Po Poslovniku. Moram da kažem, član 106. u stvari 107. pardon.
Da saberemo, uz osvrt na član 27. za koji ste prozvani, koji nema nikakve veze sa vašim vršenjem funkcije, apsolutno, to moram da kažem uz veliko uvažavanje kolege, apsolutno nikakve.
Molim vas da vodite računa da poslanici kada se pozivaju na kršenje Poslovnika vrlo kreativno tumače ove brojeve, pa da ne uđemo u tu praksu jer će svako da frlja broj koji hoće.
Zašto član 107.? Dakle, gospodine predsedavajući, vi ste pustili sada jednu vrlo, vrlo nezgodnu stvar ovde da se desi tokom ukazivanja na povredu Poslovnika. Da poslanik koji je ustao ovde, ne znam zbog čega je izgubio živce, to me uopšte i ne interesuje lično, ali nema pravo da govori vama i da vam kroz preteću formu govori šta će on da radi i da se neće smiriti dok mi ne odgovaramo politički i na druge načine. To zaslužuje opomenu, po meni. Tu ste morali čoveka da opomenete, da mu date opomenu zato što kad bih ja rekao gospođi Gojković na primer da se neću smiriti dok druga strana ne plati političku i svaku drugu cenu za nepočinstva ovom narodu, ja bih dobio odmah da izađem napolje iz ove zgrade. Kažem kao primer.
To su ti dvostruki aršini, tako da kolege iz većine ne treba da se ljute, jer nema čemu da se ljute, nemaju razloga, jer oni upotrebljavaju tako teške reči kojima nije mesto u ovoj skupštini, zaista. Tu ste trebali reagovati.

Mislim, bez obzira na reakciju gospodina Babića, njegovo emotivno reagovanje sam shvatio sasvim drugačije. Nisam shvatio upereno protiv bilo koga, nego jednostavno želja njegova da on iskaže ono što on misli. Prema tome, to je to.
Vi možete da tražite pravo da u Danu za glasanje, gospodine Stefanoviću…
Gospodine Babiću, po kom osnovu?
(Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Replika. Pominjanje većine.)
Dao sam pravo na povredu Poslovnika. Ne mogu vam dati repliku. Izvolite vi gospodine Đukanoviću, možete povredu Poslovnika.

Na član 107. Vezano za dostojanstvo Narodne Skupštine. Malopre dok ste ukazivali, da li ste pogrešili ili niste, poslaniku koji vam je reklamirao, on vam je okrenuo leđa i uopšte se nije ni zanimao za ono što ste pričali. Tako da ga suštinski ona prethodna njegova priča o povredi Poslovnika nije interesovala, nego je samo želeo da iskaže neki svoj politički stav i tad ste morali naravno da ga opomenete.
Ovo je strašno vređanje Skupštine, da ga vi pozivate, on okrene leđa i uopšte nije zainteresovan za ono što mu vi govorite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, u današnjim diskusijama smo se skoro svi složili oko toga da je privredna i ekonomska situacija u Srbiji teška, a da je situacija po pitanju nezaposlenosti alarmantna. U Srbiji je više ili oko milion osoba nezaposleno. Stopa nezaposlenosti osoba od 15 do 65 godina je 45% a prosečna starost nezaposlenih je 39 godina. Oko četiri godine je prosečna dužina čekanja za posao. Ovo su definitivno podaci koji nas upozoravaju i dobro je što su se privreda i država najzad složile oko toga da treba rešavati probleme u privredi, a pre svega rešavati gorući problem nezaposlenosti.
Predlozi zakona, o kojima danas raspravljamo, su samo jedan korak ili jedan način da se stimuliše zapošljavanje u privatnom sektoru. Pored ovih zakona, Srbiji je potrebna sveobuhvatna poreska reforma, donošenje novog zakona o inspekcijama sa posebnim osvrtom na inspekciju rada kao i promena kaznene politike.
Problem nezaposlenosti ne datira od juče. Taj problem je u Srbiji prisutan unazad godinama i na razne načine je pokušavano da se taj problem reši kroz sufinansiranje, kroz subvencije, kroz razne oblike stimulacija, program prva šansa, projekat pomoći oko zapošljavanja, subvencionisanje zapošljavanja teže zapošljivih kategorija, projekat zapošljavanja osoba romske nacionalnosti itd.
U poslednjih par godina Nacionalna služba za zapošljavanje je sa oko 80 miliona evra finansijski podržala zapošljavanje za oko 55.000 nezaposlenih. Međutim, za sve to vreme broj nezaposlenih se u Srbiji nije smanjio što nam govori o tome da su ove mere bile kratkog daha i da je zapošljavanje ovih lica ovim putem trajalo onoliko na koliki su se period subvencije i odnosile. Predlozima ovih zakonima danas ne rešava se samo pitanje nezaposlenosti već i dugoročno veliki problemi za privredu, kao što su rad na crno. U Srbiji radi između 300.000 i 1.000.000 radnika koji rade bez ugovora ili ugovorom o delu i slično, kao i problem sive ekonomije koji je veliki problem u Srbiji jer jedna trećina preduzeća posluje u sivoj zoni.
Pretpostavka je da bi suzbijanjem sive ekonomije Srbija do kraja 2014. godine mogla da prihoduje 100 miliona evra.
Sve u svemu, cilj ovih zakona je da se, pre svega, one osobe koje rade na crno, da ih poslodavci prijave, kao i da se poveća stopa zapošljavanja. Međutim, sigurna sam, gospodine ministre, da ste i vi svesni da ovi zakoni neće rešiti problem i drastično promeniti situaciju. Preduzetnici i uopšte privatni sektor zapošljavaju onda kada imaju potrebe za novim radnicima, a potrebe za novim radnicima imaju kada se poveća obim posla.
U Srbiji je potencijal privrede sveden na nivo pojedinačnih kompanija. Mnoga preduzeća i preduzetničke firme vode bitku za opstanak i jedva održavaju likvidnost. Pored navedenih predloga zakona za zapošljavanje su ključne investicije koje će uposliti privatni sektor, dovesti do povećanja obima posla i tako stvoriti potrebu da se zapošljavaju novi radnici. Takođe, mi moramo da radimo na osnaživanju mladih, da ih podstičemo na preduzetnički duh i sopstveni biznis, da tako zaposle sebe i još nezaposlenih.
Osim novog zapošljavanja za cilj moramo da imamo i to da sačuvamo postojeća radna mesta. Mikropreduzeća u Srbiji, kojih ima najviše, oko 80% mikropreduzeća čini od ukupnog broja privrednih društava u Srbiji i ta preduzeća zapošljavaju do 10 radnika, što je 16,5% od ukupnog broja zaposlenih. Mi moramo da nađemo načina da ova preduzeća motivišemo da ne otpuste ni jednog radnika i da ih stimulišemo da zapošljavaju nove radnike.
Ministar je izašao, ja sam htela da postavim jedno pitanje i čujem njegovo objašnjenje – šta se događa sa firmama koje su proteklih meseci sklopile ugovor sa Vladom o subvencionisanju novih radnih mesta, a u međuvremenu nisu počele sa radom i nisu zaposlile ni jednog radnika? Da li i te kompanije imaju pravo povraćaja po osnovu ovih zakona?
Rekla sam već da smo svi saglasni oko toga da je privredna situacija u Srbiji teška, ali postoji perspektiva napretka kroz reformu poslovnog okruženja, kroz reformu poreskog sistema, kroz razvijanje aktivnosti za strane i domaće investicije i kroz stvaranje jednog stabilnog i predvidljivog pravnog okvira. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ja bih vas zamolio da sačekamo ministra, kako bi čuo ovo moje izlaganje. Mislim da imam pravo to da tražim i da mi vi kao predsedavajući omogućite da ministar dođe i uvaži narodne poslanike i ovo izlaganje.

Ministar je na trenutak izašao da telefonira. Odmah će se vratiti u salu. Možete početi, ali ako želite možemo i sačekati, ali ja bih vas zamolio da počnete. On će odmah ući unutra.

Možete li mi onda vratiti vreme od početka?

Da, biće vam uračunato vreme. Izvolite.