Sa zadovoljstvom ću vam odgovoriti na čini mi se sva pitanja koja ste postavili, bar na veliku većinu.
Što se tiče specifikacije i ovo je odgovor i gospodinu Seniću na njegovo prethodno pitanje. Dakle, pročitaću projekte to su Tisa – Palić, Južna Bačka - Ada, Južna Bačka – Mali Iđoš, Južna Bača – Kikinda u Banatu, Nova Crnja – Žitište u Banatu, „dual piping“ sistem Jezerička, „dual piping“ sistem Pesir, „dual piping“ sistem Rečej, „dual piping“ sistem Jankov most jedan i dva, „dual piping“ sistem ITB jedan, „dual piping“ sistem Međa, to je sve navodnjavanje. Regionalni hidro-sistem Mačva, podsistem C, S, M šest. Hidro sistem Parmenac u Čačku, rekonstrukcija glavnog kanala i konstrukcija nove mreže i Pančevački rit, severna strana.
Takođe, ono što je pripremi, a ovo su projekti zašta postoji izrađena projektna dokumentacija. Ono što je u pripremi je Aleksinačko polje. Većina ovih je u Vojvodini zato što je tamo bilo projekata. Ostatak Aleksinačko polje, prva faza pod sistem jedan, Resurska dolina pod sistem jedan, Smederevo udovički plato prva faza, Novi Kneževac projektan dokumentacija, Mali Iđoš i Ada. Izvinite ako ne čitam dobro jer nisam stručnjak za poljoprivredu. Ovo su sve pitanja koja treba postaviti ministarki poljoprivrede.
Dakle, ono što takođe treba reći jeste da kada je pregovaran ovaj kredit ostavljena je mogućnost, Abu Dabi Razvojni fond druga strana, sa kojom smo ovde pregovarali u vrlo prijateljskim uslovima prepoznala da smo mi tek u procesu donošenja strategije za poljoprivredu koja je verujem predstavljena javnosti i da u skladu sa tim će se potencijalno menjati prioriteti. S tim u vezi su iskazali spremnost da u koliko odlučimo da izvan ovih prvih projekata za koje sam rekao da imamo projektu dokumentaciju mi budemo želeli da reprioritizujemo sredstva, da ćemo to moći da uradimo. To je prosto normalna jedna praksa koja postoji vezana za druge kredite. Uostalom, pričali smo sada i o pre nameni vezano za ovakve situacije kao što su ove poplave koje su nas zadesile i to je u potpunosti moguće.
Druga stvar, vezana za trošenje kredita ovog i svih ostalih, oni se ne troše volšebno, troše se kroz budžet i kao takve podložne su kontroli trošenja sredstava. Uostalom usvajamo ih ovde u parlamentu. Između ostalog dinamiku trošenja ovih 97 miliona dolara smo zajedno diskutovali u raspravi u budžetu koju smo vodili u tom istom oktobru koji ste pominjali.
Nadam se da sam ovim odgovorio na ovo pitanje. Možemo dalje da raspravljamo vezano za poljoprivredu. Ja sam u potpunosti otvoren. Nije, prosto, uloga Ministarstva finansija da opredeljuje koji su prioritetni projekti u poljoprivredi. Uloga Ministarstva finansija jeste da odredi finansijski okvir i da obezbedi sredstva i obezbedi u onoj meri u kojoj je to moguće povoljne ugovore, što ovaj svakako mislim da jeste.
Sa žaljenjem moram da kažem da ove stvari koje ste iznosili vezane za zaduživanje, prosto, pokazuju elementarno nepoznavanje materije vezane za tu temu. Evo zašto to kažem.
Sredstva MMF-a za koja ste rekli da smo se zaduživali, kad god dobijate od MMF-a sredstva, to su sredstva koja idu na ime tzv. „special drawing rights“ . To su naša sredstva koja se daju. To nije zaduživanje u tom smislu. Dakle, ona su različita i zato i postoje ugovori sa MMF-om. To su sredstva koja su povlačena. Verujem da vi govorite o ovome kada je postojao ugovor sa MMF-om u toku svetske finansijske krize od 2009. godine.
Rekli ste da nije najpovoljniji kredit po kojem smo se zadužili, konkretno, ova milijarda od 2%. Dva posto nominalne kamate sa grejsom od 10 godina. Spominjali ste zaduživanja od međunarodnih finansijskih institucija.
Dakle, imamo nominalnu kamatnu stopu od 2% na 10 godina. Imamo zaduživanje po varijabilnoj kamatnoj stopi kod međunarodnih finansijskih institucija što znači juribor, što je referentna kamatna stopa, to sigurno znate, u EU na međubankarskom tržištu, plus najmanji dodatak na tu referentnu kamatnu stopu od 0,27%, pa i do nešto više.
Izvukao sam sada, govorim o desetogodišnjem kreditu, i izvinjavam se što ovako gledam, od 1999. godine visinu juribora na koji se dodaje tih 0,27%.
Za sve one koji ne znaju, juribor, kao i referentna kamatna stupa kod nas, kao i referentna kamatna stopa na bilo kom drugom bankarskom tržištu za repo-operacije, uključujući na američkom, varira u zavisnosti od toga kako se ekonomska, odnosno monetarna politika vodi, u zavisnosti od uloge Narodne banke i od toga u kakvim uslovima je ekonomija i tržište.
Evo, da pročitam od 2005. godine. Na prvi dan u godini 2005. godine imamo 2,2%, juribor 2,06%, onda 2006, 2007. godine 3,9 skoro, 4,7%, 2,9 i tek posle finansijske krize 2009. godine kreće da pada juribor, jer to je vođenje ekonomske, odnosno monetarne politike.
Dakle, u ekonomskim ciklusima koji se svakako dešavaju i traju kraće od 10 godina, kolika bi bila ročnost ovog kredita, za očekivati je, i to pokazuje prosto empirija, da će kamatna stopa, da će eurobor otići na više od onoliko koliko je trenutno, a to je 0,41%.
Dakle, kada bi otišao juribor na tu višu cenu, mi bismo plaćali kamatu koja je npr. 4,2 plus 0,27 na te zajmove, dakle, 4,4%, te ovaj kredit jeste povoljniji. Nominalna stopa od 2%, za razliku od varijabilnih stopa, je u smislu očekivanja za otplatu najniža koju imamo na budžetsko zaduživanje, na zaduživanje za finansiranje deficita. To uključuje čak i DPL od Svetske banke i ostale stvari koje idu na varijabilne kamatne stope. To je, prosto, činjenica.
Uradili ste jednu kontradiktornu stvari. Pitali ste da li će biti para za isplaćivanje penzija i plata ukoliko se ne budemo zadužili tri milijarde od Ujedinjenih Arapskih Emirata. O tome sam već govorio, ali da skinem svaku sumnju. Da, naravno da će biti para, ali ono što je tu zabrinjavajuće onda ste rekli – zakonom bi trebalo da se ograniči da možemo da se zadužujemo samo za infrastrukturne projekte.
Kada bismo se zakonom ograničili da možemo da se zadužujemo samo za infrastrukturne projekte, onda bismo morali da bud zašto ili prodajemo imovinu da bismo finansirali budžetski deficit koji se sastoji upravo od isplaćivanja, između ostalih stvari i plata i penzija, odnosno morali bismo da prestanemo da isplaćujemo plate i penzije, ukoliko bismo na taj način sebi vezali ruke. Siguran sam da vi to niste tako želeli.
Na posletku, rekli ste da je najskuplji kredit po kome se država zadužila kredit juribor plus 7%, što uzgred, budući rečeno, po trenutnom juriboru je manje od 7,5%. Prvi evrobond koji smo izdali je bio 7,5%, a izdali smo ga 2011. godine.
Takođe bih samo hteo da kažem da to nije državno zaduživanje iako jeste s garancijom države. Dakle, taj je kredit „Železara“ uzela sa garancijom države po članu 37, tzv. super garancijom Fonda za razvoj po članu 37. prethodnog budžeta koji smo mi ukinuli da se to ne bi više radilo.
Šta više, nadovezaću se na to, jer je bilo komentara u jučerašnjoj raspravi vezano za to, mi smo, ponašajući se odgovorno, a ne želeći da prikrivamo na šta trošimo novac, odlučili da vrlo transparentno tim javnim preduzećima koja bi se zaduživala skuplje nego što se država zadužuju čak uz državne garancije upravo zbog toga što su u situaciji u kojoj jesu, a u koju su dovedena iz različitih političkih i svakolikih drugih socijalnih takođe odluka, da ih finansiramo, da im dajemo pozajmice direktno iz budžeta i kao takve se pojavlj uju na deficitu. To smo uradili, recimo, sa „Srbijagasom“. Odlukama Vlada je nekoliko puta već ove godine, pošto se nisu zadužili onako kako je bilo predviđeno Zakonom o budžetu, i to se pojavljuje na deficitu, što je još jedan od razloga zašto nam je deficit, ovaj republički koji svi prate, a koji je samo deo ukupne slike, veći u prva četiri meseca nego što je to bio prethodnih godina.
Namera nam je da ne radi više kako bismo prikazivali bolje cifre i zato smo i rekli 7,1% prošli put, iako je ono što je bilo u budžetu bilo manje nego prethodni budžet, ono što smo branili na republičkom nivou i zato ćemo raditi ono što je ekonomski racionalno. Ako se mi kao država u ovom trenutku zadužimo po 5%-6%, a „Srbijagas“ ili „Železara“ po 7%, 8% ili 9%, radije ćemo se, ako smo već doneli odluku, da pokušamo da „Železaru“ privatizujemo i održimo je. Dali smo sebi rok da je održimo u životu neko vreme, a onda ćemo je bar finansirati na način koji će nas koštati najmanje. Hvala vam.