da upitate svog kolegu ministra Lončara, zašto onda, ako zdravstvo neće da trpi, a mi smatramo da već trpi, zašto moramo da plaćamo lečenje dece SMS-ovima? Da ljudi moraju da čekaju na izvesne operacije i po više od godinu i po dana. Kako to gospodine Krstiću da tvrdite da postoje viškovi u Fondu zdravstvenog osiguranja, a naše zdravstvo, zdravstvena struka i zdravstvena zaštita se danas nalaze na najnižem mogućem nivou. Kako možemo onda da koristimo terminu poput suficita u sistemu zdravstvenog osiguranja?
Gospodine Krstiću, imam još nekoliko pitanja za vas. Osnovno je da li je presipanje iz inače siromašnog zdravstva u bunar bez dna vrhunac stručnih dometa ove vlade? Mislim da je današnja rasprava trebalo da bude jedan dobar povod, gospodine Krstiću, jedna prilika da jasno kažete da je Fond penzijsko invalidskog osiguranja u nenadoknadivom gubitku. Rešenje za tu situaciju gospodine ministre ne sme da bude preraspodela. Smatram da je pravi odgovor na tu situaciju u kojoj se nalazi ovaj fond otpočinjanje reformi, kao što ste bili najavili, a ovi predlozi zakona, po mom sudu kada vidim još da je preraspodela ključni termin, su kako ja vidim antireformski predlozi zakona. Zbog toga smatram da ne treba da se prihvate.
Mi smatramo da član 1. ovog predloga treba da se briše i plus, ja mislim da je danas bila jedna dobra prilika da razgovaramo o toj reformi penzijsko invalidskog osiguranja, o tome šta bi moglo da znači, kakve bi posledice bile ako bismo prešli na sistem privatnih penzija, na primer da trenutno zaposleni štede za svoju budućnost preko privatnih penzionih računa. Meni bi to ukazivalo na neki reformski kurs, ovako mislim da je ovo antireformska pozicija.
Druga stvar, u oba predloga zakona navode se predlozi podsticajnih mera za poslodavce koji zaposle izvesni broj radnika. Mi smatramo, gospodine Krstiću, da su ovi podsticaji nedovoljni, umesto 65% za novih jedan do devet zaposlenih mi predlažemo 85%, umesto 70 za deset do 99, predlažemo 90%, a koji poslodavac zaposli preko 100 radnika neka im podsticajne mere idu i do 95%.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam gospodine predsedavajući samo jednom napomenom, predlažem ministru da razmisli o našim predlozima. Mi smo podneli pet amandmana na ove predloge zakona i u danu kada bude rasprava po amandmanima, ponovo ćemo diskutovati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, gospodine ministre, na početku bih želeo da dam podršku ovim izmenama zakona i dopunama zakona o porezu na dohodak građana.
Čini mi se da je država konačno krenula u proces koji će dovesti do toga da ohrabrimo naš privatni sektor, s obzirom da se država već u prethodnih deceniju prema privatnom sektoru ponašala kao maćeha, a prema javnom sektoru kao majka. S obzirom da smo uvek imali određene olakšice kako da sačuvamo preduzeća, naravno to i jeste naša obaveza, ali u većini slučajeva oni koji danas iznose optužbe su i uništili ta javna preduzeća, a njih je preko 700 u Republici Srbiji.
Ono što takođe moramo zapaziti kao činjenicu u prošlosti, a to je da smo pogotovo u periodu od 2009. do 2011. godine, u jeku najveće svetske ekonomske krize imali parafiskalne namete koje je Vlada uvodila u visini od 21% povećanja nameta prema maloj i srednjoj privredi. Takođe, odnos Republike gde je Republika 61% nameta preusmerila na lokalne samouprave, što je otežalo rad privatnog sektora i na taj način je za te dve godine dosta ljudi ostalo bez posla.
Ovaj zakon je potpuno jasan. Vlada Republike Srbije želi sa jedne strane da zaštiti prava radnika, da radnik bude u sistemu, u zakonu, da ima prava na zdravstveno, penziono osiguranje i ono što je najvažnije da ima status radnika, a to znači da imate mogućnost da se zadužite za stambeni kredit ili za automobil ili bilo koju potrebu koju želite da sebi ostvarite. Ovaj zakon jasno kaže, i to poslodavci moraju znati a i građani, da ukoliko, pošto to niko danas nije želeo da naglasi ili o tome da govori, nego je rasprava išla veoma često u drugom pravcu, ukoliko želite da zaposlite od jednog do devet radnika, mladih radnika, država vam vrati 65% od plaćenog poreza, ukoliko želite od 10 do 99 radnika da zaposlite, država vam vrati od plaćenog poreza 70%. Preko 100 radnika ako zaposlite – 75%. Zašto po difoltu uvek opozicija traži neko kritičko razmišljanje, a doveli su u situaciju Srbiju da je za nepunih šest godina ostalo preko 200.000 ljudi bez posla.
Ono što je nama važno je svakako položaj radnika i nadamo se da će ovo pre svega biti usmereno na nove preduzetnike, mlade preduzetnike, mala i srednja preduzeća, jer nam je zaista važno da se konačno uspostavi takav prirodno poslovni ambijent koji će omogućiti da država nešto da, a ne samo da se uzima kao što je to bilo u prošlosti. Biću dovoljno slobodan da napravim jednu uporednu analizu država u regionu, kada govorimo o njihovim poreskim olakšicama. Zapravo Hrvatska je napravila određene pomake, ali nedovoljne pomake, pa se desilo da određeni predstavnici velikog kapitala iznesu svoj kapital, odnosno svoje kompanije na teritoriju Slovenije, što su samim tim činom sebi uskratili određeni profit. Ono što možemo videti u Crnoj Gori, a to je da je Crna Gora imala određene olakšice kada govorimo o porezu na dobit. Svaki investitor koji je želeo da ulaže u nerazvijene delove Crne Gore imao je osam godina „fri“ zone u kojoj nije morao da plaća porez na dobit. Međutim, ako malo bolje sagledate, to je bilo ograničeno na određene delatnosti, stoga neko ko se bavio transportom, poljoprivredom, ribarstvom, čelikom nije imao mogućnost da te olakšice koristi.
Mi smo ovde bez prava da diskriminišemo bilo koga doneli jedinstven stav da za svakog radnika država vraća određeni iznos od tog poreza i smatramo da je to za razliku od onoga što predstavnici bivših vlasti i vlada nisu ni pokušali da urade, ovaj korak na dalje. Ono što je važno, danas kažete da to neće rešiti sve probleme. Naravno da neće iz razloga što za 12 godina uništavanja srpske privrede nije moguće nešto rešiti za godinu ili dve dana, ali ono što građani prepoznaju svakako jeste inicijativa koju daje SNS, inicijativa koju daje premijer Aleksandar Vučić.
Čuli smo ovde od određenih predstavnika ili predstavnika najveće opozicione stranke, ma kolika god da je ona, da se ovde radi o merketingu. Nije mi jasno, s obzirom da predsednik te stranke je u koliziji sa ovim što je rekao, da li je moguće da on danas poziva na mere koje su državotvorne, na brigu o javnim preduzećima. U situaciji kada je on mogao da odlučuje o sudbini tih preduzeća jedino što je raslo jeste privatni biznis njega i njegovih saradnika, odnosno stranačkih saboraca. To zaista i jeste bezobrazluk. Danas se dele lekcije, a on je uspešno prodao svoju firmu za nekoliko stotina miliona evra…
(Predsedavajući: Gospodine Jovičiću…)
Evo završavam, izvinjavam se. A predstavnici njegove stranke, direktori su upropastili javna preduzeća, pa više naravno niko ne želi da ih privatizuje.
Kada govorimo, ja moram, jer je to bilo u domenu predstavnika opozicije, da Beograd ima javna preduzeća koja su stabilna, to nije tačno. Beograd je prezadužena metropola u visini od milijardu evra, a preduzeća su ruinirana izvlačenjem novca za baš te privatne firme koje se bave marketingom, gledajte čuda.
Stoga vas molim kao predstavnike opozicije da date konstruktivna rešenja, rešenja koja će doprineti da se borimo svi zajedno za prava radnika s jedne strane, da se borimo za preduzetnika da konačno dobije šansu da pošteno radi u ovoj zemlji, a ne da ima ljude koji su u crnoj zoni. Zato i jesmo u situaciji gde 700.000 ljudi radi u crnoj ili sivoj zoni, kako god da to nazovemo. Ono što je najvažnije, da omogućimo da se poslovni ambijent popravlja i u krajnjoj instanci da i Republika Srbija u svoj budžet ulije određen novac. Ne vidim šta je sporno ako će na 10.000 novozaposlenih Srbija uliti u svoj budžet 500 miliona dinara.
Stoga vas pozivam kao narodne poslanike da podržite ovu izmenu i dopunu zakona, jer smatramo da je konačno vreme, vreme u kome država Srbija mora da ima isti tretman i prema privatnom sektoru, a ne da uvek budemo naklonjeni, zbog gubitaša i onih koji su upropastili javni sektor, samo javnom sektoru. Hvala vam.

Gospodine Jovičiću, ja sam pokušao da vas prekinem, ali sam vas pustio do kraja. Ipak moram nešto da vam kažem. Nemam ništa protiv vaše diskusije, ali mislim da nije primereno davati preporuke i savete opoziciji na koji način će ona zauzeti stavove o zakonu. U tom smislu vas molim da pustite opoziciju, jer kao što vi imate pravo da iznesete svoj stav, tako i oni imaju svoje pravo. Molim vas u tom smislu da se tako ponašamo, jer na taj način samo izazivamo nepotrebne replike.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika!)
Zbog toga se sigurno i gospodin Šutanovac javlja. Izvolite.

Zahvaljujem.
Javljam se pre svega zato što uvaženi mladi kolega ne zna u stvari šta se desilo u poslednjih 12 godina u Srbiji i često govori da se devastirala privreda u tih 12 godina, da je pre toga bilo fenomenalno i sad je verovatno na tom nivou kao kad je bilo fenomenalno. Molim vas, znamo da je u tih 12 godina BDP porastao za 300%, tri puta. Izvoz iz Srbije je porastao za četiri puta. Prosečna plata je porasla 10 puta u tih 12 godina te kako kažu loše vlasti, a ta ista plata sada pada, po biltenu javnih finansija, koje ću kasnije pročitati, manja je već u februaru u odnosu na januar.
Takođe, ono što je interesantno znati jeste da su 2000. godine devizne rezerve Republike Srbije bile negde na nivou 200 miliona evra, a na početku ove godine su bile preko 11 milijardi evra. Isto toliko je bilo i 2012. godine u januaru mesecu. Znači, 55 puta je povećan bilans deviznih rezervi u odnosu na 2000. godinu u tih 12 godina.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu su devizne rezerve počele da padaju. Samo u ovoj godini 300 miliona evra imamo pad deviznih rezervi. U međuvremenu imamo pad zaposlenih od 2012. godine do danas, takođe po biltenu javnih finansija. U međuvremenu, po tom istom biltenu, na strani 5. imate jasno rečeno zbog čega imate pad prosečne zarade u ovoj godini u odnosu na prošlu godinu. U poslednje dve godine samo milijardu evra stranih investicija, gospodine ministre, a ove godine za četiri meseca samo 92 miliona, a u 2011. godini, za koju kažete da je loša u tih 12, je bilo milijardu i 800 miliona evra. To je ono na čemu se Srbija danas nalazi…
(Predsedavajući: Vreme.)
…posle tih 12 tzv. loših godina, a sad se nalazimo u još lošijim godinama i težimo onim dobrim 90-im godinama, na koje ste ponosni i danas posle deceniju i po. Hvala.

Po kom osnovu se javljate, gospodine Babiću?
(Zoran Babić, s mesta: Može i replika i povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika može. Izvolite.