Iako su prijavljeni Aleksandar Jugović i Zoran Živković, ne mogu da dobiju sada reč. Pogledajte član 287. Na vas se odnosi u jednom obraćanju, vi ste to iskoristili, a vi pogledajte, jer ne pripadate ni jednoj poslaničkoj grupi. Dakle, utorkom i četvrtkom ne možete postavljati pitanja. Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljana Nikolić, Aleksandar Jablanović, Milovan Drecun, Milena Ćorilić, Olena Papuga i Olgica Batić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju i Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug i Aleksandar Kocić Ranđelović, savetnik u Upravi za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabi kao zajmodavca u vezi sa zajmom u iznosu od milijardu američkih dolara, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje Razvoja sistema za navodnjavanje – I faza i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/A“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije.
Da li predstavnik predlagača Lazar Krstić, ministar finansija, želi reč?

Hvala.
Samo bih u par reči o ovim zajmovima, odnosno ugovorima. Znači, ratifikacije radimo sada. Jedan se odnosi, odnosno jedan je budžetski zajam od milijardu dolara za finansiranje deficita od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno od Abu Dabija. O tome je bilo puno reči, verujem, u budžetskoj proceduri i svakolikim drugim prilikama, kao i u medijima. Želim samo da kažem, već smo puno debatovali oko toga, da je ugovor pod jako povoljnim uslovima, da je u odnosu na referentne kamatne stope, po kojima bismo se sada zaduživali, čine uštedu od nekih 300 miliona dolara za Republiku Srbiju, a na konto kamata koje bismo isplaćivali deset godina.
Pored toga, ima pozitivan efekat u smislu smirivanja investitora i održavanja obećanja, što je nešto što investitori gledaju kada izađete sa bilateralnim ugovorima. Takođe, mislim da je to, na neki način, jasan znak da naša bilateralna saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima mnogo šira od ovog zajma, napreduje kako treba. U tom smislu, jeste prva od onoga što bi trebalo da bude nekoliko tranši ovog kredita.
Dalje, da budemo vrlo jasni, ja sam to rekao i ranije, da nismo uzimali ovaj bilateralni zajam, morali bismo da se zadužujemo na način na koji se zadužujemo i inače, na međunarodnom bankarskom tržištu. Ali, prosto, to nije stvar izbora, to je stvar neophodnosti, uzev u obzir strukturu našeg budžeta odnosno visinu deficita.
Želeo bih da iskoristim priliku da kao ministar finansija iznesem svoje zadovoljstvo da zbog političkih, dobrih međunarodnih odnosa i pozicije koju imamo, imamo mogućnost da ostvarimo ovakve uslove, što inače nije slučaj sa skoro nijednom zemljom u regionu.
Što se tiče sledećeg zajma koji je takođe vezan za Ujedinjene Arapske Emirate, to je zajam za navodnjavanje, govori se o prvih 100 miliona, odnosno, tačnije, 97 miliona dolara iz Abu Dabi Fonda za razvoj. Dakle, ovaj zajam je namenski i predviđen je za poljoprivredu, konkretno za irigaciju. Konkretno, radi se o 14 različitih projekata u poljoprivredi, vezanih za navodnjavanje i odvodnjavanje, što mislim da i ova situacija koju smo imali, a i potencijal koji imamo u poljoprivredi a koji bi trebalo da ostvarujemo u budućnosti, prosto traži i zahteva da se tome obratimo kapitalnim investicijama na adekvatan način.
Ovaj zajam je planiran u budžetu u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i u skladu sa prioritetima različitih kapitalnih projekata i njihovom dinamikom koju je Vlada u prethodnoj budžetskoj proceduri usvojila i njegovo povlačenje je planirano u naredne četiri godine, u skladu sa dinamikom koja je predstavljena na rashodnoj strani budžeti i fiskalne strategije, kako se odnosi na sledeće tri godine.
Poslednji od tri kredita odnosno međunarodnog ugovora kojeg ratifikujemo je Apeks zajam, to je u stvari peta tranša, Apeks IIIa. To je još jedan instrument ekonomske politike koji se pokazao jako uspešan u prethodnim svojim manifestacijama. Verujem da su ga sve prethodne vlade koristile. To je zajam koji se administrira preko Narodne banke Srbije i onda preko komercijalnih banaka. Dakle, rizik ne preuzima država, koristi se za jeftino finansiranje privrednih subjekata, preduzeća i u tom smislu podrazumeva najpovoljniji mogući izvor finansiranja za banke i za preduzeća, te se efektivna kamatna stopa po kojoj se zadužuju preduzeća koja koriste Apeks liniju zadužuju negde oko 3-4%.
Govorimo o ukupnom obimu od 500 miliona evra, odnosno o prvoj tranši za 150 miliona evra koji će biti distribuirani odmah nakon ratifikacije, odnosno stavljeni na raspolaganje komercijalnim bankama kako bi ih plasirali u privredu.
Još dve stvari želim da kažem. I ovaj zajam jeste jedan od instrumenata ekonomske politike i činiće da privredni subjekti mogu da dobiju povoljnije kredite nego što je to slučaj, uzev u obzir trenutne kamatne stope kod nas, ići će u dobra preduzeća, ona koja će te kredite moći da finansiraju jer se administrira preko banaka i treba ga gledati u celini sa ostalim merama ekonomske politike. O jednoj od njih smo pričali juče, vezano za poreske olakšice. Ali, takođe, i u kontekstu subvencionisanih kredita kao jedan od instrumenata koji nije privremen. Mi ga koristimo već godinama, ali je tu da prosto omogući da se stvari u privredi pokrenu, naročito dok strukturne reforme koje će biti sprovođene u toku ove godine i u toku 2015. godine ne budu dale pun efekat.
Što se tiče Apeks linije, to je Evropska investiciona banka, tako da mislim da imamo i dobru kombinaciju ako apstrahujemo ono što ostvarujemo na svom putu ka EU, ali, takođe ostvarujemo i zahvaljujući dobrim političkim odnosima koje imamo sa ostalim zemljama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, predsednice parlamenta, poštovane kolege, Srbija je zemlja u kojoj je od 2000. godine naovamo na razne načine iz inostranstva, da l` kreditima, pozajmicama, donacijama, sredstvima iz međunarodnih fondova i na druge načine, dospelo nekoliko desetina milijardi evra. Za sve te godine vladavine DOS-a, pa jedne, druge, treće demokratske vlade, nismo osetili vidan pomak u standardu ili u kvalitetu života građana Srbije. Naprotiv, kako su zaduženja rasla a Srbija slabila, teret kamata kredita padao je i opterećivao sve više leđa običnih građana.
Taj period je čak bio raj za establišment izašao iz perioda 90-ih, pa je stvoren ambijent da sitni trgovci 90-ih, nesrećom, postanu tajkuni. Oni su koristeći političke veze i novac dobijali najbolje poslove i monopolskim ponašanjem na tržištu uništavali srpsku privredu. Mala i srednja preduzeća postala su njihovo roblje koje je moralo da prihvata uslove tržišta koje su tajkuni kreirali. Kako? Rok za plaćanje robe koja je isporučena velikim monopolistima postao je nedostižan. Proteže se od nekoliko meseci pa sve do nikada.
Zato posebnu pažnju treba obratiti na finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke, dakle o zajmu za mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća mogu biti pokretač razvoja srpske privrede. Uz mere Vlade koje je juče najavio ministar Krstić u parlamentu, a to podrazumeva oštre mere protiv sive zone poslovanja u svakom pogledu i stimulisanje zapošljavanja, oživljavanje malog i srednjeg preduzetništva u jednakoj tržišnoj utakmici za sve, bez povlašćenih, mi bismo brzo kao država mogli osetiti znake ozdravljenja privrede.
Transparentnost rada Vlade, koja je na višem nivou nego u prethodnom periodu, može dovesti do objektivnijeg plasiranja sredstava u kontekstu jednakih uslova za sve propisujući pravila poštene privredne utakmice u kojoj bi se našli najbolji i najsposobniji.
Nekada davno jedan od osnivača zanatske zadruge „Univerzal“ u Čačku, Udruženja zanatlija bio je moj otac pa mogu svedočiti o tome kako je to udruženje štitilo interese malih preduzetnika. Grad Čačak je upravo zbog tog udruženja bio bogatiji od ostalih gradova u zapadnoj Srbiji i niko nikome nije otimao posao, već su jedni druge pomagali. Šta je sa tim vremenom? Nadam se da je ovaj finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke trag vraćanja na dobra iskustva uređene zemlje koja poštuje rad.
S tim što bi poreski sistem trebalo da bude progresivan, da manje opterećuje siromašne i faktore proizvodnje i da se sistem Norveške primeni u Srbiji. Napraviću jednu paralelu, u Norveškoj nije podjednaka kazna pa čak i za finansijske ili poreske prekršaje za one koji imaju visoka primanja. Nije jednaka kazna za one koji imaju visoka primanja kao za one kojima su primanja mala. Tako da oni koji su abnormalno bogati, oni koji imaju visoka primanja plaćaju mnogo veće kazne od onih koji nemaju sredstava jer se smatra da kazna ukoliko je mala onome ko ima veliku količinu novca ne može biti dovoljna kaznena mera, a opet smatram da se nalazimo u državi u kojoj mnogi ljudi žive na ivici siromaštva a kazne za razno razne prekršaje su im prevelike.
Dakle, uskladiti kazne sa primanjima i bogatstvom pojedinih ljudi u Srbiji. Zbog toga govorim da teret krize i oporavka moraju nositi oni koji su iskoristili sve benefite od 2000. godine i koji su stvorili imperije na muci siromašnog naroda. Zato i sudski postupci koji se vode zbog sumnje u zloupotrebe do juče nedodirljivih ljudi stvaraju ambijent u kome će se neko teže odlučiti da preko pritisaka preko moći ili novca nameće vanzakonske uslove ili zloupotrebama dođe u bolji položaj od drugih u tržišnoj utakmici.
Zajam od milijardu američkih dolara po najpovoljnijim uslovima od Ujedinjenih Arapskih Emirata takođe će biti jaka injekcija naše privrede. Politika Srbije gde naše strateške partnere nalazimo u zajedničkom interesu može i mora biti isplativa za građane Srbije. Nasleđeni problemi se moraju rešavati.
Koliko se bahato odnosilo prema generacijama koje dolaze najbolje govori činjenica da su krediti od 2000. godine uzimani po toliko nepovoljnim uslovima da se prosto ne vidi logika samog zaduživanja. Sada se čak mora povoljnijim kreditima vraćati nepovoljni iz tog perioda bahaćenja. Dakle, u slomu Srbije učestvovali su oni koji su se besciljno, nesistemski, ne obraćajući pažnju na kamatnu stopu zaduživali i tako bespotrebno bacali u velike dugove našu državu i našu decu.
Zato jasno trasiran politički put bez kalkulisanja može oporaviti Srbiju. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radi se o povoljnim zajmovima za našu državu.
Odmah na početku želim da naglasim da ćemo podržati ove sporazume. Dozvolite mi da iznesem stav Poslaničke grupe SVM, prvenstveno o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje.
Sporazumom o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavljen je pravni okvir za realizaciju aktivnosti dve zemlje u svim oblastima od zajedničkog interesa, tako i u oblasti poljoprivrede kroz ulaganja kako u razvoj poljoprivredne proizvodnje tako i u navodnjavanje zemljišta, drenažne sisteme, modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme.
S obzirom na udeo koji sektor poljoprivrede ima u strukturi BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora u ovoj oblasti od posebno je društvenog i ekonomskog značaja. Kako stoji u sporazumu, podsredstvom Fonda za razvoj Abu Dabija Republici Srbiji je odobren zajam za realizaciju prve faze razvoja sistema za navodnjavanje koji će, u to sam duboko uveren, omogućiti stabilnost prinosa u ratarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje.
Projekat u ovoj fazi obuhvata 11 poljoprivrednih lokacija u AP Vojvodini i tri u centralnoj Srbiji i ukupne površine više od 30.000 hektara, od kojih su za najveći deo pribavljene lokacijske i građevinske dozvole. Radiće se na projektima npr. Tisa, Palić, 1.800 hektara, u Adi na 1.100 hektara, u Malom Miđošu 760 hektara, u Kikindi 2.330 hektara, Nova Crnja, Žitište 800 hektara, u hidrosistem Premenac u Čačku 2.510 hektara. Dobro je i to da postoji mogućnost finansiranja i većeg broja lokacija nakon što naša strana završi izradu nedostajuće tehničke dokumentacije i obezbedi uslove za početak radova, sve dok se zajam u potpunosti ne iskoristi.
Kako smo čuli, Ugovorom o zajmu Republici Srbiji su odobrena sredstva pod finansijskim uslovima koji su znatno povoljniji od tržišnih. Iznos zajma je 97 miliona američkih dolara, što je oko 8,2 milijardi dinara. Period dospeća zajma je 20 godina, u ključni period počeka od pet godina. Dobra je i namera da se u realizaciji projekta uposle domaća javna vodoprivredna preduzeća i privredna društva u državno
svojini iz oblasti vodoprivrede koje imaju kapacitete za vršenje investitorskih poslova kod izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata.
Zemljište i voda neobnovljivi su pridorni resursi na kojima počinje sve, uključujući i celokupnu privredu bilo kog područja. Zbog toga razvoj navodnjavanja koji povlači sa sobom i razvoj poljoprivrede uopšte zavisi od raspoloživosti tih osnovnih resursa. Navodnjavanja se u svetu primenjuju na nešto više od 15% obradivih površina. Jedan od osnovnih činioca širenja navodnjavanja su padavine, odnosno nedostatak padavina, jer 55% zemljine površine ima potrebu za navodnjavanjem zbog klime. Međutim, nepovoljan raspored padavina i česti sušni periodi pomeraju ovu granicu na 75% površina koje imaju potrebu za stalnim ili povremenim navodnjavanjem.
Prirodni uslovi u našoj zemlji omogućavaju različito korišćenje zemljišta u vidu oranica, šuma, voćnjaka, vinograda, pašnjaka i livada. Veliki prirodni vodotokovi u Srbiji kao što su Tisa, Sava, Dunav obezbeđuju potrebne količine vode za navodnjavanje, dok se drugi regionalni hidrosistemi i jedan broj akumulacija moraju osposobljavati za tu svrhu. Posledice nepostojanja kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, nečišćenje nekih kanala, neuređenje nekih reka u nekoj meri trenutno trpe građani mnogih opština po Srbiji.
U subotu sam kao član skupštinskog Odbora za poljoprivredu imao priliku da obiđem neke od opština koje su pogođene neviđenom elementarnom nepogodom, poplavama. Slika je zastrašujuća na terenu, građani ne znaju kako dalje, štete su ogromne i ne samo u poljoprivredi. Na nekim mestima, kako sami građani kažu, voda je problem više decenija unazad, ali nažalost, proteklih godina ništa nije preduzeto, odnosno malo je urađeno na terenu. Mi koji smo članovi skupštinskog Odbora za poljoprivredu planiramo da ubuduće organizujemo neke sednice Odbora na terenu u opštinama koje su pogođene poplavama i nameravamo da kroz dijalog sa predstavnicima opština, sa predstavnicima poljoprivrednih proizvođača koji žive u tim opštinama predložimo neka rešenja da se ovakve stvari ne bi ponovo desile.
Ovaj problem treba da rešimo sistemski i ubuduće moramo napraviti projekte za uređenje vodotokova gde je to najneophodnije, na primer za Savu koja protiče kroz više zemalja, članova i budućih članova EU. Država treba da napravi nove ili da realizuje postojeće projekte i privuče sredstva iz evropskih fondova za finansiranje ovakvih prekograničnih projekata koji su od opšteg značaja.
Nažalost, dostignut stepen razvoja navodnjavanja u Srbiji nezadovoljava potrebe stabilne i efikasne poljoprivredne proizvodnje. Zbog raznih problema navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u našoj poljoprivredi, jer ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan. Postojeći sistemi građeni su 70-ih, 80-ih godina su zapušteni, neispravni, tako da su delom van upotrebe ili se ne koriste zbog nemogućnosti većih ulaganja u njih. Prema procentu navodnjavanih površina, odnosno na ukupne površine zemljišta koje su pogodne za navodnjavanje naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim zemljama i nalazi se na samom dnu Evrope.
Trenutno stanje navodnjavanja u Srbiji je takvo da se intenzivno navodnjava oko 1% poljoprivrednog zemljišta. Statistički podaci pokazuju da su ukupna navodnjavanja na području centralne Srbije samo oko 5.000 hektara i u Vojvodini oko 25,30 hiljada hektara, što je zadovoljavajuće. Svima nama je poželjno da se primenom navodnjavanja dobijaju visoki proizvodni rezultati, a ekonomičnost ulaganja u irigacione sisteme ukazuje da ovoj meri u poljoprivrednoj proizvodnji treba dati prioritet.
Naime, navodnjavanjem se može stabilizovati, odnosno uvećati proizvodna hrana i podstaći razvoj stočarstva, prerađivačkih i drugih grana privrede koje su za Srbiju neophodne. Za našu zemlju koju karakterišu promenjeni klimatski uslovi gde padavine i po količini i po rasporedu variraju iz godinu u godinu, navodnjavanje je bitan činilac povećanja i stabilizacije poljoprivredne proizvodnje. Znamo dobro da je raspored padavina prostorno i vremenski neravnomeran, odnosno u rasponu je od preko 1.200 milimetara u planinskim zonama do 550 milimetara u ravničarskim zonama Srema, Bačke i Banata. Sa druge strane, najmanja količina padavina je u zonama najkvalitetnijeg zemljišta u periodu vegetacije, kada su najveće potrebe biljaka za vodom. Zbog toga se skoro svake godine pojavljuje sušni period, bez obzira na godišnju sumu padavina.
Moderna savremena intenzivna poljoprivredna proizvodnja nije moguća bez primene navodnjavanja i zbog toga sam siguran da je značaj ovog kredita ogroman, jer navodnjavanjem se povećavaju prinosi bez čega Srbiji nema napredka ka EU, nema produktivnosti, a svima nama je u interesu da povećamo proizvodnju.
Još jednom želim da ponovim da je ova oblast bila zapostavljena desetinama godina unazad. Znamo svi mi dobro da neki projekti čekaju od 70-ih godina na realizaciju i nadam se da ćemo posle prihvatanja ovog sporazuma konačno krenuti u implementaciju projekata od nacionalnog interesa. Važno je da počnemo sa radom i da u narednim godinama nastavimo tim putem.
Naravno, podržavamo i Sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata Abu Dabi. Iznos zajma je milijardu američkih dolara, s kojim ćemo finansirati budžetski deficit i delom refinansirati javni dug Srbije. Zajam se uzima sa fiksnom kamatnom stopom 2% godišnje, što je veoma povoljna kamatna stopa, naročito pošto je fiksna. Smatram da će ovakav sporazum poboljšati našu finansijsku situaciju.
Zbog svih ovih činjenica, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje razvoja sistema za navodnjavanje, kao i ostale sporazume i zajmovi koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama tri zakona: Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Emirata Abu Dabija, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Na početku, pošto su sva tri ugovora, bez obzira što su teme različite, manje-više slična, da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije da podrži sva tri zakona.
Gospodine ministre, žao mi je samo što juče nisam dobio odgovor od vas na onaj moj predlog koji sam vam dao, a tiče se poreza na plate i vezan je za lokalne samouprave.
Ova situacija u kojoj se sada nalazimo svi mi zajedno, a kada su finansije u pitanju, sa vama na čelu, definitivno nije laka i situacija je takva da mora brzo da se reaguje. U takvim situacijama puno alternative nema. U ovom trenutku nam ostaje izbor – da li nastavljamo sa daljim zaduživanjem ili prodajemo nešto od javnog sektora, za šta su neki strani partneri zainteresovani.
Ovo sa uzimanjem kredita već decenijama unazad polako za Srbiju je postala i noćna mora. Sve više ličimo na nekog prosečnog građanina Srbije koji nikako da izađe iz kredita. Stalno iz jednog ulazimo u drugi, a nikako da stanemo na noge. Ono što mi daje nadu da neke stvari mogu da se promene, to je informacija koja je ovih dana bila aktuelna u medijima, a to je da je Turska uspela da otplati zadnju ratu duga prema MMF i uspela je konačno da stane na noge. To je jedan dobar signal i dokaz da i danas u ovoj turbulentnoj ekonomskoj situaciji, ukoliko ste dobro organizovani, ukoliko ulažete u privredu onako kako to treba da se radi, imate šansu da se iščupate iz kredita. Prioritet im je, naravno, bio razvoj privatnog sektora i privrede, a ovi krediti koji su danas pred nama imaju upravo tu namenu. Zato, ponavljam još jedanput, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će ih podržati.
Ono što je bitno za one ljude koji bar malo poznaju bankarski sistem, a ja sam imao i tu sreću da sam jedno vreme radio u jednom takvom sistemu i znam da ne postoje dobri krediti. Ne postoje povoljni krediti. Svaki kredit je nužno zlo, ali u odnosu na sve kredite koje je do sada Srbija imala, mislim da su ovo krediti koji, ako u budućnosti budemo imali šansu i dalje da dobijamo pod ovakvim uslovima, definitivno mogu da promene našu finansijsku situaciju.
Kredit koji se odnosi na produktivnost i efikasnost u sektoru poljoprivrede je uglavnom baziran na nekih 11 lokacija u Vojvodini i dve lokacije u Srbiji. Verovatno da je ovo sistematski sagledano pre nego što su se opredelile ovakve lokacije, ali i dalje želim da skrenem pažnju, pa u nekom trenutku se tu nešto možda i promeni, da morate malo više pažnje da obratite i na centralnu Srbiju, zapadnu, istočnu, južnu, jer se i dole ljudi bave poljoprivrednom i u velikoj meri od poljoprivrede žive. Možda su znatno manja sredstva potrebna upravo u ovim sredinama, za razliku od Vojvodine koja je definitivno naša najveća oranica.
Ono što mi malo bode oči, ministre, ne kažem da može da dođe do bilo kakve zloupotrebe, ali to su ove dve stavke koje se odnose na konsultantske usluge koje su nekih skoro 15 miliona dolara i treća stavka su nepredviđeni troškovi u iznosu od 46 miliona. To je skoro 15% od ukupnih sredstava koja su opredeljena ovim kreditom. Obzirom da je kredit izuzetno povoljan, kredit je od 2,5%, molim vas da se obrati pažnja na ovih 15% koji se odnose na ove stavke o kojima sam vam pričao. Jer, ukoliko tu dođe do nekog nestručnog poslovanja i postupanja, može da nam se desi da ovaj izuzetno povoljan kredit bude skup.
Sledeći kredit koji se odnosi na konsolidaciju budžeta, ako tako smem slobodno da kažem, u visini od milijardu dolara, definitivno je najbolji kredit koji mislim da je Srbija u istoriji svojoj dobila. Posle ovakve kamate uliva se jedno poverenje i svim ostalim fondovima koji su spremni u budućnosti sa nama da sarađuju, a ujedno se i najavljuje jedna stabilnost naše privrede. Onda nije ni slučajno da i Evropska investiciona banka već prema nama nastupa sa ovakvim kamatnim stopama, za koje je ministar malopre rekao da su negde oko 4%.
U ovom delu oko Evropske investicione banke treba obratiti, naravno, pažnju da se kapilarno proprati podela svih ovih sredstava i da se potrudimo, a u stvari to trebaju da urade poslovne banke, da se potrude da ne bude nekih protekcija, kao što se to ranije dešavalo, jer se to uvek posle nekako svima nama obije o glavu.
Sa ostalim merama koje se donose, a vezane su za privredu, kao ovi zakoni koje smo juče imali ovde kod nas u plenumu, definitivno se pravi jedna dobra atmosfera i mislim da oni koji su sposobni i spremni da se na ovo brzo prilagode mogu da očekuju neke pozitivne efekte.
U finansijskoj stabilizaciji naše zemlje otprilike je situacija kao i sa ovim poplavama koje su nas zadesile ovih dana. Ovim poslom ne može da se bavi samo država. Ovim poslom treba da se bavi ceo sistem. Mislim i na finansijski sistem koji predstavljaju banke, sistem privrede i na kraju nekako svi mi zajedno koji u ovoj državi živimo. Ako se sublimišu naše snage i energija kao u ovim nesretnim okolnostima u kojima smo bili prethodnih dana, mislim da su efekti koji trebaju da budu očekivani u svakom slučaju pozitivni.
Zadnjih godina vas niko ne pita više, a mislim da je to jedan od najvećih momenata ove finansijske krize u koju smo zapali, za neki posao u realnom sektoru. Pogotovo kada su u pitanju političke stranke i sve ostale urgencije, svi nekako traže i pitaju - da li postoji mogućnost da budu zaposleni u nekom državnom ili javnom sektoru? Mislim da je to velika greška i veliki promašaj, a razlog za to je zato što su plate u ovom sektoru u odnosu na privredu izuzetno velike. Ne kažem da su plate kao plate velike, ali u odnosu na privredu i realan sektor te plate su znatno veće. Ako se budemo potrudili da ovo ujednačimo, mislim da će to da bude jedan od prvih koraka u početku rešavanja jedne opšte krize u kojoj se nalazimo.
Ponavljam još jedanput, poslanička grupa JS će podržati sva tri zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada danas pomenete Ujedinjene Arapske Emirate svi širom sveta pomisle na dobro obrazovanje, odlične kompanije, diversifikovano poslovanje koje te kompanije i razvojni fondovi iz Emirata imaju širom sveta. Pomislite na Mazdar institut, pomislite na dobre fakultete, na Mubadalu, Razvojni fond Abu Dabija i Nacionalnu banku Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Danas, kao glavnu temu imamo potpisivanje i ratifikaciju sporazuma o kreditu sa Vladom Abu Dabija od milijardu dolara i kreditu sa Razvojnim fondom Abu Dabija od 98 milijardi dolara koji će zasigurno uticati na razvoj naše privrede.
Osvrnuću se na konstataciju i govor mog kolege Aleksandra Jugovića koji je malo govorio o tome da smo mi tokom prethodnih 25 godina u dve faze, dakle, tokom devedesetih godina imali formiranje jedne tajkunske elite koja se bavila u većini slučajeva sivom ekonomijom, crnom ekonomijom i švercom. Posle 2000. godine ulazak jednog velikog broja sumnjivog investitora i špekulativnog kapitala koji je doveo do toga da se u našoj zemlji raskine više od jedne trećine privatizacija.
Danas, sada imamo priliku da razgovaramo i da pregovaramo sa najboljim i najkvalitetnijim kompanijama i razvojnim fondovima na svetu. Sigurno je da će naša Vlada da iskoristi to u tom domenu da izvrši što dinamičnije, što bolje i što kvalitetnije ekonomske reforme i naravno da unapredi razvoj strateških sektora u našoj zemlji kao što su poljoprivreda, energetika, razvoj infrastrukture i naravno razvoj malih i srednjih preduzeća.
Kada su u pitanju uslovi ovog kredita od milijardu dolara ja ću samo navesti jedan primer da je samo pre nekoliko meseci upravo Vlada Abu Dabija refinansirala kredit Emiratu Dubai koji je naravno u okviru Ujedinjenih Arapskih Emirata, pod uslovima i pod kamatnom stopom od 1%. Pazite, Emirat koji je zajedno sa Abu Dabijem mora isto tako da plaća kamatnu stopu od 1% sa počekom od pet godina, a kako je ministar rekao, mi kada je u pitanju ovaj sporazum i kredit, imamo poček od 10 godina. Ono što se smatra isto tako na globalnom nivou, jednim od najboljih i kvalitetnijih, najjeftinijih kredita, to je kredit Razvojne agencije Japana Jordanu od 150 miliona dolara pod kamatnom stopom od 1,7% i počekom od pet godina. Tako da mogu da se složim sa ministrovom konstatacijom da smo faktički ovaj kredit dobili ako ne besplatno i džabe ali pod najboljim mogućim uslovima pod kojima je moguće dobiti sredstava trenutno na svetskom finansijskom tržištu.
Ono što je isto tako veoma interesantno da ta količina novca koju ćemo samo u ovoj godini dobiti jer kada uporedite samo informaciju i analizu da je Nacionalna banka Abu Dabija ove godine planirala isto tako kredite zemljama Latinske Amerike kao što su Brazil, Čile, Peru, u ukupnoj masi od nekih 720 miliona dolara, a mala zemlja kao što je Srbija dobija kredit od milijardu dolara. To dovoljno govori o trenutnoj međunarodnoj poziciji naše zemlje. I nije ovo samo rezultat bilateralnih i kvalitetnih odnosa između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i Abu Dabija, nego je ovo rezultat generalno dobre međunarodne pozicije naše zemlje i dobrih odnosa prvenstveno sa SAD, sa Ruskom Federacijom, sa Kinom i naravno sa zemljama EU. To je upravo i sada, daje rezultat, daje nam mogućnost da oporavimo našu ekonomiju i da imamo onaj nivo investicije koji nam je potreban kako bi se kvalitetno i dobro razvijali.
Međutim nije samo pozajmica, nije samo kredit ovde u pitanju, ovde je u pitanju jedan ukupan ambijent i dugoročna strategija naše zemlje i dugoročni interes naše zemlje da pored projekta „Beograd na vodi“ koji će voditi „Emar“ korporacija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja je u prošloj godini zabeležila prihod od nekih 230 milijardi dolara, koja svoje poslovanje ima u najboljim i najkvalitetnijim svetskim destinacijama za investicije, među njima je recimo Erbil u Kurdistanu u koji se, samo u prošloj godini, ulilo negde oko sedam, osam milijardi eura stranih direktnih investicija. Mi na taj način se svrstavamo u top 10 ili 20 dobrih i najkvalitetnijih destinacija za investicije u Evropi.
Isto tako moraću da pomenem i one investicije koje su već urodile plodom, i koje su već imale dobar rezultat, to je zasigurno naše partnerstvo sa Etihadom. Činjenica da je u januaru ove godine zabeležen 30% veći broj putnika na našem aerodromu nego što je to zabeleženo 2013. godine.
Kada je u pitanju ovaj kredit za navodnjavanje. Ono što je najveći kvalitet ovog sporazuma i ovog dogovora je da ćemo konačno početi na zdravim i održivim osnovama da razvijamo našu poljoprivredu, da je kroz razvoj tehnologija, inovacija, kroz dovođenje i implementaciju „know how“ koji nam nude naši partneri iz Razvojnog fonda Abu Dabija da podignemo produktivnost, da pospešimo rezultate i da održimo mnogo predvidljiviju poljoprivrednu politiku pogotovo u sektorima ratarstva i povrtarstva za šta će se ovaj kredit najviše koristiti.
Isto tako, veoma je važna činjenica da ova kreditna linija podrazumeva i formiranje jedinice za implementaciju projekta, da podrazumeva jednu jako strogu kontrolu. Mogu slobodno da kažem da ono što je nama falilo prethodnih godina kvalifikovan, inženjerski, tehnički, menadžerski kadar koji se zahteva od zajmodavca, da ga mi ovde implementiramo, da ga delegiramo kako bi taj projekat mogao na održivim osnovama da se realizuje u narednom periodu. Samo na taj način, samo uz najbolje, najkvalitetnije kadrove, samo uz najkvalifikovanije ljude i najbolje partnere naša privreda može da ide dalje.
U prethodnom periodu iako smo imali puno privatizacija nismo imali te najbolje, najveće svetske igrače, a slobodno mogu da najavim da u Zakonu o ulaganjima koji će se nadam se naći u skupštinskoj raspravi narednog meseca imaćemo priliku i funkcionisaće taj aspekt da ćemo privlačiti najviše one investitore sa Fortove liste od 500 najboljih kompanija na svetu.
Ova kreditna linija podrazumeva da se uloži u 24.000 hektara na 11 lokacija u Vojvodini, na tri lokacije u Centralnoj Srbiji i svakako će da predstavlja jedan podsticaj za sve delove Srbije i mogućnost da zajedno sa Razvojnim fondom Abu Dabija taj posao uradimo širom naše zemlje.
Mi ovu priliku moramo da iskoristimo ne samo u poljoprivredi, ne samo po pitanju projekta „Beograd na vodi“, ne samo po pitanju Etihada i partnerstva sa avio kompanijom iz Emirata. Mi možemo da se ugledamo na Slovačku, na Poljsku, na Južnu Koreju koje su faktički i sudbine njihovih ekonomija vezale za određene snažno jake države koji su imali najviše investicija u te zemlje. U Slovačku su ušli najveći i najbolji investitori SAD, kao što su IBM, kao što je Microsoft. Isto tako je i Poljska uradila. Južna Koreja je recimo potpuno promenila svoju ekonomsku politiku i sa 95% trgovinske razmene koje je vršila do 1995. godine sa SAD, sada to isto radi sa Kinom i nekada je na Korejskim univerzitetima, srednjim i osnovnim školama prvi bio engleski jezik za učenje, sada je to kineski jezik.
Dakle, mi moramo da se prilagođavamo trenutnim okolnostima na tržištu na globalnom nivou.
Smatramo da su Ujedinjeni Arapski Emirati veoma važan i veoma dragocen partner našoj zemlji i da uz takvu vrstu partnera i takve kompanije koje su zdrave, koje su učinile to da Emirati sa 1,7 milijardi dolara 1971. godine bruto domaćeg proizvoda, dođu danas na 394 milijarde dolara. To su naši partneri.
To su kompanije sa kojima mi treba da sarađujemo i to su kompanije kojima mi treba da dajemo podsticaje i koje mogu da učine našu ekonomiju zdravijom, koje mogu da nam pomognu da se naše tehnologije pospeše i koje mogu da nam pomognu da te investicije imaju ono što je ekonomiji najbitnije, a to je efekat prelivanja. Znači, da imamo novo zapošljavanje, da imamo nova znanja, da imamo razvoj obrazovanja, a ne da privatizaciju i kupovinu „Mobtela 063“ 2006. godine nazivamo investicijom, jer svako ko je završio prvu godinu ekonomskog fakulteta zna da to nije investicija, to je dezinvesticija.
Investicije su ono isključivo što ima prelivajuću vrednost i prelivajući efekat, ono što stvara radna mesta, ono što stvara novo znanje i mi iz SDPS ćemo se snažno zalagati za takvu politiku.
Ostalo je još da prokomentarišemo ovaj Apeks kredit za mala i srednja preduzeća. Stav naše stranke je veoma poznat kada je u pitanju politika podsticaja, pogotovo mikro, malim i srednjim preduzećima. Mi smo veoma okrenuti i podržavamo svaki podsticaj malim preduzećima i onim preduzećima koja će se otvarati, privatnom preduzetništvu i transformaciju našeg društva iz službeničkog u preduzetničko.
Smatramo da ova linija Apeks kredita veoma pozitivno može da deluje na naše preduzetništvo, da su uslovi, da je kamatna stopa veoma povoljna i da može da dovede do toga da imamo novo zapošljavanje, da podstičemo samozapošljavanje.
Ja bih predložio i sugerisao da ovi krediti na neki način budu korišćeni za nabavku opreme, za kupovinu tehnologija i da budu ulagani isključivo u proizvodni sektor i u porodični biznis, jer to je ono što će u narednom dugoročnom periodu održavati našu ekonomiju u naredne tri, četiri generacije. To neće sigurno da radi i to neće sigurno da nam obezbedi ni trgovina, ni usluge. To će nam obezbediti proizvodnja i to će nam obezbediti veliki broj tih malih preduzetnika.
Gospodine ministre, vrlo dobro znate primere dobre Irske, recimo, koja je kroz taj mali biznis, kroz proizvodnju nečega što mi nekada ni ne razmišljamo o tome, što je toliko sitno i malo, je zaposlila za vrlo kratak period 150.000 ljudi.
U svakom slučaju, ovo jeste deo strukturnih reformi, strukturnih poteza Vlade Republike Srbije i ovaj kredit i kredit za navodnjavanje, naravno i ova Apeks linija za mala i srednja preduzeća.
Nadam se da ćemo dinamičnije i veoma brzo da implementiramo sve ove kreditne linije i naravno u svrhu novog zapošljavanja, onoga što je našoj zemlji najbitnije, jer ono što predstavlja srž, što predstavlja cilj svake politike i kada posle četiri godine budemo pravili rezime šta smo uradili, i vi u Vladi i mi u parlamentu, samo će jedna činjenica određivati naš uspeh, a to je koliko smo uspeli da smanjimo nezaposlenost. Ona je trenutno po metodologiji mora 24%. Ja se nadam da ćemo u naredne četiri godine uspeti bar da dođemo na 15% i da stvorimo uslove u onom delu kada uđemo u EU da nezaposlenost smanjimo na 10%.
To treba da bude „kondicio sine kva non“ rada Vlade, parlamenta, svih institucija, naravno socijalnih partnera, za šta će se SDPS snažno zalagati. Hvala vam na pažnji.