Poštovana predsednice, uvaženi ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ne pamtim da se Srbija nalazila u težoj finansijskoj situaciji od one u kojoj se nalazi danas. Mi imamo javni dug koji nije u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, koji je veći od kriterijuma koje propisuje EU, koji ima putanju koja je takva da je sasvim sigurno dugoročno, a usudio bih se da kažem i srednjoročno neodrživa i, naravno, imamo prateći budžetski deficit koji je vrlo visok i rastući.
U takvoj situaciji kako to već obično biva, a po onoj latinskoj izreci, pošto je u Skupštini postalo moderno da se neke izreke citiraju, koja glasi „abisus abisum invocat“ ili u nekome slobodnijem nemetaforičkom prevodu – nevolja nevolju priziva, dogodila nam se jedna strašna elementarna nepogoda sa, čini mi se, nesagledivim posledicama, na prvom mestu po ljude koji su pogođeni ovom nepogodom, ali sa druge strane i sa vrlo ozbiljnim ekonomskim konsekvencama upravo po elemente koje sam prethodno nabrojao.
Dakle, sasvim je za očekivati da će u narednom periodu se rast našeg javnog duga verovatno ubrzati, s obzirom na to da ćemo morati da se zadužujemo da bismo otklanjali posledice od poplava. Za očekivati je da će vrlo teško odbraniti budžetski deficit, koji je i ovako previsok upravo zato što ćemo morati iz njega da finansiramo otklanjanje posledica, odnosno da pokušavamo da normalizujemo život u devastiranim područjima. Takođe će se to preslikati i na ono što je neka, čini mi se, osnovna tema današnjeg razgovora, odnosno preslikaće se na zaposlenost, jer ćemo sasvim izvesno izgubiti određeni broj, da ne kažem veliki broj radnih mesta zbog toga što su u nekim fabrikama uništene mašine od poplava, zbog toga što su neke radnje ili neki poslovni prostori potpuno uništeni ili zbog toga što su nekim firmama uništene zalihe u magacinima koji su poplavljeni.
Čini mi se da, kako to biva u nevolji, uvek postoji neko dobro, pa čak i u najgorem zlu. U ovom zlu čini mi se da se pokazalo kao dobro da smo videli da i dalje posedujemo nešto što se zove zajedništvo, odnosno solidarnost, a ta solidarnost je ključna reč na kojoj SDPS insistirala već mesecima, jer čini mi se da je to jedan od osnovnih preduslova da u ovoj i u narednoj godini uspemo da preokrenemo putanju naše ekonomske situacije i da pokušamo da ubrzamo ekonomski rast srpske privrede.
Čini mi se da smo propustili mnogo šansi u skorijoj prošlosti kada smo mogli da one najteže mere tranzicionog perioda rešimo na neki bezbolniji način. Usudio bih se da kažem da smo u pojedinim periodima, zaista bez ikakve želje da bilo koga optužim, bili pomalo neodgovorni i da smo se zbog toga doveli u poziciju da sada, kada je najteže, smo prinuđeni da donosimo najteže i najnepopularnije mere i da zbog toga cena tih mera bude mnogo veća nego što bi bila u prošlosti, kao što bi cena tih primena i mera sutra bila mnogo veća nego danas ukoliko danas ne bismo primenili te mere.
Da se vratim ono što je tema današnje diskusije. Evropska komisija je za ovu godinu za Srbiju projektovala rast nezaposlenosti koji će biti prevashodno posledica završetka procesa restrukturiranja, u kome ćemo jasno izgubiti određeni broj radnih mesta.
Gospodine ministre, vi ste u vašoj fiskalnoj strategiji za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu procenili da ćemo ove godine beležiti pad zaposlenosti. Zaista, prema prvim podacima koji su dostupni iz 2014. godine, mi vidimo da imamo nastavak trenda iz 2012. i 2013. godine, koji je doduše usporen. Dakle, imamo blagi pad zaposlenosti, izgubili smo negde oko 17.000 radnih mesta, čime smo se spustili ispod, glupo je da kažem magične granice, pošto će biti možda i nekih drugih ne daj bože magičnih granica, ali spustili smo se ispod granice od 1.700.000 zaposlenih.
Kada pogledamo te podatke, kada ih stavimo u kontekst toga da ćemo izgubiti određeni kontigent radnih mesta zahvaljujući završetku procesa restrukturiranja, prilikom koje će neka preduzeća otići u likvidaciju, neka u stečaj, a određeni broj zaposlenih će dobrovoljnim odlaskom u penziju, socijalne programe takođe postati … Ne moraju otići u penziju, mogu postati i nezaposleni. Dakle, dobićemo još određeni broj nezaposlenih, što sve govori da apsolutno je bilo potrebno hitno doneti mere koje će podstaći zapošljavanje.
Kada na to dodamo ono o čemu sam govorio, a iz čega se vidi da je bilo važno i to pomenuti, kakve će biti posledice od poplava, jasno je kao dan da su te mere koje moramo da donesemo bile apsolutno hitne i u tom smislu poslanička grupa SDPS podržava mere koje ste predložili i podržava što ste ih predložili po hitnom postupku, jer smatramo da je bilo jako važno, naročito u ovoj situaciji, hitno reagovati na sve ono što nas čeka ili ono što nas je zadesilo.
Vi ste pomenuli već, naravno, ovo nisu jedine mere, niti je ovo jedina mera, predstoji nam niz mera koje moramo doneti da bismo bili u stanju da u određenoj meri kompenzujemo taj broj izgubljenih radnih mesta koji je neminovan. Ova dva zakona doživljavamo kao neku prvu meru u tom pravcu, odnosno u pravcu povećanja ekonomske stabilnosti, poboljšanja poslovnog okruženja i stvaranja višeg nivoa konkurentnosti srpske ekonomije, a sve u cilju privlačenja novih investicija, odnosno zapošljavanja.
Mislim da je važno reći nešto što ste i vi pomenuli, a to je da osim ova dva zakona, Vlada je preduzela i neke druge mere, odnosno donela je dve uredbe koje mislim da nisu ništa manje važne od ova dva zakona. Jedna je usmerena na relaksaciju privrede, naročito na relaksaciju sektora malih i srednjih preduzeća, a druga na poboljšanje uslova za investicije. Dakle, ova prva mera je usmerena na to da damo vremena da uglavnom sektor malih i srednjih preduzeća „uzme malo vazduha“, a druga mera je usmerena na to da se stvori jedan atraktivan okvir za privlačenje investicija. I jedna i druga mera u krajnjoj instanci treba da daju kao rezultat povećanje zaposlenosti.
Poslanička grupa SDPS očekuje da će u narednom periodu u skupštinsku proceduru doći i svi oni drugi zakoni koji su najavljivani u prethodnom periodu, koji će na taj način zaokružiti praktično paket mera koji bi trebalo da stvori jedno vrlo konkurentno i vrlo atraktivno okruženje za privlačenje investicije, makar da budemo, koliko je to moguće, konkurentni i atraktivni u našem regionu u kome će sasvim sigurno biti vrlo velika borba za privlačenje investicija.
Gospodine ministre, podrazumeva se da će poslanici u ovom domu uvažiti činjenicu vrlo teške situacije u kojoj se nalazimo zbog elementarne nepogode koja nas je pogodila i da u tom smislu ne možemo očekivati da će baš biti ispoštovani u potpunosti svi oni najavljeni rokovi do kada će zakoni doći u proceduru. Ukoliko se to pomeri, naravno da će to biti potpuno opravdano.
Sada bih nekoliko reči o nečemu što nije sastavni deo ovog zakona, ali vrlo često se događa da i nešto što nije u zakonu nije ništa manje važno od nečega što jeste u zakonu. Imali smo prilike u poslednjih šest meseci prilično često da slušamo o tome kako je Srbija rekorder po poreskom opterećenju rada, odnosno po visini poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Moram da kažem u tom smislu, konsultovao sam se sa našom stručnom službom u Skupštini, od njih sam dobio vrlo zanimljive podatke koji govore da to uvreženo mišljenje, odnosno ta predrasuda apsolutno ne stoji.
Reći ću vam samo neke podatke. Prvo, prema podacima koje sam dobio, u Evropi niže stope doprinosa imaju samo dve zemlje. Jedna je Češka koja ima vrlo malo nižu stopu doprinosa manje od 1%, odnosno ukupne stope doprinosa. Druga zemlja je Irska koja ima više od duplo niže stope doprinosa, ali hajde da kažemo, Irska je jedan specifičan slučaj.
Ono što je zanimljivo je da, recimo, jedna Nemačka ima stope doprinosa 41,9% zbirne u odnosu na naših 35,8, ali neko će reći da je Nemačka vrlo razvijena zemlja, pa možda to sebi može da dozvoli u smislu privlačenja investicija i zapošljavanja, ali i neke zemlje u regionu, koje su naši konkurenti u smislu privlačenja investicija, kao što su Bugarska i Hrvatska, imaju više stope od nas.
Isto tako, postoji veliko nezadovoljstvo u Evropi povodom visokih opterećenja rada. Moram da kažem da su i stope poreza na rad vrlo visoke u celoj Evropi. Ono što je naročito indikativno ili interesantno jeste da je objašnjenje vlasti u drugim zemljama u Evropi vrlo slično onom koje imamo i mi, a to je da se iz tih doprinosa i poreza finansiraju penzije.
Mi danas razgovaramo o dve izmene i dopune zakona kojima pokušavamo da uvedemo neke nove povlastice, odnosno da na izvestan način smanjimo doprinose, doduše, isključivo za novo zapošljavanje, ali u svakom slučaju, mera je afirmativna, odnosno pozitivna.
Daću vam primer jedne moćne ekonomije u Evropi kakva je Austrija, koja je u poslednje dve godine povećavala stope i koja je u poslednje dve godine menjala svoje zakonodavstvo u pravcu mnogo veće restriktivnosti, pa su tako, recimo, uveli oporezivanje bonusa za godišnje odmore i božićne praznike, povećali su poreze za socijalno, radi se na ukidanju institucije neoporezivih zarada i ukinuta je privilegija neplaćanja doprinosa za nezaposlene za starije od 59 godina.
Dakle, čak i tako moćne ekonomije, kakva je austrijska, vode politiku koja je vrlo restriktivna, a mi vodimo politiku koja je, da kažemo, ekspenzivna, mada nisam siguran da je ta reč u potpunosti primenjiva u ovom konkretnom slučaju.
Sada bih rekao nekoliko reči o benefitima koji se odnose na novo zapošljavanje, jer mislim da je to nešto što je najvažnije u ova dva zakona. Ono što su eventualne mane, to ću ostaviti kolegama iz opozicije da o tome govore. Ono što sam prepoznao kao neka tri osnovna benefita kod ova dva zakona, kada je reč o novom zapošljavanju, prvo je, rekao bih, veći obuhvat.
Ne mislim da su prethodne mere, odnosno mere koje su i dalje važeće, koje su deo važećeg zakona, bile loše. Jednostavno, čini mi se da su one postale anahrone. Možda smo u prethodnom periodu mogli da na neki način motivišemo zapošljavanje određenih grupacija više nego nekih drugih, odnosno u prethodnom zakonu smo motivisali uglavnom zapošljavanje onih koji se „smatraju ugroženim“ kategorijama nezaposlenih.
Čini mi se, s obzirom na sve ovo što sam nabrojao, na kompletnu našu situaciju, da jednostavno sebi više ne možemo da dozvolimo takav luksuz da neke stavljamo u bolji položaj u odnosu na neke druge, odnosno moramo primeniti mere koje će imati kompletan obuhvat. U tom smislu, pozdravljam ovo vaše rešenje.
Druga stvar koja mislim da je vrlo značajna, možda čak ništa manje značajna, jeste da praktično imamo situaciju da gotovo da nema nikakvih uslovljavanja, odnosno praktično postoji samo jedan uslov, a to je da se poveća broj zaposlenih u odnosu na 31. mart 2014. godine.
Zašto mislim da je to vrlo važno? Zato što je veća rigoroznost aktuelnog rešenja praktično pravila veliki broj kontrolnih tačaka, zbog čega smo naše inspekcijske službe dodatno opterećivali. Onda kada se čudimo zašto nam inspekcijske službe nisu dovoljno efikasne, moramo da uzmemo u obzir i to da ponekad našim zakonskim rešenjima, u kojima pokušavamo da sprečimo ono što se zove neka specifična srpska sklonost ka izbegavanju svih mogućih zakona, mi se trudimo u zakonima da izbegnemo sve te moguće situacije i onda pravimo zakone previše komplikovanim, čime posao inspekcijskim službama činimo jako teškim i vrlo komplikovanim.
Na kraju, lakša sprovodivost u praksi, što upravo ima veze sa ovim prethodnim, a to je da će reći da je ovo rešenje jasno, jednoznačno, manje kontrolnih tačaka, manje penala i jednostavnije za primenu. Mislim da u budućnosti treba da idemo u pravcu simplifikacije propisa, upravo zato da bismo olakšali rad naših inspekcijskih službi.
Nekoliko reči o pojedinačnim rešenjima u zakonima. Što se tiče poreza na dohodak, sami ste rekli da ova mera nema nikakve negativne fiskalne efekte, a treba da ima pozitivne fiskalne efekte, prvo, iz razloga koji ste rekli, a reč je o rastu novog zapošljavanja i prevođenju poslovanja iz sive zone u legalne tokove. Druga stvar je ono što takođe piše u obrazloženju, pa ne bih govorio, jer su mogle sve kolege da pročitaju, a to je da ima direktne efekte i na budžet u slučaju novih zapošljavanja.
Ono što mislim da je vrlo važno reći jeste da ove podsticaje i sve druge podsticaje koje u budućnosti budemo davali zaista mora da prati rigoroznija politika kontrole i u tom smislu očekujemo da ćete u izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji zaista pooštriti kontrolu koja će biti na terenu i da ćete uraditi neke od promena koje ste vi i gospodin Ćosović najavljivali, počev od toga nečega što deluje vrlo jednostavno, a to je da će se promeniti, recimo, radno vreme inspekcije. Zaista je nelogično i nerealno da inspekcije kontrolišu od 7 do 15 časova, a da onda neki koji rade popodne i uveče gotovo bez ikakvog straha mogu da krše zakon.
Naravno, takođe je potrebno uspostaviti visok nivo koordinacije između Nacionalne službe za zapošljavanje i poreske uprave, APR-a i svih drugih subjekata koji su važni i stalna razmena podataka između njih upravo zato da bi se ta kontrola mogla na jednostavniji način ostvarivati.
Što se tiče Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, vi ste rekli, i jeste, to je jasno kao dan, da su ove izmene fiskalno neutralne, mada moram da priznam da sam na nekim forumima, blogovima i komentarima pročitao da mere nisu fiskalno neutralne. Očigledno neko nije umeo dobro da računa.
Ono što je vrlo zanimljivo jeste da prema prvim raspoloživim podacima za ovu godinu, odnosno za prva četiri meseca ove godine, mi imamo u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje suficit od 6,1 milijardu dinara, što kad se pomnoži sa tri, dobijamo malo više od 18 milijardi dinara, upravo onoliko koliko će se smanjiti ovim transferom sa jednog računa na drugi. Taj manjak bi praktično mogao da bude kompenzovan.
Znam, ministre, da je taj suficit više privremenog, nego trajnog karaktera, ali nam on daje razlog da razmišljamo o tome da bismo zaista možda mogli ovu fiskalno neutralnu meru da napravimo da bude fiskalno pozitivna mera, time što ćemo smanjiti troškove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a ni slučajno ne mislim da se smanji kvalitet zdravstvenog osiguranja koji je i ovako iz različitih razloga upitan, nego da se smanje raznorazni administrativni troškovi i da pokušamo da ovaj suficit koji imamo održimo do kraja godine, odnosno da praktično to smanjenje transfera Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ne dovede do nekog minusa na toj poziciji, a da sa druge strane ovaj transfer koji smo napravili u pravcu fonda PIO bude jedna vrsta fiskalno pozitivne mere.
Kada na to dodamo i racionalizaciju na strani fonda PIO, kada na to dodamo mere koje ste najavljivali, a to je da će se povećavati postepeno prag za odlaženje u penziju žena, da će se menjati način na koji se ostvaruje pravo na beneficirani radni staž, kada ste govorili o tome da će se uvesti aktuarski penali za prevremeni odlazak u penziju, onda vidimo da možda imamo šansu da, naravno, ne jako brzo, ali na srednji do dugi rok, napravimo naš sistem penzionog i invalidskog osiguranja da bude održiv.
Zaista se nadam da ćete u nekoj budućnosti možda početi da razmišljate o tome, naravno, to nije skora budućnost, da se naš fond PIO transformiše u neku vrstu investicionog fonda i da praktično počne, na neki duži rok, da mu damo šansu da makar u jednom delu počne da funkcioniše sam i da „sam privređuje“.
Na kraju, rekao bih samo još nešto, pošto ovo o čemu sam govorio je prilično u mnogim elementima crno, samo da podelim sa vama jedan podatak, mada verujem da ga vi znate, a koji predstavlja šansu i koji predstavlja podsticaj za nas da u budućem periodu radimo još bolje i još jače i još uspešnije. Evropska banka za obnovu i razvoj je u svom izveštaju opomenula da je u našem regionu proces strukturnih reformi u 2013. godini značajno usporen.
Naravno, bez želje da seirim nad tuđom nesrećom, mislim da ovaj podatak u stvari predstavlja veliku šansu za Srbiju, jer ukoliko Srbija u narednom periodu značajno ubrza svoj proces strukturnih reformi, a o tome smo govorili koliko u prethodnim mesecima, i naravno da očekujemo da će do toga doći, onda mislim da imamo jako dobru šansu da postanemo u našem regionu vrlo konkurentni, da postanemo najprivlačnija destinacija za investiranje, samim tim i zapošljavanje u našem regionu, odnosno da se pojavimo kao značajna tačka na investicionoj mapi sveta. Zahvaljujem.