Reč ima Marjana Maraš.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani i građanke Srbije, u okviru ovog objedinjenog pretresa osvrnula bih se na Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.
Poslanička grupa SPS podržava usvajanje ovog zakona zato što smatramo da se predloženim rešenjem doprinosi uspešnom i efikasnom radu Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena, a time i primeni sam Konvencije. Podsećam da Republike Srbije ima svoje nacionalne izvore rodne ravnopravnosti, a to su Ustav, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Nacionalna strategija i drugi podzakonski akti. Istovremeno Srbija je potpisnica i obavezujućih međunarodnih dokumenata koji garantuju ravnopravnost žena i muškaraca i zabranjuju diskriminaciju na osnovu pola.
Iz zakonskog okvira postavljeni su prioritetni strateški ciljevi politike unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti, a Srbija ima i veoma dobre institucionalne mehanizme kojima se sprovodi i nadgleda proces unapređenja rodne ravnopravnosti. To su Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Pored ovih državnih, postoje razvijeniji pokrajinski mehanizmi, poput Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Pokrajinskog ombudsmana, Pokrajinski savet za ravnopravnost polova, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, kao i lokalni mehanizmi čije je osnivanje, usvajanjem Zakona o ravnopravnosti polova, postalo obaveza lokalnih samouprava.
Želim da istaknem da je naročito značajno da statistički obrađivati podatke o ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Redovno i sveobuhvatno praćenje i prikazivanje rodno osetljivih podataka omogućava sagledavanje stanja u društvu u pogledu rodne diskriminacije, odnosno utvrđivanje da li postoji neravnopravnost između žena i muškaraca. Ono, takođe, omogućava kreiranje, planiranje i sprovođenje politike koja je usmerena na otklanjanje jednakosti i unapređenje položaja diskriminisanih grupa ili pojedinaca.
Radi ilustracije želim da navedem podatke o zastupljenosti žena na vlasti u lokalnim samoupravama. Od 169 opština svega osam su predsednice opština žene i samo je jedna gradonačelnica. Među odbornicama 32,3% su žene, a u izvršnoj vlasti svega je 16,4% žena. Među žrtvama nasilja dve trećine su žene.
Kao dobar primer predstavljanja statističkih podataka navodim publikaciju Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji“, u kojoj se navodi da život sa decom do 16 godina starosti povećava razliku između stopa zaposlenosti muškaraca i žena. Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama, a žene čine manje od jedne trećine samozaposlenih. Trinaest posto svih žena ima status pomažućeg, odnosno neplaćenog člana domaćinstva u porodičnoj radnji ili poljoprivrednom imanju. Na žene je registrovano 28 svih poljoprivrednih gazdinstava, međutim one čine samo 23 svih individualnih poljoprivrednika i 71% pomažućih članova u poljoprivredi.
Žena ima nešto više od polovine svih korisnika starosnih penzija, a muškaraca gotovo dve trećine među korisnicima invalidskih penzija. U obe kategorije žene u proseku primaju nižu penziju od muškaraca i to 18% nižu starosnu i 14% nižu invalidsku.
U ovoj publikaciji navodi se i da po prvom istraživanju o korišćenju vremena koje je uređeno u Srbiji, muškarci u proseku imaju više slobodnog vremena od žena, nešto više od jednoga sata dnevno, iako u proseku više vremena provode na plaćenom poslu, dok žene na drugoj strani provode dva sata više na neplaćenim poslovima.
Ovi podaci, nažalost, ukazuju na činjenicu da i dalje postoji široka diskriminacija žena, čime se krše načela ravnopravnosti i poštovanja ljudskog dostojanstva. Zbog toga je bitno da se ovom pitanju posveti posebna pažnja i da država, a i svako od nas kao pojedinac učini sve što može da omogući ravnopravno učešće žena u svim sferama života.
Kao što je rečeno, Republika Srbija je članica Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i kako bi ispunila svoje međunarodne obaveze, neophodno je da parlament usvoji zakon o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije.
Ističem da potvrđivanje amandmana ne stvara finansijske obaveze za Republiku Srbiju, tako da nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike.
Prihvatanjem Konvencije obavezali smo se da primenimo i principe sadržane u Konvenciji, kao i da usvojimo mere potrebne za otklanjanje diskriminacije u svim njenim vidovima i manifestacijama, tako da smo obavezni da prihvatimo i amandmane koji poboljšavaju Konvenciju, koji u budućnosti treba da doprinesu efikasnijoj primeni iste.
Imajući u vidu sve ove razloge, Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće zakon o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju diskriminacije žena, a kako naš parlament ima jednu trećinu žena, verujem da će svaka od nas aktivno doprinositi unapređenju rodne ravnopravnosti i poboljšanju položaja žena u Srbiji i ujedno pomoći u planiranju i sprovođenju politika jednakih mogućnosti. Zahvaljujem vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dragana Barišić. Izvolite.

Predsedavajući, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, vreme  za diskusiju po ovoj objedinjenoj raspravi iskoristiću da govorim isključivo o Predlogu zakona o potvrđivanju Amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Time želim da iskažem važnost usvajanja ovog predloga.
Iako su žene i muškarci izjednačeni u domaćem zakonodavstvu i donet je niz zakona koji se bave poboljšanjem položaja žena i sprečavanjem diskriminacije, situacija u stvarnom životu govori da žene nisu ravnopravne u svakodnevnici našeg društva.
Svesna sam da se mnogi namršte kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, jer, kada se to čuje, obično asocira na feminističke pokrete i borbe nekih žena za neka prava za koja se smatraju da već postoje, ali upravo podaci koje ću vam predstaviti govore da to nije neka besmislena borba, već borba za jedan normalan život, za slobodu koju svi mi, bez obzira na to da li smo rođeni kao žene ili kao muškarci, zaslužujemo.
Predrasude po kojima je muškarac glava porodice i da je ženi mesto u kuhinji, karakteristične su za Srbiju, koja je u suštini patrijarhalno društvo.
Žene u Srbiji su u podređenom položaju u odnosu na muškarce u svim aspektima društvenog života, od porodičnog do privatnog, odnosno poslovnog.
Žene u Srbiji su manje plaćene u proseku od 15% do 20% u odnosu na muškarce za isti posao koji rade. Prema sprovedenom istraživanju o položaju žena na tržištu rada, stopa nezaposlenosti žena za polovinu je veća od stope nezaposlenosti muškaraca. Među zaposlenim ženama ima 44%, a među nezaposlenim ih ima čak 54,3%.
Posebno je naglašen problem zapošljavanja žena preko 45. godine, zatim domaćica, poljoprivrednica, mladih žena i žena iz višestruko diskriminisanih grupa. Od lica koja su dobrovoljno napustila svoj posao iz porodičnih razloga, čak 80% su žene koje čine i 98% onih kojima jedini rad jeste u domaćinstvu.
Sem male plate, poslodavci se često služe i drugim oblicima diskriminacije. Na isto radno mesto poslodavac će pre zaposliti muškarca sa lošim kvalifikacijama, jer smatra da će žena kad-tad otići na porodiljsko odsustvo.
Udeo žena u vlasništvu uknjiženih objekata je 29,7%. S druge strane, žene učestvuju sa 30,5% na upravljačkim mestima u društvu i privredi, a od toga na direktorskim mestima sa svega 20,8%.
Problemi zaposlenih žena ogleda se i u slaboj dostupnosti rukovodećim i najviše plaćenim poslovima, tradicionalnoj podeli zanimanja na muška, bolje plaćena i prestižnija i ženska, manje plaćena i manje prestižna, na broj žena koja rade u sivoj ekonomiji i visokoj koncentraciji ženske radne snage na lošije plaćenim poslovima, a izložene su i pritiscima u pogledu roditeljstva i seksualnom uznemiravanju.
Još uvek postoji široko društveno tolerisano porodično nasilje na koje još uvek nema adekvatne reakcije državnih organa i celokupnog društva.
Želela sam da pošaljem poruku pre svega kao žena, kao majka, kao članica parlamenta javnosti da smo svi svesni da su diskriminacija i nasilje ogroman problem, ali da je naš zadatak da što složnije i što glasnije govorimo o ovoj konvenciji i to sve dok je ne sprovedemo i ne implementiramo u javnosti.
Kada smo već ovim potpisivanjem ušli u tu veliku svetsku i evropsku porodicu zemalja u kojima se štite ljudska prava, mislim da trebamo sada iskoristiti šansu na što mogući bolji način.
Nesumnjivo je da je reč o temi koja treba da predstavlja svetinju i da treba da bude tačka spajanja, a ne tačka vulgarizacije politike i zarađivanja nekih malih poena, tema koja treba da nas spoji. Trebali bi zajedno da pošaljemo poruku da smo svi protiv svakog vida diskriminacije i nasilja i ne samo nad ženama, nego protiv nasilja u našem društvu. Stoga pozivam sve kolege narodne poslanike da u Danu za glasanje podržimo ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ova Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena je veoma značajna, jer su žene diskriminisane ne samo po pitanju svog pola, već i po osnovu rodnih stereotipa, koji su uvreženi u našem društvu.
Naši zakoni pokazuju dobru volju za prevazilaženje ovog problema, ali činjenica je da žene ipak bivaju potisnute. U prilog ovome govori polna struktura zaposlenih, polna struktura zaposlenih na rukovodećim mestima, novozaposlenih, otpuštenih.
Ja bih se zadržala na pravima trudnica, porodilja i ovom prilikom pominjem zakon koji je predložio Nebojša Stefanović o zdravstvenoj zaštiti dece, porodilja, trudnica.
Takođe, Zakon o radu obavezuje poslodavca da ženi koja je zaposlena na određeno vreme produži ugovor o radu sve do isteka porodiljskog odsustva. Naravno, ima i slučajeva i ne tako retkih da žena biva primorana da potpiše sporazumni raskid ugovora o radu, blanko, da iznosi informacije o svom ličnom i porodičnom životu, da dobija otkaz nakon porodiljskog odsustva, ili da ocu onemogući korišćenje odsustva radi nege deteta, iako je to zakonom predviđeno.
Žena nakon porodiljskog odsustva često biva proglašena tehnološkim viškom i to tobože zakonski osnovano, a zapravo je to zbog majčinskog statusa.
Ustav Srbije, naravno, obezbeđuje i garantuje prava majki i porodilja. Međutim, u praksi se to zanemaruje jer poslodavci vrlo često radije zaposle muškarca nego ženu i to prećutno, jer smatraju da žena biva nepodobna, jer će kad-tad zasnovati porodicu ili češće odsustvovati radi nege deteta i biti na bolovanjima.
Smatram da u našem društvu imamo puno posla da prevaziđemo ove usađene stereotipe i da prihvatimo ženu kao ravnopravnu u društvu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi niz sporazuma koji su od velikog značaja za našu zemlju, svakako.
Jedan od njih je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja. Radi se o sporazumu koji kompletno ukida vize. Tri su osnovna motiva za donošenje ovog sporazuma. Prvo, Mongolija nije zemlja migracionog rizika, što znači da za našu državu nema neke potencijalne opasnosti u tom pogledu, zato što državljani Mongolije ne pokazuju neku tendenciju ka napuštanju svoje zemlje. Drugi motiv jeste unapređenje ekonomske saradnje i treći motiv, koji je možda bio i presudan za donošenje ovog sporazuma jeste to što država Mongolija uprkos pritiscima koje trpi, nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
Jednom rečju, ovaj sporazum može državi Srbiji doneti samo dobro i praktično, radi se o jednoj lakšoj cirkulaciji naroda, kako sa mongolske, tako i sa naše strane.
Zatim, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Laos o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ovaj sporazum ima za cilj unapređenje bilateralnih odnosa. Isto tako, ima za cilj potencijalno unapređenje ekonomske saradnje, koja je za sada, nažalost, minimalna, ali možda upravo potpisivanjem ovog sporazuma dođe do nekih pozitivnih promena i u toj oblasti. Iskoristila bih ovu priliku da napomenem da i ova država nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
Zatim, Sporazum između Republike Srbije i Crne Gore o uzajamnom zastupanju u pružanju konzularne zaštite i usluga u trećim zemljama. Sličan sporazum imamo sa BiH, trebalo bi uskoro i sa Makedonijom. Crnogorci su ovaj sporazum ratifikovali već pre godinu dana. Cilj ovih sporazuma je poboljšanje i unapređenje regionalnih odnosa i dobrosusedskih odnosa. Ono što je njihova suština jeste međusobna zaštita građana.
To konkretno znači da ukoliko se neki građanin nađe u nevolji, a u stranoj državi u kojoj njegova država nema ambasadu, taj građanin se može za pomoć obratiti ambasadi, državi potpisnici ovog sporazuma, tako da postoji jedna tendencija uvećanja broja ovih sporazuma kao neka vrsta nordijskog modela, prilagođenih našim balkanskim uslovima.
Tu je i Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacija žena. Mislim da značaj ove konvencije i ono što je još bitnije, što bih naglasila, značaj njene efikasne praktične primene ne treba posebno objašnjavati. Oblast borbe protiv diskriminacije žena je živa i na njoj stalno treba raditi, kao i na njenom unapređivanju.
Ovde se radi samo o jednom amandmanu. Stvar je više tehničke prirode. Zbog obimnosti posla koji postoji, potrebno je produžavanje rada komiteta, trajanje zasedanja komiteta. Do sada je već 65 zemalja prihvatilo ovaj amandman.
Na samom kraju, istakla bih da su svi pomenuti sporazumi u najboljem mogućem interesu države Srbije, a i u skladu su sa procesom evrointegracija, tako da će u danu za glasanje dobiti podršku SNS.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama su sporazumi i potvrđivanje amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama.
Najpre ću se fokusirati na Sporazum o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropola i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog zato što je predmet strateške saradnje saradnja u oblasti organizovanog kriminala, u oblasti terorizma i drugim oblastima međunarodnog kriminala. Kriminal i terorizam su bolest koja se kao karcinom širi. To nije problem samo jedne zemlje ili samo njenog okruženja. To je bolest koja razara gotovo sve zemlje sveta.
U tom smislu, smatram da je ovaj Sporazum o operativnoj i strateškoj saradnji u ovim oblastima i te kako značajan sa aspekta države Srbije, ali i te kako značajan i sa aspekta građana Srbije i to sa aspekta njihove sigurnosti i bezbednosti.
Naravno, ovaj sporazum je detaljan, precizan, jasan i on razrađuje sve moguće segmente što se tiče prikupljanja podataka, prenosa podataka, zaštite podataka.
Drugi dokument koji bih takođe navela, a značajan je kako sa aspekta države, tako i sa aspekta naših državljana, odnosno državljana Republike Srbije, to je Sporazum o konzularnoj podršci i pomoći našim državljanima u trećim zemljama, odnosno u zemljama gde nemaju naša konzularna predstavništva ili predstavništva Republike Srbije.
Zašto je ova pomoć značajna? Zato što se radi o našim državljanima i zato što se radi o ostvarivanju onih prava koja su gotovo elementarna ljudska prava. To su pravo u slučaju nasilja, prava naših državljana u slučaju trgovine ljudima, prava u slučaju smrti, prava u slučaju međunarodne pravne pomoći, finansijske pomoći, prava u slučajevima evakuacije, kada su u pitanju elementarne nepogode, ratna dejstva itd.
Takođe, potvrđivanje ovog sporazuma je i te kako značajno i u najboljem interesu kako države Srbije i Crne Gore, tako i građana iz Srbije i Crne Gore.
Zatim ću se fokusirati i na amandman o potvrđivanju člana 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama.
Naime, radi se o tome da je Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama regulisano da se Komitet sastaje godišnje dva puta nedeljno, da on tom prilikom razmatra izveštaje i preporuka je, 1995. godine, pet zemalja, u stvari, da se taj rok vremenskog zasedanja Komiteta na kome razmatraju izveštaj odluči konkretno na sednici i da se taj rok u svakom slučaju produži.
S obzirom da se radi o vrlo važnim pitanjima, i to ljudskim pitanjima, ljudskim, ženskim pitanjima, pitanjima obrazovanja, pitanjima zdravstvene zaštite, pitanjima radnog odnosa, pitanjima materinstva i drugim pitanjima, koja se tiču diskriminacije žena, svakako da nema nikakve sumnje da će Srpska napredna stranka podržati usvajanje ovog Amandmana na član 20. stav 1.
Ono što bi želela da istaknem, a tiče se jedne Konvencije koju smo potvrdili 31. oktobra 2013. godine, u prošlom sazivu parlamenta, a radi o specifičnom vidu diskriminaciji i dosta zastupljenom u Republici Srbiji. Znači, radi se o nasilju kao diskriminaciji i kao ataku na žensko ljudsko pravo.
Moram da kažem da su za ovo vreme, od dana usvajanja te konvencije do danas, formirani interni timovi u centrima za socijalni rad, koji se bave pitanjima nasilja nad ženama, ali moram da pohvalim da je u toku potpisivanje sporazuma između centara za socijalni rad, između policijskih stanica, između zdravstvenih ustanova, između obrazovnih ustanova na lokalnom nivou.
Naime, ovom Konvencijom koju smo usvojili prošle godine, a tiče se sprečavanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici, upravo je predviđeno da od lokalnog nivoa krenu sinhronizovane, umrežene, koordinisane akcije koje će dati adekvatan odgovor na nasilje. Naravno, pitanje diskriminacije, pitanje nasilja, da su to ljudska prava, na kojima treba stalno raditi i stalno ih unapređivati.
Evropska unija je, na primer, u svim svojim ugovorima, još 1991.-1992. godine, koje potpisuje sa trećim zemljama, stavila klauzulu u kojoj su ljudska prava i demokratija suštinski element odnosa sa Evropskom unijom. Prema tome, ljudska prava su ekvivalent rodnoj ravnopravnosti.
Ova Vlada, kao odgovorna, svakako prepoznaje da su ljudska prava njen cilj i zadatak na kome će u kontinuitetu raditi. Sve su to razlozi zbog kojih će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati i sporazume i Amandman. Hvala.