Poštovani gospodine ministre, hvala na ovim odgovorima i na razmišljanjima. Niste mi odgovorili zašto je bio najveći deficit u istoriji u martu mesecu ove godine, ali ne bih vas na tome više zadržavao.
Što se tiče minimalne cene rada, ona nije povećana dve godine, 30% ljudi u Srbiji je prima. Poređenje sa onim zemljama, slažem se da nije primereno.
Ono u čemu se mi najviše razlikujemo, jeste u tome što vi prihvatate činjenicu da ako nešto nije dobro radilo u prošlosti, da tako mora da se nastavi dalje. Ja sam bio gradonačelnik Beograda, ovde su sva preduzeća bila profitabilna, od PKB smo napravili to što smo napravili i te kako će se dalje razvijati.
Ono što vi govorite – potrošićemo mnogo vremena da do toga dođemo, do tada je pitanje ko će preživeti, a ko neće preživeti. Naravno da, ako govorimo o Železnicama, koje vodi gospodin Simonović, koji u 53 završi Poslovni fakultet u Banja Luci, nema iskustva, on ne može to da vodi. Naravno, nije mogao da vodi ni Milan Marković, koga je tada postavila DS, zato što je on imao pravni fakultet, ali nije imao iskustva u tome. Ali, ako mi kažemo – ne može ni Marković, ne može ni Simonović, ali može čovek koji zna i damo mu pravu platu i da on napravi pravi menadžment tim, on može to da pokrene. To nema veze sa strankama, to ima veze sa ekonomijom i sa privredom.
Poslednja stvar, da ne oduzimam više mnogo vremena. Što se tiče Razvojne banke, naravno, ako je pravimo tako da političari utiču na nju, od nje ništa biti neće. Ako pozovemo strane partnere i strane banke, a vi znate da je Francuska upravo pre godinu i nešto dana ušla u tako nešto, ako ih pozovemo da oni budu naši partneri, da spreče da se te stvari dešavaju, onda ta banka može da ima budućnost, da nije komercijalna, onda ima svoje mesto u ovoj državi.
Znači, to što je nešto bilo loše, što ja prihvatam za mnoge stvari, ne znači da danas ne može da bude bolje ako mi svi zajedno imamo snage da napravimo taj iskorak, izađemo iz partijskih priča i uđemo u priču pravljenja ove države na drugi način.
U svakom slučaju, još jednom hvala na odgovore koje ste mi dali.

Reč ima ministar Kristić. Izvolite.

Hvala. Samo ću kratko.
Samo hoću da kažem da sa tim, naravno, nemam principijelno nikakav problem. Šta više, mislim da KFW, koja je razvojna banka Nemačke, ili neke druge razvojne banke mogu da funkcionišu kako treba. Železnice takođe možete da gledate na različite načine. Evropska unija podrazumeva određeno restrukturiranje koje bi svakako moralo da se desi i to važi za većinu drugih infrastrukturnih projekata.
Činjenica je da, samo hoću da budem vrlo jasan, ono što se radi i u tom kontekstu predstavljam i ovu meru o kojoj trenutno pričamo i poresku olakšicu i sve ostalo, da postoje različiti horizonti, postoje stabilizacioni horizonti, postoji par godina i postoji ekonomski ciklus od četiri-pet godina. Niko ne kaže da ako smo se mi fiskalno doveli u red i imamo strane investicije, domaće investicije koje su pokrenule privredu, razvezali smo čvor u bankarskom sektoru, a ja verujem da sve to možemo da uradimo u naredne dve do tri godine, da onda nije smisleno razgovarati o tome koja je ulaga države i da li država može da ima razvojnu banku ili ne.
To nije to pitanje, ali prosto, znate, ide ona izreka koju sam čuo pre par godina – kada radite isto, a očekujete drugi rezultat, to je definicija ludila. Mi prosto više nemamo lufta, nemamo fiskalnog prostora i ne možemo sebi to više da priuštimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.  

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste jutros u obrazloženju rekli dva veoma važna razloga zbog kojih treba usvojiti izmene i dopune ova dva zakona, iako smo danas u toku parlamentarne debate čuli različita mišljenja, što je uobičajeno i potpuno normalno.
Prvi vaš razlog na osnovu kojeg ste vi preporučili poslanicima da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon je olakšica za novo zapošljavanje u iznosu od 65 do 75%, u zavisnosti od broja zaposlenih, gde ste vrlo jasno i precizno rekli da je to samo jedna od mera koja će suzbiti sivu ekonomiju.
Drugi razlog po kojem ste preporučili da podržimo predlagača u Danu za glasanje je što se izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o izmenama i dopunama Zakona za obavezno socijalno osiguranje menja visina stope doprinosa za PIO i Fond zdravstvenog osiguranja, tako što se težina prebacuje sa Fonda zdravstvenog osiguranja na PIO fond.
Potpuno je jasno da je namera predlagača odnosno Vlade Republike Srbije da izmenama i dopunama ovog zakona pojača investicioni ambijent u Srbiji i ubrza fiskalnu konsolidaciju. To su, po meni, dva veoma važna argumenta zbog kojih će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Ovim zakonom je vrlo jasno rečeno da se delimičnim i privremenim oslobađanjem od obaveze plaćanja poreza na zaradu, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, stimulišu postojeći, kao i novi poslodavci za legalno zapošljavanje. Moram da kažem, istine radi, da su ovi podsticaji postojali i u prethodnom zakonu, samo što oni nisu na pravi način iskorišćeni i što se ovim izmenama i dopunama Zakona oni na mnogo precizniji način definišu, odnosno određuju pojam novozaposlenih lica i što je jako važno – ukidaju se sva postojeća ograničenja i diskriminatorske odredbe kada su u pitanju godine života, radno iskustvo i slično.
Takođe smatram da je vrlo važno što je na jedan precizan način određen rok za olakšice preduzetnika za zapošljavanje, to je ovaj 31. mart 2014. godine i što se na ovaj način smanjuju moguće zloupotrebe. Takođe, smatram veoma važnim što se na jedan vrlo precizan način određuje i smanjuju zloupotrebe i činjenicom da prijavljeni radnici moraju biti u službi za zapošljavanje u periodu od šest meseci. Znači, ova odredba, po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, treba da dodatno spreči zloupotrebe u zapošljavanju, što je uostalom i mišljenje Fiskalnog saveta.
Namera Vlade je da se predloženim rešenjem stimuliše prelazak određenog broja radnika iz sive zone u legalne okvire, mada, i Fiskalni savet očekuje da samo po osnovu ove mere to neće biti dovoljno i da je, po mišljenju ovog tela, vrlo važno stimulisati i osnažiti poresku upravu, kako bi delovanje poreskih vlasti bilo neuporedivo efikasnije nego što je to trenutno slučaj.
Smatram da je vrlo važno da čujemo i drugačija mišljenja, kao što je i mišljenje Fiskalnog saveta. Međutim, Fiskalni savet je pored određenog broja kritika koje je uputio na ovaj zakon, uputio i određene pozitivne preporuke, odnosno složio se sa određenim odredbama ovog zakona, pre svega u činjenici da Fiskalni savet smatra da povećanje stope penzijskih doprinosa sa 24 na 26% i smanjenje stope doprinosa za zdravstveno sa 12,3 na 10,3 jeste korektno i iznuđeno rešenje, jer je Fond za zdravstveno osiguranje beležio blagi suficit u proteklom periodu, što nije slučaj sa penzijskim fondom. Ovo rešenje bi upravo po mišljenju Fiskalnog saveta trebalo da utiče u određenoj meri na smanjenje budžetskog deficita.
Poslanička grupa Nove Srbije je, kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, reagovala sa jednim amandmanom, o kojem će govoriti više moj kolega Dragan Jovanović, koristeći vreme poslaničke grupe, ali bih vas zamolila da obratite pažnju na taj amandman, jer on praktično predviđa da se upravo stimuliše zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Želim da vam još jednom kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati izmene i dopune ova dva zakona, zbog toga što smatramo da treba podržati Vladu Republike Srbije u nameri da se što pre ubrza fiskalna konsolidacija i da se počne sa postupkom i merama za smanjenje sive ekonomije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Poštovani ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao današnju debatu i žao mi je što je ona tek pred kraj doživela određenu devijaciju, pa se govorilo o svemu drugom osim o izmenama i dopunama ova dva zakona.
Govorilo se o profesionalizaciji rada javnog sektora i kada ta kritika dolazi od nekoga ko je imao sve mogućnosti i svu vlast da takvu profesionalizaciju javnog sektora u onom delu koji mu je poveren uradi i napravi, a nije je napravio, onda je to ili naknadna pamet ili krajnje zlonamerna kritika.
Za SNS jasna je poruka koja je poslata i u ekspozeu, a i u predizbornoj kampanji, i sada, jer mi nemamo naknadnu pamet već politiku koju sprovodimo. Jasan je odnos i prema javnom sektoru, jasan je odnos i prema privatnom sektoru. Javni sektor i javna preduzeća ne mogu da budu generator razvoja jedne zemlje. Neodrživo je na duge staze. Pokazalo se u prošlosti da je tako nešto nemoguće, ma koliko mi bili patriote i ma koliko mi želeli da ta javna preduzeća budu jaka, da budu generatori razvoja, da budu moto razvoja. Pokazali smo se i lično da nismo dobri tutori, da nismo dobri domaćini u tom javnom sektoru.
Jasan signal želimo da pokažemo i domaćim i stranim investitorima, želimo da pokažemo i domaćoj i stranoj javnosti, želimo da pokažemo i mladim ljudima koji se sada nalaze na kraju školovanja i na početku karijere, da je moto i generator razvoja svakog društva, i srpskog društva koji želimo da izgradimo – stabilan privatni sektor. Država sa svojim alatima, sa svojim javnim preduzećima, mora da bude isključivo samo servis u službi privrede i u službi građana. Tako nešto je neophodno.
Drago mi je što smo se usaglasili ovde svi i što ste i vi gospodine ministre stavili tačku da je neodrživ i neozbiljan bankarski sektor po modelu „Razvojne banke“ ili „Agrobanke“, gde su se krediti dobijali na lepe oči, na časnu reč, na „majke mi, vratiću kredit“, a da je račun i za te kredite i za te kamate dolazio građanima Republike Srbije.
Gospodine ministre, SNS će u Danu za glasanje podržati ova dva zakona o izmenama i dopunama zakona, zato što smatramo da je naše društvo, nažalost, obolelo od tri teške, velike bolesti. Tri su rane nanete našem društvu, a ovi predlozi zakona daju rešenja. Možda ne ona sudbonosna, ali dovoljno snažne signale i dovoljno dobar lek da se bar dve od te tri bolesti barem delom eliminišu.
Kada govorim o bolestima našeg društva, tu prvenstveno mislim na korupciju, na sivu ekonomiju i na veliku nezaposlenost. Srpska napredna stranka nema nikakvu odgovornost za te bolesti koje su napale naše društvo. Odgovornost za te bolesti, za te rane imaju politički akteri koji su vodili ovu zemlju, vodili su ovu Vladu, Vlade Republike Srbije do 2012. godine. Imaju odgovornost i zato što su te bolesti nastale. Imaju odgovornost i zbog čega su na te bolesti reagovale šećernom vodicom i aspirinom, odgovornost zbog čega su zatvarali oči iz političkog neznanja ili zbog nepostojanja želje da se te bolesti izleče.
Kada govorimo o korupciji, mnogo toga je rečeno i urađeno u protekle dve godine u borbi protiv korupcije. Ta borba protiv korupcije ima svoj nominalni iznos, kao i ove ostale boljke. Na svetskoj listi po borbi protiv korupcije bili smo 78. Za godinu dana posvećene politike SNS i gospodina Aleksandra Vučića, koji je u vreme prethodne Vlade bio zadužen za borbu protiv kriminala i korupcije, napredovali smo za šest mesta. Idemo dalje.
Kada nam kritika i o ovim zakonima dolazi od istih onih ljudi koji su i pre dve godine rekli - ne, vi nemate kapaciteta, ni snage, ni volje da se izborite sa korupcijom, pa smo onda udarili na najjače, ne mi, niko od nas pojedinačno, institucije sistema - tužilaštvo, pravosuđe, policija, oni koji imaju zakonske mogućnosti i zakonska prava da to istraže i da sve to rade, tada su nam rekli – ne, vi nećete ići dalje, vi nećete udariti na vaše koalicione partnere, draža vam je vlast, draže su vam fotelje, pa su procesuirani neki ljudi koji su članovi političkih stranaka naših koalicionih partnera. Tada su rekli – ne, vi nećete, vi vršite selektivnu borbu protiv kriminala i korupcije i štitite svoje.
U jednom teškom danu za SNS u istom ovom domu Narodne skupštine je ukinut imunitet narodnom poslaniku SNS kako bi mogao da bude procesuiran na osnovu zahteva tužilaštva za organizovani kriminal. Nulta tolerancija za kriminal i korupciju i u borbi protiv kriminala i korupcije nema zaštićenih. To je politika SNS.
Zašto vam ovo govorim? Zato što isti ti ljudi umesto da kažu izvinite, umesto da navijaju u toj borbi da pobedi država, ne stranka, navijaju da ta borba propadne zbog sitnih političkih poena. Sada idemo dalje. Sada ćemo nove stvari govoriti i sada ćemo nastavljati sa kataklizmičkim najavama. Niko u Srbiji tome ne veruje.
Kada je siva ekonomija u pitanju, a ovi zakoni targetiraju jedan domen sive ekonomije i on se odnosi na rad na crno. Nažalost, tako se popularno u Srbiji zove. Siguran sam da niko od nas 250 narodnih poslanika ne postoji da ne zna nekoga ko se u nekom trenutku, a možda i sada ne radi na crno. Obim sive ekonomije je za 15% veći nego u ostalim zemljama istočne i centralne Evrope. Trećina BDP u Srbiji nastaje i bez nadzora nestaje u sivoj ekonomiji. To je stanje koje je neodrživo.
Šta je razlika između borbe protiv sive ekonomije nekada i sada? Ne kažem da te borbe protiv sive ekonomije u prošlosti nije bilo, nije bila dovoljno snažna, nije bila dovoljno izdržljiva i propadala je zato što nije davala mogućnosti.
Ovim zakonima ste, gospodine ministre, i vi i Vlada Republike Srbije dali mogućnost poslodavcima da se opredele. Dali ste im mogućnost da uvedu sve one ljude koji u ovom trenutku rade na crno, bez penzionog i socijalnog osiguranja, a ja kažem i bez sadašnjosti i bez budućnosti, jer čovek koji u ovom trenutku ne može da se leči jer nema zdravstvenu knjižicu nema sadašnjost, a bez penzionog i očekivanja penzije u budućnosti nema ni budućnost. Takvim poslodavcima Vlada Republike Srbije šalje jasnu poruku – izvolite, imate zakon, uradite u legalne tokove, naredne tri godine nećete plaćati, odnosno vršiće vam se refundacija 70% od plaćenog poreza. Ko želi da to koristi neće drhtati sutra pred inspekcijskim organima, neće razmišljati šta će se desiti sa njegovom firmom ili kolike će kazne plaćati zbog toga što ima radnike na crno. S druge strane, armija ljudi koja nažalost radi u sivoj i crnoj zoni imaće i sadašnjost i budućnost, imaće penziono i socijalno, imaće zdravstvenu zaštitu i imaće budućnost u koju može da veruje. To je razlika prema sivoj ekonomiji kako su se odnosile prošle Vlade i kako se odnosi sadašnja Vlada Republike Srbije.
Borba protiv sive ekonomije definitivno je jedan od prioriteta ove Vlade. Konsolidacija koja je državi potrebna u naredne tri, četiri godine je oko 150 milijardi dinara. Cilj je da sivu ekonomiju spustimo na nivo proseka zemalja novih članica EU i ona bi iznosila 20-ak milijardi dinara godišnje. To je ono što se očekuje, nivo koji možemo u budućnosti da napravimo.
Što se tiče nezaposlenosti, to je tema koja je jako bolna za mnoge građane naše zemlje. Bolna je za one ljude koji su 2008. godine, verujući u neka predizborna obećanja, a bilo ih je 400 hiljada prevarenih, da će dobiti nova radna mesta. Bolna je i za onih 400 hiljada ljudi koji su do 2012. godine ostali bez radnih mesta.
Pažljivo ću birati termine zato što, zbog termina koji su značili istinu, sam dobio kaznu u prošlom sazivu. Nadam se, generale, nećete konzumirati takvu poslovničku mogućnost.
Uglavnom, stopa nezaposlenosti je u aprilu 2008. godine u Srbiji iznosila 13,3%. Znam da će se neko sada javiti i reći – pa dobro, ali tada nije bilo svetske ekonomske krize. Da, ali ću unapred reći da nije bilo neodgovorne politike koja se vodila od 2008. godine, koja nam je govorila da je kriza šansa, da nas kriza neće ni dotaći, da nije bilo takve politike, mi ne bi dobili ovaj rast stope nezaposlenosti.
Ovo su podaci NBS. Nisu odokativni, niti onakvi kakvi bi ja želeo da budu, jer da su onakvi kakva bi SNS želela da bude, verovatno da bi bili na nivou 2008. godine. Rasli su progresivno i Vlada je zatvarala oči pred takvom pojavom. U oktobru 2008. godine - 14%, u oktobru 2009. godine – 16,6%, u oktobru 2010. godine – 19,2%, u oktobru 2011. godine – 23,7%, u aprilu 2012. godine – 25,5%. To je stopa nezaposlenosti.
Prethodna Vlada Republike Srbije je uspela da zaustavi tu stopu. Nismo zadovoljni zaustavljanjem. I predsednik Vlade Republike Srbije i SNS je jasno dala obećanje i predizborno obećanje, ali ne samo obećanje koje će se zaboraviti, koje je tako jedan sastavni deo političkog folklora, već je jedan amanet da želimo da se ta stopa nezaposlenosti u Srbiji, ne smanji, dramatično da se smanji. Nismo zadovoljni sa sadašnjih 20,8% po podacima NBS, iako odgovornost za toliku stopu nezaposlenosti SNS ne snosi.
Ovo je način da jedan veliki broj ljudi koji rade ne samo u sivoj zoni, ne samo oni ljudi koji sada završavaju škole, fakultete, ne samo oni ljudi koji nemaju mogućnosti, niti želju da odu negde u inostranstvo, već žele ovde da zasnuju radni odnos, ovo je način da do tog radnog odnosa dođu na osnovu svog znanja, na osnovu škole koju su završili, na osnovu iskustva koje su stekli radnim odnosom, a ne zbog političke pripadnosti ili zbog poznavanja nekoga ko ima političku moć.
Reći ću vam samo još jedan podatak, kada se radi o stopi nezaposlenosti, koliko nas je ta stopa nezaposlenosti zbog neodgovorne politike u prošlosti koštala.
Jedna Poljska je formiranjem specijalnih ekonomskih zona, otvorenošću, dobrom poslovnom i fiskalnom politikom uspela da privuče 20 milijardi evra koje su otvorile 186.000 radnih mesta, a mi smo za četiri godine izgubili 400.000 radnih mesta. Vidite koliki je nivo investicija neophodan da se privuče u našu državu, kako bi samo te ljude koji su izgubili posao za četiri godine zaposlili i odgovornost tih ljudi koja ne može i ne sme da bude samo politička, pa da kažu – mi smo izgubili na izborima i to je sasvim dovoljno.
Različite države su različit odnos i mere podsticaja imale za nezaposlene. Zato zaista ne razumem šta znači ta najbolja ili najgora svetska praksa u odnosu na zapošljavanje. Kako ćemo onda nazvati praksu koja je, recimo, u Crnoj Gori, koja targetira subvencije za zapošljavanje određenih kategorija lica sa najmanje 40 godina života? Kako da nazovem onda, da li je to u najboljoj praksi, u Bugarskoj za nezaposlene do 29 godina? Svi su imali neka ograničenja.
Jedino ovaj zakon, koji je predložila Vlada Republike Srbije, u njemu ne postoje ograničenja, odnosi se na sve nezaposlene ljude, sa jasnim ograničenjima zakonskim ko može da očekuje povraćaj tih sredstava, a ko ne. Svako ko je koristio bilo kakve subvencije za otvaranje radnih mesta ne može po duplom osnovu da očekuje i povraćaj sredstava iz poreza. Svako ko se lati razmišljanja da sada otpusti ljude, a da ih za mesec dana ponovo prijavi, takođe ne može da konzumira efekte ovog zakona.
Što se tiče same brige za zdravstveni sistem Srbije, 18 milijardi dinara će biti manje, odnosno to prelivanje iz Fonda zdravstvenog osiguranja u PIO fond. Normalno je da se država ponaša po sistemu spojenih sudova. Neko ko je tehničko lice će razumeti šta to znači.
Ne možemo da se ophodimo prema državi kao da smo samo pojedinci, kao du su to institucije koje su pojedinačno negde složene. Povezuje ih jedna nit, a ta nit je država Srbija. Normalno je da tamo gde postoji konsolidovani budžet, tamo gde postoji kakav-takav suficit, da se prebaci na mesta gde postoji deficit. Naravno da to umanjenje neće uticati na samo poslovanje Fonda zdravstvenog osiguranja. U Fondu zdravstvenog osiguranja radi 104.000 ljudi, 99 milijardi dinara je godišnji budžet za plate Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Mislite li da su ti ljudi sedeli skrštenih ruku, mislite li da su samo čekali kada će neko doći i reći – 18 milijardi dinara u penzioni fond? Ne, spremili su mere i u okviru Fonda i u okviru Ministarstva zdravlja, mere kojima će istamponirati tih 18 milijardi dinara.
Uvešće se novi sistem palijativne nege i oko 3.000 bolničkih postelja pretvoriti u bolnice palijativne nege, što podrazumeva smanjenje troškova. Pojačaće se usluge kućnog lečenja i nege. Uvođenjem elektronskog recepta smanjiće se početkom naredne godine troškovi za lekove za najmanje 30%, što znači da će se ostvariti uštede od skoro 100 miliona evra itd.
Ovo su mere koje će ovde braniti i ministar zdravlja i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja, zato što se država ponaša po sistemu spojenih sudova, zato što ljudi koji predstavljaju ovu državu imaju jasnu strategiju, i ovu Vladu Republike Srbije, imaju jasnu strategiju za mere i podsticaje koje vrše.
Na kraju ću vam reći da će poslanička grupa SNS podržati ove mere i ova dva predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, jer smatramo da će one snažno uticati na poboljšavanje investicionog ambijenta, smanjiti sivu ekonomiju, možda ne za taj korak od sedam milja, ali jedan po jedan korak koji će dovesti do onog željenog cilja i željenog nivoa sive ekonomije. Povećaće broj zaposlenih, ali i prihod budžeta je na 10.000 novozaposlenih, kako ste rekli, oko pet miliona evra.
Međutim, najveća prednost ovih predloga zakona o kojima ćemo se izjašnjavati u narednim danima je ta što daje sigurnost i poslodavcu i novozaposlenima, poslodavcu da može da radi svoj posao, da razvija svoj biznis, da razmišlja o poslovnim stvarima, a ne da drhti pred inspekcijom. Podržavam najavu koju ste, gospodine ministre, izrekli da će inspekcijski organi raditi svoj posao, ali poruka koju ova dva zakona pružaju, da zaposleni u Srbiji imaju i sadašnjost kroz mogućnost zdravstvenog osiguranja, lečenja i svega onoga što se kroz zdravstveno osiguranje dobija, ali imaju i budućnost kroz očekivanu i zarađenu penziju.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Ovo je bilo jedno od najflagrantnijih kršenja Poslovnika člana 106, zato što ste dozvolili prethodnom govorniku da, po mojoj skromnoj evidenciji, čitavih 11 minuta i 50 sekundi priča potpuno van teme, pri čemu razumem njegovu želju da glorifikuje gospodina Vučića i njegovu nepogrešivost, ali u ovom slučaju, tek nešto na kraju, nismo čuli nikakav komentar na ove zakone, a vi ste to dozvolili, tek na kraju, gde smo čuli u stvari da je sve to u redu i da će biti dobro, ali nismo čuli ni zašto, ni kako. Molim vas da ubuduće intervenišete.
Razumem da svi imamo mogućnost da malo odemo od teme, to je potrebno zbog konteksta u kojem pričamo, ali baš toliko da se dozvoli od 20 minuta da se priča. Sa radošću vas obaveštavam da ću učiniti isto. Hvala.

Daću vam komentar.
Moram priznati da se delimično sa vama slažem, ali sam sve očekivao da će Babić preći na dnevni red. I moj je utisak da je više kritikovao druga izlaganja, ali dobro. Ipak smatram da nije bila tolika povreda Poslovnika da sam morao da intervenišem. Bio sam malo tolerantniji, ali je vaše pravo da se izjasnite da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.